Dame i gospodo poslanici, ponovo imamo na dnevnom redu zasedanja Skupštine Srbije Zakon o akcizama na predlog Vlade. Smatram da je ovo pomalo i uvreda za Narodnu skupštinu, jer se Narodna skupština po predlogu prethodnog zakona, u kome je sadržaj nešto malo izmenjen nego u novom predlogu, bitno ne razlikuje.
Koliko mi je bilo poznato, samo da demantujem ministra, 4,7 dinara je bilo po prethodnom zakonu povećanje akcize na motorni benzin, a sada je nešto manje. Na dizel gorivo je bilo 3,4 dinara, sada je nešto manje od tog iznosa. Otprilike, čitava ova priča se vrti oko jedne iste stvari.
Po saopštenju Vlade Republike Srbije, koje je sada ministar dementovao ovde, nedavno poskupljenje goriva su izazvali poremećaji na tržištu nafte. To je bio razlog zbog kog je Vlada Republike Srbije donela odluku da se povećaju cene motornog benzina i dizel goriva.
Sada nam ministar reče da je benzin poskupeo zbog povećanja akcize, mada je tvrdio, kada smo glasali o Zakonu o akcizama, da do poskupljenja neće doći. Sada se postavlja pitanje - zašto je poskupelo dizel gorivo? Na dizel gorivo akcize nisu uvećane. Ipak sam sklon da verujem da tu postoji određena mogućnost ili želja za nekakvom manipulacijom informacijama kada je u pitanju cena nafte i naftnih derivata.
Isto tako, ministar kao da zaboravlja da smo o tome raspravljali pre tri nedelje, nepune, pa kaže da smo povećali akcize i na ostale naftne derivate, što nije tačno. Ova skupština je oslobodila akcize mazuta, gorivo za mlazne avione i motorna ulja. Međutim, gde je vlasnik opet Vlada Republike Srbije, kako ministar kaže biće pozitivnih posledica, znači, doći će do pada cene tih proizvoda; NIS za sada te cene proizvoda ne menja.
Zbog svih ovih nelogičnosti, verujem da je stvarno gorivo poskupelo isključivo zbog poremećaja sirove nafte na svetskom tržištu koju je izazvala kriza u Iraku, SAD koje sada tamo pokušavaju da ostvare nekakav svoj interes.
U jednom drugom delu, nije mi jasno zašto predlagač ovog zakona toliko želi da istraje u povećanju akcize na motorna goriva, jer se od svih naftnih derivata, samo na ta dva derivata plaća akciza. Možda i to uvek uz obrazloženje da do bitnijeg poremećaja cena naftnih derivata, odnosno motornih goriva neće doći.
U svakom slučaju, povećanje akciza može da ima posledica ili po građane ili po NIS, pod određenim uslovima koji se već dešavaju na tržištu. Npr, ako dizel gorivo poskupi, u svakom slučaju mora doći do povećanja troškova poljoprivredne proizvodnje, a naša poljoprivredna proizvodnja iovako preživljava u izuzetno teškim uslovima, tako da joj dodatna fiskalna opterećenja uopšte nisu potrebna.
Da ne pričam da će sa dodatnim opterećenjima poljoprivrednici smanjivati ulaganja i ionako već male prinose, znači, umanjivati, pa samim tim i dohodak koji ova država ostvaruje.
Druga posledica povećanja cena dizel goriva odnosi se na povećanje cena usluga transporta robe i putnika, pogotovo kada je u pitanju roba. To je vrlo bitno, jer svako povećanje transporta roba mora da izazove poremećaje na tržištu robe široke potrošnje, odnosno da poveća cenu pojedinih, pa čak i svih proizvoda na tržištu i samim tim da izazove inflaciju. A u slučaju da gorivo ne poskupi, a može i to da se desi, i to iz dva razloga, jedan je da će to poskupljenje biti odloženo do završetka izborne kampanje, zbog kandidata koji predstavljaju manje ili više vladajuću većinu, Borisa Tadića i Dragana Maršićanina.
Znači, poskupljenje goriva bi išlo odloženo, posle izbora, po objavljivanju rezultata, s jedne strane. S druge strane, ako na duže staze pod ovakvim načinom ne dođe do promene cena nafte i naftnih derivata na tržištu, NIS će morati da se odrekne dela svoje marže u korist akcize.
NIS, samo da podsetim, u toku prošle godine je iskazala suficit ili dobit u iznosu od pet milijardi dinara, što je uplaćeno u budžet Republike Srbije, koja je vlasnik NIS-a, kao dividenta.
Sada se postavlja pitanje - zašto predlagač ovog zakona toliko insistira na punjenju budžeta, kada mu je svejedno da li će do tog novca doći kroz akcize ili kroz dividende koje uplaćuje NIS. Kao novac koji dobija, trebalo bi da mu je svejedno.
Međutim, nije svejedno NIS-u, jer NIS ako smanji poslove sa smanjenim maržama, moraće u nekom svom sledećem završnom računu da iskaže gubitak, koji može da bude pokriven iz budžeta Republike Srbije, konkretno, baš od ovih akciza koje ćemo da naplatimo. Ali sada ima jedna druga posledica. NIS počinje da gubi vrednost na tržištu, a moguće je sa ovakvom vladom da NIS bude predmet privatizacije. Postavlja se pitanje - kome je to u interesu.
Mnogo kandidata ima kojima je u interesu da Naftna industrija Srbije bude prodata za mali novac u odnosu na njenu pravu vrednost. Možda su kandidati, a učestvovali su u tim poslovima baš sa Naftnom industrijom Srbije, Vuk Hamović, vođa finansijske crnogorske mafije Vojin Lazarević, koji su na sumnjivim poslovima sa strujom, a to je već poznato ovom parlamentu, zaradili između 300 i 400 miliona evra.
Možda je ta priča ispričana već za ovom govornicom, ali hteo bih da podsetim samo baš kada je to u pitanju da su se pojedini ministri, koji su tada bili potpredsednici savezne vlade, a sada potpredsednici republičke vlade, rastrčali po Srbiji da objasne narodu zašto sruja mora da poskupi da bi pokrila navodne troškove proizvodnje.
A sada vidimo da je ta vlada građanima Srbije drala kožu sa leđa da bi neko ostvario ekstraprofit kojim bi mogao da kupi Naftnu industriju Srbije pod ovakvim uslovima, za 300 do 400 hiljada evra, a njena prava tržišna vrednost je oko 20 miliona evra.
Kada je u pitanju navodno briga gospodina ministra za sokove i da uvodi akcize na voćne sokove, i to uvozne, i to navodno zbog brige prema poljoprivrednim proizvođačima, konkretno voćarima, pravo da kažem, u to ne mogu da poverujem.
Razlog za to jeste taj što je baš opet tadašnji potpredsednik savezne vlade, a sadašnji potpredsednik republičke vlade, iz tzv. ekspertske grupe, raščistio sa starom Jugoslavijom, koja je imala kakav-takav carinski sistem, napravio neku državnu zajednicu i u toj državnoj zajednici ispoštovao uslove druge članice, Crne Gore, kada je u pitanju carina poljoprivrednih proizvoda. Ako neko hoće da pravi voćne sokove ne mora uopšte da uzima voće od naših proizvođača, može i da ga uvozi odakle god hoće.