Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nadovezao bih se na argumentaciju koju su iznele koleginice Kovačević Studenka i Jelena Žarić Kovačević, kada je reč o ovom amandmanu, opet imamo nekoliko problema, opet imamo lažno predstavljanje od predlagača ovog amandman, koji ni sami ne znaju u ovom trenutku kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da li SDS, da li DS, da li SZS, da li Đilasu, to su verovatno neke dileme.

Ali, nije to ono što je najgore, nije čak najgore ni to što ih nema, o čemu smo već pričali, o tome što imaju verovatno neka pametnija posla, što hrane golubove u parku ispred Predsedništva, najgore je to što su oni ovim amandmanom pobrkali zakone. Dakle, podneli su amandman na pogrešan zakon.

Pročitaću obrazloženje zbog kojeg Vlada predlaže da se odbije ovaj amandman i ono glasi ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim rešenjem vrši usklađivanje sa članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, a pitanja finansiranja finansijskog izveštaja i nadzora nad poslovanjem mesne zajednice uređena su članom 75. i 76. istog zakona. Dakle, ova pitanja reguliše Zakon o lokalnoj samoupravi, a ne Predlog zakona o kome danas raspravljamo.

Dakle, e, to su te političke i intelektualne veličine i moralne gromade koje podnesu amandman na pogrešan zakon. Tako su isto pametno vršili vlast i oni i Đilas dok je vršio vlast, ali i oni neki koji su ga podržavali u tome, neke poslaničke grupe koje su, kako smo rekli, između 2008. i 2012. godine pružale podršku Draganu Đilasu u uništavanju grada. Iz svih ovih razloga prelažem da se odbije ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Apsolutno neprihvatljiv amandman iz onih razloga koje je i ministar malopre izneo. A, ono što je posebno neprihvatljivo, to je i usmeno obrazloženje prethodnog govornika, reći ću, da mi ne zameri, a to je da ovaj zakon treba povući, da ovaj zakon ništa dobro ne donosi itd.

Mislim da ovaj zakon upravo jeste zakon koji će omogućiti bolje funkcionisanje grada Beograda, gradskih opština, efikasnije zadovoljenje potreba i interesa građana i jednom rečju bolji život svih građana Beograda.

Ono sa čime se slažem, to je da Beograd ne treba zaista posmatrati kao centar Beograda ili, kako ste to rekli, krug dvojke i sa tim se, iako i sam dolazim iz centra Beograda, iz tog kruga dvojke, sa tim se slažem. Upravo zato i donosimo ovaj zakon, da bi decentralizovali Beograd, da bi poboljšali položaj prigradskih opština, da bi ojačali njihove nadležnosti i njihova ovlašćenja i da bi u budućnosti doveli do toga da svaka prigradska opština bude primamljiva za život podjednako kao i centralna gradska opština, da svaki građanin Beograda bude apsolutno ravnopravan i jednak i da ima iste uslove kao i onaj u centru Beograda.

Ovim zakonom dajemo veća ovlašćenja i nadležnosti tim prigradskim opštinama. Urbanistički planovi van plana generalne regulacije, pomenuli smo već osnivanje javnih komunalnih preduzeća, mogućnost da izdaju građevinske dozvole do 5.000 kvadrata, kada je reč o tim prigradskim opštinama, legalizacija do 3.000 kvadrata. Legalizaciju ste naročito pominjali, pa bih ja s tim u vezi isto nešto rekao, kada je reč o legalizaciji.

Prvo, slažem se da je svojevremeno došlo do zagušenja, mislim da je jedan od prethodnih govornika upotrebio taj termin, zagušenja Sekretarijata za poslove legalizacije, ali to zagušenje je rezultat Đilasove centralizacije Beograda, Đilasove izmene Statuta grada Beograda. Tada je to sve centralizovano u jedan sekretarijat koji se bavio poslovima legalizacije, pa i takav zagušen Sekretarijat za legalizaciju je uspeo da reši 25.600 predmeta za ove tri godine, odnosno od donošenja Zakona o ozakonjenju.

To je 16 puta više nego prethodna vlast, odnosno u prethodnom periodu, 16 puta više takav zagušen Sekretarijat za poslove legalizacije.

Država je prihodovala u budžet na ime ozakonjenja u Beogradu milijardu i 300 miliona dinara i to je su fakti. To je činjenica, dakle. Pet hiljada novih prijava poreza na imovinu. Ovo su sve konkretni benefiti rada Gradske uprave i gradske vlasti oličene u SNS. Ako ovo zapravo imamo u vidu, onda možemo da zamislimo koliko će efikasnije biti ako rasteretimo taj Sekretarijat za legalizaciju. Ako poverimo gradskim opštinama malo manje, prigradskim opštinama malo više, koliko će onda ceo sistem efikasnije funkcionisati i koliko ćemo omogućiti efikasniji rad Gradske uprave i gradskih organa.

Iz svih ovih razloga želim da pozovem da odbijemo ovaj amandman i da damo podršku Predlogu zakona o glavnom gradu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo ovih dana orkestrirane kampanje od strane nekih medija i raznih nevladinih organizacija protiv Aleksandra Martinovića, šefa poslanike grupe Srpske napredne stranke, Maje Gojković, predsednice Narodne skupštine, narodnog poslanika Marijana Rističevića i, naravno, Aleksandra Vučića, koji je dežurna meta tih istih, kako je u pitanju, tobože, neki napad na jednog sudiju, izvesnog Miodraga Majića, pa kako je to, tobože, diskreditacija profesionalnog rada, kako je to napad na dostojanstvo sudijske funkcije, napad na nezavisnost sudstva, napad na integritet sudske vlasti, ugrožavanje slobode izražavanja, kršenje etičkih standarda i ko zna šta još su navodili u svojim saopštenjima.

Pogledajte kako to izgleda, jedan dnevni list koji je odavno prestao da bude novina u pravom smislu te reči nego već predstavlja jedan politički pamflet jedne stranke, odnosno jedne grupacije političkih stranaka, pogađate, u pitanju je dnevni list „Danas“, koji se danima bavi ovom temom. Tu možemo da pročitamo saopštenje nekakvog CEPRIS-a, to je neka nevladina organizacija, ali o tome ćemo nešto kasnije da kažemo, kako su neprihvatljivi napadi vlasti na sudiju Majića. Taj sudija Majić im je sada glavna politička figura.

U tom istom „Danasu“ oglasio se i taj Majić, pa kaže - ministarka mi je bila pripravnica, pa zna da li sam stručan. Ne znam kako ga nije sramota da se na ovakav način obraća i da omalovažava ministra Nelu Kuburović?

Taj isti Majić kaže u tom istom „Danasu“, gostujući na nekakvoj tribini, jer, znate, on u slobodno vreme gostuje po političkim tribinama, gostuje u političkim emisijama, komentariše dnevnopolitičke događaje, ima svoj blog, dakle, u slobodno vreme je bloger, pa kaže – mi nemamo sudsku vlast u Srbiji. To tvrdi on. Sudija tvrdi da mi nemamo sudsku vlast?

„Danas“ mu je dao i rubriku – ličnost dana, gde takođe nastavlja sa orkestriranim napadima na pomenute.

Moram da iznesem duboko neslaganje sa ovakvim stavovima, prvenstveno zato što sve to nije istina.

Jedini greh Aleksandra Martinovića je to što se kao narodni poslanik, i to u raspravi o Tijaninom zakonu osvrnuo na ove maliciozne i zlurade Majićeve komentare i nazvao ih pravim imenom. Nazvao ih je „licemerjem i lažnim humanizmom“ jer to one i jesu.

Ko god je imao priliku da pogleda tu političku emisiju, emisiju u kojoj od tri gosta uglavnom budu prisutna sva tri istomišljenika, po raznim političkim temama, on bi mogao da se složi sa ovakvim Martinovićevim navodima.

Ja sad pitam, šta je pogrešio Aleksandar Martinović? Šta je netačno u onome što je rekao? Da li Majić kao sudija sme da baljezga gluposti i na televizijskoj emisiji da komentariše rad Narodne skupštine i narodnih poslanika, a narodni poslanici ne smeju ništa da kažu o njemu, čak ni da postave neka pitanja nikakva?

Šta je to Maja Gojković netačno rekla pa je predmet napada ovih dana? To što je rekla da je ona „Utiska“, da je taj Majić član nevladine organizacije? Pa on to i jeste i ne samo član, već i predsednik Upravnog odbora nevladine organizacije CEPRIS. To vam je nekakav Centar za pravosudna istraživanja.

Evo da vidimo, dakle, to su informacije sa njihovog sajte, dakle nije u pitanju ničije mišljenje. Centar za pravosudna istraživanja Miodrag Majić – predsednik Upravnog odbora i onda njegova biografija.

Sada pazite, taj Centar za pravosudna istraživanja se inače usaglasio sa nekakvim saopštenjem, kojim se osuđuju tobožnji napadi na Miodraga Majića. Dakle, Miodrag Majić kao predsednik Upravnog odbora svoje nevladine organizacije daje saopštenje u kome brani koga? Miodraga Majića. Ili, možda ga je zabolelo to što je Marijan Rističević narodni poslanik, kolega, postavio pitanje - da li je svojevremeno taj Majić dobio pare za jednu od najskandaloznijih presuda ikada? Najskandaloznijih presuda ikada kada je oslobođena tzv. „Gnjilanska grupa“, o čemu smo slušali.

Ja lično mislim da ga je najviše zabolela činjenica da je on deo jedne šire kampanje. Kampanja je usmerena protiv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, SNS i u toj kampanji razni ljudi imaju razna zaduženja. Tako neki glume da su nezavisni novinari, neki glume da su političari, neki glume da su nezavisni intelektualci, neki glum, danas to više nije slučaj, ali da su na čelu nekakvih tzv. „nezavisnih institucija“ poput onog Zaštitnika građana, bivšeg, poput onog poverenika za javne informacije, bivšeg, a očigledno da u toj grupi ima i nekih koji glume da su sudije. Zahvaljujem.

Ne znam da li ste primetili, predsedavajući i vi ministre, jednu zakonomernost. Kad god opozicija nema nikakav argument, onda ide – zašto nije bilo javne rasprave i zašto hitan postupak, u nedostatku argumenata.

Hajde da demistifikujemo malo taj pojam javne rasprave. Prvo, kada je reč o izmenama zakona, kao što je slučaj sa ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona, koje nisu velikog obima, gde se menja nekoliko članova, nema potrebe za javnom raspravom te vrste. Ali, ovde uopšte nije ni bila poenta da se uđe sada u meritum stvari, već da se kaže kako nije bila javna rasprava, kako oni nisu imali vremena da se pripreme, a imali su vremena da se pripreme. Dakle, 6. maja je ovaj zakon ušao u proceduru. Koji je danas maj? Dvadeset drugi maj. Dakle, 15 dana su imali da se pripreme, da napišu amandmane, da pročitaju, da diskutuju. To što su oni vreme provodili u šatorima, u parkovima, na ulici, to je njihov problem, sa njihovim prijateljima.

Ovo je zakon o kome se priča jako dugo u Srbiji, i stručna javnost i obična javnost. Predmet je interesovanja širokih slojeva. Stari zakon je donesen 2007. godine, nismo ga mi doneli, doneli su ga vaši prijatelji. Od tada traje svojevrsna javna rasprava, ako baš hoćete, o ovom zakonu. Ja to dobro znam, 12 godina sam zaredom bio odbornik jedne gradske opštine, učestvovao u radu lokalne samouprave i znam da postoji potreba za promenom ovog zakona i znam da sve vreme se oseća neka vrsta javne rasprave i polemike o donošenju novog zakona, naročito od trenutka kada je sprovedena najstrašnija moguća centralizacija grada Beograda i oduzimanje nadležnosti gradskim opštinama, a koju je sproveo opet vaš prijatelj Dragan Đilas, neko sa kim ste sada u savezu, ili više niste, nije ni važno u krajnjem slučaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kada smo već kod nerazumevanja, imali smo primedbu kako odbornici Skupštine grada nisu konsultovani i nisu dostavili mišljenje, ne umem da definišem tu vrstu nepoznavanja stvari koju smo mogli da čujemo od prethodne govornice, ali tu nalazim vezu sa izvesnim Nikolom Jovanovićem koji je valjda šef odborničke grupe ovog Saveza za Srbiju u Skupštini grada koji je jutros istovetnu primedbu izneo. Pazite šta kaže taj genijalac. Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini grada Beograda izjavio je danas da je donošenje novog zakona o glavnom gradu bez javne rasprave, bez znanja odbornika, dakle, tu primedbu je i prethodna govornica malopre iznela. Kakvog znanja odbornika? Koga zanima mišljenje odbornika lokalne skupštine kada je reč o predlogu zakona? Ovde je reč o vrhunskom nepoznavanju stvari u Srbiji. Ovo je Narodna skupština. Narodna skupština je jedina vlasna i jedina ima tu mogućnost da donosi zakone. Hajde sada da pitamo i da konsultujemo sve lokalne skupštine, dakle svih 17 gradskih opština, da sazovu sednice skupština opština i da daju mišljenje na ovaj predlog zakona.

O čemu pričate? Kakvi odbornici? Ili je to možda posledica frustracije što prethodna govornica nije gradski odbornik, a za to su vam krivi građani Beograd. Građani Beograda nisu želeli da vi postanete gradski odbornik, a bila je kandidat, visokopozicionirana na listi Dveri.

Da se vratimo još samo kratko na temu javne rasprave i primedbi kada je reč o javnim raspravama. Imali smo, predsedavajući, više javnih rasprava upravo od grupacije kojoj prethodna govornica pripada. To su bile javne rasprave, vrlo iscrpne javne rasprave u raznim predlozima zakona, između ostalog, javna rasprava na predlog Tijaninog zakona. Kako se to završilo? Tako što prethodna govornica nije došla da se izjasni, nije došla da glasa za taj zakon, a vodi nevladinu organizaciju „Mame su zakon“.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi gospodine Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pozdravljam i ove golubare u parku ispred Predsedništva, koji nisu danas sa nama.

Danas je pred nama veoma važan predlog zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, čije će usvajanje omogućiti kvalitetnije i efikasnije obavljanje poslova grada Beograda, a imajući u vidu posebnost ustavno-pravnog položaja grada Beograda, koja dosadašnjim zakonom nije, da kažem, dosledno sprovedena, ali i specifičnost Beograda u odnosu na ostale jedinice lokalne samouprave, kako zbog svoje veličine, tako i zbog broja stanovnika.

Naročito, možda zbog toga što je Beograd privredni, finansijski, saobraćajni i kulturni centar Srbije. Srpska napredna stranka snažno podržava predložene izmene, zato što one prvenstveno omogućavaju ono što je najvažnije, a to je decentralizacija grada Beograda. Povećavaju nadležnosti opština, jednom rečju spuštaju nivo odlučivanje bliže građanima i samim tim povećavaju kvalitet života Beograđana.

Srpska napredna stranka je građanima obećala, upravo ono što danas sprovodimo, decentralizacija grada i mogućnost da građani budu uključeniji u proces donošenja odluka u njihovim opštinama.

Za razliku od nekih drugih koji su to isto obećavali, koji su se deklarativno zalagali za decentralizaciju, a onda su u praksi radili sve suprotno od toga. Najbolji primer za to je Dragan Đilas, koji je Statutom grada 2011. godine, sproveo, kao što smo rekli, najbrutalniju centralizaciju grada Beograda, čime su Beogradske opštine, kako gradske tako i prigradske, svedene bukvalno na nivo mesne zajednice.

Tako smo došli u jednu paradoksalnu situaciju, a to je da bilo koja opština u Srbiji, pa i najmanja ona, ima veće nadležnosti nego, recimo, gradska opština Novi Beograd, ili Vračar, ili Mladenovac, Obrenovaca, Lazarevac ili bilo koja druga gradska opština u Beogradu.

Potpuno je, na taj način, obesmišljeno postojanje gradskih opština. Možda se to drastičnije videlo na primeru tzv. prigradskih opština, kada za sve morate da idete u grad. Objektivno se postavlja pitanje svrsishodnosti tih opština, dakle - čemu izbori za skupštinu opštine, čemu skupština opštine, čemu predsednik, veće, organi? Čemu sve to ako ta opština nema nadležnosti i ako nema šta da radi?

Sada to menjamo i uvodimo dve zone u Beogradu, prigradsku i gradsku. Dakle, gradsku zonu će činiti 10 opština: Vračar, Stari grad, Savski Venac, Zvezdara, Palilula, Voždovaca, Rakovica, Čukarica, Novi Beograd i Zemun. Prigradsku zonu sedam opština: Barajevo, Grodska, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin i biće jasno uređena podela nadležnosti i stvaranje mogućnosti da grad Beograd ovim opštinama prenese veći broj poslova nego što je to do sada bio slučaj.

Da krenemo redom. Mogućnost da komunalne mreže na teritoriji grada Beograda mogu biti u svojini vršioca komunalne delatnosti. Naime, do sada smo imali određene probleme u praksi, jer je ulaganje u izgradnju i rekonstrukciju komunalne mreže mogao da vrši isključivo subjekt u čijoj su svojini te mreže, a ne vršilac komunalne delatnosti. Davanjem mogućnosti da komunalne mreže budu u svojini vršioca komunalne delatnosti, kako bi iz svojih sredstava, samostalno sprovodio aktivnosti u cilju finansiranja, obavljanja te delatnosti, ostvarujemo dodatnu efikasnost i poboljšavamo kvalitet u pružanju tih komunalnih usluga.

Dalje, mogućnost osnivanja javnih komunalnih preduzeća od strane pojedinih gradskih opština. Dakle, ovde je reč o ovih sedam prigradskih opština i ako uzmemo u obzir da je uređivanje i obezbeđivanje komunalnih delatnosti jedna od izvornih nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, i ako se ima u vidu da je reč o prigradskih opštinama, koje su nekada imale ovakvu mogućnost, dakle zakonsku mogućnost da osnivaju preduzeća za obavljanje komunalnih delatnosti, onda je jasno da ćemo ovim rešenjem postići efikasnije i kvalitetnije obavljanje komunalnih delatnosti na području ovih opština.

Dalje, mogućnost da se pojedini urbanistički planovi donose i od strane gradskih opština, ovde smo već dosta čuli o ovome, prigradske opštine sada dobijaju pravo da van plana generalne regulacije donose urbanističke planove za svoje područje, naravno uz prethodnu saglasnost grada koja je neophodna. Ovo je, takođe jedna značajna novina koja će doprineti bržem razvoju prigradskih opština i boljem privlačenju investitora.

Dakle, prigradska opština će na ovaj način postati konkurentnija. Imaju mogućnost da urade plansku dokumentaciju. Imaju mogućnost izrade planova, za to dobijaju saglasnost. Imaju već mogućnost da izdaju dozvolu za izgradnju. Imaju mogućnost da vrše legalizaciju. Sve to kada uzmemo u obzir, neće postojati ni jedan osnov zašto bi neko izbegavao od investitora prigradske opštine. Dakle, nema razloga više da iko od investitora ima bilo kakvu sumnju u tom smislu.

Ovo smo već rekli, dakle, mogućnost za izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata i ostalih akata u postupku objedinjene procedure i davanje mogućnosti gradu da Statutom utvrdi podelu poslova između grada i gradskih opština.

Dakle, ovo je značajna odredba koja daje mogućnost gradu da izvrši raspodelu ovih poslova između grada, sa jedne strane, i gradskih opština, a u cilju efikasnijeg obavljanja posla.

Kao što smo rekli, ali da naglasimo još jednom, gradske opštine će moći da izdaju građevinske dozvole do 1.500 kvadrata, što do sada nije bio slučaj, a prigradske opštine do 5.000 kvadrata.

Takođe, gradskim opštinama biće omogućeno da legalizuju objekte do 400 kvadrata, a prigradskim opštinama to će biti omogućeno do 3.000 kvadrata.

Pored navedenog, ovde imamo i čitav niz novih ovlašćenja po pitanju poljoprivredne inspekcije: ovlašćenje o obrazovanju, sportu, kulturi, po pitanju podsticanja nataliteta, po pitanju smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, ekologije, protivgradne zaštite, itd, a sve u cilju efikasnijeg rada gradskih organa i gradskih opština, kao i u cilju, da kažem, ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih Beograđana i interesa svih Beograđana.

Ovim zakonom se vrši i usaglašavanje, kako smo i čuli od ministra, sa čitavim nizom drugih resornih zakona, kao što su Zakon o javnoj svojini, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o autonomnim pokrajinama i zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnoj samoupravi i mnogim drugim zakonima.

Ono što treba još istaći je da sledeći korak koji treba da prati ovaj zakon jeste donošenje novog Statuta grada Beograda, koji će dalje razraditi podelu nadležnosti i dalju decentralizaciju grada.

Kao što smo rekli, ovde nije kraj decentralizacije. Decentralizacija se neće završiti samo time što će prigradske i gradske opštine dobiti veći broj ovlašćenja, dakle i veće nadležnosti.

Sledeći korak je da opštine, pogotovo prigradske opštine, krenu da prave uslužne centre kako bi najveći deo posla koji građani treba da obave u opštini, mogli, zapravo da obave u svojim naseljima u kojima i žive, a koji su deo te opštine.

Dakle, dalja decentralizacija, jačanje nadležnosti gradskih opština, brži razvoj prigradskih opština i spuštanje nivoa odlučivanje bliže građanima, to je ono što je suština ovog zakona i to je ono za šta se SNS zalaže, za razliku od nekih drugih, evo, opet ću ponoviti Dragana Đilasa, koga je dok je bio gradonačelnik Beograda zanimao samo novac i kako će da se obogati i to se jasno vidi iz nebrojeno mnogo afera u kojima je bio akter u to vreme, a posledice su takve da je grad Beograd ostao zadužen u iznosu od preko milijardu evra.

Đilas je, naravno, u nekoliko navrata pokušao vrlo nespretno da ospori tu činjenicu, pa je iznosio kako je zapravo dug Beograda negde oko 400, 450, možda 500 miliona evra. Ali je zaboravio da u tu cifru uračuna odnosno ubroji i dugove gradskih javnih preduzeća i ustanova i gradskih opština.

Ako uzmemo podatak da je od 2013. godine uhapšeno i procesuirano 44 Đilasovih saradnika ili ljudi koji su radili u gradskoj administraciji ili u gradskim strukturama, i članova i funkcionera Demokratske stranke i povezanih lica, onda je sasvim jasno, i tih 44 uhapšenih je bilo u osam različitih afera, kada je grad oštećen u iznosu od preko osam i po miliona evra, onda su jasne razmere lopovluka prethodne gradske vlasti.

Setimo se nekoliko slučajeva, čuvene afere rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, u kojoj je uhapšen tadašnji odnosno dotadašnji gradski menadžer i Đilasova desna ruka, zajedno sa još osam lica, zbog sumnje da su zloupotrebili položaj i oštetili grad za oko šest miliona evra.

Setimo se afere „bus plus“ i ugradnje onih validatora u kojoj je načinjena ogromna šteta građanima Beograda. Stručnjaci su procenjivali da je tom prilikom grad oštećen za šest miliona evra.

Setimo se afere nabavke i ugradnje podzemnih kontejnera, koji su plaćeni isto šest miliona evra. I tu je bilo nekih hapšenja. Uhapšen je direktor javnog preduzeća „Gradska čistoća“ i neki njegovi saradnici, a epilog je da je oštećen gradski budžet za šest miliona evra. Rezultat – nit kontejnera, nit para.

Setimo se nabavke 30 tramvaja, tzv. „španaca“, mislim da se javnost dobro seća toga, koji su bili i bezobrazno preplaćeni i preskupi za održavanje, a gotovo nefunkcionalni. Procena stručnjaka je da je u ukupnom zbiru u ovoj transakciji načinjena šteta gradu od čak 53 miliona evra.

Setimo se kako je Đilas na prevaru izgradio onu kuću „Velikog brata“, dok je bio suvlasnik one firme „Emošn prodakšn“, ako se tako zvala.

Setimo se afere „Pazl grad“.

Setimo se na kraju najveće afere, afere Mosta na Adi, simbola lopovske vlasti Dragana Đilasa i Demokratske stranke.

Ono što je važno naglasiti je da građani Beograda i dan-danas trpe posledice pljačke i razaranja Beograda. Mi i dan-danas vraćamo dugove koje nam je ostavio Dragan Đilas i ta štetočinska ekipa iz Demokratske stranke.

Ali, danas grad funkcioniše neuporedivo bolje, i to u svakom smislu te reči. Skoro da smo anulirali prethodne dugove, one ogromne dugove Đilasa i ekipe. Doveli smo finansije u red i smanjili budžetski deficit. Značajno smo smanjili nezaposlenost u Beogradu. Slobodno možemo reći da je gotovo na istorijskom minimumu.

Imamo neuporedivo više kapitalnih investicija, neuporedivo više gradilišta, preko 1.500 aktivnih gradilišta u ovom trenutku. Godišnje se izda preko milion kvadrata građevinskih dozvola u Beogradu.

Imamo više izgrađenih vrtića, domova zdravlja. Više od milijardu dinara je uloženo u obnovu i izgradnju domova zdravlja. Preko 50 zdravstvenih objekata je obnovljeno i adaptirano. Novi domovi zdravlja su u Labudovom brdu, Malom Mokrom Lugu, naselju Stepa Stepanović, Jajincima, Borči, Ugrinovcima, Kumodražu, Banjici.

Neuporedivo je više obnovljenih škola, parkova, dečijih igrališta, ustanova kulture. U krajnjem slučaju -–više radnih mesta.

Iz svega ovoga se jasno vidi razlika između prethodne gradske vlasti oličene u Draganu Đilasu i gradske vlasti Srpske napredne stranke.

Iz svih ovih razloga, želim da pozovem sve narodne poslanike da u danu za glasanje daju podršku Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iscrpna je bila ova celodnevna rasprava. Svako je izneo svoje viđenje ovog Predloga zakona. Čuli smo sve one bitne razloge koji idu direktno u prilog tome da ovaj Zakon treba podržati, ali zamerke u ovoj sali nismo čuli zato što su golubari ponovo odlučili da im je bolje da idu u park da hrane golubove, nego da dođu na svoj posao za koji inače primaju platu. Neki od njih su, ipak pokušali da iznesu neke nazovi kritike predloženih zakonskih rešenja, mada je uglavnom reč o besmislicama i neistinama.

Čuli smo, o tome je pričao i moj uvaženi kolega Orlić, čuli smo onog Nikolu Jovanovića, Jeremićevog odbornika u Gradskoj skupštini, kako se žali da nije mogao da da mišljenje na ovaj Predlog zakona. Jedan savet za njega, a to - je neka se kandiduje za narodnog poslanika. Možda će nekad njegova politička opcija, za nekoliko desetina godina, biti u stanju da pređe cenzus, pa će onda lepo postati narodni poslanik, pa će onda moći da da mišljenje na svaki predlog zakona koji dođe na dnevni red Narodne skupštine. Do tada neka prvo nauči kako funkcioniše Skupština grada u kojoj je odbornik, a kako čujem teško se on tamo snalazi, ne zna ni gde je pisarnica, ni gde je sala, ni gde je upravna zgrada.

Dalje, imamo Sandu Rašković Ivić koja je, takođe, morala danas biti na svom poslu, ali nije došla, ali je pokušala da tvituje. Namerno naglašavam pokušala, jer mislim da niko živ nije uspeo da shvati o čemu je pisala.

Na tvitu piše – izmene Zakona o glavnom gradu predlažu: glasanje javno, a ne tajno, proširenje nadležnosti grada sa sedam na 23, nema obaveze izveštaja, grad. V, pa onda boldovano će rešava žalbe…

Niko živ ne razume šta je ona, ja smatram da ona ništa nije razumela, kada je reč o samom Predlogu zakona.

Imamo onog Bastaća. I taj je tvitovo, pa kaže – tu se ne slažem sa prethodnim govornikom, Komlenskim, mislim da je ovo nešto najgluplje što je do sada rekao. Rekao je da je večiti zamenik, tu misli na Gorana Vesića, klinički lud i da krade centar grada. Zaista ne znam kako je moguće da neko ukrade centar grada.

Tom Bastaću, mislim da bi pametnije bilo da se pozabavi činjenicom da je opština Stari Grad, čiji je predsednik, jednina opština, pazite, ne u Beogradu, jedina opština u Srbiji koja ne primenjuje elektronsko izdavanje dokumenata, verovali ili ne. Mislim da mu je pametnije bilo da objasni građanima Starog grada zašto je to tako, nego što se bije sa saobraćajnim znakovima i što ometa radove.

Imamo ovog genijalca, to je prava poslastica za kraj, genijalac Balša Božović, koji je na konferenciji za štampu rekao – Srpska Napredna Stranka, a povodom današnjem zakona, ne dozvoljava Beograđanima da biraju neposredno gradonačelnika. Ja sam ostao bez teksta kada sam ovo pročitao. Pa, njegova Demokratska stranka, za izbore 2008. godine, sigurno ćete se toga setiti gospodine predsedavajući, za lokalne izbore 2008. godine je promenila zakon da Đilas ne mora da se kandiduje neposredno, jer da se kandidovao neposredno nikada ne bi postao gradonačelnik Beograda. Oni su promenili zakon zbog toga da bi išli na lokalne izbore, ali ne po neposrednom odelu, nego je lista bila u pitanju i tako je Đilas svojevremeno uspeo nekako da postane, nažalost svih građana Beograda, gradonačelnik. On danas govori da SNS ne dozvoljava Beograđanima da biraju neposredno gradonačelnike.

Dakle, ovo je stvarno velika sramota.

S obzirom da mi vreme ističe, želim samo zbog građana da podvučem u jednoj rečenici ono što je i najvažnije, dakle i za SNS, a to je – ovim zakonom omogućavamo dalju decentralizaciju, znam da je ovo ponovljeno nekoliko puta, ali imam potrebu zbog građana još jednom da ukažem na to, dalja decentralizacija, jačanje nadležnosti gradskih opština, brži razvoj, pogotovo prigradskih opština i spuštanje nivoa, odlučivanja bliže građanima.

To je suština ovog zakona i to je ono za šta se SNS snažno zalaže. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pozdravljam i ove golubare u parku ispred Predsedništva, koji nisu danas sa nama.

Više stvari je problematično kada je reč o ovom amandmanu. Između ostalog, i sam naziv poslaničke grupe koja je podnosilac ovog amandmana. Naime, ovde piše - Socijaldemokratska stranka. To je valjda ova Tadićeva stranka, a mi smo imali priliku da čujemo juče u vestima jednu tragikomičnu situaciju, a to je da je došlo do nekakvog ujedinjavanja ili objedinjavanja Demokratske stranke.

Ako je verovati medijima, ovi poslanici koji su podneli ovaj amandman, odnosno većina njih, je od juče u tom, rekao bih, unapred propalom projektu, ponovo u Demokratskoj stranci. Sada ja pitam - kako da glasam za njihov amandman, kada je on pogrešno potpisan?

Dakle, ovde imamo klasičan primer lažnog predstavljanja i moramo to da razjasnimo, jer možemo doći u situaciju da prilikom rasprave i o narednim amandmanima imamo pogrešno potpisane poslanike.

Sad bi stvar bila donekle ublažena kada bi se predstavnici, odnosno predlagači amandmana pojavili na ovoj sednici, ali oni imaju pametnija posla, treba nahraniti te golubove u parku ispred Predsedništva, ili se bave sada ovim ujedinjavanjem tog unapred propalog projekta obnove te Demokratske stranke.

Zašto kažem unapred propali projekat? Da su oni mogli zajedno da funkcionišu, ne bi ni napuštali svojevremeno Demokratsku stranku. Setimo se samo šta su svojevremeno govorili jedni o drugima. Setite se šta je sve Boris Tadić govorio o toj Demokratskoj stranci kada je napuštao. Boris Tadić kaže - Odluku sam doneo upravo zbog toga što se u politički blok Demokratske stranke vraćaju ljudi koji su doneli epitet aferaške korupcionaške stranke. I sad taj Boris Tadić se vraća u tu aferašku i korupcionašku stranku.

Uzgred budi rečeno, kad je on tako nešto izjavio, Šutanovac je na to prokomentarisao - Putuj, igumane.

Tadić je, obrazlažući odluku da izađe iz Demokratske stranke, naveo da se stranka godinama suočava sa sintagmom o žutim lopovima, koja postoji u javnosti, a da su za takav teret zaslužne afere i pogrešne privatizacije. Ovo sve Tadić govori o Demokratskoj stranci svojevremeno.

Predsednik Demokratske stranke kaže - Napravili bi od partija akcionarsko društvo. Tačno sam znao ko će krenuti protiv mene. Moj tim je iznenađenje, nema mesta za stare. Očigledno ima mesta za stare.

Ovde sad Tadić govori o tajkunima - Pre mene oni su finansirali Demokratsku stranku, i to je jasno, to vam kažem i to je uostalom bilo jasno i nekim od mojih prethodnika, i saradnje njihove sa nekim od tajkuna. Tadić kaže: "Dragan Đilas, bivši predsednik DS-a, zajedno sa tajkunom Miroslavom Miškovićem, bio je suvlasnik lista "Pres", priznao je lider Boris Tadić.

Zatim, Tadić kaže - Mišković bi preko Demokratske stranke da uđe u politiku, itd, itd.

Zašto sve ovo iznosim? Oni koji su godinama sve najgore govorili jedni o drugima, danas glume nekakvo ujedinjavanje, mada suštinske razlike između njih nikada nije ni bilo. Dakle, nikada nije bilo razlike između Demokratske stranke, niti one Zelenovićeve ili Petrovićeve stranke, niti Tadićeve stranke. Ali oni koji su bili u stanju da sav prljav veš, koji je uzgred budi rečeno potpuna istina, iznose u javnost, da sve najgore govore jedni o drugima, danas glume nekakvo ujedinjavanje i glume neku alternativu vlasti.

Ja mislim da je to jedan krajnje licemerni potez, krajnje nemoralan potez, a kada je reč o samom amandmanu, želeo bih da kažem da se potpuno slažem sa svim onim razlozima koje je Vlada Republike Srbije dostavila u mišljenju kada je reč o neprihvatanju ovog amandmana. Zahvaljujem.

Nema predlagača ovog amandmana danas u sali. Ne znam gde su. Da li su u parku hrane golubove kao ostalih dana ili se možda bave tim ujedinjavanjem kako oni kažu, tog unapred propalog projekta te Demokratske stranke, ujedinjene ili kako je već zovu, o čemu pričaju ovih dana, ali to nije ni važno.

Ovaj amandman je takođe paradigma situacije u kojoj smo našli, a o čemu je malopre govorio gospodin Orlić i on na najbolji mogući način pokazuje, zapravo, pravo lice predlagača ovog amandmana ali i ostalih članova tog tzv. Saveza za Srbiju i tog dela opozicije, da se neki ne naljute.

Imamo nekoliko problema kada je reč o ovom amandmanu, ali ja bih onda redom da krenem da iznosim. Dakle, prvo, problematično je i obrazloženje samog amandmana. Drugo, što je problematično je kako glasi taj amandman. On glasi – u članu 6. stav 4. briše se. Ja nemam šta drugo da uradim nego da pročitam obrazloženje Vlade Srbije, koja nam je dostavila u formi mišljenja, a to je da se amandman ne prihvata iz razloga što je stavom 4. članom 6. Predloga zakona, prihvaćena inicijativa Fondacije „Tijana Jurić“, koja je podneta sa ciljem oštrijeg kažnjavanja učinilaca najtežih krivičnih dela protiv života i tela i krivičnih dela protiv polne slobode u slučajevima kada je usled izvršenja dela nastupila smrt deteta, maloletnog lica, bremenite žene i nemoćnog lica.

Ovo je jako važan deo. Pored toga, po praksi Evropskog suda za ljudska prava, ovakvo zakonodavno rešenje je moguće, pod uslovom da postoje drugi odgovarajući mehanizmi za preispitivanje izrečene kazne, a u pravnom sistemu Republike Srbije takvi mehanizmi postoje. Na primer, Institut pomilovanja, gde je ponašanje osuđenog tokom izdržavanja kazne, o čemu se obavezno izjašnjava ustanova u kojoj osuđeni izdržava izrečenu kaznu, upravo jedna od najznačajnijih okolnosti za donošenje odluke da li osuđenog treba ranije otpustiti sa izvršenja kazne.

Šta je ovde takođe problem? Jedan genijalac od tih pet potpisnika odnosno predlagača ovog amandmana, u pitanju je Nenad Konstantinović, on im je verovatno najpametniji u toj njihovoj grupi, je pre neki dan dok je kampovao tamo u parku ispred predsedništva Srbije, dok je hranio golubove, održao je i konferenciju za štampu. Na toj konferenciji za štampu on je rekao da je ovo vrlo opasan zakon.

Citiram: „Uvođenje doživotne kazne zatvora bez mogućnosti za uslovni otpust, to maltene nema ni u jednoj zemlji EU“. To kaže Konstantinović. „Nema među zemljama Evrope koje su članice Saveta Evrope“, i to je rekao.

Pazite sada šta kaže: „I mi zbog toga ćemo morati da menjamo taj zakon jednog dana“. Verovatno kada dođe na vlast, znači nikada. „Taj zakon predstavlja kršenje ljudskih prava“.

Dakle, osim svih ranije navedenih problema mi ovde imamo i još jedan problem, a to je ovo nije istina. Ovo ne odgovara istini. Kao što smo mogli da čujemo i od ministra, gospođe Kuburović, dakle ovakva praksa postoji u mnogim zemljama. Ona je navela i Maltu, Litvaniju, Belgiju, Holandiju kao zemlje koje imaju ovakvu praksu.

Najveći problem sa ovim amandmanom ali i ponašanjem tog dela opozicije je zapravo licemerje. Nismo mogli da živimo od njihovih optužbi kako ne želimo da usvojimo „Tijanin zakon“, kako nas to ne zanima, kako nismo moralni, kako nismo humani, kako štitimo ubice i ko zna još kakve gluposti su godinama iznosili, kada je reč o vladajućoj većini.

Danas, kada upravo to radimo, danas su spremni da pljunu sve ono što su govorili i za šta su se zalagali i da ne dođu, niti da brane svoje amandmane, da nam daju možda neku argumentaciju zašto bi trebali da usvojimo ovakav amandman. Na taj način šalju poruku, njihova politika se svodi i jedino i isključivo i samo, a to je za šta se zalaže Aleksandar Vučić, mi ćemo da budemo protiv toga, bez ikakvog obrazloženja, bez ikakvog argumenta i bez imalo obzira da li je to dobro za građane Srbije ili nije. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o veoma važnim predlozima zakona, ugovora, sporazuma i prethodni govornici su izneli gotovo sve one činjenice i argumente zašto treba da usvojimo ova predložena akta i koji su to najznačajniji benefiti za građane i privredu Srbije.

Nažalost, i ova sednica protiče u odsustvu dela opozicije, koji očigledno imaju neke druge obaveze, hrane golubove u parku ispred Predsedništva. Nemam ništa protiv golubova, mada ima više golubova nego njih, ali to je nešto što na najbolji način pokazuje njihov odnos prema Narodnoj skupštini, prema svojim obavezama ovde u parlamentu, ali i prema građanima koji su ih birali.

Kao što su i juče i u utorak izbegli da se izjasne o tzv. Tijaninom zakonu, a nismo mogli da živimo od njih kada su nas optuživali kako ne želimo da usvojimo Tijanin zakon, kako podržavamo ubice i ostale gluposti, tako i danas izbegavaju da se izjasne o ovim važnim ugovorima i sporazumima sa međunarodnim finansijskim institucijama, koji će omogućiti brojne razvojne projekte, kako smo i čuli, unaprediti putnu i železničku infrastrukturu i podstaći dalji privredni rast Srbije.

Takođe, ne mogu a da ne primetim nastavak histerije u jednom delu javnosti u nekim medijima usmerene protiv Srpske pravoslavne crkve, protiv nekih vladika i protiv patrijarha Irineja. Pogledajte ovaj orkestrirani napad jednih novina. Dakle, to je davno prestao da bude list, to je postao politički pamflet Saveza za Srbiju. U pitanju je „Danas“ koji tri dana već vodi orkestriranu kampanju i protiv patrijarha i protiv Srpske pravoslavne crkve i protiv Aleksandra Vučića.

Tri dana za redom na naslovnoj strani ide napad na patrijarha samo zato što se patrijarh usudio da kaže kako se Vučić bori, junački bori i za državu i za narod i za Kosovo i Metohiju. To je jedini patrijarhov greh, ali očigledno neoprostiv. Da je patrijarh rekao nešto loše o Vučiću, odmah bi bio proglašen i za junaka i za heroja i za sveca od istih tih medija. Međutim, pohvalio je požrtvovanje i borbenost predsednika Srbije i sad je odmah proglašen za bota SNS, uskoro će da ga proglase za sendvičara, kako nas zovu.

Pogledajte ovaj skandal. Narodna stranka Vuka Jeremića na Tviteru pravi fotomontažu patrijarha Irineja i izvrgava ruglu patrijarha i mnogo drugih junaka iz Saveza za Srbiju koji se rugaju danima na Tviteru patrijarhu. Nemam vremena sada da čitam sve ove gadosti. Sa takvim ljudima mi imamo posla, sa ljudima koji su spremni da napadnu patrijarha Irineja i Srpsku pravoslavnu crkvu i svakoga ko se bori za srpske nacionalne interese, bez imalo sramota.

Želeo bih zbog mojih kolega, koji treba da govore, iz svih ovih razloga, da pozovem sve narodne poslanike da podrže ova predložena akta i sve ostale napore Vlade Srbije i predsednika i da od Srbije napravimo pristojnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno važni predlozi zakona su pred nama.

Naravno da je tzv. Tijanin zakon najviše pažnje javnosti privukao, ali i ostali predlozi zakona koji su na dnevnom redu, a koji se bave borbom protiv korupcije i kriminala. Mi smo i od vas, gospođo ministre, ali i od naše ovlašćene predstavnice Jelene Žarić Kovačević, kao i od ostalih poslanika koji su učestvovali u raspravi čuli sve one najznačajnije momente koji su predviđeni ovim aktima, ali i svu argumentaciju zbog čega bi trebalo da usvojimo ove zakone i Srpska napredna stranka snažno podržava ove predloge zakona.

Međutim, ja ne mogu a da ne primetim jednu histeriju koja se ovih dana pojavljuje i vlada kod dela opozicije i kod dela medija koji su spremni da kritikuju čak i ovo što mi danas radimo. Ne mogu da ne pitam do koje mere ide njihovo licemerje. Prvo su nas optuživali da nećemo da usvojimo Tijanin zakon, najglasniji su bili u toj optužbi, a danas kada je Tijanin zakon na dnevnom redu, danas ih nema, nema ih ovde u Skupštini. To nije ono što je najgore. Osim što ih nema, oni ovih dana otvoreno kritikuju ove predloge zakona, te nije u skladu sa evropskim standardima, te nije humano, čitava gomila gluposti koja može da se čuje od njih. Zašto to rade? Samo zato što ovaj predlog dolazi od Vlade Republike Srbije. Neverovatno je da šta god predložimo oni će naći način da budu protiv toga, bez obzira da li je to dobro za građane Srbije.

Kada je reč o antikorupcijskim zakonima koji su na dnevnom redu, meni je potpuno jasno da su oni protiv toga. Ne može Dragan Đilas da bude protiv korupcije, on je sinonim za korupciju u Srbiji. On ne može da objasni odakle mu stotine miliona evra nakon mandata. Kako on može da bude protiv korupcije. Ne može Vuk Jeremić da bude protiv korupcije, pa kada on ne može da objasni odakle mu stotine miliona evra koje je dobio, zapravo milioni evra, da budem tačniji, koje je dobio od onog Kineza koji je osuđen u Americi. Kako on da bude protiv korupcije? Ne može Boško Obradović da bude protiv korupcije kada je on puki izvršilac Đilasove volje, Đilasovih naredbi. Kako Đilas okom, Bole skokom. Kako ti ljudi da budu protiv korupcije? Kako oni da podrže antikorupcijske zakone?

Pogledajte, molim vas, samo ovu histeriju koja se poslednjih dana vodi protiv patrijarha Irineja i Srpske pravoslavne crkve. Sada im smeta i Irinej i Srpska pravoslavna crkva i vladike. Svi im smetaju. Ima tih medija koji su u stanju da najmonstruoznije stvari ovih dana iznose protiv pojedinih vladika i patrijarha. Samo zato što se patrijarh sastao sa Vučićem i samo zato što je dao izjavu da se Vučić junački bori i za državu i za narod i za Kosovo. To je jedini greh patrijarha i zato je on danas njihova meta. Sa takvim ljudima imamo posla. Pitam se šta je sledeće? Hoće li i patrijarha da proglase za bota, za sendvičara? Da li je to sledeće što nas čeka od Saveza za Srbiju?

Želeo bih da, iz svih razloga koje sam naveo, pozovem sve narodne poslanike da podrže ove predloge zakona, od svega onoga što smo danas čuli ali i sve ostale napore Vlade Srbije i predsednika da od Srbije napravimo pristojnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno predstavnicima gradske vlasti u Beogradu i to prvenstveno gospodinu Radojčiću, gradonačelniku, ali i zameniku gradonačelnika, gospodinu Vesiću i ono glasi – kolika je finansijska šteta načinjena do sada građanima Beograda zbog višednevnih blokada radova na rekonstrukciji Trga republike, ali takođe i zbog uništavanja gradske imovine?

Naime, svi smo svedoci da se poslednjih dana i nedelja u Beogradu dešava nešto potpuno šizofreno i do sada nezabeleženo, a to su ove blokade radova na Trgu republike i uništavanje gradske imovine u vidu saobraćajnih znakova i tabli, zaštitnih ograda i sličnih stvari i to od strane predsednika jedne beogradske opštine, u pitanju je Opština Stari grad, Marka Bastaća, koji je od nedavno postao glavni Đilasov jurišnjik. Dakle, ozbiljno preti da zaseni čak i Boška Obradovića, koji je dugo bio bez premca u toj borbi za najvećeg i najpožrtvovanijeg Đilasovog slugu.

Dakle, taj Bastać, borac za Đilasove interese, već danima sa grupom svojih pristalica ometa i blokira radove, maltretira ljude, preti tamo radnicima, svađa se sa građanima koji tu prolaze i bije se saobraćajnim znakovima. Dakle, na delu je potpuna šizofrenija i ludilo kao rezultat potpune političke nemoći i ikakvog političkog programa, a verovatno je i posledica frustracije zbog debakla ovih njihovih subotnjih protesta. E sad, sve to ne bi bio toliki problem da to ne košta građane Beograda i otuda proizilazi moje pitanje, zato što smatram da Beograđani imaju pravo da znaju kolika je šteta načinjena ovim divljanjem Bastaća i ekipe. Ko će to da plati je možda najvažnije pitanje i da li je pokrenuta krivična i prekršajna prijava za ovaj vandalizam?

Evo kako to izgleda. Evo ga ovde Bastać u toku borbe sa parking tablama. Evo na drugoj slici kako ponosno stoji na bageru. Znate ono – čega se pametan stidi, onaj drugi se ponosi! Evo ga ovde nakon bitke sa zaštitnim ogradama i evo ga na slici kako se svađa sa građanima koji negoduju zbog ovakvog ponašanja. Potpuno opravdano negoduju.

Ima tu još dosta pitanja. Da li je istina da su ljudi koji se nalaze u njegovoj pratnji, dakle, svi redom, zaposleni u Opštini Stari grad ili u ustanovama čiji je Opština Stari grad osnivač? Ako se ispostavi da je istina, treba utvrditi kako je moguće da zaposleni, umesto da u radno vreme na svojim radnim mestima, vreme provode u ovim sumanutim blokadama? Dakle, ko ih je naterao na to, ko im je omogućio to i ko će za to da odgovara?

Takođe treba utvrditi zašto Bastać ovo radi. Da li mu je neko naredio da blokira funkcionisanje grada? Da li mu je Đilas možda, njegov šef, naredio da blokira radove?

Podsetiću da je Đilas nedavno osnovao nekakvu stranku, a zapravo je kupio stranku. Dakle, kupio je već postojeću već stranku, jer, znate, on ne voli da se muči. Zašto da gradi stranačku infrastrukturu, zašto da skuplja potpise, zašto da obilazi Srbiju? Kupi lepo čovek, gotovo, a para ima, pare mu nisu problem i u toj njegovoj stranci Bastać je član predsedništva i to me navodi na pomisao da je upravo Đilas nalogodavac blokade gradilišta i uništavanja gradske imovine.

Svi znaju da je Đilas neko ko ne mari za interese Beograda i Beograđana. To je, uostalom, i dokazao dok je bio gradonačelnik Beograda, kada je bio akter nebrojeno afera, a rezultat njegove vlasti su bili dugovi od preko milijardu evra. Te dugove još uvek otplaćujemo i dan danas.

Moj predlog je da se račun za ovu štetu ispostavi Draganu Đilasu, koji je šef svim tim štetočinama iz Saveza za Srbiju. I ovde je potpuno jasno da je njihova politika – što gore za građane, to bolje za njih, ali me raduje što su izgubili interesovanje i poverenje građana, jer, kao što vidite, niko više ni ne dolazi na te njihove šetnje i na ta njihova okupljanja. Ostalo je još nekoliko upornih ovih šatordžija, dokonih. Mislim da više golubova u tom parku ima nego protestanata, a nakon ove poslednje Boškove blamaže, kada je pokušao da blokira raskrsnicu Kneza Miloša i Kralja Milana, mislim da će i oni odustati od toga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram da istaknem zadovoljstvo što govorim za vreme vašeg ponovnog predsedavanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman koji glasi – član 1. briše se, iz svih onih razloga koje je Vlada Srbije dostavila narodnim poslanicima u vidu mišljenja. Dakle, potpuno sam saglasan sa tom argumentacijom.

Ono što mi posebno smeta to je što amandman dolazi od poslanika poslaničke grupe, iskren da budem, nisam ni siguran više kojoj poslaničkoj grupi pripadaju ti poslanici, da li su se vratili u DS, da li su sa Đilasom u tom Savezu za Srbiju, ali nije to ni naročito važno. Važno je što oni nisu tu. I ja ne mogu da ne pitam – pa gde je Marko Đurišić koji je podneo ovaj amandman, gde je da brani svoj amandman? Gde je Miroslav Aleksić? Kakva to važnija posla danas ima Miroslav Aleksić nego da dođe ovde u Narodnu skupštinu da brani svoj amandman koji je podneo? Gde je Nenad Konstantinović? Gde je Goran Bogdanović? Gde je Zdravko Stanković? Dakle, gde su oni danas da brane svoje amandmane, vrlo pametne amandmane, epohalne amandmane koji glase – član 1. briše se. To su njihovi amandmani. Navodno bojkotuju Skupštinu, imaju pametnija posla.

Međutim, ono što je zabrinjavajuće i ono što je vrlo opasno, to je što se u nekoj štampi danas pojavilo da ti isti predstavnici tog Saveza za Srbiju prave nekakve spiskove, spiskove za odstrel, spiskove nepodobnih ljudi, koje će oni sutra, zamislite, ako dođu na vlast, lustrirati ili zabraniti rad. Dakle, u pitanju je „Srpski telegraf“, koji je došao u posed određenog spiska, preko 100 javnih ličnosti. Tu ima i analitičara i pevača i glumaca i voditelja i novinara. Sve su oni to lepo pobrojali u vidu spiska nepodobnih ljudi koje će oni sutra zabraniti, lustrirati i zabraniti im rad. Ako uzmemo u obzir da su pre neki dan napravili umrlicu za Boru Čorbu, onda možemo da zamislimo sa kakvim ljudima mi imamo posla ovde.

Podsetiću javnost da su slični ovakvi spiskovi pravljeni za vreme HDZ-ove vlasti u Hrvatskoj početkom 90-ih godina, spiskovi nepodobnih Srba i znamo šta je to posle izrodilo. Onda se ljute i onda imaju da zamere nešto kada ih optužimo za fašističke metode. Pa ako ovo nije fašistička metoda, ja ne znam šta je fašistička onda metoda. Praviti spiskove nepoželjnih, nepodobnih, e to radi Savez za Srbiju i zato danas nisu na sednici gde treba da budu da brane svoje amandmane, već prave spiskove koje će sutra zabraniti, spiskove ljudi kojima će zabraniti rad. Ovako nešto je nezabeleženo do sada u političkoj istoriji Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati amandman iz svih onih razloga koji su sadržani inače u mišljenju Vlade Srbije, a koje je dostavljeno narodnim poslanicima. Ne mogu da prihvatim brisanje ni jednog člana predloženog zakona, jer bi time bili poništeni svi oni pozitivni efekti koje ovaj zakon proizvodi.

Ovaj zakon predstavlja direktan benefit za više od 15.000 građana koji su zaduženi u švajcarskim francima. Želim na ovaj način da podržim napore Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, da pomognemo na ovaj način ovim ljudima.

Upravo se na ovom Predlogu zakona pokazuje razlika između ove Vlade, vlasti i bivšeg režima. Bivši režim ni na koji način nije pokazivao interesovanje da se uhvati u koštac sa ovim problemom. Ni na koji način nije pokazivao interesovanje da pomogne ovim ljudima.

Doduše, oni nisu pokazivali interesovanje ni za ostale probleme građana. Dakle, oni nisu želeli da saslušaju te ljude, da razmotre mogućnost, da na bilo koji način pomognu ovim ljudima i to je ta suštinska razlika između nas i njih.

Šta rade oni ovih dana? Imali smo prilike pre nekoliko dana da čujemo da je formirana navodno neka nova stranka na čijem je čelu Dragan Đilas, a u stvari nije formirana nikakva nova stranka, nego je preregistrovana postojeća partija koja već postoji. Čovek lepo uzeo u kupio stranku. Zašto da se muči, da pravi odbore stranačke, da gradi i stranačku infrastrukturu, da skuplja potpise? Čovek lepo uzeo i kupio stranku postojeću. Oni su to navikli da rade. To su u pitanju ljudi koji ne znaju da se pomuče malo, da se potrude. Kupio čovek na gotovo stranku, kao pre njega Vuk Jeremić kada je kupio onu stranku onog svog potrčka iz Trstenika, odakle je već.

Ko su sva ta nova lica? Borko Stefanović kao prvoborac te nove stranke, lažni levičar, čovek koji je preko noći odlučio da postane levičar, a pre toga se zalagao za sasvim suprotne ideološke ciljeve.

Marinika Tepić, koja ni sama ne bi znala da kaže u koliko je partija do sada bila ili onaj Bastać koji danima divlja po centru Beograda, a verovatno i danas ima plan da blokira grad.

Svaki dan čovek izaziva neke incidente i postao je poznat javnosti po vandalizmu. To su ta nova lica. To nisu nikakva nova lica, već su upravo to ljudi koji su godinama uništavali Srbiju i sada pokušavaju da se prikažu kao neki novi ljudi koji će Srbiju izvući iz propasti, a koju su oni izazvali.

Dakle, isti oni koji su decenijama vodili Srbiju, uništavali je na svaki mogući način, danas su oni nova politička snaga. Nisu, građani Srbije vrlo dobro znaju ko je Dragan Đilas i ko je njihov šef kome polažu račune.

Iz svih ovih razloga, želim da podržim i ovaj zakon, ali i sve ostale napore Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem.

Predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja i sva ona su upućena MUP-u i sva ona se odnose na učestalo divljanje opozicionih lidera poslednjih dana i nedelja u Beogradu.

Prvo moje pitanje je – da li je pokrenuta istraga i da li će biti procesuirani organizatori sramnog napada na žene 4. aprila ispred Skupštine grada Beograda.

Tog dana, da podsetim javnost, trebalo je da se održi sednica Saveta za rodnu ravnopravnost u Skupštini grada Beograda, ali je ta sednica prekinuta jer su Đilasovi jurišnici Boško Obradović, Nikola Jovanović, Marko Bastać i ostali pokušali da upadnu u zgradu Skupštine grada. Dakle, pokušali su nasilno da uđu u zgradu isto onako kako su upali u zgradu RTS pre toga. Na sreću, prisutne žene su pokazale zaista ogromnu hrabrost i požrtvovanje i sprečile ih u tome, ali je tom prilikom nažalost došlo do povređivanja dve žene i ja želim da se utvrdi odgovornost za taj događaj.

Posebno uznemiruju brojni snimci i slike, koje pokazuju da su Đilasovi jurišnici najmonstruoznije vređali, pretili, psovali čak te prisutne žene. Samim tim i ne čudi što su spremni čak i na fizičke napade.

Uostalom, bar je Boško Obradović poznat po napadima na žene. Gde god se obreo bila je povređena neka žena da ne nabrajam sad sva njegova nepočinstva u tom smislu, dakle, nemam dovoljno ni vremena, a javnost se dobro seća svih njegovih napada na žene. Dakle, evo, ovako je to izgledalo. Ovo je odbornik u Skupštini grada Jeremićem koji pokazuje srednji prst, to je onaj ludak što je fizički nasrnuo na žene tog dana. Sa takvim ljudima mi imamo posla.

E sad, kad nisu uspeli da se obračunaju sa ženama onda su prešli na ograde i na saobraćajne znakove u Beogradu i to je moje sledeće pitanje MUP-u i vezano je za divljanje lidera opozicije u centru Beograda 6. aprila, kada su uništavali gradilišta, rušili zaštitne ograde, lomili kocke kojima se popločava trg, uništavali mašine i sve tako redom. Evo, ovako to izgleda. Evo, ga ovaj junak Bastać sa svojim trofejom. Taj isti Bastać je inače i za danas najavio u 12.05 časova neku blokadu Beograda, to je inače predsednik beogradske opštine Stari Grad.

Onda, imamo Boška nakon bitke sa saobraćajnim znakom. Evo, ponosno drži trofej saobraćajni znak, tu je i Đilas, on je herojski nasrnuo na zaštitnu ogradu i evo ih ovde svi skupa Nikola Jovanović, Dragan Đilas, Boško Obradović i tu im se priključio i nesrećni Borko Stefanović, posle herojske bitke sa ogradama i znakovima.

Nadležni iz gradske uprave su procenili da je ovom prilikom načinjena šteta od oko 10.000 evra i ja postavljam pitanje – ko će da plati ovo? Ko će da plati tu štetu i da li će Đilas, Obradović, Jeremić i svi ostali odgovarati za sve ovo.

Zašto sve ovo potenciram? Zato što je važno da se jednom za svagda prestane sa politikom terora i nasilja koji sprovode Đilas, Boško Obradović i ostali. Da se jednom za svagda prestane sa izazivanjem haosa i nereda, da prestanu da izazivaju incidente i blokade grada, da prestanu da fizički napadaju svakoga ko u Srbiji misli drugačije od njih, da se pošalje poruka da političari treba da se bave politikom, da predstavljaju svoj program i da to treba da rade ovde u Skupštini, dakle gde je mesto za tako nešto, ali očigledno je da Đilas, Obradović i Jeremić nemaju nikakav program, da nemaju ništa da ponude građanima, da poznaju jedio jezik mržnje, pretnji i ucena i da jedino što umeju, to je da stvaraju atmosferu linča i haosa.

Koristim priliku da pozovem sve građane Srbije da sutra u 18.00 časova dođu na veličanstveni miting SNS i svi ćete videti sliku koja će pokazati koliko ljudi u Srbiji podržava pristojnu, normalnu i uspešnu Srbiju, Srbiju koju vodi Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.