Hvala, potpredsedniče.
Izvinjavam se zbog ovog blagog raskoraka.
Uvažena ministarko Obradović sa saradnicama, dobrodošle.
Poštovane kolege, građani Srbije, danas pred nama je važan set zakona. O tome su govorile kolege, verovatno ja neću reći ništa novo, ali ću se u ime poslaničke grupe SPS osvrnuti na predložene zakona.
Pred nama je set zakona kojima se menjaju rokovi za primenu novog sistema plata u javnom sektoru. Primena se odlaže do 2025. godine, to ste rekli u uvodnom izlaganju. Tim predlozima koji su pred nama odlaže se taj rok za primenu odredbi Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kao sistematskom zakonu i to u delu koji se odnosi na novi model obračuna plata. U skladu sa tim su pomereni i rokovi u Zakonu o zaposlenim javnim službama, Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave i Zakonu o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave.
Da podsetim, u pitanju je prelazak na sistem obračuna plata i drugih primanja i naknada zaposlenih u pokrajinskoj i lokalnoj administraciji u javnim službama i agencijama čiji je, pre svega, osnivač Republika, odnosno AP ili lokalna samouprava po modelu platnih razreda. U pitanju je, dakle, prelazak na platne razrede i platne grupe u svim sektorima javne vlasti.
Prilikom donošenja sistemskog zakona opredelili smo za primenu platnih razreda i platnih grupa, polazeći od potrebe da se pre svega sve plate u javnom sektoru obračunavaju primenom istog modela koji znači da se za istu vrstu poslova na svim nivoima i u svim delovima javnog sektora prima identična plata.
Za sada se model platnih razreda koristi kod obračuna plata zaposlenih u republičkoj administraciji, što je uređeno Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika koji je u primeni od 2007. godine.
Prilikom donošenje tog sistemskog zakona i pratećih zakona o platama zaposlenih i pojedinim delovima javnog sektora pre pet godina analize primenjivosti ovog zakona, kao i analiza efekta na budžetsku stabilnost i položaj zaposlenih bile su zasnovana na ekonomskim pokazateljima za 2015. godinu.
Svi ćemo se složiti da je danas potpuno drugačiji pre svega ekonomski, fiskalni i razvojni ambijent u Srbiji, naravno, u korist ovog vremena. Danas bi rezultati i analize primene modela platnih razreda izgledali potpuno drugačije iz mnogo objektivnih razloga koje imamo pred nama.
Važno je reći da i kada se krenulo u reformu tog sistema plata znalo se da to niti će biti lak posao, niti jednostavan zbog veliki polaznih razlika u platama za isti rad i isto obrazovanje. Te razlike su negde uočljive, naročito kada se uporede različiti sektori, ali i različiti nivoi vlasti. Dosta je tu nelogičnosti. Možemo čak, čini mi se, slobodno reći i da su neke razlike neprimerene, neke od njih možda i nedopustive ili sigurno nedopustive.
Drugi razlog je složenost sistema javne uprave koja broji preko 450.000 zaposlenih, ako ja imam precizan podatak, i svi se finansiraju iz javnih prihoda. Dakle, zaposlene u javnoj upravi čini obrazovanje, od predškolskog do visokog, zatim policija, vojska, zdravstvo, socijalna i dečija zaštita, pravosuđe, kultura, različite javne službe, direkcije, uprave, javne agencije, kao i državni službenici i nameštenici koji rade u svim granama vlasti. Zatim, tu su i zaposleni u lokalnoj i pokrajinskoj upravi i stoga je jasno da je u pitanju veliki sistem koji je zaista potrebno uskladiti, učiniti ga funkcionalnim, održivim, efikasnim i inventivnim.
Odgovornost države u ovom segmentu je velika jer država je u suštini, osim toga što je njihov poslodavac, koji pri tome i pravno uređuje ovaj sistem, ali ga istovremeno i finansira. Tu je, čini mi se, složenost ovog problema. Jasno je iz prethodnih godina da uopšte nije jednostavno sve ovo ujednačiti ako se polazi od sadašnjih nivoa plata u prosveti ili zdravstvu, svejedno je, policiji, vojsci, plate u lokalnim samoupravama, pokrajinskim ili republičkoj administraciji.
Koliko se da razumeti, ovde postoje i tehničke prepreke za integralni pristup, odnosno informacioni sistem za obračun plata u javnom sektoru koji se sada koristi ne može u potpunosti da podrži novi model, tako da je, pored ostalog, značajna i ova činjenica, ja bih rekla.
Prelazak na platne razrede podrazumeva određene elektronske performanse, odnosno postojanje jedinstvenog informacionog sistema koji omogućava obuhvat svih podataka o platama i njihovu uporedivost, kao i podatke iz kataloga radnih mesta. Tako će se izbeći situacija da su plate za iste poslove na nižim nivoima vlasti ponekad značajno veće od plata za iste poslove na republičkom nivou.
Takođe, ozbiljno je pitanje kako nagraditi zaposlene u pojedinim sektorima i kako, s druge strane, izbeći tu uravnilovku i nagraditi dobre rezultate rada, kako obezbediti napredovanje u državnoj administraciji, koja je veliki i sama po sebi jedan inertan sistem i, ono što je za svaku uređenu pravnu državu važno, kako stimulisati mlade, stručne i inventivne kadrove da se zaposle i ostanu u javnoj upravi.
Plata je, pored karijernog razvoja, svakako jedan od najvažnijeg motiva za rad u državnoj administraciji i o tome, čini mi se, svi zajedno imamo vrlo izraženu svest.
Upravo je zbog potrebe sistematičnog i sveobuhvatnog sagledavanja ovih problema primena modela platnih razreda odlagana i do sada i poslednjim odlaganjem, koje je izvršeno krajem 2020. godine, trebalo je da uvođenje novog platnog sistema završimo do kraja 2021. godine. Međutim, ključna prepreka, čini mi se, da bismo uradili ovaj veliki posao i ispunili ovaj novi zakonski rok svakako je i pandemija Kovida 19 koja je i ove godine i ovaj započeti proces, prosto, ostavila po strani.
Prioritet je svakako bilo spašavanje života i zdravlja naših građana od ove opake i, čini mi se, čak i sada nepoznate bolesti sa kojom se, nažalost, ceo svet, pa i Srbija suočavaju i danas.
Kraj pandemije je i dalje neizvestan, jer svakodnevno stižu vesti o nekim novim sojevima, zahtevaju dalje veliku pozornost društva na potpuno, čini mi se, nove zdravstvene okolnosti.
Osim toga, nova sistemska analiza perspektive platnih razreda trebalo bi da obuhvati i činjenicu da je u toku prethodne i ove godine, baš u vreme kovida, došlo i do povećanja plata u javnom sektoru, pri čemu su posebno nagrađeni zdravstveni radnici koji su poneli najveći teret u suprotstavljanju kovidu.
Ova povećanja, koja nisu bila linearna, takođe zahtevaju formulisanje novih polaznih osnova, odnosno analizu ključnih postavki u sistemskom zakonu koje se odnose na platne razrede. U tom smislu, biće neophodna i nova analiza uticaja novog platnog modela na sve budžetske mogućnosti. Dakle, kao razlog za još jedno pomeranje roka primene novog modela plata vidimo komplikovanost sistema javne vlasti, što zahteva sprovođenje dodatnih i detaljnijih analiza svih usvojenih zakona iz ob lasti plata u javnom sektoru.
Potrebno je da se dodatno razmotre i svi aspekti održivosti predloženih rešenja u svetlu svih značajnijih promena u društvu, o kojima je bilo reči i, pre svega, u fiskalnoj i makroekonomskoj politici države u poslednje dve godine.
Proces ekonomske i fiskalne konsolidacije i bolji ekonomski pokazatelji u odnosu na baznu godinu u kojoj je donet sistemski zakon o platama u javnom sektoru, odnosno u 2016. godini, omogućio je uslove za rast plata u javnom sektoru. Dakle, kretali smo se od postepenog odmrzavanja plata koje su u prethodnom periodu bile i smanjene kako bi trošak javnog sektora bio manji i na taj način se omogućilo društvu da izađe iz one stagnacije i pristupi ozbiljnijim razvojnim reformama.
Taj model ekonomskog razvoja pokazao je svoje dobre rezultate, tako da je Srbija već 2019. godine imala realni rast BDP-a od preko 4%, dakle 4,2% ako se ne varam. U toj godini Srbija je imala i najveći priliv direktnih stranih investicija i takođe u 2020. godini, i pored kovida, Srbija je pokazala fleksibilnost ekonomskog sistema i uspela da različitim programima mera sačuva i privredu i svoje građane.
Povećane su plate pre svega zdravstvu i na rast plata uticalo je i povećanje minimalne cene rade, što je, s druge strane, u izvesnoj meri napravilo disbalans u platama i otežalo uspostavljanje novog platnog sistema.
Svakako će sve ove korekcije, odnosno povećanje plata u javnom sektoru u ovoj i prethodnoj godini uticati i na izradu novih polaznih osnova za ujednačavanje plata i primenu sistema platnih razreda. Inače je model plata u javnom sektoru zasnovan na platnim razredima praksa velikog broja zemalja.
Naš cilj je bio da upravo uvođenjem takvih platnih standarda i budemo bliži tim novim pristupima. Jedna od razvijenijih zemalja koja primenjuje ovaj sistem jeste npr. i Austrija, čak i BiH primenjuje ovaj model, ako imam dobre podatke
Ono što bih istakla jeste da je u Srbiji potrebno na jedinstven način urediti kompletan sistem plata, koji bi podrazumevao i plate javnih funkcionera, odnosno izabranih i postavljenih i imenovanih lica.
O tome smo govorili i u prošlom mandatu mi iz poslaničke grupe SPS, u prethodnim sazivima moj uvaženi kolega Miša Petronijević je vrlo detaljno o tome govorio. I ono što bi suštinski bilo najbolje da se jednim zakonom regulišu plate svih zaposlenih koji se finansiraju iz javnih sredstava, od najviših državnih funkcionera do zaposlenih službenika i nameštenika na najjednostavnijim radnim mestima. Tako bi se eliminisale i određene nelogičnosti u postojećem sistemu plata, u kome postoje izvesne disproporcije i koliko god ne bilo popularno reći ću da nije logično da predsednik države, na primer, ima manju platu od funkcionera javnih agencija, Poverenika za informacije od javnog značaja, Zaštitnika građana, sudije Ustavnog suda, pa čak i od nekih gradonačelnika.
Nije u pitanju samo najviša funkcija u državi, koju sam prosto navela primera radi, već potreba da se definišu osnovni principi koji podrazumevaju da plate moraju biti usklađene sa stepenom odgovornosti za obavljanje javne funkcije, odnosno službeničkog ili namešteničkog posla.
Ono što bi, takođe, trebalo iznova sagledati, jeste sistem napredovanja u službenom sistemu. Zašto to kažem? Zato što je stručnost, odgovornost i posvećenost državne administracije uslov bilo kakve reforme društva.
Administracija je ta koja sprovodi reforme u skladu sa utvrđenim javnim politikama. Ona je i kreator promene i reformskih ideja. Takođe, ukoliko nemate dobre stručnjake u državnim službama, onda ne možete računati na jačanje pravne države, niti na to da država kao servis građana može odgovoriti potrebama svojih građana, a to je apsolutno u obavezi.
Javne službe, bilo da su na nivou države, bilo da su na nivou lokalne samouprave, jesu ogledalo države, i o tome smo govorili bezbroj puta, i vi ste, ministarka, u svojim izlaganjima, i sa pozicije ministra to rekli, ali i u onom periodu kada ste sedeli sa nama u ovoj sali. Prvi susret građana sa državom jeste nedvosmisleno upravo ta državna administracija. U tom smislu je u poslednjih desetak godina učinjeno dosta, modernizacija i digitalizacija, upravo o tome govorio moj kolega Voja Vujić, uvođenje jedinstvenog upravnog mesta i elektronskih komunikacija, uspostavljanje centralnog registra stanovništva, zatim, elektronsko poslovanje, elektronsko fakturisanje i drugi aspekti unapređenja javnih poslova doprinose, svakako, efikasnijem radu administracije i efikasnijem ostvarivanju prava građana pred organima vlasti.
U ovom sektoru je naš napredak prethodnih godina bio pozitivno ocenjivan čak i od strane Evropske komisije. Napredak u obavljanju svih poslova javne uprave i javnih službi zasluga je i zaposlenih u javnom sektoru. I da pomenem ponovo zasluge zdravstvenog sektora u borbi protiv kovida i zasluge sektora obrazovanja, koji se izuzetno brzo prilagodio okolnostima izazvanim pandemijom kovida i uspeo uz ogromne napore, zaista, prosvetnih radnika, da održi sistem u funkciji. To je velika posvećenost, to je veliki rad, to su velika odricanja i o tome moramo imati svest i prema tome se odnositi, osim sa respektom, i sa odgovornošću dan nagradimo sve te ljude.
Važno je da ceo javni sektor, od bolnica, škola, policijskih stanica, suda, pa do šaltera službe za lokalne samouprave ili službe Narodne skupštine, čine pre svega, stručni, posvećeni, ali i dobro plaćeni službenici. Napredak društva leži na tvorcima reformskih dokumenata, strategija, zakona, a to je upravo sistem javne uprave. I ne smemo nikako potceniti njegovu ulogu.
Iz svega navedenog se da zaključiti da još uvek nije pronađen adekvatan mehanizam za primenu novog modela obračuna plata i da je potreban dodatni rok, koji ste vi, ministarka, predložili. Verujemo da ste odlično procenili da se ovaj posao ne može završiti za godinu dana. Zapravo, da budemo potpuno iskreni na temu, možda i može, ali pretpostavljam naopako i ne onoliko racionalno koliko to zahteva.
Dakle, nije ovde izostalo prostora da se zatrčimo kao vladajuća većina i politički profitiramo, ali to nije namera i to nije krajnji cilj, posebno imajući u vidu da nam je i naredna godina, osim što je i referendumska i izborna, može biti i bojim se da će biti dodatno opterećena Kovidom-19, verujem da je rok koji se traži, odnosno 2025. godina, optimalan, i da više nećemo imati potrebe da ga produžavamo, te da će spremnost za primenu tog modela u 2025. godini biti potpuna.
Poslanička grupa SPS će svakako u danu za glasanje podržati predloge zakona iz oblasti plata u javnom sektoru i učiniti sve što je do nas, a da se može uraditi da jednostavno dođemo do platnih razreda 2025. godine, na onaj kvalitetan način na koji smo, čini mi se, kao vladajuća većina uradili sve i u periodu iza nas. Prosto, nema potrebe srljati u politikanstvo zarad brzih političkih poena, koji dugoročno građanima Srbije ne obezbeđuju nikakvu stabilnost. Hvala vam.