Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9820">Marinika Tepić</a>

Marinika Tepić

Stranka slobode i pravde

Govori

Nema nikakve potrebe da mi pretite penalnim merama da ćete mi oduzeti vreme. Ničim nisam prekršila Poslovnik. Pokušavam da skrenem pažnju jer sam mislila kada se prvi put to desilo da je bio nenameran propust, kada se drugi put to desilo da ste se nećkali, kada se treći put to desilo definitivno je bilo jasno da je početak kampanje u pitanju. Dakle, nemojte to činiti, suviše nam je restriktivno vreme, vratimo se na amandmane o Zakonu o budžetskom sistemu.
Vrlo je korektno počela rasprava u tri sata, uprkos izostanku resornog ministra koji bi bio jedini adekvatan da čak i na licu mestu prihvata opravdane amandmane. Zato mi izuzetno loše shvatamo poruku da on ovde je odsutan, odnosno da nije u prilici da možda i dok sluša obrazlaganje naših amandmana da saglasnost da se prihvate i postanu sastavni deo Predloga zakona.
Molim vas da vratite raspravu na mesto i na nivo koji je potreban, a ne da se Draganu Đilasu, napadom na njega, zapravo ovde čini usluga i čini pozitivna kampanja. Nemojte to više da radite, providno je. Providno je i bedno je za ovaj parlament to da radite, svi zajedno.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Nadam se da u okviru člana 106, koji smatram da ste povredili u jednom delu, to sam reklamirala i prethodni put da je trebalo da opomenete prethodnog govornika ili ga prekinete u izlaganju, čak oduzmete i reč, ali moram priznati, kada sam do kraja odslušala njegovo izlaganje, ipak ste bili u pravu što niste reagovali i koristim ovu priliku da povučem svoju prethodnu reklamaciju Poslovnika. Ne znam da li je ovo put, pošto je pomenuto gospođu Rakić Vodinelić. Molila bih da nastavi da je pominje i da onda za profesorku Vodinelić čini jednako pozitivnu kampanju za beogradske izbore, a ne samo za Dragana Đilasa, kako je to u prvi mah krenuo.

Povlačim svoju prethodnu reklamaciju na osnovu člana šest, koji sam takođe pokušala ovom prilikom da reklamiram i neću se nadalje buniti kada se profesorka Vesna Rakić, iz usta gospodina Orlića, pominje u kritičkom smislu, jer to znači da je ona na pravom putu, kao i Nova stranka. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Najpre sam se javila po vremenu koje mi je preostalo, međutim, moram da reagujem sada po kršenju Poslovnika. Potpuno je neverovatan manir koji već danima primenjuju ovde članovi Vlade nad narodnim poslanicima, bez obzira sa koje strane mi sedimo. U tom smislu, smatram da ste prekršili član 27. i član 108, odnosno članove koji se odnose na primenu Poslovnika i na staranje o redu na sednici, predsedavajući.

Ako ministri, bez obzira da li su manje ili više važni po svom zvanju, ili potpredsedničkom ili nepotpredsedničkom statusu, a takvih ovde nema, koliko vidim, u odnosu na Vladu, vi morate da im skrenete pažnju da njihov posao ovde nije da nas prekorevaju. Znači, za duele sa narodnim poslanicima iz opozicije postoje narodni poslanici pozicije. Mi smo ovde jednaki i mi se trudimo da ukrštamo naša politička mišljenja. Članovi Vlade su ovde gosti, a narodni poslanici imaju jednu od osnovnih svojih nadležnosti – da nadziru izvršni organ, odnosno Vladu, odnosno njene članove.

Dakle, članovi Vlade, odnosno ministri mogu samo nama da odgovaraju na naša pitanja, da pitaju da li eventualno još nešto treba da odgovore ukoliko nisu to uradili na valjan način po prethodnom našem pitanju, a poslednje, ne što treba da urade, nego što ne smeju da urade, jeste da prekorevaju ovde narodne poslanike, naročito opozicije, da drže političke govore. To je manir koji sam mislila da ga neće primenjivati, ali ga je naročito pojačala upravo predsednica Vlade od kada je izabrana, a naročito pre neki dan kada je takođe učestvovala, vrlo kratko, u raspravi o budžetu. Ministar to ne može da radi. On može da odgovori na pitanje, ali ne može da prekoreva narodne poslanike, iz bilo koje stranke da dolaze. Za to postoji druga strana, a ne vi. Vi ovde niste druga strana, vi ovde polažete računa narodnim poslanicima.
Zahvaljujem predsedavajući.

Molim vas da ubuduće kako ste i sami malopre za sebe komentarisali, naštelujete tu svoju percepciju da ona bude jednaka za sve, i kada govore poslanici vlasti, kada govorimo mi sa ove druge strane, jer se pozivam na član 103. stav 1. za koji imam pravo da reklamiram povredu Poslovnika.

Malopre ste mene opominjali ili moje kolege zbog termina koje koristimo, zbog nekih vama neprimerenih reči koje se ovde koriste i smatram da ste vi bili onda u obavezi da i prethodne govornike u konkretnom slučaju, jer sam se i tada odmah javila, poslanika Martinovića opomenete kada govori neistine ili možda istine, ali pogrešnim terminima, kada kaže da će neko dobiti ili će mu neko dati pravo da kupi stan za cenu od 500 evra po kvadratu. Znači, te stanove…
Ne, ne, dozvolite da obrazložim u čemu je vaša povreda.
Zahvaljujem, predsednice.

Pre gotovo tri nedelje postavila sam ovde, rekla bih, set pitanja povodom boravka u Republici Srbiji i na KiM izvesnog DŽima, odnosno DŽejmsa Dosona, fašiste, ultranacionaliste, vrlo problematičnog i kao takvog detektovanog u međunarodnoj zajednici kome je zabranjen ulazak u susednu Mađarsku, takođe i u Grčku, a na apel upravo Republike Mađarske, ali se on nekim čudom intenzivno pojavljuje u Republici Srbiji, i to u zvaničnim institucijama Vlade Republike Srbije.

Iako sam ovo pitanje o njegovom boravku, kretanjima, donacijama srpskim manastirima, nekim paragrupacijama na Kosovu i Metohiji postavila na više adresa ministara, direktora BIA, direktora VBA dobila sam odgovor jedino od direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, koji je naveo da lice pomenuto u poslaničkom pitanju narodne poslanice Marinike Tepić nije poznato nikome od zaposlenih u Kancelariji za Kosovo i Metohiju.

Odgovorno tvrdim da je ovo neistina, da je ovo netačno. Ili je neko podmetnuo ovaj odgovor Marku Đuriću i potpisao umesto njega ili je sam direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, lagao, odnosno lažirao ovaj odgovor. Imam i dokaz za to. To je ova fotografija, koju je lično DŽim, odnosno DŽejms Douson, objavio na društvenim mrežama na svom profilu, kojom dokazuje kako je prijatno primljen u zvaničnim institucijama Republike Srbije, inače u društvu osuđivanog desničara Miše Vacića, za koga je Marko Đurić takođe dugo govorio da nije zaposlen u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, pa se potvrdilo da jeste i da je Marko Đurić i tada bio uhvaćen u laži.

Inače, ova fotografija na kojoj se nalazi Douson, sa svojim saradnikom Nikom Grifinom i Mišom Vacićem, je fotografisana u Palati Srbija, u prostorijama Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dakle u zvaničnim prostorijama Vlade Republike Srbije, i to pretpostavljam u vreme kada je Vladu vodio Aleksandar Vučić, odnosno predsednik iste stranke, SNS, u kojoj je Marko Đurić potpredsednik.

Tražim dodatna pitanja, da mi se odgovori, ko je sve od vladinih činovnika, bivših ili sadašnjih, imao poslovne sastanke sa DŽimom, odnosno DŽejmsom Dousonom? Šta je Vacić uopšte tražio na sastanku? Po kom osnovu je u Palati Srbija primio ovog stranog državljanina? Svi dobro znamo da se ovo nalazi, odnosno prostorije Kancelarije za Kosovo i Metohiju u istočnom krilu Palate Srbija, a celo zapadno krilo je sedište MUP-a. Svi vrlo dobro znamo da muva ne može da uđe tamo bez detaljne provere, a kamoli dvojica stranih državljana sa takvim biografijama i takvim negativnim statusom u celoj međunarodnoj zajednici, kao što su Nik Grifin i DŽejms Douson.

Takođe tražim da mi se odgovori - da li je i kako DŽimu Dousonu, kao privatnom licu i stranom državljaninu, omogućeno da donira srpske manastire i razne paravojne grupacije na Kosovu i to kroz vladine službe?

Ovo je inače fotografija koju je sam Douson objavio na svom profilu, kao što sam rekla, hvaleći se time da ima sastanke sa zvaničnim organima Vlade Republike Srbije. Ukoliko se ovo desilo u periodu kada je celo lažiranje zaposlenja i nezaposlenja Miše Vacića bilo u žiži javnosti, a to je zima ove godine, konkretno januar, kada se on u ruskom vozu, koji je trebalo da od Beograda vozi do Kosovske Mitrovice, pa je zaustavljen, predstavio kao savetnik, to znači da je ova poseta bila još 2016. godine, odnosno mnogo ranije nego što smo mi naknadno uspeli da konstatujemo da se Grifin i Douson kreću po Republici Srbiji neometano, naravno, u maju ove godine.

Dodatno, vrlo urgentno pitanje postavljam ministru Stefanoviću - kakva saznanja ima i šta je preduzeo povodom šamaranja političkog komesara SNS Branka Malovića gradonačelnice Vršca, mada je to činio i sa mojim kolegom ovde, to je javna tajna, Željkom Sušecom, on verovatno to ne sme da prizna, ali zvanične prijave…
Zahvaljujem, predsednice.

Moram priznati da smo u prethodnih nekoliko sati čuli dosta hvalospevnih izliva ljubavi prema ovom setu zakona od poslaničke većine, tako i fraza punih ničega čak od nekih čitača koji sebe nazivaju profesorima.

S obzirom na kratkoću vremena i samo nekoliko minuta koliko mi je ostalo, iskoristiću da postavim nekoliko pitanja ministru, s obzirom da ovde nije bilo reči o nečemu što mene i kolege iz Nove stranke, Kluba samostalnih poslanika jako zanima, a to je obavezno tarifiranje vigilance, odnosno rizika od štetnosti i štetnih posledica medicinskih sredstava po nedavno usvojenoj novoj odluci Agencije za lekove i medicinska sredstva, pre svega dve ili tri nedelje, koja je objavljena u „Službenom glasniku“, koja je stupila na snagu, a počeće se primenjivati od 1. januara 2018. godine, a na osnovu koje je tarifiranje vigilance uvedeno kao obavezno tarifiranje od strane Agencije, što će naravno dodatno podići iznos i poskupeti medicinska sredstva.

Ne znam po kom osnovu, iz koje norme ovog zakona je izvučeno to pravo i dato to pravo Agenciji kojom samo sebi uvećava budžet za gotovo dvostruki iznos, jer je dosadašnji prihod Agencije bio oko milion evra na godišnjem nivou, a sa ovim dodatnim obaveznim terifiranjem proizvođača medicinskih sredstava prihod Agencije, odnosno korist, odnosno potpuno bespotrebni namet, će se uvećati za dodatnih oko 750.000 evra, a sve na štetu građana, koji će, naravno, u skladu sa povišenom cenom medicinskih sredstava, prvi na svojim leđima ili na svojoj kičmi, kako hoćete, ili po svom novčaniku, to osetiti.

Ono što je problematično, takođe, je da stalno slušamo o usklađivanju ovog zakona sa direktivama EU. Stoga me, takođe, zanima po kom osnovu je ovo tarifiranje za vigilancu definisano za svako medicinsko sredstvo, a ne npr. za grupu sredstava, kako ih klasifikuju direktive EU. Dakle, tako smo i došli do računice da ako svako od oko 37.000 registrovanih medicinskih sredstava, pa puta iznos koji je, evo ovom odlukom, čisto da upozorim i proizvođače medicinskih sredstava ili ovlašćena lica, jer gomila ljudi ne zna da je ova odluka usvojena i da će se primenjivati od januara, znači, svaka dodatna tarifa za medicinsko sredstvo pojedinačno koje treba da se tarifira je dodatnih prihod od…(Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem predsednice.

Reklamiram član 104. Smatram da ste povredili Poslovnik time što mi niste dali pravo na repliku nakon mog izlaganja, nakon odgovara ministra, a koji je potpuno protumačio pogrešno moje reči i u svom odgovoru se uopšte nije odnosi na ono što sam postavila kao vrlo korektno pitanje. Mislim da se ministar sa tim slaže. On je meni odgovorio opštom informacijom o promeni tog Pravilnika o tarifiranju Agencije za lekove i medicinska sredstva.
Pokušavam da vam objasnim u čemu je suština vaše greške, jer mi niste dali pravo na repliku.
Nećete ni da saslušate.
Imam pravo da obrazložim. Ne, ne zloupotrebljavam.
Pokušavam da obrazložim svoje pravo na repliku koju ste mi uskratili.
Zahvaljujem, predsednice.

Ovom izmenom i dopunom zakona koju predlažem, u odnosu na zakon koji ste i sami pročitali, tražim da se zapravo dopuni član 5. ovog zakona, koji bi isticanje fašističkih i neonacističkih simbola odnosno organizovanje fašističkih i neonacističkih manifestacija smatrao kažnjivim, smatrao pogrešnim i štetnim, ne samo u odnosu na nacionalne manjine, kako to trenutno stoji u ovom zakonu, i ne samo u odnosu na crkve i verske zajednice, kako to takođe trenutno stoji u ovom zakonu, već i u odnosu na kompletnu populaciju LGBT zajednice.

Smatram da je vreme, poštovane kolege poslaničke većine, da ovo prepoznate i u zakonu. Nije dovoljno da se predsednica Vlade sa pojedinim ministrima samo pojavi na ovogodišnjem „Prajdu“, na primer, i nije dovoljno da se samo fotografiše i da to bude vest u nekom periodu na naslovnicama dnevnih novina, šaljući zapravo time poruku nekim drugima, a ne unutrašnjosti Srbije.

Nama je važno ono što se odlučuje u Republici Srbiji, a to su zakoni Republike Srbije i vreme je da se i u zakonima Republike Srbije takođe mržnja, simboli i svi porivi neonacista i fašista ili manifestacija nacističkih i fašističkih kažnjavaju i kada su upereni prema LGBT zajednici.

Uprkos činjenici da je, na primer, šef poslaničke grupe većine, Aleksandar Martinović, neskriveno i u ovom parlamentu govorio vrlo ponižavajuće o LGBT zajednici, i to u prisustvu tada ministarke a sada premijerke, vrlo se dobro sećamo svi kako mu je predsednica Narodne skupštine suflirala da prestane da se tako odnosi i govori o LGBT zajednici, uz opasku – Nemoj, Ana je tu.

Apelujem i na predsednicu Narodne skupštine da objasni svojim kolegama da je vreme da se prepozna u zakonu upravo ono što ja predlažem. Nemojte se, kolege, bojati i plašiti da budete na strani ljudskih prava i života. To nije ništa opasno, nije ništa štetno i nije ništa bolno. Mi svi zajedno treba da budemo na strani ljudskih prava, naročito onih kojima su ta prava ugrožena.

Apelujem još jednom da se bar stavi u raspravu ovaj predlog za izmenu i dopunu zakona. Sve i da vi intervenišete dodatnim podizanjem nivoa obzirnosti prema LGBT zajednici, ali, hajte, ohrabrite se i pokažite da stojite iza evropskih vrednosti i ljudskih prava.
Zahvaljujem, predsednice.

Ovim predlogom za izmenu Krivičnog zakonika ja tražim zapravo da se u Krivičnom zakoniku prepozna kao kažnjivo negiranje genocida i ratnih zločina od strane svih sudova koji se ovom tematikom i problematikom bave, i to naročito kada je reč o presudama koje se odnose na ratne zločine i genocid počinjen u naše ime.

Naime, kada je prošle godine ova poslanička većina menjala Krivični zakonik i prvi put prepoznala, što je delovalo u tom trenutku kao nešto pozitivno, da će ubuduće biti kažnjivo negiranje ratnih zločina i genocida. Kažem, to je samo naizgled delovalo kao nešto obećavajuće. Međutim, kada bolje pogledate taj novi član zakona, vi vidite zapravo kompletno naličje zapravo ove vlasti, vi vidite kompletno licemerje ove vlasti, zato što je, po ovom članu, kažnjivo samo ono što se dešavalo u ime nekih drugih ili u odnosu na neke druge žrtve, a ne u odnosu na počinioce koji su to činili u naše ime ili, štaviše, u odnosu na naše žrtve.

Po Krivičnom zakoniku Republike Srbije, kažnjivo je negiranje genocida u Ruandi, ali nije kažnjivo negiranje genocida koje je počinjeno u naše ime. Ja sam ovde u nekoliko navrata optuživana od poslanika većine za genocidne namere, kada sam tražila da se u zakonu prepozna ćiriličko-latiničko pismo. Vi se frljate nečim što je toliko teška i ozbiljna stvar, kao što je genocid, a niste u stanju da se suočite sa njim i da prepoznate da genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili sto hiljada, nego je pitanje namere, da se neki narod istrebi da nestane, i samom činjenicom, a mi o tome imamo snimke koji svedoče o tome u Haškom sudu, da su građani Srebrenice ili tamo koji su bili okupljani odvajani na muške i ženske. Dakle, tu je ta genocidna namera u suštini.

Molim vas da uzmete u obzir ovaj predlog, da otvorimo raspravu na ovu temu, da se suočimo sa prošlošću i sa zločinima i sa genocidom koji je počinjen u naše ime. Ne treba se toga stiditi, treba imati hrabrosti suočiti se, kako ne bismo dočekali sutra da nam vojni ministar Vulin i Ratka Mladića dovede da predaje našim vojnim pitomcima na Vojnoj akademiji. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.

Ovo je jedan od zakona koji spada u te tzv. nepolitičke zakone. Predlažem ga već godinu i po dana. Namera ove izmene Zakona o igrama na sreću je vrlo jednostavna, a preko potrebna, a to je da se svi budžetski prihodi od igara na sreću, dakle, prihodi od kladionica, kockarnica, poker aparata, preusmere u većem obimu za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji.

Neverovatno mi je, poražavajuće je da nijedan poslanik većine godinu i po dana nije bio u stanju da pritisne dugme „za“ ili da podrži druge svoje kolege da ovu izmenu i dopunu zakona stavimo na dnevni red i da, pobogu, deci i našim sugrađanima koji ne mogu da se leče uspešno u Republici Srbiji, onako kako zakoni kažu, povećamo budžet za lečenje njihovih stanja i oboljenja van naše države, gde je to moguće, i to ne tako što ćemo uzeti od škola, od vrtića, od bolnica. Ne, ti prihodi se neće umanjiti i ta sredstva se neće umanjiti, već uzimamo, odnosno preusmeravamo sredstva od igara na sreću, ponavljam, od kladionica, poker aparata, kockarnica itd.

Ima li, zaista, ikoga u ovoj sali ko ima toliko savesti da ne podrži da se budžetski prihodi od kockarnica, poker aparata i kladionica ne preusmere u većem obimu za lečenje dece i naših sugrađana koji ne mogu uspešno da se leče u Republici Srbiji?

Neću iskoristiti svo vreme, ostaje mi još minut i po, zato što, zaista, ovakav muk na ovakvu inicijativu ne zavređuje nijedno dodatno obrazloženje.