Hvala predsedniče.
Poštovana mandatarko Brnabić, uvaženi budući ministri i ministarke, poštovane kolege, građanke i građani Srbije, ja ću najpre iskoristiti priliku da čestitam polaganje zakletve novim kolegama. Dobro nam došli. Želim vam svima uspeh u radu.
Razgovaramo od juče o ekspozeu mandatarke, ja slobodno mogu da kažem ono što, čini mi se svi znaju, a to je da je pred nama kabinet koji će dobiti poverenje zato što je dobio najpre poverenje građana i kao posledicu toga ima većinu u parlamentu Srbije. Različitih je kritika bilo na temu ekspozea, možda najmanje, negde ste kritikovani iz ovog i iz onog ugla neretko iz ličnog.
Ono što moram da kažem jeste da u par navrata su vas prozvali sa pitanjem da li ćete priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Čini mi se u dobroj meri, nesvesni da sve i da hoćete, a vrlo su jasne bile vaše poruke kao kandidata za premijera, nekako Vlada Republike Srbije i nema mandat da bez ovog doma donese jednu takvu odluku, a ovaj dom opet nema mandat da se time bavi bez jasne odluke naroda Republike Srbije. Tako da osim što je pitko o tome govoriti na način na koji možete unapred kritikovani tako paušalno, sve drugo čini mi se nema baš nikakvog osnova.
Ja sam gotovo sigurna posle važne sednice koja se dogodila u parlamentu Srbije i to je prva koja se desila u ovom mandatu bila je sednica o Izveštaju o Kosovu i Metohiji da o bilo kakvom priznanju te kvazi tvorevine nema ni razgovora. To se čulo od nekoga ko ima punu ustavnu odgovornost, a to je predsednik Republike Srbije.
Međutim, ako govorimo o Kosovu i Metohiji, očekivala sam ono što se upravo nije desilo, a to je da neko pred vas možda postavi neki zadatak, pa da kao odgovorni poslanici kažemo – znate, možda bi mogli da ovo unapredimo bez da vas optužujemo i samo to bude platforma da pričamo neku priču.
Potpuno svesno krećem od teme Kosova i Metohije, nekako čini mi se čak i očekivano za sve i za vas i za one koji nas gledaju, ja sam ubeđena i čvrsto verujem. Bilo je ovde predloga da se Kancelarija za Kosovo pretvori u ministarstvo i o tome smo razgovarali kada je tema bila Zakon o ministarstvima i tada sam rekla da ne mislim da je to dobro, ali mislim da treba uraditi sve da se unapredi rad Kancelarije za Kosovo. Kada ovo kažem onda zaista mislim da treba posebno obratiti pažnju i uopšte ne razmišljam o tome kakva će biti vaša odluka kada je u pitanju kadrovsko rešenje za Kancelariju za Kosovo i Metohiju, ali mislim da osim svih onih važnih stvari koje Kancelarija za Kosovo i Metohiju uradila za naše stanovnike u južnoj srpskoj pokrajini, sada treba možda studioznije obratiti pažnju i na one ljudi koji su raseljeni pre svega u smislu da imamo možda izazov pred nama.
Neko ih je nekada 2008. godine doveo do faze da oni primaju neku novčanu naknadu koja im je dragocena. Znam da ovo nije godina koja ima malo izazova i znam koliko je važno da održimo pre svega energetsku stabilnost. Nemojte mi zameriti što ovo stavljam na sto, ali stavljam na sto kao temu za razmišljanje, jer sam sigurna da za to ima rešenja. Ta pogrešna procena koja je napravljena davno, vreme je da je ispravimo kao odgovorni ljudi i neka pustimo da prođe ova zima, ali neka o tome imamo svest da sednemo, da razgovaramo i nađemo najbolji model. Sve ostalo na temu Kosova i Metohije mogle bi da budu politikantske poruke, ja se time danas baviti neću u ime SPS. Tim pre što u vašem budućem kabinetu sedi predsednik SPS, čovek koji će se siguran sam, pitanjem Kosova i Metohije baviti vrlo studiozno i onako kako smo od njega navikli, a to je da svako malo dobijemo novo povlačenje priznanja te kvazi tvorevine, jer smo tako postigli onu većinu koja sada već ne priznaje Kosova i Metohije.
Da li treba razgovarati, da moramo da razgovaramo. Da li imamo sa kim, ne nemamo. Preko puta su ljudi koji sve rade, samo ne razgovaraju. Ali čak i to je izazov na koji moramo da odgovorimo.
Pobrojali ste u svom ekspozeu sve ono što su važne teme i važni izazovi koji su pred vašim kabinetom, a i pred svima nama, jer ćete sa svim predlozima zakona doći upravo ovde, pa možemo da vas kritikujemo i pojedinačno kako smo juče probali, ali vam ostavljamo i mogućnost onda da eventualno odgovorite. Znam da je mašta svojstvena čoveku, ali vam moram priznati da nijednog treba nisam probala da o vašem kabinetu maštam na način na koji sam to juče čula. Ali, ne maštam, nego imam očekivanja.
Kada vidim gospođu Maju Gojković, koja je i u prošlom mandatu bila ministar kulture, a u periodu kada je bila predsednik Skupštine, zajedno smo bile u Odboru za kulturu, znam koliko je bilo teško doći do povećanja nivoa sredstava iz budžeta RS, tako da očekujem da će jedan odgovoran ministar kakav jeste gospođa Gojković, pomoći da dođemo i do onih 1,5%, to nam je sada novi izazov, ukupnog budžeta Srbije kada budemo razgovarali o budžetu za 2023. godinu.
Energetska kriza, čini mi se da smo je sačekali spremnije nego svi u našem okruženju, potpuno svesni šta nas čeka. Da li će biti dodatnih izazova, pretpostavljam da hoće, jer nismo jedini koji možemo nažalost u ovoj našoj maloj lepoj zemlji organizovati sve kako treba, bez da ima uticaja spolja zbog globalnih pomeranja.
Neću mnogo govoriti ni o tome šta očekujemo kada je u pitanju zdravstvo, a reći ću vam zašto. Zato što će posle mene govoriti moje uvažene kolege, mr Dejan Radenković koji će svakako pre svega sa pozicije predsednika Odbora za privredu imati širi osvrt na taj sektor, prof. dr Vladimir Đukić, bilo bi greh da kažem bilo šta dok sedi u sali i moj uvaženi mladi kolega i novi zamenik šefa poslaničke grupe Uglješa Marković, koji će sigurna sam, pokazati mladima Srbije koliko je važno imati taj entuzijazam, boriti se i na bazi toga steći poverenje.
U vašoj Vladi po drugi put je na mestu ministra prosvete gospodin Branko Ružić. Ukazali ste mu poverenje, sigurna sam, zadovoljni svim onim što je uradio u proteklom mandatu. Gospodin Novica Tončev, koji je dobio ne tako mali zadatak u prošlom mandatu da se bavi nerazvijenim opštinama, nismo čuli da li će to nastaviti da radi, a pretpostavljam da hoće, pa ćemo onda probati da vidimo kako tim opštinama pomoći u ovoj teškoj situaciji, možda i sa malo više sredstava.
Dva potpuno nova imena koja su možda bila najveće iznenađenje ispred koalicije Ivica Dačić premijer Srbije, gospodin Rade Basta i gospodin Đorđe Milićević. Đoleta Milićevića zna cela Srbija. Njegov učinak je bio veliki za nemali broj godina koliko je bio u parlamentu Srbije, pre svega sa pozicije poslanika, ali i dugogodišnjeg šefa poslaničke grupe SPS i potpredsednika Skupštine Srbije. Tako da šta god budete kao izazov i zadatak stavili pred njega, sigurna sam da ćete imati odgovornog ministra koji će uraditi više od mogućeg. Da ispuni očekivanja građana Srbije na temu koju je dobio kao zadatak.
Nekako je govorio o tome juče moj uvaženi kolega Dragan Marković Palma, ministar privrede Rade Basta, kritikovan sa različitih pozicija, ali ni to nije novo. Malo je bolje prošao od gospodina Gorana Vesića, njega bar nisu zamišljali u nekim različitim stvarima, ali neka probaju da zamisle odgovornog ministra privrede. Imaćete odgovornog ministra privrede i pre svega jednog čoveka koji poznaje probleme običnog građanina, a čini mi se da je za ministre u Vladi najvažnije da dele sudbinu svojih komšija i običnih ljudi. Ako o tome nemamo svest, onda je potpuno nevažno kako ćemo se zvati i na kojim ćemo pozicijama biti.
U tom smislu, koalicija „Ivica Dačić – premijer Srbije“, SPS u čije ime govorim danas kao ovlašćeni predstavnik, dali su, po našoj proceni, najbolje u odnosu na ono što ste od nas tražili, na resore, ali i na rešavanje tih potencijalnih problema zbog kojih su takođe kritikovali ovu Vladu, koji je broj ministara, da li je to mnogo ili je malo, da li je trebalo deliti određena ministarstva ili ne, zašto odvojeno prosveta i nauka. Zato što je za nas važno, kao građane Srbije, kao Srbiju, da poseban akcenat stavimo na nauku, gotovo sam sigurna.
Ne zato što gospodin Ružić možda nije imao pun kapacitet, nego zato što je to toliko važna oblast da zaista mora da ima svoj resor i zaista moramo da se posvetimo pre svega tim mladim ljudima, koje nekako nismo ni čuli ni videli. Tim mladim ljudima koji su jako uspešni još od svojih srednjoškolskih dana, ali ostaju u senci nekih atraktivnih događanja koja gledamo na televizijama komercijalnim. Manje su interesantni od svega onoga što nije svojstveno Srbiji.
Obaveza je naša, kao odgovornih ljudi, da sačuvamo pre svega porodicu kao takvu, da sačuvamo dostojanstvo u tom smislu da ne uspeju da nam naruše ono što je najsvetije. Ako nastavimo da nam atraktivne budu neke trenutne stvari koje su možda pitke oku ili, još gore, simpatični samo zato što imamo neke voajerske potrebe da virimo u tuđe dvorište i u tuđe živote, onda nećemo imati mnogo uspeha u tom radu.
Neko je juče rekao – neka nam je Bog u pomoći sa ovakvom Vladom. Ja nešto razmišljam – neka nam je Bog u pomoći zbog svega što nas čeka, ali smo prilično blagosloveni sa ovakvom opozicijom i to treba reći naglas. A zašto to kažem? Da se ne bi vređale moje kolege, jer mi namera nije da ih uvredim, nego da opomenem da smo mandate dobili da zaista unapredimo kvalitet života građanki i građana Srbije.
U tom smislu, kritikovati vas kao mandatarku i kabinet, koji neizostavno i nesporno ima većinu u ovom parlamentu, nije politika. Politika bi bila da je neko ustao i kazao šta je ono što do sada nije dobro urađeno i šta je ono što treba dodatno uraditi, jer sam sigurna da možemo više. I sigurna sam da kada smo pred građane Srbije izašli i bili u kampanji, a svi smo u dobroj meri obišli Srbiju skoro do svakog sela, onda su nam ti ljudi i rekli šta su njihovi problemi. Naša je obaveza da o tome danas ovde govorimo. Zato sam počela svoju diskusiju sa problemom oko novčane naknade, jer je to moj zadatak koji sam dobila u kampanji i moja obaveza da ga prenesem vama, da bismo mogli da o tome razgovaramo i rešimo taj problem.
Sigurno je da nisam interesantna, jer čujem žamor u sali, jer da biste privukli pažnju onda nekom morate da kažete da je klempav ili da ima kriv nos. Ne mogu time da se bavim, nikada se time neću baviti. Mislite, kolega, da je to krajnje kreativno da ja kažem da neko ima krive noge. Ne možemo vi i ja da se razumemo, velika je razlika između vašeg i mog političkog rada, iako je karijera prilično duga i vaša i moja, ali me ne terajte da objašnjavam u čemu su suštinske razlike ili na kraju da završim sa tom možda ključnom rečenicom – razlika je u tome što ja već 30 godina kad god govorim, govorim kao član SPS, koja će podržati i vas gospođo Brnabić i predlog vašeg kabineta. Hvala vam.