Dobar dan.
Poštovani predsedavajući, poštovani građani, hvala što ste mi dali reč.
Dakle, pre nego što kažem nešto o nekim od ovih tačaka koje se nalaze na dnevnom redu, hteo bih samo da građane koji ovo gledaju zamolim da obrate pažnju na jedan set zakona koji sada nas čeka i koji će uskoro biti u proceduri, a to su ovi zakoni o policiji.
Dakle, ono što se sada sprema jeste jedna partijska policija koja je napravljena kako bi SNS mogao da kontroliše nepodobne političke neistomišljenika.
Ja neću danas duže govoriti o ovome. Ja vas molim da obratite pažnju. Ima dovoljno već sada informacija u medijima, obraćam se građanima, molim vas obratite pažnju. Postoji velika mogućnost da ćemo svoje pravo da živimo slobodno u ovoj državi morati da branimo od partijske policije SNS-a.
Poštovani građani, od brojnih tačaka koje su danas na dnevnom redu, koje su sve bile izgleda toliko hitne da se moralo trčati ponovo do pisarnice da se zakazuju ove hitne, hitne sednice, ja bih izdvojio ono što se dešava sa REM-om, sa Regulatornim telom za elektronske medije.
Dakle, zaista je dobro da mi u javnosti malo porazgovaramo o tome za šta služi zapravo REM, jer u prethodnih 10 godina SNS vlasti uspeli ste da potpuno devastirate stanje u medijima, da dotaknemo jedno apsolutno dno sa onim gde se sada nalazimo.
Ovo je ujedno i glavna poluga vlasti ovog režima zato što medije zloupotrebljavate da se obračunavate sa svojim političkim istomišljenicima.
Ne znam koliko građani znaju, ali ovo regulatorno telo je pre par dana stupilo u štrajk. To verovatno niko nije primetio, s obzirom da ono do sada nije ni radilo, pravilo se da ne postoji, nije se mešalo u svoj posao.
Zamislite, REM je štrajku? Ovo bi verovatno bio najbizarniji štrajk u nekoj novijoj istoriji ove države da nije bilo onog štrajka vlasti protiv opozicije. Podsetimo se toga. Bravo, šampioni!
Štrajk je kao neka vrsta štrajka vlasti protiv ideje da bi u medijima trebalo da se čuje još neko mišljenje osim vaših hvalospeva samom sebi. Umesto da štiti javni interes taj isti REM, umesto da se bori da se u javnosti čuju raznoliki glasovi, kritika, drugačija mišljenja, da se televizijski program makar uljudi, da građani nisu svakodnevno izloženi najprostijem i najvulgarnijem rijaliti programu, da reaguju na blaćenje političkih neistomišljenika režima, oni, zamislite, štrajkuju.
Hajde da malo zamislimo ovako kako izgleda taj štrajk. Hajde da se potrudimo da zamislimo Oliveru Zekić u štrajku. Ovde ispred Skupštine dođe i ovako ima jedan transparent na kom piše – hoćemo još Vučića na televizijama. Zamislimo to.
Pa, dobro, bre, ljudi, koliko još? Pa, taj čovek… Vi ne možete fudbal da gledate, sportski program ne možete da gledate zato što pre rezultata koliko je bilo na utakmici ide čestitka predsednika države pojedinim ekipama. Pa, dokle? Koliko ga još treba da bi vam bilo dovoljno?
Zamislite Oliveru Zekić u štrajku, recimo, ispred predsedništva koja kaže, na transparentu piše – ni sekund opoziciji ne sme proći? Pa, vi kontrolišete sve medije. Opozicija i onako nema ni sekund.
Ono malo medija na kojima se može čuti kritika režima želite da nestane. Najstrašnije napadate, i to prvi među vama, novinare N1 i drugih televizija koji se usude da vam postave neko pitanje. Ej, zamislite, neko se usudio da predstavnicima vlasti postavi pitanje na koji ovi nemaju odgovor. Evo, i danas smo ovde čuli da su mediji i opozicija neprijatelji države, strani plaćenici, izdajnici. Dokle, bre, ljudi, više toga?
Zamislite tu istu Oliveru Zekić u štrajku nosi transparent ispred Vlade i kaže - hoćemo više nasilja na televiziji; hoćemo rijaliti za sve; "Pink" i "Hepi", mnogo ste mi lepi ili Željko i Milomire, volim vas. Da li bi to pisalo na transparentima? Pa, koliko je bizaran ovaj štrajk, bre, ljudi?
Ne treba da budete medijski eksperti da biste videli da vam sa ekrana izbija mržnja, nasilje, seksizam, brutalne bljuvotine i užas. Da li treba REM da se meša u to? Zašto R u REM služi nego da reguliše.
Ovaj štrajk, a evo, pokazao sam vam koliko je besmislen, ne samo da je besmislen, nego je i protivustavan i zbog toga što je protivustavan podneli smo i zahtev da se REM razreši. O tome će biti prilike da dodatno razgovaramo.
Da bude jasno, ne radi se ovde o nekom propustu, o nekom ne znanju ljudi koji žive u Savetu REM-a koji ga vode. REM je svesno saučesnik SNS u potpunoj kontroli medija, da se slučajno neki glas opozicije i kritike u javnosti ne čuje sa jedne strane. A sa druge, REM je saučesnik ove vlasti u zloupotrebi medija za obračune sa političkim neistomišljenicima.
Sve ove brutalne optužbe koje čujemo od političara, od vas, poslanika, ministara SNS-a, režimski mediji prenose u svojim programima i opet – izdajnici, strani plaćenici, ubice, dodajmo tome i Belivukov gang, neprijatelji države svako ko vam postavi pitanje o velikim poskupljenjima, ne daj Bože malim platama. Sve te optužbe zbog toga vidimo u programima „Hepija“, „Pinka“ i sličnih.
Režimski mediji su produžena ruka režima koji se obračunava sa nepodobnima, a REM je saučesnik koji bi trebalo to da legitimizuje, mada ja više ne znam koga možete time da prevarite.
Čak i oni koji ne vide druge programe, vide da nešto nije u redu sa takvom televizijom. Nije normalno, ljudi, da nam poluvremena utakmica počinju sa predsednikom, šta je danas uradio.
Daću vam jedan primer dokle ste doveli ove medije. Sede urednik „Politike“ Bilbija, Vojislav Šešelj i voditelj TV „Hepija“. U studiju lagani razgovor posle ručka i razgovaraju da li aktiviste „Ne davimo Beograd“ treba ubijati sekirom ili možda bolje puškom. Pa, gde vam je taj REM bio da štrajkuje protiv ovoga?
Gde vam je REM bio da štrajkuje kada su nama ispisivali kukaste krstove i tri puta upadali u prostor? Gde ste bili tada da osudite to, gospođo Raguš? Gde ste bili da osudite sve ove napade koji se dešavaju? Godinama se dešavaju kada smo organizovali proteste protiv rušitelja u Savamali, za koje je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je Siniša Mali, a posle još neki potvrdili.
U prvih 100 dana 40 puta na naslovnim stranama smo osvanuli kako bi nam rekli da smo izdajnici, plaćenici, a ovde u ovom prostoru ste pokazivali naše slike i to posle prepričavali na istim tim elektronskim medijima. Gde ste bili da tada štrajkujete, gospodo?
Ljudi, ako možete malo da se stišate, pošto ovaj što bi trebao da vas stišava vas ne stišava, nego glumata tu kako ovde imamo neku ne znam kakvu situaciju. Bre, ponašate se potpuno nedostojno onoga što predstavljate. Narodni ste poslanici. Ako možete malo tiše.
Nama je jasno da REM nema nikakvu nameru da se bavi ovom ulogom regulacije. On je tu da nastavi ovu kontrolu medija, da se slučajno neki glas opozicije ne bi čuo, a one medije koji se usude da vam postavljaju pitanja, želite da pogasite, da nestanu, da ućutkate, da ugasite. Ali, zašto? Čega se to moćni SNS plaši, pa moramo da gledamo kako trčkarate da što pre zakažete sednice, da slučajno neki zakon ne bi došao na dnevni red od opozicije? Šta je problem, moćni monolitu? Šta je problem da se čuje dva minuta nešto, a gledajte koje zakone vam predlažemo? Šta je problem da se priča o čistom vazduhu? Šta je problem da se priča o rešavanju krize velikih stanarina? Šta je problem da se priča o povećanju dečijeg dodatka? Šta je problem da se priča o gradnji novih studentskih domova? Šta je problem da se govori o socijalnoj pomoći, o energetskoj efikasnosti?
Zašto, bre, bežite od toga? Gde su vam argumenti? Bežite jer nemate odgovore, ljudi. Jasno je to nama. Jasno nam je to. Ne znate kako da odgovorite. Tu je sedeo, gde vi sada, gospodine ministre, sedite, Siniša Mali i ubeđivao nas kako nema ekonomskih pokazatelja koji pokazuju kako je Srbija u lošem stanju, stvarno. Ali, da ne detaljišemo previše sada. O budžetu smo dovoljno govorili. Milim da je bilo jasno šta se dešava.
Građanima imam jednu poruku. Otvorite svoj novčanik, vidite koliko možete da kupite u radnji, šta možete za hiljadu dinara da kupite i sve vam je jasno. Nije važno koje televizije gledate. Da li možete vi da platite, ljudi, kiriju? Da li možete vi da kupite u radnji ono što vam treba? Ako ne možete, dajte da smenjujemo, bre, ovo. Ajmo da živimo dobro u ovoj našoj zemlji. Ovo je naša Srbija. Ne damo Srbiju!
I za kraj, predsedavajući, vidim da gledate, rade brzi prsti da se ukine vreme. Imam nešto da vam poručim i nadam se da ćemo moći sa nečim lepim da završimo ovo. Obratio sam se Sekretarijatu Narodne skupštine sa molbom da se svim poslaničkim grupama omogući ovaj časopis da uzmu. Radi se o časopisu koji prodaju ljudi koji su sa margine „Lice ulice“, sa margine ljudi kojima je potrebna pomoć, pola novca ide njima. Molim vas da Sekretarijat to omogući. Mnoge poslaničke grupe su to potpisale. Ja vam se ovom prilikom zahvaljujem. Trebalo bi nešto solidarno i lepo da uradimo za kraj ove godine i molim vas da se to desi i da u novu godinu uđemo barem sa jednim malim korakom ka solidarnosti. Hvala puno.