Zahvaljujem.

Očekivao sam da ćemo dobiti odgovor na pitanje – ko su stvarni vlasnici Jeremićevih miliona? Sve je rekao, samo to nije rekao i nikako da kaže ko su stvarni vlasnici Jeremićevih miliona iz predizborne kampanje za beogradske izbore, a i za predsedničke. A, Jeremić je sam rekao, priznao da su iz inostranstva. Nas još samo zanima čije su tačno? Nadam se da ćemo dobiti odgovor na to pitanje.

Nema potrebe, koliko sam shvatio prethodnog govornika, za brigom kada je reč o stanovima od 500 evra, koji su predmet ovog zakona, naravno, zato što Jeremić stan košta milion evra, a verovatno odatle ne proističe uopšte interesovanje za ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Tako to izgleda kada se zahuktaju izbori u onome što je ostalo od DS. Znate, niti manje stranke, niti više klanova, podela i sukoba.

Malopre je prethodni govornik, govornik pre gospodina Rističevića, pokušao da bude duhovit i da kaže kako nas nema u sali, kako nismo tu, a pritom je zaboravio da se osvrne oko sebe i da vidi da ih je samo dvoje ceo dan. Ne znam gde su ostali, verovatno ga bojkotuju ili pripadaju nekom drugom klanu ili struji u okviru DS.

Što se tiče krivice za položaj pripadnika bezbednosnih snaga, ja mislim da je prethodni govornik mislio na sebe i gospodina Šutanovca dok je bio ministar odbrane.

Evo čime su se oni bavili. Dakle, opština Smederevska Palanka, u kojoj je na vlasti bio prethodni govornik, kupi od Ministarstva odbrane, kada je ministar bio Dragan Šutanovac, Dom vojske u Smederevskoj Palanci, kupi ga za 33.165.000 dinara, onda plate još nešto više od 2 miliona dinara starim vlasnicima na ime otkupa zemljišta, onda na to daju još pet miliona dinara na rušenje tog objekta, a onda sve to genijalno prodaju „Delezeu“ za skoro duplo manje para za 26,5 miliona dinara i razlika je 13.695.000 dinara. Dakle, gde je otišao taj novac? Možda je od tog novca finansiran onaj stan na Vračaru Šutanovca koji je pominjao gospodin Rističević. Dobro je što je prethodni govornik najavio da će da putuje uskoro. Bolje mu je na autoputu, nego u Skupštini Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Taj sat u koji je pogledao prethodni govornik kako bi ustanovio u kom smo mesecu mi danas je verovatno sat koji potiče iz skupe Šutanovčeve kolekcije, i to ne tvrdim ja, gospodine predsedavajući, to tvrdi Amir Bislimi. Ako vas zanima ko je Amir Bislimi, u pitanju je nekadašnji direktor DS. On kaže – Dragan Šutanovac mora hitno da objasni odakle mu novac za skupocene satove, firmirana odela i cipele, kao i luksuzni stan na Vračaru.

Pridružujem se apelu Amira Bislimija da ustanovimo odakle novac za skupe satove predsedniku prethodnog govornika. Verovatno novac potiče iz te pljačke o kojoj smo malopre pričali. Vi ste opljačkali stanove pripadnika snaga bezbednosti preko Srbe Sisavca. Da li je tako, gospodine Rističeviću? To je sud utvrdio, nismo mi. Dakle, Srba Simonović Sisavac u Smederevskoj Palanci preko Centra za razvoj sporta iz Palanke tako što ste isisavali novac iz opštine Smederevska Palanka. Tako ste direktno uništili Stambeni fond za pripadnike snaga bezbednosti.

Moram da kažem, gospodine predsedavajući, ne mogu da razumem tu fascinaciju tetkama. Jedino objašnjenje je da ni rođena tetka prethodnog govornika nije glasala za njega u Smederevskoj Palanci. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Za rubriku je verovali ili ne šta smo sve uspeli da čujemo od prethodnog govornika u 20 minuta šta je uspeo da pomeša babe i žabe, zamene teza itd, ali drago mi je što se prethodni govornik setio perioda kada je onako lepo sarađivao sa Draganom Đilasom koga je i pomenuo, dok je Đilas bio gradonačelnik, dok ga je finansirao Dragan Đilas, ali se ne seća da je u jednom periodu taj isti Đilas hvalio projekat „Beograda na vodi“, samo nije imao, odnosno nije umeo da ga izgradi, a posle kada su neki drugi došli koji su umeli, znali i hteli da izgrade „Beograd na vodi“, onda je prestao da mu se dopada taj projekat.

Kada je reč o unapređenju domaće privrede, domaće ekonomije, domaće proizvodnje, to su te fraze koje je on naučio napamet i koja god da je tema, on će da vrti istu frazu - domaća privreda, domaća proizvodnja, domaći ekonomski razvoj, ali postoji jedan problem, a trebali ste da pročitate zakon. Nije teško, zaista nije teško.

Član 14. predloženog zakona - za izgradnju stambene zgrade za kolektivno stanovanje koriste se prvenstveno građevinski proizvodi, materijali, oprema, instalacija domaćih proizvođača, u učešću od najmanje 80% od ukupno potrebnih građevinskih proizvoda. Dakle, nije teško pročitati ovo. Toliko o njegovoj brizi za domaću proizvodnju.

Jedan blagonakloni savet za sam kraj. Ja sam, znate, bolećiv prema pripadnicima opozicije, i sam nekad bio pripadnik opozicije. Samo vi nemojte da brinete o Beograđanima, o Beogradu i nemojte spominjati beogradske izbore. Beograđani su na najbolji način na upravo tim beogradskim izborima rekli šta misle o vama i o vašoj politici. Zahvaljujem.

Pa, glavni izvođač „Beograda na vodi“ je upravo domaća firma „Energoprojekt“. Toliko o tome što je pričao prethodni govornik.

Kao što potiskuje sećanje na saradnju sa Draganom Đilasom, tako očigledno potiskuje i sećanje na početke svog političkog delovanja. U pitanju je „Nova Iskra“ 1999. godine, o čemu je pričao moj uvaženi kolega Vladimir Orlić nekoliko puta. Tako zaboravlja i da je tokom svog političkog delovanja sarađivao sa svima onima koji su bili na vlasti i koji su mogli da mu omoguće neki benefit.

Mi se sećamo i dok je uprava u Kolubari bila iz redova DSS da ga je upravo ta Kolubara finansirala godinama unazad. Pa imamo 2007, 2008, 2009, 2010. godine, samo u jednoj godini Dveri su dobili 4,2 miliona dinara od Kolubare i to u trenutku kada je Kolubara bila ogroman gubitaš, kada je beležila gubitke od 10 milijardi dinara. To je nastavljeno, kao što rekoh, i godinama u budućnosti. Godine 2008, zanimljivo, Dveri su od Ministarstva za dijasporu dobile 300.000 dinara, pa zatim, iste godine još 700.000 dinara, pa 2009. godine dva puta po 300.000 dinara.

Dakle, očigledno je da oni u svom programu nemaju ni ideologiju, niti neki čvrst kurs, već onako kako im odgovara, koji im trenutno odgovara ili ko može da im bude finansijer, njemu se, da kažem, približe. Nudili su se oni nama u Čačku 2016. godine, tom istom Čačku koji pominje. Naravno, odbili smo i nismo želeli da vršimo saradnju sa njima iz svih poznatih razloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jako kratko. Kaže prethodni govornik da nikad nisu bili nigde na vlasti, a neće biti istina ni to. Evo, Opština Nova Varoš. U Opštini Nova Varoš, zajedno sa DS, pa Tadićevom strankom, kako se sad zove, da li SDS, ne mogu da pohvatam ni sam, mislim da je čak tamo i LDP na vlasti i Dveri zajedno sa njima, kao ravnopravan partner, učestvuju u vršenju lokalne vlasti. Dakle, ja ovo nisam izmislio. Ovo piše na sajtu Dveri. Sad, da li prethodni govornik ne čita svoj sajt ili šta je u pitanju, evo ja ga pozivam da pročita sajt i moći će da se uveri u to. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drago mi je što smo raščistili situaciju oko Nove Varoši i što su priznali da su sarađivali sa DS, sa Tadićevom strankom i sa LDP i ko zna s kim ne. Kao što smo rekli, ispostavili se da je istina da Dveri, lažna patriotska organizacija Dveri, ne bira, apsolutno ne bira saradnika sa kim će sarađivati. Bitno im je samo da dobijaju novac od njega. Na pare nisu gadljivi. Hvala, gospodine Martinoviću. Bio to Đilas u Beogradu, dok je bio gradonačelnik, bila to DS, bila to DSS u Kolubari, bio to Dosta je bilo pokret pred beogradske izbore, pa i gospođa koja je malopre pričala, koleginica Boška Obradovića, je imala zaključen ugovor sa Goranom Ješićem. NJena firma „Ninamedija“ je godinama finansirana od Gorana Ješića i DS, a ovde se prave da su neke patriote, nacionalisti itd. Očigledno da je od LJotića do Saše Radulovića kratak put. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministre, uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi je drago, nakon ovako iscrpne rasprave da smo svi mi ovde shvatili da je glavna zamerka za sve ove predložene zakone hitnost postupka. Čemu žurba kažu, zašto hitan postupak? To je jedina zamerka koju smo mi danas mogli da čujemo o svih 21 predloga zakona ili sporazuma. Da nije hitan postupak, oni bi rekli zašto nije hitan postupak. Na to se svodi njihova politika.

Kao što rekoh, pred nama je set važnih predloga zakona iz oblasti građevine, saobraćaja, infrastrukture itd, kao i veći broj sporazuma, ali svakako da je najznačajniju pažnju javnosti izazvao Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti ili, kako ga već popularno nazivaju leks specijalis za gradnju jeftinih stanova.

Počeo bih hronološki, dakle od zaključka Vlade Srbije od Novembra 2017. godine kada je formirana Komisija za pripremu predloga projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Već decembra 2017. godine, Komisija je održala prvi sastanak. Zaključak vladine Komisije je da je radi brže i efikasnije realizacije neophodno izraditi poseban zakon kojim će se urediti uslovi, kriterijumi, način i postupak za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike i to Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, policije, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, a naročito utvrditi javni interes, urediti postupak eksproprijacije, propisati obaveze učesnika u postupku donošenja ili izmene planskih dokumenata, odrediti način za uređivanje obaveza za uređenje građevinskog zemljišta, uređenje postupka pribavljanja građevinskog zemljišta, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu unutar stambenog kompleksa i izvan stambenog kompleksa u funkciji stambenog kompleksa. Zatim, uređenje postupka pribavljanja svih akata za izgradnju objekata unutar stambenog kompleksa, vrsta postupaka koji se primenjuju za izbor projektanta, vršioce tehničke kontrole izvođača radova, vršenje projektantskog i stručnog nadzora i tehničkog pregleda objekata.

Zatim, način finansiranja i izgradnje stambenih objekata i komunalne i ostale infrastrukture, uslove i kriterijume za izgradnju i kupovinu stanova za potrebe pripadnika snaga bezbednosti, najvišu prodajnu cenu stana po metru kvadratnom, kao i sva ostala pitanja od značaja za realizaciju projekta za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Ako imamo u vidu značaj, a naročito odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju ako pri tom imamo u vidu da je najveći broj nerešenih stambenih potreba upravo među tom kategorijom, odnosno među pripadnicima snaga bezbednosti, ako tome još dodamo značaj za bezbednost čitave zemlje, onda je jako važno, odnosno onda je sasvim jasno koliko je važno da usvojimo ovaj predlog zakona.

Pri tom, kao što smo rekli u raspravi, ovaj problem nije od juče, ovaj problem ne datira od juče, ovaj problem datira decenijama unazad i niko ga nije rešavao, bar ne u onoj meri u kojoj je to bilo potrebno. Toliko o ovim stručnjacima od preko puta koji su tobože lamentirali nad stanjem pripadnika bezbednosnih snaga, a ništa nisu učinili dok su vršili vlast.

Šta je važno istaći? Za realizaciju ovog projekta, kako smo i čuli, odlučeno je da u prvoj fazi na izabranim lokacijama u šest gradova bude ukupno izgrađeno 1.578 stanova i to u Beogradu i Novom Sadu po 400, Nišu 188, Vranju 190, Kraljevu i Kragujevcu po 200 stanova. To bi bila prva faza. Utvrđeno je da je u ovih šest gradova moguće izgraditi 5.203 stana ukupno.

Procenjena finansijska sredstva za izgradnju ovih stanova iznose 64.335.000 evra bez PDV, a u ovaj iznos uključeni su troškovi komunalnog opremanja predloženih lokacija, odnosno izgradnja nedostajuće infrastrukture.

Iako je već rečeno, nije loše ponoviti, cena izgradnje stana iznosi 500 evra po metru kvadratnom u protiv dinarskoj vrednosti na dan zaključenja ugovora, bez PDV. Kupoprodajnu cenu stana na svakoj pojedinačnoj lokaciji određuje investitor, odnosno prodavac stana, a koja ne može biti viša, odnosno ne može biti u iznosu višem od 500 evra.

Ko može da ostvari ovo pravo, pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima? Dakle, zaposlena lica na neodređeno vreme u navedenim državnim organima, kao i lica raniji pripadnici snaga bezbednosti koji su pravo na penziju ostvarili u jednom od tih državnih organa. Osnovni uslov je da ta lica nemaju trajno rešeno stambeno pitanje ili je neodgovarajuće rešeno. Prioritet za kupovinu stana imaju lica koja nemaju trajno rešeno stambeno pitanje u odnosu na lica sa neodgovarajućim stanom.

Treba istaći i da pravo na kupovinu stana ne mogu ostvariti lica pripadnici snaga bezbednosti, kao ni članovi domaćinstva koji su od dana stupanja na snagu ovog zakona otuđili nepokretnost koju su imali u svojini na teritoriji Srbije ili na teritoriji bivših republika SFRJ.

Ko je čitao Predlog zakona, a neki poslanici nisu čitali, kako smo videli, mogao je da vidi i predviđenu strukturu budućih stanova. Garsonjera je površine do 32 m2, jednosoban stan je do 36 m2, jednoiposoban stan do 46 m2, dvosoban stan do 54 m2, dvoiposoban stan do 62 m2, trosoban stan do 70 m2, troiposoban do 83 m2 i četvorosobni do 92 m2, uz napomenu da pripadnik snaga bezbednosti koji ostvari pravo na kupovinu stana u skladu sa ovim zakonom u obavezi je da ostane u radnom odnosu u organu u kome je ostvario to pravo narednih deset godina od dana zaključenja ugovora o kupovini stana, osim lica kome prestane radni odnos ostvarivanjem prava na penziju u tom vremenskom periodu i ne može otuđiti stan, kupljen u skladu sa ovim zakonom, u roku od deset godina.

Kada je reč o licima ranijim pripadnicima snaga bezbednosti koja su stekla penziju u navedenim državnim organima, a koja su ostvarila pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima, ne mogu otuđiti takav stan u roku od deset godina od dana zaključenja ugovora o kupovini stana.

Iz svega ovoga se jasno vidi da su postavljeni vrlo fer i pravedni uslovi, da je cilj da se spreči svaki vid potencijalne zloupotrebe, kao i to da je intencija da se zaista otpočne sa trajnim rešavanjem ovog značajnog pitanja za Srbiju. Raduje me što se prvi radovi po sprovedenim postupcima za izbor najpovoljnijeg ponuđača i vršilaca stručnog nadzora očekuju već tokom leta ove godine, dakle, krajem avgusta meseca. Kao što smo čuli lokacije u nekim od navedenih gradova su spremne, a uveren sam da će u najskorije vreme u svih šest gradova biti usvojeni neophodni planski dokumenti po kojima će se graditi ovi stanovi.

Konačno, verujem da se svi slažemo sa tim da je građevina privredni zamajac i da utiče i na ostale privredne grane, tako će i ovaj zakon imati efekat pre svega na domaća, ali i na strana privredna društva i preduzetnike, ali i na državne organe Republike Srbije i jedinice lokalne samouprave. Ne moram da napominjem koliki će uticaj imati na pripadnike snaga bezbednosti jer će svi pod jednakim uslovima moći da reše svoju stambenu potrebu pod veoma povoljnim uslovima.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, tu bih istakao potrebu za rešavanjem statusa velikog broja nelegalnih šljunkara na obalama vodnih puteva Srbije. Trenutno ih je oko 150 i u statusu su privremenih objekata.

Ovaj predlog zakona predviđa postepeno rešavanje ovog zaista velikog problema koji bez sumnje opterećuje ovu privrednu delatnost. S obzirom da je pravni status privremenih deponija šljunka i peska uređen Zakonom o planiranju i izgradnji i da on propisuje rok od šest godina, koliko traju privremene građevinske dozvole, kao prelazni rok za postepenu prelokaciju na zvanična lučka područja.

Dalje, Predlog zakona predviđa da jedinice lokalne samouprave utvrđuju na kojim se tačno lokacijama mogu nalaziti privremene deponije šljunka i peska, kao i da će one izdavati privremenu građevinsku dozvolu na osnovu izdatog privremenog odobrenja koje izdaje Agencija za upravljanje lukama.

Za one privremene deponije šljunka i peska koje ne budu obuhvaćene odlukama jedinica lokalne samouprave, predviđena je mogućnost preseljenja na lučka područja koja su već utvrđena ranijim planovima ili će biti utvrđena u skladu sa prostornim planovima.

Budući da su procene da se godišnje pretovari oko četiri miliona tona šljunka i peska, nakon usvajanja ovih izmena zakona očekivani prihod na osnovu naplate lučke takse iznosiće oko 600 hiljada evra, dok će ukupni generisani prihodi od svih taksi i naknada biti preko dva miliona evra.

Kada je reč o Predlogu zakona o železnicama, stekli su se uslovi za donošenje novog zakona o železnici, nakon primene važećeg zakona i nakon sagledavanja neophodnih potreba za određenim izmenama, pre svega u smislu primene direktive Evropskog parlamenta i Saveta, kojim se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje, odnosno potrebe da se poboljša efikasnost železničkog sistema Srbije, integrisanje u tržište transportnih usluga i integracija srpskih železnica u železnički sistem Evropskoj uniji.

Razdvajanjem delatnosti i upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i delatnosti obavljanja prevoza u železničkom saobraćaju, nakon 14 godina preduzeli smo značajne korake u reformi železnica. Osnivanjem društva za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, infrastruktura „Železnice Srbije“ a.d, društvo za železnički prevoz putnika, odnosno „Srbija Voz“ a.d. i društva za železnički prevoz robe, odnosno „Srbija Kargo“ a.d. postigli smo razdvajanje načina i modela finansiranja, zatim jasno definisanje koliko se sredstava izdvaja za koju namenu, dakle veća odgovornost i veća efikasnost.

Stoga se može reći da je to bio dobar potez i da su rezultati već vidljivi. Međutim, ako imamo u vidu da je železnica vitalni deo transportnog sistema Srbije, da je efikasnost železničkog sistema uslov za konkurentno tržište prevoznih usluga, da želimo bolje regulisanje tržišta železničkih usluga, da podignemo kvalitet usluga železničkog prevoza robe i putnika, neophodno je unaprediti ovaj sistem kroz donošenje novog zakona.

Ja bih zastao ovde zbog vremena poslaničke grupe, a siguran sam da ćemo se kroz raspravu dotaći i ostalih važnih tema koje tretiraju ovi predlozi zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, jednom sam prilikom postavljanja poslaničkog pitanja svoj govor započeo rečima svetog vladike Nikolaja Velimirovića – ne kradi državu, jer je skupo plaćena. To je bilo prilikom otkrivanja velikog broja afera u gradskoj opštini Vračar, dok su žuti vršili vlast u toj opštini, a danas ću dozvoliti sebi da još jednom u ovom mandatu postavim poslaničko pitanje, odnosno započnem ovim velikim rečima srpskog vladike.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, jer to ministarstvo obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije i usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada.

Da li su u ministarstvu upoznati sa ogromnim brojem afera koje potresaju opštinu Paraćin? Ako su upoznati, šta planiraju da učine povodom toga? Dakle, u pitanju je čak sedam afera koje su otkrivene za relativno kratko vreme o čemu su mediji pisali, a u pitanju je više desetina miliona dinara pronevere i zloupotrebe.

Paraćinom vlada jedan klan okupljen oko istaknutog funkcionera DS - Saše Paunovića. On je na vlasti u toj opštini već 18 godina, a jedino po čemu je poznat jeste upravo veliki broj afera u kojima su on i njegovi saradnici vinovnici. Dakle, u pitanju je model koji su usavršili u toj opštini, a to je da gotovo svaki funkcioner opštine ima jedno ili više privatnih preduzeća, privatnih firmi koje po pravilu dobijaju, skoro bez izuzetaka, sve unosne poslove u toj opštini.

Mislim da bi mogli da se prijave za Ginisovu knjigu rekorda po broju opštinskih funkcionera koji su uz to i vlasnici preduzeća, dakle pobedili bi na tom takmičenju.

Najnoviji primer je, kako pišu mediji, sekretar SO Paraćin, čiji muž ima privatnu firmu koja se bavi obezbeđivanjem ljudskih resursa za potrebe klijenata. Dosadašnji ugovori koje je ta firma naplatila iz opštinske kase, dakle, u pitanju je 2017. i 2018. godina, iznose 18.734.000 dinara, dakle skoro 19 miliona dinara, ili oko 160.000 evra. Dakle, možete da pretpostavite da je u postupku javne nabavke ta firma bila jedini ponuđač, to nas više ne iznenađuje, to je kod njih sad postalo pravilo. Dakle, javna nabavka, jedna jedina firma je ponuđač, ta firma bude izabrana i u pitanju je firma čiji je muž ili žena opštinski funkcioner. Ovde je ponovo na delu klasičan oblik sukoba interesa, rekao bih školski primer sukoba interesa, kao i više puta ranije.

Ako znamo da zakon glasi da funkcioner ne sme biti ni u kakvom odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njegovu nepristrasnost u obavljanju javne funkcije, niti koristiti javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Ovde je upravo u pitanju povezano lice, dakle.

Zatim, imamo onog stručnjaka što je tamo direktor JKP Vodovod, taj nije prijavio ženinu firmu, zaboravio je da prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ima krivične prijave od ranije zbog finansijskih malverzacija. Dakle, opet sukob interesa. Dakle, zaključak je, gde god Demokratska stranka vrši vlast uvek imamo zloupotrebu položaja, zloupotrebu budžeta, sukob interesa, lopovluk jednom rečju. Bio to Đilas u Beogradu, bio to Ješić u Inđiji, bio to Kuzmanović na Vračaru, bio to Kena u Smederevskoj Palanci, bio to Paunović u Paraćinu, rezultat je isti – opustošen budžet, zloupotreba budžeta, a džepovi puni.

Konačno stigao nam je i zvaničan odgovor Agencije za borbu protiv korupcije na moje prošlo pitanje, potvrdili su da je bilo sukoba interesa kada je reč o Šaletiću, izvesnom, koji je zamenik predsednika opštine.

Samo za kraj da postavim pitanje Agenciji za borbu protiv korupcije – kada će na osnovu utvrđenog pokrenuti postupak zbog povrede Zakona o Agenciji protiv zamenika predsednika Opštine Paraćin? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u direktnoj vezi sa amandmanom na član 1. predloženog zakona i po mom mišljenju, potpuno je komplementaran sa samim predlogom zakona. Zato što naglašava i potencira modernizaciju u kontekstu ukupnog razvoja Srbije.

Gospodine Ministre, drago mi je što evo, za sve ovo vreme koliko traje ova rasprava o ovim predlozima zakona, kako u načelnoj, tako i u raspravi u pojedinostima, mi nismo čuli ni jedan jedini argument u prilog kritici ovog zakona. Ni jedan jedini argument, niti neku ozbiljnu kritiku samog zakona, osim nekih praznih parola, praznih floskula, već istrošenih, milion puta ponovljenih floskula, osim kritike, radi kritike, osim pokušaja kritike, ali bez jednog jedinog argumenta. Ponovo neke poslaničke grupe, neki poslanici nisu propustili priliku da pošto po to, po svaku cenu zauzmu stav koji je kontra SNS, iako ne poseduju ni jedan jedini argument koji bi išao u prilog tome.

Dakle, kada biste ih pitali – zbog čega su protiv, pa protiv su zato što smo mi za. To bi otprilike bilo objašnjenje zašto su protiv ovog predloga zakona. To sve ne bi bio toliki problem da nije reč o pripadnicima stranke, koja je direktno odgovorna za decenijsko sistematsko uništavanje Vojske Srbije.

Moja poruka njima je samo da nastave tim putem. Nek nastave da vode takvu politiku, jer je to najbrži put u političku istoriju gde im je mesto. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Biću jako kratak. Meni je zaista žao što veliki stručnjaci od prekoputa nisu više sa nama. Imaju verovatno pametnija posla, ali to je nešto što govori o njima.

Ovaj moj amandman, dakle amandman na član 3. predloženog zakona je, rekao bih, logičan nastavak mojih amandmana na član 1. i na član 2. predloženog zakona i kao i prethodni amandmani potencira modernizaciju u kontekstu ukupnog razvoja Srbije, a mislim da ne moram naročito da ističem koliko je važna modernizacija posebno imajući u vidu, odnosno posebno kada govorimo o modernizaciji Vojske Srbije i odbrambenog sistema. Dakle, snažna i sposobna vojska, dobro obučena, dobro opremljena, vojska je nešto čemu treba da težimo i nešto čemu teži svaka ozbiljna država, a to direktno doprinosi očuvanju mira i stabilnosti u regionu.

Kao što je danas moj uvaženi kolega Filipović rekao – mir i bezbednost su preduslov, ključni preduslov za političku stabilnost. Politička stabilnosti je opet ključni preduslov za kreiranje dobrog investicionog ambijenta, dakle za ekonomski razvoj, za privlačenje novih investicija. Privlačenjem novih investicija dobijamo nova radna mesta. Samim tim to dovodi do ukupnog privrednog rasta i poboljšanja životnog standarda građana. Zato je važno da imamo snažnu i sposobnu vojsku koju će svi poštovati i uvažavati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Jako kratko, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospod narodni poslanici, ovo je moj poslednji amandman, amandman na član 4. Predloga zakona. On je po svojoj strukturi sličan kao i dosadašnji amandmani, jer naglašava potrebu za modernizacijom u kontekstu sveukupnog razvoja. Dosta puta je već rečeno kakve smo rezultate ostvarili kada je reč o razvojnim projektima domaće vojne industrije. Pominjali smo sva ona dostignuća, pominjali smo i „Alas“ i „Moravu“ i „Miloša“ i „Lazara“ i „Oganj“ i „Noru“ i sva ostala dostignuća.

Dakle, da pojednostavim za sam kraj, oni su uništavali, pretapali, rasprodavali vojnu opremu i naoružanje, a mi obnavljamo, proizvodimo, unapređujemo i razvijamo. To je razlika između nas i njih.

Za sam kraj želim da kažem da ću u danu za glasanje glasati za svoje amandmane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući. Član 107.

Evo, šta imamo kao posledicu toga kada neki poslanik…

(Vjerica Radeta: Član 107. je bio. Ne može to.)

Dakle, član 103. u vezi sa članom 107, da budem precizniji.
Dakle, evo šta imamo kao posledicu toga kada neki poslanici neke stranke pomisle da imaju ekskluzivno pravo, da imaju tapiju na temu položaja srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine, i onda u toj njihovoj pomisli, oni se uvrede prosto kada neko iz neke druge stranke, ko ima i veće pravo da se bavi tim pitanjem, krene da rešava probleme srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine, nekadašnje.
Dakle, imali smo ovde situaciju preko koje smo olako prešli, kada je gospođa Radeta malopre rekla kako mi, eto, i ne znamo opštine i gradove u Republici Srpskoj Krajini. Eto, ja sam rođen na Vračaru i ceo život živim na Vračaru, ali savršeno dobro znam i gde je Slunj i gde je Vojnić, savršeno dobro znam i gde su Okučani i gde je Pakrac, savršeno dobro znam i gde je Knin i gde je Benkovac i Obrovac. To što sam rođen na Vračaru, što nemam ni poreklo krajiško, ne znači, ne umanjuje moju ljubav i moju brigu prema tom narodu. I nemojte da mislite da vi jedini imate tapiju na položaj srpskog naroda u Krajini.
Kada je reč o tome koga podržavaju Krajišnici, pa u najvećem krajiškom naselju, u Busijama, vrlo dobro znate kakvi su izborni rezultati bili i to pokazuje sve. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman potencira modernizaciju u kontekstu sveukupnog razvoja. Mislim da apsolutno ima svoje mesto u ovom predlogu zakona, jer modernizacija treba da bude jedan od prioriteta ako želimo da imamo sposobnu i snažnu vojsku koja će predstavljati garant stabilnosti i mira kome težimo.

Pogotovo ako imamo u vidu višegodišnje ne ulaganje u bezbednosni sektor i u Vojsku Srbiju, ako imamo u vidu 12 godina perioda kada je vojska bila ponižavana, kada su, kako smo čuli, tenkovi bili uništavani i pretapani, kada je oružje uništavano, rasprodavano bud-zašto itd. u vreme vlasti DS, ako sve to imamo u vidu, onda je još veći značaj modernizacije kao takve.

Mene raduje što je vojni budžet za ovu godinu veći nego što je bio, recimo, za prošlu godinu. Povećan je za skoro četvrtinu, tačnije za 23,57%. Raduje me i što domaća industrija razvija borbene sisteme kao što su „Alas“, „Morava“, „Miloš“, „Lazar“, „Nora“, „Oganj“, dakle, to je nešto čime možemo da se ponosimo i to je nešto što posle duže vremena stvara nadu da Srbija postaje respektabilna vojna sila u regionu. Zahvaljujem.