Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, želim na početku da kažem da sam tek odnedavno član Odbora za sport i da izrazim zadovoljstvo zbog toga kako taj odbor radi, funkcioniše i zbog toga što u tom odboru ne postoji ni najmanji vid politikantstva. Tome je doprinelo, naravno, i Ministarstvo i sam ministar koji je redovan na sednicama i, koliko vidim, ima dobru komunikaciju sa predsednikom Odbora gospodinom Vučkovićem. Mislim da je to signal kako svi drugi odbori, manje ili više važni, treba da funkcionišu.
Moja koleginica je malopre izjavila da mladima treba kao alternativu ponuditi sport. To jeste tačno, ali ne samo kao alternativu, nego kao preventivu, jer je sport jedino sredstvo, uz ono što nosite od kuće i ono što stičete u školi i daljem školovanju, protiv svih onih loših stvari koje ulica nosi.
Zadovoljstvo mi je što posle nekoliko godina najavljivanja, posle višegodišnje javne rasprave, imamo priliku da u parlamentu razgovaramo i konačno usvojimo zakon o sportu, jedan sistemski zakon. Imali smo dugu javnu raspravu, zakon nije rađen na brzinu, a i ne usvaja se na brzinu i samim tim predstavlja jedan transparentan proces, sam za sebe, naravno, usklađen sa evropskim standardima, i pokazuje težnju države da se ozbiljnije i kvalitetnije bavimo ovom materijom.
Svi smo svesni da je teško uskladiti baš sve interese u svim sportovima. Ukoliko vam nije poznato, 96 sportova ima i stvarno je teško u jednom ovakvom dokumentu uskladiti svačije interese. Podsetiću, preneću izjavu ministarke sa Odbora, na jedan apsurd – da smo imali zahtev velikih klubova, sa čime su se susretali ljudi koji su pravili ovaj zakon, zahtev jednog velikog kluba da se u ovaj zakon ugradi beneficiran radni staž za fudbalere jer igraju nedeljom!
Treba istaći, između ostalog, da ovaj zakon definiše prava i obaveze subjekata u oblasti sporta, štiti opšti interes, ali i prava sportista, reguliše privatizaciju u oblasti sporta, definiše sistem sporta i svih organizacionih oblika u sportu.
Pozitivno je to što se posebna pažnja posvećuje radu Saveta za sprečavanje nasilja u sportu, pogotovo u zemlji u kojoj mi živimo, u kojoj smo tokom ovih dvadeset godina svašta proživeli, iako je, kada je u pitanju nasilje u sportu, to mnogo više stvar tužilaštva i policije, pa tek onda pitanje sporta i sportskih radnika.
Isti slučaj je i sa pitanjem dopinga. To je jedan od velikih problema ne samo naše zemlje, nego i ostalih zemalja, kako u okruženju tako i šire, i tu je takođe neophodna još energičnija reakcija države, pogotovo Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ono što je pozitivno i što treba istaći, to je da u skupštinama klubova, kako su već rekle moje kolege, ne mogu da budu osuđivane osobe. Podsetiću samo na razne Spasojeviće, Arkane i slične, koji su fudbalere držali u robovlasničkom odnosu, koji su nameštali utakmice i prali pare preko klubova. To je sigurno nešto što, nažalost, i danas traje u manjoj meri, ali sigurno nešto sa čim ova država u skoroj budućnosti mora da se izbori. Imamo tako apsurd da svi koji se bave sportom, a pogotovo fudbalom, koji je najpoznatiji i najrasprostranjeniji, znaju da su vrlo često klubovi u situaciji da sudiji moraju da plate da bi svirao pošteno. Kada pogledate da, s druge strane, imate filmsko hapšenje veličine poput Dragana Džajića, onda je svima jasno u kakvoj mi zemlji apsurda živimo.
Problem stručnog nadzora je takođe bitan i pozitivno je što se ovaj zakon bavi ovom temom. Maltretiranje dece zarad boljeg rezultata nije nešto što traje od juče i sasvim sigurno nije lako ovaj problem rešiti. Na to se, naravno, nadovezuje pitanje inspekcije. Do sada su možda bili, možemo reći, nedovoljno jasni kriterijumi kada su u pitanju standardi i uslovi rada u kojima mladi treniraju i takmiče se. Tu je jednostavno neophodno podvući crtu ispod koje se ne može ići više.
Veliki problem je, takođe, i pitanje hiperprodukcije klubova. Pretpostavljam da ćete se složiti sa mnom, gospođo ministarka, posebno je problem na lokalnom nivou. Tu je takođe neophodno formiranje standarda i tu se, naravno, očekuje najveća pomoć Ministarstva, posebno kada su u pitanju statuti klubova, gde smo takođe imali apsurdne situacije: recimo, stvaraju se klubovi samo da bi se dobile neke subvencije ili, recimo, još apsurdnija ideja, da bi se otvorio neki restoran ili kafana. Naravno, ovaj zakon takođe unosi neke pozitivne promene kada su u pitanju ovi problemi.
Zamerka da je zakonski predlog obiman za mene je bez veze i smatram da se takvim argumentima ne treba ni baviti.
Primedba koja možda stoji, to je da školski sport nije definisan ovim zakonom, što je šteta, pogotovo kada su u pitanju školski objekti. Zakon je, kao i svaki drugi, živa materija, podložna promenama. Ono što je pozitivno i što treba pohvaliti jeste to da treba nastaviti sa ulaganjem kada su u pitanju invalidi i njihovo bavljenje sportom.
Posebno poglavlje ovog zakona, koje je možda izazvalo najveću kontroverzu u javnosti, jeste neophodnost jasne vlasničke transformacije, najpre zbog odgovornosti, ali naravno i zbog uvećanog razvoja sportskih klubova i društava. Velika su očekivanja, ali postoji strepnja od privatizacije u sportu. Posebnu strepnju iskazuju mali klubovi. Smatram da je to uglavnom posledica nedovoljnog informisanja, ali i tendencioznih manipulacija pojedinih političkih faktora. Sam zakon demantuje sva proizvoljna i paušalna tumačenja. Ipak, slažem se da postoji određena strepnja, jer je proces privatizacije poveren Agenciji za privatizaciju, koja nema toliko iskustva kada su u pitanju privatizacije sportskih klubova. Otežavajuća okolnost je, u svakom slučaju, i percepcija građana koja je proistekla iz, moramo reći, ne baš uspešne privatizacije, čije efekte građani danas trpe.
Neophodno je iz ovog procesa izuzeti objekte i zemljište koji su nacionalizovani, koji imaju stvarne vlasnike, čija će imovina, nadamo se, biti predmet zakona o restituciji, koji će, verujemo, konačno biti donesen.
Ovaj zakon, kao i mnogi drugi koje je ova skupština usvojila, pokazuje da je Evropska unija sve više mentalni, a ne geografski pojam. Zbog toga će poslanici Srpskog pokreta obnove podržati ovaj zakon i pozivamo sve svoje kolege, pa i članove opozicije, da urade isto. Hvala.