Hvala, predsedniče.
Poštovane kolege, uvaženi ministri, građanke i građani Srbije, glasali smo i izglasali Zakon o rebalansu budžet kod kog su poslanici SPS principijelno iskoristili minimum vremena samo da konstruktivno doprinesu raspravi, a sad možemo da se bavimo i politikanstvom, da se uklopimo malo u sveukupnu sliku, mada će nam teško ići.
Razmatramo, prvo, amandmane na zakone koji su, čini mi se, usko vezani za rebalans i ništa novo nismo čuli danas, što nismo čuli u toku rasprave o rebalansu. Tim pre, ako se ne varam, sredstva za oba zakona i za pomoć mladima i za povećanje penzija obezbeđena su upravo rebalansom budžeta. Danas, sve i ako bismo vas ubedili, uvaženi ministre, da su ovi amandmani dobri, teško bismo to izveli, koliko se ja razumem, a može i da grešim.
Sa druge strane, razgovaramo o penzionerima na način koji je populistički. Nema tu empatije. Tu ima pokušaja da se poneki glas uzme od penzionera i nikako nismo svesni da penzioneri Srbije imaju dobro pamćenje i dobru memoriju. Da li su mere konsolidacije dovele do toga da im se umanje penzije? Da. Da li je bilo takvih pokušaja u nekom periodu pre 2010. godine? Da. Da li se uspelo? Ne. Poslanici SPS su glasali protiv toga.
Dakle, ako optužujemo jednu vlast da je grubo narušila pravo penzionera, moramo se setiti svega toga što smo kao ideju, makar inicijalnu, imali u nekom periodu pre nego se desilo to, slažem se, nimalo lagano za penzionere, smanjenje njihovih penzija.
Isto tako se najmanje čuo glas penzionera, jer kada dođemo do faze da se kritikuje vladajuća većina, onda nam se…
Predsedniče, ajde da zamolite kolege, verujem da im je dosadno.
Dakle, ako nismo razmišljali o njima kada je trebalo, onda nemojte da ih danas zloupotrebljavamo tim pre što ih stalno optužujemo da su oni ta krezuba Srbija koja daje podršku ovoj vladajućoj većini. Ako za njih tražimo po jednom amandmanu 12%, čini mi se, da se uskladi sa inflacijom koja iznosi, po njihovoj proceni, 12% ili 30%, onda ja moram da pitam ono što sam sugerisala predsednici Vlade još kada smo razgovarali o Zakonu o ministarstvima – kako smo došli uopšte do ove kategorije najnižih penzija, ako su one posledica proseka, a jesu? Reći ću vam da smo onda u jednom trenutku imali kategoriju od oko 40 hiljada ljudi, možda čak i više, konkretno samo sa Kosova i Metohije, koji su pod raznim okolnostima ostali bez posla. Ti ljudi su u prvom momentu primali 80% svojih regularnih ličnih dohodaka, a onda Odlukom 2004. godine novčanu naknadu od 4.000 dinara, onda je novčana naknada od 4.000 dinara uvećana 2008. godine na 8.500 dinara. Prosek, pošto to primaju već skoro 20 godina, kada se uzme, onda dobijamo socijalnu kategoriju penzionera.
Nepošteno je da danas lijemo suze i skupljamo poene, pogotovo post festum. Kao što sam rekla, rebalans je već bio predmet glasanja. Nepošteno je potcenjivati intelekt ljudi koji su penzioneri u Srbiji na način što ćemo se ovde pretvarati da štitimo njihove interese. Konačno, bilo bi idealno kada bismo makar našli neki put kako doći do uvećanja sredstava pa da se ovim ljudima pomogne.
Opet kažem, kolektivnu odgovornost snosimo za ozbiljan broj penzionera koji nisu svojom krivicom došli do faze da primaju najniže penzije. Bilo bi dobro da o tome imamo svest, uvaženi ministre, i da možda ljude, kojih sada već više nema tako mnogo, rešimo i ne dovedemo sebe do faze da nam se broj socijalnih penzionera poveća za koju godinu, kao posledica ovih prilično neodgovornih odluka da im se isplaćuje novčana naknada od osam i po hiljada dinara.
Ja znam da to nije prioritet, ali će nam se u jednom trenutku pojaviti takođe kao ozbiljan problem. Da ga ne bismo rešavali u post festumu, bilo bi dobro da pokažemo odgovornost i rešimo ga sada. Hvala vam.