Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 107. i dopustili prethodnoj govornici da narušava dostojanstvo ne samo ovog Doma, već i moje i mojih kolega, time što ste joj dopustili da nas optužuje za licemerje, malicioznost, mržnju i svašta nešto, nas poslanike iz opozicije, iako mi nismo ovde da izražavamo ljubav ni prema njoj, ni prema Srpskoj naprednoj stranci, ni prema ministru, ni prema zakonima, već da ozbiljno o tome raspravljamo.

Prekršili ste član 107. i ugrozili moje dostojanstvo i onda kada ste joj dozvolili da po već drugi put ovde govori o navodnoj empatiji prema migrantima, iako je i sama bila perjanica partije koja je isterivala naše Hrvate iz…(Isključen mikrofon)

Zahvaljujem predsednice.

Moje prvo pitanje postavljam, odnosno upućujem svim ministrima u Vladi Republike Srbije, predsednici Vlade Republike Srbije, svim direktorima službi i agencija, akademija organa Vlade, želela bih da znam stanje sa radnim mestima na dan 1. januar 2017. godine, 1. jun 2017. godine i na današnji dan, odnosno 24. oktobar 2017. godine, te u tom smislu tražim da mi, dakle svi ministri i oni koji su bili bez portfelja 1. januara, 1. juna i novoosnovana ministarstva i novi ministri bezportfelja i naravno, ovi sa portfeljima i predsednica Vlade i sve što sam nabrojala, da bi dostave sistematizacije radnih mesta u organima čije su starešine, tražim takođe, da mi u okviru tih sistematizacija jasno navedu koja su popunjena radna mesta u okviru sistematizovanih radnih mesta, a koja su nepopunjena, takođe za svaki od ovih datuma koje sam navela, dakle na dan 1. januar, 1. jun i današnji dan 24. oktobar 2017. godine?

Takođe ih pitam i tražim da mi odgovore i napišu svi zaposleni u njihovim organima koliko imaju radno iskustvo onako kako to zahteva, zapravo pravilnik u sistematizaciji, dakle svaki zaposleni u odnosu na popunjena mesta? Takođe, želim iste podatke da dobijem i za funkcionere, to podrazumeva i starešine organa, odnosno ministre, direktore svih kancelarija, agencija, akademija, službi Vlade, državne sekretare takođe.

Moje sledeće pitanje upućujem ministru finansija, gospodinu Vujoviću, i tražim da mi pismeni odgovor dostavi na pitanje – koliko je saglasnosti za zapošljavanje dao u 2016. godini i u 2017. godini, počev od 1. januara 2017. godine, zaključno sa današnjim danom 24. oktobar 2017. godine? I to da mi odgovori za svaku saglasnost na dodatnu, odnosno novo zapošljavanje kako u ministarstvima, tako i u službama, kancelarijama, agencijama, akademijama i svim organima Vlade i takođe, saglasnosti koje je dao na zapošljavanje u javnim preduzećima i javno komunalnim preduzećima od jedinice lokalne samouprave, dakle u svim opštinama i gradovima u Republici Srbiji, tako i u odnosu na autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.

Dakle, želim od ministra Vujovića da dobijem podatak za čije je zapošljavanje je dao saglasnost, pojedinačno i ponaosob, to su informacije svakako od javnog značaja u 2016. i 2017. godini. Moram da kažem da me je na ovo inspirisao tokom poslednje rasprave, ministar Branko Ružić, kada je verovatno u jednom nespretnom pokušaju da opravda navode da će iz tekuće budžetske rezerve da se izdvoje dodatna sredstva za dodatno zapošljavanje, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ja sam to pokušavala da dokažem, te, inspirisao me je da ova vrlo važna pitanja dobijemo direktno od starešina svih organa i službi Vlade. I u tom smislu, nadovezujem se i tražim od ministra Vujovića da mi dodatno odgovori na pitanje – koliko je do sada sredstava i za koje svrhe, odnosno koje direktno budžetske korisnike iz tekuće budžetske rezerve opredeljeno od dodatnih sredstava za dodatno zapošljavanje, a bez rebalansa budžeta? Sve se odnosi na period 2017. godine, pošto je ministar Ružić rekao da se to dešavalo već više puta.

Poslednje pitanje, koje bi moglo da bude forma apela molbe konstruktivnog predloga, pitanja predloga predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Gospođo Gojković, naprosto bih vas zamolila i evo rekla, da li biste bili ljubazni da u pristojno vreme završimo danas sa radom, kako to u načelu Poslovnik nalaže u 18,00 sati, da to isto uradimo sutra, kako bismo u četvrtak, poslednjeg četvrtka u mesecu, stekli konačno uslove da radimo i da se pred nama pojave ministri i članovi Vlade, predsednika Vlade i da konačno imamo priliku da im postavimo pitanje, što nam Poslovnik omogućava.

Da, želim reč, ali imam takođe pravo po članu 88. stav 7, da izrazim sumnju u postojanje kvoruma i molila bih vas da ga utvrdite.

Izvinjavam se što je meni sada zapalo ili preko mene je zapalo da se deli dalja srdžba i ljutnja ovde, vrlo sam raspoložena, čekam od jutros da obrazložim svojih nekoliko predloga zakona za dopunu dnevnog reda, ali i sami vidite predsednice da u sali postoje kartice koje su ubačene, a da nema mesta. Ja ću nastaviti da obrazlažem.

Naravno.

Molim vas, samo da mene ne optužujete za opstrukciju.

Jel mogu da dobijem svoje vreme?

Zahvaljujem, predsednice.

Smatram da ste povredili član 92. Poslovnika, po kojem smo dužni da radimo, a takođe i vi da se starate o njegovoj primeni, u stavu 2, zato što ste mi malopre, a ne dajući mi odmah po učinjenoj povredi pravo da reklamiram Poslovnik, uskratili pravo da obrazlažem predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda. Niste me dobro ni čuli dok sam govorila, još uvek su se komešali, šetali i vikali, koleginice i kolege, nebitno odakle. Niste bili spremni ni da saslušate šta želim da kažem, a kamoli da mi date mojih predviđenih tri minuta po Poslovniku da obrazložim zakon. Vi vrlo dobro znate da ste to uradili, a mene u ovom trenutku zaista ne zanima da li u afektu ili ne i da li ste emotivni ili ne. Svi smo emotivni.

Vi imate za radnim stolom predsedavajućeg bar još tri, pored sebe, potpredsednika koji mogu da vas zamene u svakom trenutku. Ja uopšte ne sumnjam da je vaš posao težak. Svima nama je vrlo često vrlo teško. I ja sam isto žena i isto tako delim emocije kao i vi, ali to ne znači da treba da vežbate i trenirate nepravednost i nekorektnost prema poslanicima koji su se zaista primereno ponašali. Danas sam prvi put tražila utvrđivanje kvoruma, a vi ste mi kao odgovor na to oduzeli pravo da obrazlažem predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda kroz svoje zakone. Hvala.

Hvala vam puno.

Samo sam dužna da pitam, iako ću potrošiti deo svog vremena, da li ćete mi vratiti tri minuta za prethodni zakon koje ste mi uskratili, da obrazložim i to?

Ne odgovarate. Razumela sam da nećete.

Dakle, predlogom da se na dnevni red stavi Predlog za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, smatram da treba da se dopuni član koji je protekle godine uveden kao nov u Krivični zakonik, a tiče se toga da je negiranje genocida i ratnih zločina krivično delo u Republici Srbiji. To je za pohvalu ili liči da može da bude za pohvalu, ako se malo podrobnije ne pozabavite ovim članom i onda vidite da se negiranje genocida i ratnih zločina odnosi samo na genocid i ratni zločin koji je presudom utvrđen u sudovima u Republici Srbiji Međunarodnog suda pravde.

Ja sam smatrala da ovaj član treba da se dopuni, tako da svi međunarodni sudovi koji se bave ovom vrstom krivičnih dela treba da budu u režimu našeg Krivičnog zakonika, jer ga na drugi način dovodimo do apsurdnosti, odnosno licemernog odnosa prema zločinima i genocidu koji je počinjen u naše ime.

Da bih ilustrovala primerom koji se dešava baš poslednjih dana, a da to ne bude primer Ruande, kao što sam činila u prethodnih nekoliko navrata istim ovim povodom, evo, podsetiću sve kolege da ukoliko bi ovakva izmena Krivičnog zakonika bila usvojena nikada ne bismo došli u situaciju da ministar vojni Vulin i predstavnik predsednika Republike Srbije, Nikola Selaković, na svoje rame dočekuju generala Lazarevića, i ne samo da ga dočekuju, nego da ga ministar Vulin… (isključen mikrofon)

(Narodni poslanici pričaju u isti glas.)

Hvala predsedavajući.

Pošto sam prekinuta dok sam obrazlagala predlog za stavljanje na dnevni red predloga izmena i dopuna Krivičnog zakonika, po kojem bi krivično delo poricanja genocida i negiranje ratnih zločina bilo i u Republici Srbiji, onako kako treba, u koliko bi se odnosilo na sve presude, svih međunarodno priznatih sudova, a uglavnom onih koji nisu obuhvaćeni tekućim i važećim članom zakona, jesu prepoznati.

Počela sam da dajem konkretan primer, i tu sam prekinuta, ja vas molim samo za malo pažnje. Dakle, mi smo pre nekoliko dana postali adresa za potpuno neverovatne vesti. Moje kolege iz Nove stranke i ja smo bili šokirani na koji način je general Lazarević, ne samo prihvaćen od strane ministra vojnog, Vulina, već i promovisan u budućeg predavača na Vojnoj akademiji.

Da je ovaj zakon izmenjen na način na koji ja tražim, da je skupštinska većina spremna da smogne snage i suoči se zločinima koji su počinjeni u naše ime, a veliki deo njih je odogovoran za tu politiku 90-ih, ova izmena bi bila stavljena na dnevni red i vodila bi se rasprava.

Hvala.

Naravno da želim reč. Uvek želim reč. Jedino je obrnuta situacija kada mi se reč oduzima.

Predlog da se Zakon o igrama na sreću uvrsti u predlog dnevnog reda kako bi se izmenio, jeste jedan jako važan predlog koji zapravo ima izuzetno pozitivne efekte na one najranjivije i najmlađe naše sugrađane, a to su deca uglavnom, čija se stanja i oboljenja koja se ne mogu lečiti u Republici Srbiji, a mogu lečiti u inostranstvu, potpomažu ovom izmenom Zakona.

Naime, po Zakonu o igrama na sreću, deo oporezovanog prihoda od igara na sreću, prihodi od lutrije, od poker aparata, od kladionica, koji se oporezuju, deo tih prihoda se sliva direktno u republički budžet i to u iznosu od 60%, a preostalih 40% se raspoređuje u nekih pet oblasti, između ostalog i za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji.

Međutim, to je u odnosu samo od 5% u odnosu na tih 40% koji se po osnovu Zakona o igrama na sreću deli, odnosno repartizuje u ove svrhe.

Ideja i predlog zapravo koji kandidujem ovde svim koleginicama i kolegama jeste da se oporezovani deo od igara na sreću, od lutrije u prvom redu, kao što sam rekla, pošto je on najveći i ta lutrija ne treba da služi samo za noćne posetioce iz SNS, nego i za ovako plemenite ciljeve, da se taj odnos promeni, ne da bude 60% u korist velikog, da kažem budžeta i 40% u odnosu na ove manje grane, već da 50% ide samo u veliki budžet, a 50% da ide za Crveni krst za lokalnu samoupravu, za sport i omladinu i za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, ali da se 5% od tih prethodno 40% poveća na 25%.

Praktično, da jedna četvrtina oporezovanog prihoda od igara na sreću, da se preusmeri za lečenje, kažem, naših najmlađih i najosetljivijih sugrađana, čiji roditelji vrlo često nisu ni upoznati sa informacijom da ovakva budžetska linija postoji, pa tako vrlo često, nažalost, apeluju na pomoć građana SMS porukama, na humanitarne koncerte, što je sasvim u redu i treba podsticati humanitarni odnos, naročito kada je pomoć najranjivijima potrebna, ali naprosto, postoji budžetska linija, postoji ekonomska klasifikacija u budžetu Republike Srbije koja je otvorena za ove namene, a ja tražim da se čist profit od igara na sreću preusmeri u većem iznosu za ovu nameru.

Da, želim, naravno. Zamoliću vas samo za deset sekundi, da dobijem obrazloženje, s obzirom da mi je oduzeta reč kada sam pokušala da obrazložim prvi svoj predlog zakona, a nisam uopšte bila saslušana, nije bilo moguće da me se čuje, da mi dozvolite da taj prvi zakon u ovom mom setu obrazložim.

Dakle, predlog za izmenu i dopunu zakona o finansiranju lokalne samouprave, za koji imam nameru i tražim od vas podršku da se uvrsti u dnevni red i da otvorimo ponovo raspravu o tome, ima za cilj da opštinama i gradovima, odnosno jedinicama lokalne samouprave širom naše zemlje, vrati za početak onih 4,6 milijarde dinara, koji im je centralna vlast prošle godine, izmenom istog zakona, otela i otela im je nešto što je najsigurniji deo prihoda u opštinama i gradovima, a to je deo poreza na lični dohodak.

Molim vas, znam da ste svesni situacije, ja apsolutno ne čujem sebe, znam da me slušaoci čuju i da ovo može da deluje vrlo smešno u obrazlaganju. Dakle ne čujem sebe, molim vas utišajte kolege.

Dakle, ovo je jedan on načina da se i osnaže, bez obzira ko je na vlasti. Vlast je smenjiva. Biće smenjeni i gradonačelnici i predsednici opština SNS i njihove klike, ali ovo je jedan važan zakon koji osnažuje autonomnost opština i gradova zato što im osnažuje finansije. To je vrlo jasno, kao i u porodici. Kada vam neko uzme iz vašeg novčanika ili vam smanji deo vašeg novca od vaše zarade, normalno je da ste zavisniji od njega, i to je učinjeno sa ovim zakonom i opštinama i gradovima.

Ono što dodatno jeste problem, to je što su politički komesari SNS, počeli da teraju predsednike opština i gradonačelnike, ne samo da se zadužuju, to već znamo, to su javni podaci. Dakle, u milionima dinara su opštine i gradovi zaduženi i to za redovna sredstva, i ostaviće dug nekoj sledećoj, nažalost, vlasti, već su počeli da ih teraju da potpisuju izvršenja budžeta, tako da kod mene u Pančevu, pa širom Južnog Banata, uvek pominjem izvesnog Branka Malovića za kojeg imam pouzdane informacije, da tera gradonačelnike da potpisuju izvršenje budžeta, koji je protiv zakona.

Te opštine će bankrotirati do kraja godine. Dakle, postoje opštine, molim vas saslušajte me stvar je jako ozbiljna, koje su u ozbiljnoj finansijskoj krizi, koje će bankrotirati zato što su već potrošeni budžeti u prvom kvartalu ove godine. Ja vas molim da samo uzmete u razmatranje, sa svim našim kolegama, i da otvorimo o tome raspravu.

Zahvaljujem predsedavajući.

Rasprava o ovom zakonu u pojedinostima, odnosno po amandmanima pre tri dana zaključena je ovde predavanjem narodne poslanice Gojković, nama opozicionim poslanicima kako ne znamo da pišemo amandmane, kako obrazloženja na napisane amandmane, amandmanska rasprava traje, nije adekvatna ili je neuka. To nije tačno i to nije istina, ja sam pokušala da je opovrgnem, međutim nadam se da ćete mi dati više vremena u nastavku rasprave da to nastavim da činim, jer je to jedino tačno i to je jedina istina.

Naši amandmani su odlični, naši amandmani su dobri. Smatramo da ministar treba da ih prihvati i tu mogućnost ima i toku samog zasedanja. Ono što je takođe istina je da predlagači ovog zakona ne znaju kako se pišu zakoni, a potpisuju ih kao što je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ili nije pročitala to što je predložila i potpisala o čemu mi sad treba da raspravljamo i donosimo odluke ili treba da bude prvi polaznik kao što sam rekla Nacionalne akademije za javnu upravu. Uostalom, nama o neznanju spočitava neko iz poslaničke većine vlasti koji ne zna ni kako se zove predsednica Vlade. Sećam se vrlo dobro da je poslanik Bečić uporno nazivao Brbalić dakle, Brbalić, još dok je čitao napisani tekst …