Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9750">Aleksandar Marković</a>

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavajući.

Ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj amandman predstavlja podršku ovom Predlogu zakona, Predlogu zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, ali i podršku svim onim rezultatima Ministarstva zdravlja u proteklom periodu, a rezultata je toliko da bi zaista bilo malo ova dva minuta, sa koliko raspolažem, da ih nabrojim sve. To su činjenice, činjenice koje ne vide samo oni koji ne žele da ih vide ili samo oni koji imaju zlu nameru.

Meni je zaista neprihvatljivo da danima već slušamo razne koještarije, slušamo napade na ministra, ali potpuno neosnovane i napade bez ijednog jedinog argumenta jer kako drugačije objasniti činjenicu da iz budžeta Ministarstva zdravlja za period od 2014. godine do 2018. godine je izdvojeno 8.136.533.000 dinara za rekonstrukciju zdravstvenih ustanova čiji je osnivač Republika, i rekonstrukciju i opremanje i adaptaciju, o čemu je pričao moj uvaženi kolega Orlić u nekom od prethodnih javljanja.

Ako uzmemo samo ovaj podatak u obzir, onda ne stoji priča da Ministarstvo ne preduzima ništa kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, odnosno unapređenju uslova u kojima se nalaze zdravstvene ustanove i ovo nije samo jedan od argumenata.

Kao što je jedan od kolega u današnjoj raspravi rekao – do 2012. godine srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje u sklopu evropskog zdravstvenog potrošačko indeksa, a kada je ispunjavalo kriterijume bilo je ubedljivo najgore ocenjeno. To je stanje zdravstva kakvo je bilo nekada, a čuli smo već u nekoliko navrata kakvo je stanje sada, odnosno u periodu od kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti u zemlji. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Imam nekoliko pitanja i jednu sugestiju. Sugestija se odnosi na ove Đilasove pulene iz lažne patriotske organizacije Dveri koji su galamili danas. Kada već Đilas naručuje poslanička pitanja, neka ih pritom barem obuči kada je reč o nekim elementarnim kategorijama Ustava, ustavnim nadležnostima itd.

Postavljam pitanje povodom nedavne vesti koju su mediji preneli da je predsednik opštine Paraćin, izvesni Saša Paunović, koji je inače i potpredsednik DS, a poznatiji kao paraćinski despot, tako ga zovu Paraćinci, podneo nekakvu žalbu Komitetu za lokalnu upravu Saveta Evrope, a koju su podržali njegovi koalicioni partneri, gradonačelnik Šapca i predsednik opštine Čajetina.

Objavljena je vest da su 28. juna ove godine, dakle na Vidovdan, na sednicu pomenutog Komiteta u Istanbulu otputovali predsednik opštine Paraćin Saša Paunović i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. U vezi sa tim postavljam pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu – iz kojih sredstava je finansiran ovaj njihov put, boravak i eventualni smeštaj u Istanbulu? Od kojih ili od čijih para je plaćen taj put za Paunovića i Zelenovića da bi oni tamo tužakali i blatili svoju državu i građane, dakle, da se utvrdi da li su to platili građani Paraćina ili Šapca, odnosno da li je to plaćeno iz budžeta lokalnih samouprava Paraćina i Šapca ili je to možda plaćeno od nekih njihovih sponzora? Možda su neki sponzori platili tu njihovu avanturu. Možda je to neki tajkun platio. Možda Dragan Đilas. Možda Vuk Jeremić. Građani imaju pravo da znaju ko je ovo platio i moraju dobiti odgovore na ova pitanja

Drugo moje pitanje – šta će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu preduzeti ako se ispostavi da su putovali o trošku građana Paraćina ili Šapca tj. ako je plaćeno iz budžeta lokalnih samouprava? Ukoliko se ispostavi da je ova njihova avantura plaćena iz budžeta, neophodno je da obojica momentalno podnesu ostavke na funkcije koje vrše. Dakle, jasno i glasno moraju da objasne po kom osnovu su bili tamo i ko je to platio.

Imamo sliku iz Istanbula. Znate kako – čega se pametan stidi, onaj drugi se ponosi. Na slici su Zelenović iz Šapca, Saša Paunović iz Paraćina i izvesni Alimpić za koga nije utvrđeno po kom osnovu je uopšte tamo i šta on predstavlja.

Zašto sve ovo potenciram? Zato što ovakav presedan koji se desio, da neko podnosi nekakve sulude žalbe i tužbe, pri tom potpuno neosnovane, protiv sopstvene države i građana, a da pri tom otputuje o trošku tih istih građana je potpuno neprihvatljiv i u krajnjem smislu licemeran. Koje odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi njima daju ovo za pravo? Po kojim odredbama statuta grada ili statuta opštine oni izvode ovu svoju ludoriju? Na koji način uopšte mogu da podvedu ove svoje aktivnosti kao vršenje funkcije predsednika opštine ili vršenje gradonačelničke funkcije? Možda im je to neko naredio da urade? Možda neko od njihovih nalogodavaca? Ima tu dosta kandidata.

Imamo sliku sa nekog događaja. Tu je ceo taj tim, ceo taj tužni skup. Tu je Borko Stefanović, tu je Dragan Đilac, tu je Vuk Jeremić, čak i onaj Janko Veselinović nesretni, tu je Lutovac, tu je Stamatović, Zelenović i Paunović, naravno. Dakle, da vidimo da li je neko od njihovih nalogodavaca možda naredio jedan ovakav sraman zadatak.

Na kraju, postavlja se pitanje motiva za sve ovo, da neko tužaka i blati sopstvenu državu, da neko iznosi najgore moguće optužbe bez ikakvog osnova samo zato što oseća da mu je ugrožena funkcija koju obavlja, samo zato što postoji mogućnost, legitimna mogućnost da on više ne bude predsednik opštine. Postavljam pitanje – šta je onda sledeće? Očekujem da usledi predlog da se u Paraćinu zabrani održavanje izbora kako bi Paunović do kraja života ostao predsednik opštine ili da ga proglasimo kao doživotnog predsednika opštine Paraćin, onda će možda biti zadovoljan.

Završavam u sledećoj rečenici. Svima ste produžili 15 sekundi. Građani Paraćina, Šapca i Čajetine ne žele, niti će biti taoci neodgovornih štetočina koji vode ova tri grada, odnosno opštine. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, nisam spreman da prihvatim sve one uglavnom paušalne i neosnovane kritike koje smo u toku današnjeg dana imali prilike da slušamo, kada je reč o Predlogu zakona. Moja podrška ovom zakonu se ogleda između ostalog što sam i potpisnik donorske kartice sa još mnogo narodnih poslanika poslaničke grupe SNS.

Moja podrška ovom zakonu se takođe ogleda i kroz amandman koji sam podneo na član 1. Predloga zakona koji, između ostalog, naglašava i razvoj medicinskih uslova. Ovo je jako važno, imajući u vidu da dosadašnji zakon koji je uređivao ovu oblast, dakle oblast transplantacije ljudskih ćelija i tkiva, nije definisao na najbolji način i uredio uslove pod kojim se poslovi kao što su darivanje, dobijanje, testiranje, obrada, očuvanje, skladištenje, distribucija i primena ljudskih ćelija i tkiva obavljaju.

Ovaj Predlog zakona na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz ovih oblasti, uključujući i sve uslove koje moraju da ispune da bi dobili dozvolu. Jednom rečju, ovaj zakon jasno definiše ko može da obavlja ovu delatnost, kako se ona obavlja, uslove koji moraju biti ispunjeni i, što je jako važno, ko i kako vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Iz svih ovih razloga želim još jednom da istaknem punu podršku ovom Predlogu zakona. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 106, ali i član 108. Opet smo doživeli od jednog govornika, koji je, po ko zna koji put, optužio direktno Srbiju i Srbe za sve ono što se događalo 90-ih godina, pa je govorio gde smo mi branili Srbe, ne znam, više tu Srba nema itd. i slične besmislice njemu svojstvene. Na taj način omalovažava upravo one svoje pretke o kojima je pričao u svom zalaganju.

Ne mogu da ne primetim neku slučajnost, koja to zapravo i nije, da je upravo Plenković juče na isti način napao Srbe. Kaže Plenković – ta država je izvršila agresiju i odgovorna je za ratove, Srbija je izvršila agresiju na Hrvatsku, ali i pre toga na Bosnu, Sloveniju i Kosovo i odgovorna je za sve ratove. Dakle, to kaže Plenković, ali to isto ovde tvrdi narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Zoran Živković. Recite mi da li je to sramota za celu Narodnu skupštinu, iako bi sramota trebala da bude njegova? Na taj način se svrstao i sa svojim saradnikom Stipom Mesićem sa kojim obavlja zajedničku funkciju u slovenačkom institutu „Ifimes“. To je zaboravio da nam kaže. Mislim da ste u najmanju ruku trebali da mu izreknete opomenu za sve ono što je malopre govorio. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući, član 108.

Moram prosto da vas podsetim da su vama na raspolaganju određene mere, kao što su: izricanje opomene, oduzimanje reči ili slično, svaki put kada se uvredi srpski narod, država Srbija i Narodna skupština.

Meni je drago što je prethodni govornik Zoran Živković potvrdio sve ono što smo malopre rekli i drago mi je što građani Srbije imaju prilike da vide svojevrsnu koaliciju Živković – Plenković – Stipe Mesić – Ante Gotovina. E sad, pošto je na delu u poslednje vreme jedna antisrpska histerija sa podizanjem ruku u određenom pravcu, kao što možete da vidite od Stipe Mesića, od Ante Gotovine, ja očekujem od Zorana Živkovića da se u narednim danima slika sa ovom sramnom reakcijom i da se pridruži toj koaliciji. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danima slušamo ove stručnjake preko puta kako se žale da ne razumeju amandmane koje smo podneli na Predlog zakona o ratnim memorijalima. Potpuno mi je jasno da oni ništa ne razumeju u tom smislu, kada je reč o ratnim memorijalima, kada je reč o negovanju tradicije oslobodilačkih ratova, o spomenicima, o nacionalnom identitetu itd.

Znate, dok su oni vodili državu, u Srbiji je bezmalo bilo zabranjeno govoriti o sećanju na naše pretke, sećanju na naše heroje iz svih oslobodilačkih ratova. Ono što je posebno bilo zabranjeno, bilo je zabranjeno govoriti o srpskim žrtvama. To je bilo najstrože zabranjeno. U tom periodu, ne daj bože da neko pomene, da se neko seti srpskih žrtava, to je odmah okarakterisano kao velikosrpski nacionalizam, kao šovinizam, kao ratno huškaška politika, ne daj bože da je neko pomenuo i „Medački džep“ i „Oluju“ i „Bljesak“ i sva ostala stradanja na području bivše SFRJ, odmah bi to bilo okarakterisano kao pozivanje na sukobe, kao primitivizam, kao vraćanje u prošlost itd.

Smelo je da se priča samo o tobožnjoj krivici Srba za sve ono što se dešavalo ikada. Da se razumemo, to bi oni radili i dan danas da su na vlasti. Na svu sreću nisu i neće ni biti i pozivam da usvojimo ovakav predlog zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 27. – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika, a u vezi sa članom 108, i moram da vas podsetim da vi imate na raspolaganju i neke mere, kao što su opomena, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.

Ali, predsedavajući, ako vas zanima iz kog razloga je prethodni govornik nervozan ovoliko danas, evo, ja ću vam reći.

Izašla je vest da je Kena pred Tužilaštvom za organizovani kriminal. To je razlog za njegovu nervozu. Javno pravobranilaštvo opštine Smederevska Palanka podnelo je krivične prijave protiv Radoslava Milojičića Kene Tužilaštvu za organizovani kriminal i nadležnom odeljenju Tužilaštva za borbu protiv korupcije.
Pa, nije ovo detalj iz privatnog života, ovo je javna informacija, javna informacija da se čovek nalazi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal i to za pljačku i lopovluk koje je godinama vršio dok je bio predsednik opštine Smederevska Palanka, kad je taj grad ostavio i bez struje i bez vode i sa ukupnim gubicima, dugovima i minusima od skoro četiri milijarde dinara. I on danas ovde nešto nama prigovara.
Ja vas molim da se starate o primeni ovog Poslovnika i da mu minimum uzmete dva minuta od vremena poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Eto kuriozitet jedan da se složim u nečemu bar sa prethodnim govornikom i meni je drago što je prethodni govornik upravo priznao rezultate ove Vlade i rezultate Aleksandra Vučića po pitanju populacione politike. Meni je drago i što je istakao ono što je istina, a to je da nijedna vlada pre ove nije na ovaj način pristupila rešavanju ovog velikog problema.

Ono što mi je lično malo zasmetalo to je insistiranje na tome kako samo njegov pokret se zalaže za porodične vrednosti. Ako je to tako, odmah ga pozivam da se odrekne svog šefa ili lidera tog pokreta koji se sa jedne strane zalaže sa porodične vrednosti, a sa druge strane napada i bije isključivo žene. Dakle, poznat je celoj srpskoj javnosti po čestim incidentima u kojima je napadao žene. Da ne idemo van teme.

Želim da naglasim da podržavam snažno sve predloge koji su danas na dnevnom redu i jako je malo vremena ostalo za raspravu, malo je vremena da bi se istaklo sve ono što ova predložena zakonska rešenja donose u smislu benefita za građane Srbije i za državu, ali ono što je jako važno i što treba svakako istaći, to je da izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom da se predviđa značajno povećanje roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, kako smo i čuli nekoliko puta u ovoj raspravi.

Ovim odredbama zakona predviđa se da roditelji od 1. jula ove godine za prvo dete jednokratno dobiju 100 hiljada dinara, za drugo dete 10 hiljada mesečno dve godine, za treće dete po 12 hiljada mesečno 10 godina i za četvrto dete 18 hiljada mesečno 10 godina.

Neko bi mogao da kaže da to možda nije dovoljno. Neko bi mogao da kaže da je to malo. Da li ćemo ovim odmah ostvariti sve one ciljeve za koje se zalažemo? Verovatno nećemo, ali od negde je moralo da počne i meni je drago što je ova Vlada, ovo rukovodstvo Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem konačno otpočelo rešavanje ovog zaista velikog problema.

U postupku ostvarivanja prava na roditeljski dodatak kao posebni uslovi predviđeni su redovna vakcinacije sve dece, kao i redovno pohađanje dece pripremnom predškolskom programu i redovno pohađanje nastave u školama i to su konkretni koraci koje država preduzima kada je reč o populacionoj politici, kada je reč o popravljanju demografske slike, odnosno pokušaju da zaustavimo negativni prirodni priraštaj koji imamo.

U pitanju je deo ukupne društvene brige o deci i odnosi se na poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece i potvrđuje se opredeljenje države da se podsticajnim merama, uvođenjem roditeljskog dodatka uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema danas, a to je nedovoljan broj rođene dece.

Neki koji danas kritikuju ova rešenja, a pri tom tu ne mislim na prethodnog govornika, mislim na neke druge, neki koji kritikuju i predsednika Srbije i Vladu Srbije, su imali godine i godine na raspolaganju da urade nešto po ovom pitanju, da donesu neke konkretne mere koje bi popravile tešku situaciju po ovom pitanju. Imali su vlast, imali su svu vlast u ovoj zemlji i imali su sasvim dovoljno vremena da sprovedu sva ta pametna rešenja koja danas zagovaraju. Ali im to tada nije bio prioritet, to ih tada nije interesovalo. Tada su ih zanimale neke druge stvari. Tada ih je zanimalo popravljanje svog materijalnog položaja, dok su građani rapidno siromašili, oni su se uglavnom redom svi obogatili.

Da bih bio kratak, odnosno da bih ostavio nešto vremena i ostalim kolegama, ja ću pozvati da odbacimo sve kritike kao apsolutno neosnovane i da podržimo u danu za glasanje sva predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.
Jako kratko, predsedavajući.

Ovde je sada u pitanju doslednost. Imali smo priliku da to sad malo pre vidimo od prethodnog govornika. On spominje 2011. godinu kao godinu kada je osnovan njegov pokret. Ja to potpuno razumem. Verovatno ne želi da se seti nekih ranijih godina u kojima je njegov pokret delovao, recimo 90-te godine itd, kada su se zalagali za LJotićevsku ideologiju, kada su se zalagali za LJotićevski program, kada je predsednik njegovog pokreta ili kako se to već zove zdušno pisao za neke časopise, isticao zasluge LJotića u našoj istoriji, itd. I ja to potpuno razumem i ohrabrujem ga i podržavam u tome – treba da se odrekne takvog jednog delovanja. Mislim da je to sramota i mislim da je i on uvideo da je u pitanju sramota i želim na ovaj način da ga podržim u tome. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Neću se obazirati na ova naručena pitanja koja smo jutros mogli da čujemo, naručena od strane Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, ne znam samo koliko ga je koštalo tako nešto.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan pre 26 godina, dakle 21. juna 1992. godine dogodio se veliki zločin, zločin na Miljevačkom platou. U pitanju je agresija Hrvatske na Miljevački plato, u okolini Drniša u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini na teritorijama koje su u to vreme bile pod zaštitom UN, kako je to propisano Rezolucijom 743 Saveta bezbednosti.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ovaj zločin, moje pitanje je upućeno Ministarstvu spoljnih poslova – da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za taj zločin u kome je život izgubilo 40 srpskih milicionera i teritorijalaca, a od kojih je većina masakrirana nakon zarobljavanja?

Taj mučki napad se desio 21. juna 1992. godine, u zoru, uprkos primirju koje je potpisano nekoliko dana ranije, kako bi se održao Međunarodni dečiji festival u Šibeniku.

Ono što je posebno problematično, to je što je u pitanju prva agresija Hrvatske nakon povlačenja JNA iz Hrvatske i nakon što su na toj teritoriji raspoređene međunarodne strane Unprofor-a, tzv. „plavi šlemovi“, koji su imali zadatak da demilitarizuju tu zonu i da uspostave mir.

Da podsetimo, februara 1992. godine prihvaćen je tzv. Vensov plan, tj. Sporazum o planu mirovnih operacija, kojim je predviđena demilitarizacija zona zahvaćenih ratom. Dvadeset i prvog februara 1992. godine usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti 743 kojom je uspostavljena Misija Unprofor-a.

Dalje, 8. juna 1992. godine usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti 758 kojom se dodatno pojačava snaga i mandat Unprofora. Uprkos svemu tome, kao i potpisanom primirju nekoliko dana pre toga, hrvatske snage su napale to područje, a epilog je 40 svirepo ubijenih Srba koji su nakon ubistva masakrirani i zatim bačeni u Krašku jamu u blizini sela Drinovci, a koju su zatim napunili smećem.

Tek dva meseca nakon ovog zločina Hrvatska je dozvolila Međunarodnoj ekspekrtskoj komisiji da izvrši ekshumaciju i identifikaciju žrtava. Taj proces je trajao mesecima, a uprkos svemu 12 leševa je ostalo neidentifikovano.

Savet bezbednosti je 30. juna iste godine izglasao Rezoluciju 762, kojom se traži od Hrvatske povlačenje na položaje pre 21. juna te godine, ali Hrvatska to naravno nikada nije ispoštovala.

Posebno teško i bolno pada saznanje da je ovaj zločin sniman kamerom, postojala je video kaseta koja se potom iznajmljivala kao svojevrsni horor film u zemljama zapadne Evrope, kao i to da je hrvatska radio stanica „Split“ u maniru krajnjeg cinizma emitovala imena poginulih Srba uz zvuke srpske nacionalne himne uz najgore moguće uvrede.

Nakon ovog zločina usledile su nove agresije na Republiku Srpsku Krajinu i novi zločini. Dakle, 22. januara 1993. godine na Ravne kotare je bio napad, tzv. operacija „Maslinica“ u kojoj je ubijeno 348 vojnika i civila, naravno Srba, a od posledica agresije još 165 civila. Dakle, ukupno 513 Srba. Ukupno je prognano sa te teritorije 10 hiljada Srba, a sela Smoković, Kašić i Islam Grčki su potpuno uništena i spaljena.

Godine 1993. devetog septembra napad na Medački DŽep u Lici, gde je ubijeno 88 Srba, civila i vojnika i policajaca, a kompletno su razorena sela Medak, Čitluk, Počitelj i Divosav. Među civilima je 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena. Citiraću izjavu generala Žaka Kota od 19. septembra 1993. godine: „Nisam našao znakove života ni ljudi ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno“. Onda su usledile 1. maja „Bljesak“, posle „Oluja“, što već znamo iz istorije.

Samo još jednu rečenicu. Ako Hrvatska pledira da bude demokratska država koja poštuje ljudska prava, mora se suočiti sa prošlošću i priznati svoje zločine i naći odgovorne i procesuirati ih. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

I na član 3. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi sam podneo amandman u kome se naglašava potreba za modernizacijom. Mislim da taj amandman ima apsolutno svoje mesto u ovom predlogu zakona i da se direktno nastavlja na intenciju Vlade kada je reč o digitalizaciji.

Svakako da će ovaj zakon doneti mnoge benefite kada je reč o boljem funkcionisanju lokalne samouprave i kada je reč o većoj uključenosti građana u proces donošenja odluka, pogotovo kada je reč o pripremi budžeta i ka onome za šta se SNS snažno zalaže, a to je da opštine u Srbiji postanu servis građana u pravom smislu te reči.

Mi smo u dosadašnjoj raspravi isticali u nekoliko navrata i one pozitivne primere, a zaista ih ima dosta u Srbiji kada je reč o funkcionisanju lokalne samouprave, ali smo isticali i one negativne primere i moj kolega Torbica je malopre izneo negativne primere, kada je reč o funkcionisanju opštine Smederevska Palanka u periodu kada je DS vršila vlast u toj opštini. Lično sam iznosio u više navrata kako je funkcionisala gradska opština Vračar dok je isto DS na žalost upravljala tim opštinama godinama unazad. Mi i danas imamo u Srbiji na žalost jedan primer koji premašuje sva dostignuća DS, a to je opština Paraćin i paraćinski despot, kako ga građani Paraćina zovu, Saša Paunović iz DS koji uništava uporno tu opštinu.

Mislim da u budućnosti treba da radimo na tome da nađemo načine kako bi povećali odgovornost za vršenje vlasti u lokalnim samoupravama, baš da ne bi dolazili u tu situaciju da jedna stranka ili jedan čovek svojim vođenjem jedne lokalne samouprave, u ovom slučaju opštine Paraćin potpuno uništi tu opštinu. Siguran sam da će Paraćinci na narednim izborima umeti adekvatno da sankcionišu tako nešto. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Najgrublje je prekršen član 106, ali i član 107.

Član 106. koji kaže da govornik mora da se drži dnevnog reda. Šest minuta je pričao, ništa o tački dnevnog reda nije rekao. Ali, ono što je gore, prekršen je i član 107, odnosno direktno je ugroženo dostojanstvo Narodne skupštine, ali i svih građana Srbije. Zašto? Vrhunac licemerja je da neko poziva Vladu Srbije da pomogne građanima Smederevske Palanke, a taj neko je najdirektnije kriv za sve ono što se dešava danas u Smederevskoj Palanci. Taj neko ko je najdirektnije kriv što su opljačkani građani Smederevske Palanke, jer je Smederevsku Palanku ostavio i bez struje i bez vode i sa četiri milijarde dinara gubitaka i minusa.

S druge strane, to govori predstavnik stranke koja ne postoji. Demokratska stranka zvanično više ne postoji. Oni juče na sednici kvorum nisu imali. Molim vas, demokrate bez kvoruma na glavnom odboru nisu mogli da izaberu organe stranke. Na prvoj sednici glavnog odbora DS od kada je izabrano novo rukovodstvo, Zoran Lutovac nije imao kvorum, zbog čega nije izabran izvršni odbor. I on danas nama nešto ovde priča, čovek koji nema stranku, stranka ne postoji, nisu imali kvorum.

Smatram da ste morali minimum da ga opomenete. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 103, ali u vezi sa članom 107. i povrede dostojanstva i ugleda Narodne skupštine, zbog svega onoga što je izrečeno od strane prethodnog govornika, pri tom ne mislim na gospodina Komlenskog, već na gospodina Milojičića, koji je poznat sa nadimkom „hajnekena“. A zašto je poznat sa takvim nadimkom? Zato što je, dok je vršio vlast u Smederevskoj Palanci, o kojoj sada ovde roni krokodilske suze, jedino po čemu je ostao poznat, poznat je da je popio 343 piva u toku jedne večeri, i to „Hajneken“ piva.

Ja sam se sada zabrinuo za njegovo imovinsko stanje, s obzirom da je „Hajneken“ pivo jedno od skupljih piva i da popiti toliko piva sigurno iziskuje velike novčane izdatke. Meni su građani poslali da uručim gospodinu preko puta, evo, u pitanju su besplatni tokeni, a to je svojevrsni vaučer za „Hajneken“ pivo. Sa ovim on može besplatno da dobije „Hajneken“ pivo, do kog mu je toliko stalo. Zahvaljujem.
Osnovno i strateško opredeljenje SNS je da opštine u Srbiji postanu servis građana i to servis građana u pravom smislu te reči, odnosno mesto gde građani dođu i u najkraće moguće vreme ostvare svoje potrebe, odnosno reše svoje probleme.

Ja ovaj zakon posmatram kao jedan od koraka u tom pravcu koji za cilj ima povećanje efikasnosti i rada lokalnih samouprava i konačno veće učešće građana u donošenju politika.

Potrebno je da izbegnemo da nam se ponove svi oni loši primeri koje smo imali kada je reč o funkcionisanju nekih lokalnih samouprava. U tom smislu ističem gradsku opštinu Vračar, kao opštinu u kojoj je na vlasti bila DS dugi niz godina, a čiji rezultat je bio poguban za građane Vračara. Rezultat je bio takav da je ostalo preko 780 miliona dinara dugova, gubitaka i minusa. Dakle, kako u opštini tako i u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač opština Vračar bila.

Dakle, to je nešto što treba da izbegnemo. Na sreću, 2016. godine vlast se promenila na Vračaru, SNS je preuzela odgovornost za vršenje vlasti u toj opštini i od tada opštinska uprava mnogo bolje funkcioniše. Dakle, bolja je komunikacija sa građanima, veća je uključenost građana u donošenje odluka, mnogo je više kulturnih, edukativnih događaja. U svakom smislu opština mnogo transparentnije funkcioniše i u svakodnevnoj je komunikaciji sa građanima po pitanju rešavanja različitih problema.

Dakle, istakao bih ovom prilikom samo rešavanje jednog ključnog problema, a to je nedostatak mesta u vrtićima. Opština se odrekla dela svoje upravne zgrade i u saradnji sa gradskim sekretarijatom za obrazovanje napravljen je projekat, prema kome će to postati vrtić, a radovi se očekuju čak do kraja ove godine. Zahvaljujem.