Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog zakona, kako gospodin ministar kaže, koji je u interesu radnika i građana. Do sada smo slušali, po tome se najviše pročuo ministar Đelić, koji isto tvrdi da su njegovi poreski propisi u interesu građana, pa ga sad oni zovu od milošte "Boža derikoža". Imajući u vidu ovaj zakon, vidi se (poslanik iz sale: ovo je uvreda)... ovo je iz naroda, nije uvreda, mi smo narodni poslanici, gospodo, nismo mi došli sa Zapada, bar mi iz Srpske radikalne stranke.
Što se tiče ovog zakona, vidim da je on izuzetno koordiniran sa Đelićevim zakonskim propisima, da se i ono malo što je privrede, i ono malo što je radnika, koji danas mogu da rade i da zarade platu, pošalju na prinudne godišnje odmore, na plaćena, u stvari neplaćena odsustva, ili da im se uruči otkaz.
Da je to tako, najviše se vidi iz člana 3. ovog zakona, gde se određuju osnovice po kojima će da se plaćaju doprinosi za radnike. Da ne pričam o tome da ovaj zakon ne predviđa da i zarade moraju da se isplate, pa ću gospodinu ministru da iznesem jedan prostiji primer, ne znam da li bi on to mogao da shvati. Ali, da mu kažem da je najveći broj radnika danas u Srbiji sa srednjom stručnom spremom, gde je predviđena neka osnovica preko pet hiljada dinara, konkretno 5.262 dinara, i da se za to zaračunavaju porezi.
Sada ću to da mu pokažem na jednom primeru, jedne male samostalne trgovinske radnje, koja ima jednog vlasnika, i po zakonu obavezno dva radnika, kako to ide. Ako je poslodavac dužan da isplati doprinose u ovom iznosu, njemu je potrebno da ostvari promet od 35 hiljada novih dinara, bruto promet, ako ima dva radnika, to je 75 hiljada novih dinara, a pošto je zakonom predviđeno da i sam poslodavac mora sebi da zaračuna platu, dolazimo do cifre od 105 hiljada dinara.
Ako se poslodavac usudi da isplati plate, dolazimo da je potrebno 210 hiljada novih dinara za jednu najobičniju samostalnu radnju, koja teško da danas može da napravi bruto promet u iznosu od 300 hiljada dinara. Prilikom svega ovoga nismo uzeli u obzir sve one druge dažbine koje dolaze uz to, a to su - struja, komunalne takse, transportni troškovi, održavanje opreme i tako dalje. Sa kojim će sredstvima poslodavac uspeti to da nadoknadi - ostaju mu samo dve mogućnosti: ili da zatvori svoju STR i otpusti dva radnika, što sigurno nije u interesu radnika, ili da poveća svoje cene. Povećanjem cena ponovo dolazimo do onog dela koji se zove inflacija, to sam već pričao gospodinu Božidaru Đeliću, ne verujem da će ovaj ministar to da shvati.
Ako se sada stavimo u funkciju proizvođačkih firmi, znači, ne trgovinskih, tamo je zbog tehnološko-tehničkog procesa proizvodnje potreban mnogo veći broj radnika, a da ne pričam da oni traže posebno knjigovodstvo. Ili, da se stavimo na mesto velikih preduzeća, pa čak i kompanija, koje za sobom, zbog ovakvih i sličnih zakona, moraju da vuku izuzetno veliku administraciju, gde čak radnici moraju da budu i sa višom i visokom stručnom spremom, dolazimo do toga da će sve ono u Srbiji što je ostalo radnji, da se zatvori.
E sada, ne verujem da je ovaj zakon, iskreno da vam kažem, mogao da napiše ministar koji je kadrovski ovako sposoban, verujem da je ovaj zakon napisan negde van ove zemlje, da bi se i ovo malo što ima upropastilo, kako bi njihovi vlasnici i gazde DOS-a sasvim fino i komotrno ušli ovde i raspolagali svim privrednim i prirodnim resursima koje ima Srbija. Tako, gospodine ministre, ovaj zakon koji ste vi doneli, nikako ne može biti u interesu radnika, a vi upravo stalno pričate da zastupate njihove interese.
Kako zastupate njihove interese, kada će radnici zbog ovog zakona dobijati otkaze? Hvala.