Nemojte tako o svojim sadašnjim koalicionim partnerima, nije lepo. Ako imate neke razmirice sa SPS, to vi na sednicama Vlade.
Moram ponovo da vam nešto kažem, da vam ponovim da biste bolje upamtili. Evropske integracije podrazumevaju da taj vaš egocentrizam koji ispoljavate u stavovima, da ste najbolji, najpametniji, da ste uvek u pravu, da to malo smanjite i da sebe vidite u kontekstu jedne male nerazvijene i siromašne zemlje, koja je baš takva, mala, siromašna i nerazvijena, zbog vaše politike upornog odbijanja evropskih vrednosti. Ona je mala zato što je postala mala za vreme pređašnjeg vašeg vršenja vlasti, što kod nas budi sumnju i skepsu u sposobnost da je očuvate i da ne bude još manja kada budete napuštali fotelje. Onda se podsetite da evropske ideje i evropske vrednosti zahtevaju da taj egocentrizam – mi smo najbolji, najpametniji, najlepši, smanjite i podsetite se da ste apriori odbacivali tu evropsku ideju i nosioce te ideje besomučno gonili, ne libeći se da nekima proreknete i smrt, poput Zorana Đinđića, uz rečenicu: "I Tito je pred smrt imao probleme sa nogom". Onda kada sve to apsolvirate, savladate, kada popunite tu prazninu i crnu rupu u vašem bolnom sećanju, onda okrenete vaše putokaze ka Evropi i da se uvek sećate da možete da se na tom putu sapletete i da pođete unazad putem iz koga smo se jedva vratili. Hvala.

Evo i ja ću da završim, ne baš pesnički, ali, ako dozvoljavate, prozno za kraj ovog ciklusa replika sa vama. Meša Selimović "Tvrđava" kaže – zar može čovek tako potpuno uspavati svoju savest, zar može prekinuti misao kao konac i zabraniti sebi razmišljanje o posledicama svog delovanja, ne želeći da zna za njih? Eto, izgleda da može. Nagon vas brani potpunim zaboravom, da bi vas spasao od mučenja zbog odgovornosti, a odgovornost zbog vašeg učinka je ogromna i jednaka odgovornosti zbog vašeg neučinka. Hvala.

Ne, neću koristiti repliku. Ja imam vreme ovlašćenog predstavnika, a imam i vreme poslaničke grupe. Ne, ovlašćen je Srđan Milivojević, možete se informisati, budite tokom dana na sednici Skupštine, nemojte da nam delite predavanja kako nismo tu, a da sami ne sedite tu. Da ste tu pročitali biste, pa biste znali.
Dakle, ja jesam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i kao takav ekspert sam za ove sa "farme". Doduše nisam takav ekspert za poljoprivredu da znam da ocenim da li u oblast stočarstva spada falsifikovanje pečata na jajetu, a da li u oblast ratarstva spada falsifikovanje pečata na krompiru? To će sud da utvrdi, neću ja.
Nekada su se poljoprivredni proizvođači trudili da za svoje lidere imaju časne, čestite i poštene odgovorne ljude i oni su stali na čela mnogih seljačkih pokreta i tako je bilo od pamtiveka. U Prvom srpskom ustanku, najčestitije vojvode Prvog srpskog ustanka su bili seljaci, ozbiljni domaćini. U Prvom svetskom ratu, najveći heroji, nosioci Karađorđeve zvezde, Albanske spomenice, Zlatne Obilićeve medalje za hrabrost, bili su naši seljaci.
Hvala Gospodu Bogu i danas, čvrstina ekonomske Srbije počiva na srpskom selu i srpskoj poljoprivredi.
Zaista se sećam tih seljačkih lidera na ovim prostorima, ali nikada tajkun nije bio vođa seljaka, nikada čovek koji ima stotine hektara zemlje nije mogao da predvodi seljake i da priča o borbi protiv korupcije.
Nikada čovek koji odgovara za falsifikovanje pečata nije mogao i osumnjičen za falsifikovanje pečata, nije mogao da deli lekcije boljima od sebe. To jednostavno u društvu koje drži do moralnih normi nije moglo da se desi, i da naziva DS tri posto, a sam uzima 15%, i zna da njegovu stranku naziva 15%, ali ne zato što osvaja 15%, nego zato što uzima 15%.
Nije 15% dobijeno na lepe oči, već verovatno kao plod korupcije, ali istine radi, nikada ljudi iz DS nisu učestvovali u radu Vlade Slobodana Miloševića, Mirka Marjanovića. Ko god je hteo da u tu vladu uđe i da je podrži, bio je isteran iz DS, baš kao što su iz DOS bili isterani svi oni koji su obrukali tu ideju, neki među prvima, neki među poslednjima, zavisi kada su poklekli iskušenjima, neki su tu ideju uprljali, ali kada neki prozivaju danas Otpor, mnogo je časnije donositi novac u zemlju, nego ga iznositi iz zemlje. Mnogo je časnije u Vladu Republike Srbije ići sa Zoranom Đinđićem, nego sa magarcem.
Evo da vas podsetim teksta od 19. avgusta 2005. godine – "Policija ne pušta magarce u Vladu".
Kaže, neki je čovek poveo magarca u Vladu, koji se zvao "Mlađa", u sredini je išao magarac, levo predsednik Seljačke stranke, desno isto, lider u sredini i onda su došli do kordona od 50 policajaca, a magarac je bio odeven u platno sa natpisom "Ekspert plus" i zakićen roze mašnom i cvetom. Drago mi je da je to stabilna programska koalicija konačno pokazala svoje pravo lice, da građani Srbije znaju kako mišljenje imate jedni o drugima.
Jednim pokazujete robijaško odelo, drugima magarce i vodite magarce sa imenom "Ekspert plus" u zgradu Vlade i onda posle svih tih reči, puj pike ne važi, lepo se izvinete i eto, to tako funkcioniše.
Sada onaj malo ozbiljniji deo, kakvu ste zemlju nasledili? Niste nasledili, jedinu zemlju koju ste mogli da nasledite, to je ona od svojih roditelja i svako je nasledio ono što mu je ostalo u testamentu, ali državna uprava se ne nasleđuje.
Srbija nije monarhija, ni parlamentarna, ni feudalna, bez obzira što neki imaju feude od po 100 hektara. Srbija je bez nje ozbiljna Republika, ozbiljna država, koliko god se neki koji sede u parlamentu trudili da ona tu ne bude, koliko god se trudili da ukaljaju i uprljaju sve institucije ove države.
Dakle, kada smo nasledili državnu upravu posle 5. oktobra, kada je ovde ova sala zapaljena, da ne bismo izneli napolje džakove sa falsifikovanim listićima, kada su ovde heroji Otpora i nezadovoljni građani ušli i suočili se sa dimom, suočili smo se i sa jednim pitanjem – gde je u toj takvoj ozbiljnoj državi predsednik nekadašnje Republike, Ivan Stambolić? Našli smo ga na Fruškoj gori.
Pitali smo se gde je Slavko Ćuruvija sa nama, podigao je barjak otpora zajedno sa nama, našli smo ga ubijenog u ulazu u Svetogorskoj ulici na Veliki petak. Nikada nije utvrđeno ko ga je ubio, nažalost. Utvrđeno je ko je ubio Ivana Stambolića, ko je bio nalogodavac, to u presudi i kažu, može ministar pravde da vam osveži sećanje onima koji ste zaboravili, kao što je otkriveno i ko je probao atentat na Vuka Draškovića, a neki kažu neuspešan. Uspešan atentat, četvoro njegovih saradnika je nastradalo, presuda je izrečena nalogodavcima. Možda ste vi 2012. godine nasledili ovakvu ili onakvu kasu, ovakvu ili onakvu državu, ali puna groblja niste nasledili.
Niste nasledili izbegličke kolone, niste nasledili čemer, jad i nesreću. Niste nasledili heroje izgubljenih ratova, osakaćene na Košarama, niste nasledili ni nerešena politička ubistva, niste nasledili vlast koja je imala eskadron smrti, gde vas na šalteru čeka čovek u policijskoj uniformi, Jedinice za specijalne operacije i kaže – ubistvo vašeg političkog protivnika košta toliko. To od nas niste nasledili, sa takvima ste danas u koaliciji.
Pogledajte levo i desno, sastav te Vlade i sadašnjih koalicionih partnera. Niste od nas nasledili propale privatizacije. Znate koja je propala privatizacija najveća? Ta na koju se najviše stidite, pa gledate u pod kada ja o njoj govorim.
Znate li šta je sve privatizovano pre 5. oktobra? "Telekom" za milijardu maraka je prodat da bi se dobili izbori i da bi neko operisao uši, da bi vršio plastičnu operaciju ušiju za te pare, a na to ste verovatno ponosni. Ovoga se stidite.
Nemojte da se odričete Vlade Zorana Đinđića, to treba da vam bude najsvetliji podatak u biografiji, mnogo svetliji od ove šetnje sa magarcem do zgrade Vlade koji se zvao "Mlađa". Toga treba da se stidite. Treba da se stidite ovog pečata na jajetu i krompiru, to ne treba da ističete u biografiji, ali ovoga da se hvalite, da kažete, bio sam u Skupštini kada je Zoran Đinđić izlagao svoj ekspoze.
Bio sam kada je rekao istorijske reči – "Ko je umoran neka ide kući da spava", i da budete ponosni što ste to čuli. Da o tome pričate unucima. Želim vam dobro zdravlje i mirnu savest, da sada kada dođete kući kažete – jeste bio sam sa Zoranom Đinđićem u koaliciji, slušao sam ga, a sada sam u koaliciji sa onim ko je stajao na bini i kazao – ako neko vidi Zorana Đinđića ovih dana, neka mu kaže da je i Tito imao probleme pred smrt sa nogom. To nemojte da pričate unucima. To vašoj savesti. Jer, doći će taj trenutak za svakog od nas u životu, kada će doći unuci, pokolenja naša, da nas pitaju šta se to dešavalo u Srbiji 2000. godine i šta si ti tada radio? Šta se dešavalo 1999, a šta 2003, a šta 2013. godine?
Mi ovde nećemo se stideti ni jednog svog saopštenja, poteza, izjave, bićemo ponosni na ono što je Demokratska stranka radila. Čvrsto istrajavamo, dosledno svojoj politici, imali 3%, 5%, 50%, nemojte samo da zaboravljate da ste 2003. godine kada je ubijen Đinđić mislili da ćete nas uništiti, i da ste nas sveli na 8%. Tog proleća vas je deklasirao Boris Tadić na predsedničkim izborima, pa za četiri godine ponovo.
Prema tome, nemojte to da zaboravite, i nemojte da potcenjujete snagu Demokratske stranke, ni inteligenciju ljudi koji ovde sede i pamćenje naših građana. Hvala.

Zamolio bih naše uvažene dame koje vode stenografske beleške, zapisnika radi, da uđe u zapisnik, da ja nijednom rečju, kada sam govorio o falsifikovanom pečatu, nisam pomenuo Marijana Rističevića, čak nisam ni gledao u njega, ali se on prepoznao. Molim vas, to stavite u zapisnik, da ostane upisano da se on tu prepoznaje i to govori o njemu, a ne o meni.
Što se tiče ove sante leta i Titanika, niste pažljivo slušali. Sledeći put vas molim da hvatate beleške. Dakle,Titanik nije Srbija ni EU, nego SNS i tu delite sebi karte za prvu, drugu, treću klasu, prvi nivo, 15 nivo, svejedno da li ste na Titaniku, na prvoj ili drugoj palubi, da li ste u kabini ekstra klase, ako nema čamca za spasavanje.
Ne brinite, pružićemo vam ruku spasa kada vam bude bilo najteže, ne da bi se mirili mi sa vama, i ovo jedanput za svagda shvatite, vaš nekadašnji predsednik stranke, a sada naš predsednik Republike Tomislav Nikolić stalno hoće da miri Srbiju, Karađorđeviće sa Obrenovićima, četnike sa partizanima, i nas i vas, a vi mu stalno podmećete klipove u točkove. Vreme je da jednom za svagda prestanemo da se naginjemo nad tim balkanskim ponorom i da se ogledamo u toj krvavoj lokvi i da se prebrojavamo ko je kojih koliko sapleo i polomio kostiju, ruku, kičmi, ranio, iskrvario. Nemojte sad, smeta kolegi Arsiću, da odrecitujem ovde "Bodež" od Matije Bećkovića pa da vidi kakvi smo mi Srbi. Nema potrebe. Treba svi mi da se izvinimo.
Za kraj, neko je kazao da ja neću sedeti ovde u sali. Ne znam ja da li ću sedeti ili neću u ovoj sali, ali sam siguran da će za jedno 10-12 godina ovde sedeti neki bolji od nas. Ljuban Panić svakako i neka njegova generacija. On će sa mnogo manje tenzija i strasti da komunicira s tim tu preko puta, iz SNS.
Ja vama želim dobro zdravlje, da što duže sedite u tim klupama, što kao opozicija, što kao pozicija i što duže da vas služi dobro zdravlje, da nikad ne odete gore na balkon, da odatle pratite kako Srbija napreduje. To želim kao Srbin, ne zbog vas, ne zbog DS, ne zbog SNS, to na Vidovdan želim zbog Srbije. Zato vam želim dobro zdravlje, bistar razum i čvrstu ruku koja će vas voditi ka Evropi. Ali, pored čvrste ruke želim vam i čiste ruke i čistu savest. Hvala.

Bez želje da izazovem repliku tricepalne vlastodržačke koalicije, pošto sam od premijera Vlade čuo da je Vlada bicefalna, vidim da je vladajuća koalicija tricefalna. Moraju trojica da mi odgovaraju. Nema problema, uključite ovih preostalih desetak, koliko vas ima, ma svi da odgovorite, ja ću da odtrpim.
Lepo sam kazao, voze se brodolomnici na santi leda i jedan izgladneo, bos, pogleda na horizontu, vidi dim, evo piše ovde sve što sam kazao, i kaže – spaseni smo, spaseni smo, evo ide "Titanik". Na to me vi podsećate. Sada, vi to možete tumačiti shodno svojoj mašti, volji, inteligenciji, darovitosti, obrazovanju, to je vaše legitimno pravo. Kao što i izbore u Zaječaru, možete tumačiti kao slobodne i demokratske, mada ste svaka dva sata stavljali bokserske rukavice i štopovali tamo ko je koga koliko puta nokautirao, da li vi URS ili URS vas, pa je policija morala da ide sa vama kada ste lepili plakate, pa se na biračkim mestima šamaralo, tuklo, čupalo za uši. To je sve u skladu sa shvatanjem demokratije. To je sve jedna proevropska demokratska opcija, koja je čekala zbog takvog ponašanja danas datum, pa će ga dobiti 14. januara, možda, ako skine bokserske rukavice.
Ovo što kažete - nevaljala opozicija nas je sputava. Niste vi to radili sa posla opozicije, vi ste ovom zemljom upravljali s bedžom ili bez bedža, od 1990. do 2000. godine i kreirali ste i našu stvarnost i političku zbilju i politiku ratova, razaranja, izbegličkih kolona, progona EU, ne s pozicije opozicije. Kamo sreće da ste ostali u opoziciji tih godina, ali ste, nažalost ove zemlje i njene evropske budućnosti i njenih građana, tada bili na vlasti.
Možete sada opet da kažete – evo, pročitao sam u beleškama, nismo mi bili na vlasti tada, nemamo pojma o tom vremenu. Ali, to je vaše pravo da se sećate ili ne sećate. Nemojte nama da dajete tu olovku koja može da piše mnogo toga za istoriju, a prošlost da izbriše ne može. Ja više neću. Hvala.

Na kraju ovog napornog dana, čestitao bih građanima Srbije Vidovdan. Izgleda nismo danas živeli u istoj zemlji i nismo gledali iste vesti, pošto meni nije jasno za kad smo dobili datum. Možemo Hrvatskoj da čestitamo ulazak u EU, to je lepo s naše strane, dobre smo komšije. Možemo da vas ohrabrimo da nastavite tamo gde ste sada zastali, da ne pokleknete, da ne posustanete. Da ste ovako razmišljali pre 20 godina, pogotovo Toma, Ivica i Aca, možda bi i mi danas sa Hrvatskom bili u EU. Ovako, podržavamo vas. Možda će datum biti u oktobru, ako ne u oktobru, verovatno u novembru, a ako ne u novembru, sigurno u januaru. Ako ne u januaru, biće nekih drugih Vidovdana, biće još dana za radovanje. Samo vi nemojte da posustajete i da se vraćate na staro. Hvala.

Dame i gospodo iz DRI, iz Agencije za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, veliki su napori uloženi od strane DS, ali i drugih političkih stranaka sa kojima smo u to vreme bili u koaliciji da 2000. godine da od države koju smo nasledili, od državne uprave sa razorenom ekonomijom, sa razorenim društvom, koja je doživela najveće propadanje u istoriji Srbije, veliki su napori uloženi da tu državu, koju su razorili ovi koji danas vode državu samo pod drugim imenom, izgradimo nezavisne institucije i nezavisna regulatorna tela.
Često vam zameraju da smo malo uradili. Zaboravljaju u kakvom su stanju ostavili državu. Sa razorenim, podvlačim, institucijama, sa razorenom zemljom, gde je trebalo godine i godine da prođu, ne da se nađu opljačkane pare i novci, već da se prebroje mrtvi, izbegli, raseljeni, pa da se pogleda država koju su temelji sistematski uništavani.
Kada se krenulo u izgradnju nezavisnih regulatornih tela, kada se krenulo u izgradnju institucija u ovoj zemlji, onda smo imali ogromnu opstrukciju. Kada smo donosili Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, pa znate li vi šta je sve rečeno od strane ovih koji vas danas najglasnije brane u tim institucijama? Da je to NATO produkt. Da nam to nameće EU. Da je to totalno nepotrebno. Šta je tek revizor? Pa, te uvrede kojima je ta institucija u povoju na prvom koraku bila izložena, to je bilo za antologiju. Zato i postoji i skupštinska biblioteka i stenogrami sa te sednice. Naravno, neću svoje kolege podsećati na ono što su tada govorili, to znaju i građani Srbije, to znaju i oni. Ako budu želeli baš i insistirali, možemo i o tome malo da popričamo.
Naravno, tih 90-ih godina u Srbiji je vladao jedan čudan princip. Svuda u svetu čovek koji se na nezakonit način obogati, čovek koji duboko gurne ruku u narodni džep, čovek koji se ogreši o budžet, o elementarne, moralne norme, svuda u svetu taj čovek, u pristojnom svetu bi se nazvao lopovom. Samo su u Srbiji ti ljudi 90-ih godina dobijali epitet - sposoban čovek. Au, što je sposoban čovek. Onda su sposobni ljudi krenuli da kreiraju i političku i svaku drugu stvarnost u ovoj zemlji, da nemeću svoj sistem vrednosti, da se suprotstavljaju ideju EU, jer ona je bila opasna za njih. Da se suprotstavljaju ideji uređenog, civilizovanog društva, a pogotovo da se suprotstavljaju svakoj ideji da neko ima pravo da kontroliše sposobne ljude.
Onda smo mi iz DS predložili čitav niz sistemskih zakona, da bi se razračunali sa takvim sposobnim ljudima, pa smo doneli Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, pa smo formirali Specijalni sud za organizovani kriminal, pa smo onda posle mukotrpnih pokušaja uspeli da izglasamo Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, da dobijemo državnog revizora i da dobijemo ustavno utemeljenje u našim naporima da od Srbije napravimo pristojnu zemlju. Nisu nas podržali današnji borci protiv korupcije u tadašnjim naporima da donesemo Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Nije im odgovarao, bio im je problematičan.
Danas me jako brine, kada čujem da SNS pruža snažnu podršku nezavisnim regulatornim telima. Trebalo je juče da budete u ovoj sali i da vidite kako izgleda snažna podrška SNS Neveni Petrušić, taj nivo primitivizma, uvreda, taj nivo degradacije najvišeg zakonodavnog doma. Kao narodni poslanik koji sam se svega nagledao u proteklih sedam, osam godina u ovom visokom domu, taj nivo uvreda izrečenih nezavisnom regulatornom telu nikada nisam doživeo u ovom visokom domu.
Zato me to i brine, pogotovo to bahato, osiono, prostačko vređanje nezavisnih regulatornih tela. I mogu da mislim kakva će biti vaša sudbina onoga trenutka kada se drznete da uradite ovo što je jedan od govornika kazao, da proverite imovinu nekih političara. Da pitate kako je to moguće, a znam na koga je taj govornik mislio, kako je to moguće, da kad se u Srbiji nečija ognjišta pretvaraju u zgarišta, tog trenutka jedan čovek kupuje stan od dva ara, i dolazi u ulicu koja se posle zove Bulevar Zorana Đinđića, reč je o Tomislavu Nikoliću, naravno.
Trebalo je da vidite drugog čoveka koji skida tablu sa imenom Ulice Bulevar Zorana Đinđića i stavlja naziv Bulevar Ratka Mladića, reč je o Aleksandru Vučiću. Trebalo je da vidite te ljude kako…

Dakle, ovde smo govorili i o uzbunjivačima u javnosti. Trebalo je da vidite Borislava Stefanovića, šefa poslaničke grupe DS, koji uzbunjuje javnost, ali i ministra pružajući im test sa falsifikovanim rezultatima prijemnog ispita, kome cena verovatno nije bila usaglašena sa visinom potrošačke korpe. Odjednom se kaže da će biti pozvan na krivičnu odgovornost zato što uzbunjuje javnost.
Mi se ne plašimo da istražnim organima damo sve informacije. Mi smo poslanici, nikada se nećemo pozvati na imunitet kada uzbunjujemo javnost. Ali, šta kazati ovim nesrećnim ljudima koji su se drznuli da udare u osinjak korupcije na naplatnim rampama, u bolnici u Sremskoj Kamenici? Kakva je njihova sudbina? Da li oni dele sudbinu ljudi koji su zatvorenici u zatvorima? Ali, ne ovi zatvorenici koji…

Čekajte gospođo predsedavajuća, zar nisu svi govorili o uzbunjivačima javnosti? Jel to tema? Recite mi da bismo se vi i ja dobro razumeli. Nemojte da me prekidate ako govorim o uzbunjivačima javnosti i njihovoj sudbini, ne vidim šta je problem. Ako tu imamo problem da ne možemo da govorimo u okviru teme dnevnog reda, o sudbini ljudi koji su uzbunjivači, a o tome je govorila gospođa Milica Radović i gospođa Maja Gojković, njih niste opomenuli, mene ste opomeni. Stvarno nije korektno. No dobro vi radite vaš posao, ja ću svoj. Ne plašim se da govorim istinu.
Dakle, ako neki ljudi u zatvoru mogu da očekuju posetu najviših državnih funkcionera, da li to dobijaju za novac ili ne, ne znam, da im se obećava amnestija i pomilovanje, koji je smisao vašeg postojanja? Koji je smisao vašeg postojanja ako se borite protiv korupcije, a predsednik republike prvo pomilovanje koje daje, daje čoveku koji je osuđen zbog korupcije lekaru, koji je pravosnažno osuđen i potvrđena mu je presuda zbog uzimanja mita? Kakva je poruka vama kao nezavisnim regulatornim telima? Kakva je poruka javnosti u ovoj zemlji? Kakva je poruka ako Vlada prvu stvar koju uradi, donese Zakon o amnestiji, gde amnestira hiljade i hiljade ljudi i onda se danas žalimo zbog povećanja kriminala i korupcije?
Znate, danas u Srbiji imamo sve opšti trend povećanja kriminala i korupcije jer se borba protiv kriminala i korupcije samo deklarativno sprovodi. I to pre svega, na stranicama tabloida. Suštinska borba se ne vodi. Gde je značaj vas kao nezavisnih regulatornih tela?
Značaj je u tome da prvo, budete nezavisni, da budete nepodložni političkom uticaju, da istrajavate u tome, da tražite pomoć i podršku, da imate budžetsku, finansijsku nezavisnost, da ne zavisite od nečije milostinje pa da vam neko projektuje budžete i da kaže – čekajte, vama je budžet ovoliki, vi kontrolišete Vladu, kontrolišete ministarstva, ali ćemo mi iz Vlade i ministarstva da vam propišemo koliki vam je budžet, u okviru anti kriznih mera i nas nećete moći da kontrolišete.
Uvek ćete imati glasniju podršku opozicije, nego pozicije. Uvek. Uveren sam da će se taj trend vremenom menjati, jer nekada opozicija nije htela da glasa za vaša imenovanja, postavljenja i donošenje zakona koji će regulisati rad vaših nezavisnih regulatornih tela.
Nažalost ovde se govori i o određenim dometima koji su ostvareni u borbi protiv korupcije, pa se kaže – sada privrednici lakše dolaze, lakše se ostvaruju investicije, mnogo je smanjen stepen korupcije. Samo nemam te ružičaste naočare da vidim te privrednike. Imam obične naočare i kada ih stavim još bolje vidim da investicija nema. Od obećanih 100 milijardi evra stranih investicija, nije stiglo ni 200 miliona.
Naravno, imam za vas i neke savete. Voleo bih da proverite izveštaje o finansiranju kampanja za lokalne izbore u Zaječaru, Kovinu, Zemunu, Kosjeriću. Rekao sam Zemunu. Ako nije problem, kazaću i ponovo, i Zaječar i Kosjerić i Zemun i Kovin. Da vidimo ko je kolike troškove od političkih stranaka prikazao.
(Narodni poslanici dobacuju, s mesta: Cenzus.)
Nemojte vi da se brinete za naš cenzus. Nemojte vi uopšte da se brinete za naš cenzus. Evo, vidim, gospodin Marijan Rističević pokazuje – tri. Pa, triput je Dragan Đilas pobedio Aleksandra Vučića, razumem vašu poruku, i tri puta će ga još pobediti, ništa ne brinite. Recite to Aleksandru Vučiću nemojte meni.
Zaista bih voleo da vidim malo kontrolu tih finansijskih izveštaja. Prošlu godinu u radu Agencije za borbu protiv korupcije obeležila je kontrola parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora. Neću ulaziti u to što je smenjena direktorka Agencije za borbu protiv korupcije i ne treba mi kao političari to da komentarišemo. To je unutrašnja stvar Agencije za borbu protiv korupcije. Razumem zainteresovanost javnosti za takve stvari.
Mene mnogo više sekira kada vidim da u Srbiji, sem deklarativnog zalaganja za borbu protiv korupcije, ne postoji suštinska borba protiv korupcije koja se završava, ne u tabloidima, nego pred pravosudnim organima. Samo 10% podnetih prijava završava na sudu. Da li je to problem pravosuđa, da li je to problem ovih 650 sudija koji su tokom reforme pravosudnog sistema dobili otkaz, pa onda uzeli članske karte SNS i vratili se na posao, ili je reč o nekom drugom sistemskom problemu?
Naravno, moram da kažem da to ima svoj sled. Sve je počelo opštom amnestijom, nastavilo se pomilovanjem za krivično delo korupcije, dobilo svoj sled u puzećoj policijsko-tabloidnoj diktaturi, koja polako postaje galopirajuća.
Vi ćete biti prvi izloženi udaru ove vlade i prvi ćete se naći na udaru ove vlade. Imaćete tu snažnu podršku opozicije. Imaćete snažnu podršku DS. Mi ćemo za ove vaše izveštaje glasati. Mi ćemo vam pružati podršku u radu. Bićemo vam branioci onih tekovina koje smo s mukom uspostavili.
Za kraj, u Brazilu su u ovom trenutku veliki neredi. Narod je nezadovoljan. Ne prizivam Srbiji brazilski scenario, odmah da se razumemo. Svaka situacija, koliko god bila napeta može da se razreši dijalogom opozicije i pozicije, dijalogom građana. Postoje oni koji artikulišu narodno nezadovoljstvo. Postoje one nezavisne regulatorne institucije koje su tu da kontrolišu svaku vladu. Vlada treba da strepi od vaših izveštaja, a ne vi da strepite od izveštaja što kritikujete Vladu.
U Brazilu je njihov čuveni humorista Milor Fernandez upitao građane Brazila da mu kažu kakva je razlika između političara i lopova? Dobio je dosta duhovitih odgovora. Odgovor koji je pobedio je: "Pa, razlika između političara i lopova je u tome što sam ovog prvog - političara, birao ja, a ovog drugog – lopov, je birao mene". Gospodin Fernandez je na taj odgovor poslao sledeći svoj odgovor: "Poštovani gospodine, vi ste genije. Jedini ste koji je primetio razliku između političara i lopova."
Ovde sam da precrtam taj znak jednakosti između političara i lopova i da ipak kažem da je bavljenje politikom jedan častan posao. Jer, kod nas postoji jedna neverovatna lakoća da ljudi prihvataju odgovornost za svaki posao koji se njima ponudi, da je bavljenje politikom postao maltene i biro za nezaposlene i za ostvarivanje nekih neostvarenih političkih ambicija i karijera.
U politici su ipak profesionalno ostvareni ozbiljni ljudi i treba sa profesije političara, ali i sudije, lekara i nekih drugih profesija, skinuti ljagu i mrlju. Ne može neko ko se ogreši o moralne, pravne, etičke norme da bude znak jednakosti za čitavu profesiju. Ne može neko i ko sedi u nezavisnim regulatornim telima, ili neko sedi u Agenciji za borbu protiv korupcije, ako napravi neki prekršaj da bude merilo svih ljudi koji tu sede, niti može da vam iko nametne pravilo da vas posmatra kroz prizmu nekoga ko je eventualno napravio neki prekršaj. Takođe, ne može neko ko je napravio određeni prestup a bavi se politikom ili bilo kojom drugom profesijom, da bude ogledalo te profesije.
Na utakmicu ne idemo zbog crvenih kartona. Nikada onog najgoreg fudbalera u ekipi ne identifikujemo sa fudbalom ili sa čitavim timom. Idemo zbog lepih i dobrih poteza.
Nažalost, možda građani Srbije nisu videli puno lepih poteza od strane naših političara, ali je i na vama i nama da sačuvamo ugled svih profesija, ugled svih institucija, da budemo čuvari demokratije, da ne dozvolimo da iko pomisli da je toliko moćan, silan i osion, izvan i iznad zakona i da mu je sve dozvoljeno, i da nikada niko ne pokuša kao nekada u ovoj zemlji da uzurpira i Ustav i zakon, da satre institucije, da ne dozvoli njihovo formiranje a da ovu zemlju povede u sunovrat. Na tom poslu, izgradnja civilizovanog, demokratskog, otvorenog evropskog društva ćete uvek imati podršku DS. Zahvaljujem vam se.

Razumem predstavnike jedne velike pozicione stranke, zbog čije bahatosti Srbija puca po svim šavovima, da su u svojoj bahatosti i nadmenosti toliko ogrezli u zloupotrebama i ovlašćenjima javnih funkcija da ne vide da Srbija puca po svim šavovima usled njene bahatosti. Kao što je i prošli put pucala Srbija po svim šavovima, tako i sada puca. Razumem predstavnike velike bahate pozicione stranke zbog čije bahatosti, podvlačim, Srbija puca po svim šavovima, da su nekada bili najveći borci protiv nezavisnih regulatornih tela. Protiv nezavisnih regulatornih tela borili su se zbog toga što nezavisna regulatorna tela postoje da im zabrane da koriste pozicije, recimo predstavnika Komisije za proveru stanja u zatvorima, da posećuju zatvorenike i da im obećavaju amnestiju, bez obzira što je reč o zatvorenicima osuđenim, odnosno optuženim za najteža krivična dela.
Kad neko dobije pomilovanje od Tomislava Nikolića, zato što je uzimao mito od 300 evra, pa može da očekuje da ga svaki funkcioner velike bahate pozicione stranke poseti u zatvoru. Dok Srbija zbog njihove bahatosti puca po svim šavovima, može da se desi čak da ti isti prete porodicama pritvorenika iz redova DS, da moraju da svedoče protiv određenih ljudi iz Vlade, moraju da prete sudijama Vrhovnog suda, gospodinu Mesaroviću, da moraju da presude ovako ili onako.
Ta bahatost, završiće se isto kao i ona bahatost kada su prethodni put upravljali ovom zemljom, kao 2000. godine, ali nažalost Srbija to pucanje po svim šavovima teško da će još jedanput izdržati. Hvala.

Razumem fascinaciju nekih ljudi Vidovdanom. Razumem fascinaciju vlastodržačke koalicije okupljene oko SNS, fascinaciju tim sutrašnjim danom. Međutim, nema sutra datuma. Morate da se na vašem glavnom odboru dogovorite kada će biti Vidovdan u ovoj godini, da li u oktobru, da li u novembru, da li sledeće godine.
Ali, znate, kratko ću da vam odgovorim, jer sa nekim ljudima ne vredi polemisati. Evropske integracije podrazumevaju da vaš ego, taj vaš egocentrizam koji ispoljavate u rečenici - mi smo najpametniji, mi smo najsložniji, mi smo najbolji, mi smo uvek u pravu, da tu retoriku malo zamenite i da sebe vidite u kontekstu jedne male osiromašene i nerazvijene zemlje, koja je takva baš zbog toga što ste je takvom vi napravili, vašom upornom politikom odbijanja evropskih integracija, a vi ste je takvom napravili i za vreme prethodnog upravljanja i vladanja ovom zemljom, kada ste takođe bili vlastodržačka stanka, ne libeći se da surovo gonite sve one koji se zalažu za ideju evropske Srbije, ne libeći se da one koji su bili pokretači ka toj evropskoj Srbiji gonite, da neke čak i likvidirate, da nekima čak i najavljujete smrt, poput Zorana Đinđića.
Sada, šta ja vama da kažem, sem da vas pitam – da li stvarno neko može tako da uspava svoju savest, da prekine misao kao konac, da zabrani sebi razmišljanje o posledicama svog delovanja, da ne želi da zna za njega? Eto, izgleda da može.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nagon, i to nagon za održanjem na vlasti, brani vas potpunim zaboravom i to vama na dušu, na Vidovdan, ne nama. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, u vezi početka rada ove sednice, mislim da su prekršene sledeće odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Član 86. poslednji stav koji kaže – predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka Narodne skupštine o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike. S tim u vezi, juče nam je početak sednice od gospođe predsedavajuće bio odložen na pet minuta. Onda se pet minuta produžilo na 53 minuta. Mene ne čudi što će Vidovdan ove godine da padne 14. januara, ako toliko traje pet minuta.
Imam reklamiranje i člana 87. Poslovnika. Kaže - sednice Narodne skupštine se, po pravilu, održavaju utorkom, sredom i četvrtkom od 10,00 do 18,00 časova. Danas je sednica zakazana za 12,00 časova, a počela je u 12,20 časova. Pauza prilikom utvrđivanja kvoruma trajala je neuobičajeno dugo kod ovog objedinjavanja rasprave.
Na kraju, na osnovu člana 88, izražavam sumnju u prisustvo određenih narodnih poslanika. Voleo bih da dobijemo izvod iz elektronskog sistema glasanja o prisutnosti narodnih poslanika. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predsednici nezavisnih regulatornih tela, mislim da je povređen č lan 107. gospođo predsedavajuća Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da je – govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da su povređeni i članovi 19. i 23. Ustava Republike Srbije koji kažu – dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Valjda taj Ustav važi i za narodne poslanike, bez obzira na imunitet. Ovako ste videli kako izgleda atak na nezavisna regulatorna tela od aktuelne vlasti i glavne vodeće vlastodržačke stranke režima i kako oni imaju odnos prema vama.
Ovo je tabloidizacija javnih institucija u ovoj državi, ovde je ozbiljno ugroženo, ne dostojanstvo ovog doma, dostojanstvo Republike Srbije, ovakvim govorom.

Gospođo predsedavajuća, ponovo bih reklamirao povredu člana 107. koja je ponovo učinjena u međuvremenu, a ponovo se tiče dostojanstva Narodne skupštine.       
Bez obzira na sve vaše apele i bez obzira na sva naša uveravanja da nije dobro da vladajuća stranka, koja toliko grčevito želi u Evropu, ovako nasrće na nezavisna regulatorna tela pred očima te iste Evrope.
Ovo se ponavlja. Narušava se dostojanstvo ovih ljudi ovde. Oni nisu pozvani ni na suđenje, ni na saslušanje.
Vi ste ovde došli da odbranite svoje izveštaje. Nažalost, sad tek vidite kako je nama iz DS kada nam se i sudi i presuđuje i organizuje porota od strane šačice ljudi iz vrha vlastodržačke stranke. Hvala.

Mogu li da znam koliko još je još vremena za diskusiju preostalo DS?
(Predsedavajuća: Demokratskoj stranci je preostalo 23 minuta.)
Hvala.
Dame i gospodo iz regulatornih tela, gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas ste imali prilike da na sopstvenom primeru vidite kako izgleda atak na poslednji bastion i branik demokratije, na nezavisna regulatorna tela. Nemojte da vas začudi što taj atak dolazi od najveće vlastodržačke koalicije ovoga režima, jer to su isti oni ljudi koji su bili energično protiv formiranja nezavisnih regulatornih tela.
Mogu sada da vam pročitam kakvim su vam sve pogrdnim epitetima počastila u danu kada smo glasali o formiranju kancelarije Poverenika od javnog značaja, Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, ali mislim da bi to ovoj sednici dalo neki drugačiji smisao.
Dovoljno o toj politici i o tim ljudima govori ono što su čelnici vladajuće koalicije kazali malopre vama. Dovoljno govori o tome prazne klupe najveće vlastodržačke stranke. Dovoljno o njihovom odnosu prema nezavisnim regulatornim telima govori činjenica da juče nisu hteli da dođu da daju kvorum, jer ih je baš briga za vas. Još više o njima govori činjenica da u danu kada predstavnici nezavisnih regulatornih tela dolaze u parlament, njihovi poslanici nasrću na novinare u ovom zdanju, u hramu demokratije nasrće se na nezavisnu profesiju novinara, na one ljude koji treba da imaju uvid u tok i rezultate izbora, da neguje nezavisno-istraživačko novinarstvo, a to samo zato što ne pristaju na tabloidnu svest i tabloidno novinarstvo. Zbog takvih i takvog odnosa vlastodržačke koalicije, okupljene oko SNS, nama ništa drugo ne preostaje nego da gledamo kako aktuelna Vlada ne može da se dogovori kada će biti Vidovdan, da li će biti prekosutra, da li u septembru, da li u oktobru, da li 14. januara. Ovu sednicu ne gledaju samo građani Srbije, ovo gledaju predstavnici OEBS, EU i vode računa kako se ko ophodi prema nezavisnim regulatornim telima.
Zbog toga vladajućoj koaliciji ne sledi tapšanje po ramenu na putu ka EU, sledi tapšanje po obrazima, i to tapšanje će se pretvoriti u aplauz. Ti obrazi, umesto da se crvene od stida i srama zbog ovakvih diskusija, biće tako crveni, najbolji semafor, crveno svetlo na putu Srbije ka EU. To govori o njima, a ja, nažalost, osećam duboko nezadovoljstvo što sam danas prisustvovao ovakvoj retorici. Mislio sam kada neko skine bedž da će makar malo promeniti retoriku. Problem je kad se bedž probije kroz srce, a bogami i kroz jezik, onda taj otrov stalno izlazi napolje. Nema tog evropskog odela koje to može da prikrije, nema te mimikrije, nema tog kameleona koji može da kaže – ne, ja sam sada postao drugačiji kada obučem ovo odelo. Ta svest je nepromenljiva. To su isti oni ljudi čiji je ministar bio ministar informisanja, za čije vreme vlasti su se ubijali novinari. I sada se novinari biju jer je retorika ostala ista.
Vi ste, gospodine Jankoviću, veoma dobro u svom izveštaju dali jedan osvrt na činjenicu da se kod nas borba protiv korupcije isključivo vodi u tabloidima. Moram, i žao mi je što to nisam uradio danas na početku svog izlaganja, da izrazim veliko žaljenje što sa nama, nažalost, više nije prof. dr Vojin Dimitrijević, doajen u borbi za ljudska prava i građanske slobode, čovek koji se energično borio protiv ovakvih kakvi su vas malopre napadali. Nije, nažalost, sa nama više ni gospođa Verica Barać. Hvala vam što ste ih pomenuli u vašem izveštaju. Hvala vam i što ste primetili ogroman nedostatak jer više nisu sa nama. Ali, nažalost, moram da napomenem da sam makar očekivao od ovih koji su vas tako žestoko napadali da se makar sete svoje političke biografije, prošlosti, porekla, ko ih je iznedrio i da makar u jednoj rečenici nešto kažu o Vojislavu Šešelju, šta god ja mislio o njemu, a on je 10 godina u Hagu. Do prekjuče su nosili bedževe sa njegovim likom na reveru, a danas reč nisu pomenuli o činjenici da on sedi u Hagu 10 godina bez presude. Vi jeste i vama hvala na tome, jer on je ipak isto građanin Srbije.
Znate, ne čudi me da nisu pomenuli. Nije li se njemu sadašnji predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, u crkvi zakleo na vernost, a građanima ove zemlje na Ustav u ovoj državi? Kad se tako odnosi prema njemu, kako će tek prema ovoj državi da se odnosi? Ovako kako se odnosi, da izađe na paradu povodom Dana policije i da kaže – vrh policije je sarađivao sa narko klanom i narko dilerima, a pored njega stoji vrh policije. Kako vi iz SPS možete posle toga u koaliciji sa njima da budete? Meni to nije jasno. On je direktno prozvao vašeg predsednika stranke, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Kaže – vrh policije je primao naređenja od Darka Šarića. Još i njegova saradnica iz Kabineta predsednika Republike drsko laže i obmanjuje javnost jer kaže – Boris Tadić nikada nije pomenuo Šarićev klan. Pa, Boris Tadić i DS su procesuirali Šarića, koji je najveće pare stekao zahvaljujući organizovanom kriminalu koji je implementiran u sve pore ove države kada ste prošli put upravljali ovom zemljom na način na koji ste radili, a ona je doživela najveću tragediju u svojoj novijoj istoriji kada ste za samo dve godine vlasti rasprodali sve ono što su generacije krvlju, znojem i mukom sticale od balkanskih ratova, preko Prvog svetskog rata do Drugog svetskog rata. Taj pečat sramote će stajati na vama.
Najbolja borba protiv tablodizacije svesti, najbolja borba protiv svih kleveta je istina. Ona je najbolji lek. Ona kad tad otrezni i najusijaniju glavu, koja misli da 40% u Zaječaru predstavlja ne znam kakav rezultat. Pa tako ste počeli i prošli put - silno, gromovito, bahato, osiono. Kako se završilo? Početak je uvek isti, i sada i prošli put. Ne strepim ja za svoj kraj, strepim za kraj Srbije, a on je sa vama vrlo, vrlo dramatično neizvestan. Šta moram da vam kažem? Imam ovde i izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja. Hoćete malo da se sada propitamo za neke informacije od javnog značaja? Ko se sastajao sa Mišom Bananom? Šta je beše govorio gospodin "Najava"? "Za sedam dana ću vam kazati ko se sastao sa Vukom Bojovićem, trešće se Srbija". Toliko se trese Srbija, samo Vlada što ne padne od tog trešenja. Kako se častite danas sa Mlađanom Dinkićem? Kažete – nemojte da dramite zbog poraza u Zaječaru, prihvatite muški poraz. Na kom drvetu rastu oni džakovi sa lažnim glasačkim listićima? Da li ćemo to da saznamo? Da li ćemo dobiti odgovor makar od nekog nezavisnog regulatornog tela? Od vas nikada nismo saznali šta je bilo sa džakovima glasačkih listića koji su pronađeni negde na nekim biračkim mestima.
Da ne pričamo o tabloidu koji kaže da je u Hrvatskoj na auto putu uhapšen saradnik Bojana Pajtića sa 500.000 evra u džepu. Onda se mi kao DS obratimo Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Hrvatske, a on kažu – nijedan građanin u proteklih godinu dana iz Republike Srbije nije uhapšen u ilegalnom transferu novca kroz Hrvatsku. Mislite da će neko da se izvini DS i Draganu Đilasu ili Bojanu Pajtiću? Ne, nastavlja se prljavi posao dalje, jer uvek je bilo gazdinih kerova koji će da gone one na kojima se stavi target i meta na čelo. Toga je uvek bilo, ali nikada nije bilo da imamo televiziju sa nacionalnom frekvencijom, koja ima "Pink 1", "Pink 2", "Pink 3", "Pink farmu", koja mnogima nedostaje, "Pink rijaliti", "Pink Điki kanal", "Pink DS kanal", gde se mediji sa nacionalnom frekvencijom svakoga dana koristi isključivo i samo za obračun sa DS. Naravno, to je moguće kada je ministar nekada informisanja bio onaj koji je bio, gospodin "Najava", i to je moguće kada Ratka Mitrovića dovedete na čelo "Novosti".
Šta da kažem o aferi aflatoksin? Koliko se vama kao Povereniku za informacije od javnog značaja i Zaštitniku građana javilo građana koje je ova Vlada potrovala aflatoksičnim mlekom? To je strašno. Koliko će vam se građana javiti zbog toga što je u ovoj zemlji jedan Obradović bio utemeljivač obrazovanja i prosvete, a drugi je razara? Taj koji je utemeljio prosvetu zvao se Dositej Obradović, a ovaj se zove Žarko Obradović. Koliko će vam građana tražiti naknadu štete što su im se deca spremala da polože prijemni ispit i maturu? Sada on kaže - neću da dam ostavku. Ne treba da date ostavku, neka vidi narod Srbije kakva je ova Vlada i gde ih vodi.
Licemerje i odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi ste malo pre najbolje imali prilike da vidite od mog kolege koji kaže – kada im je crkva dobra, onda im odgovara i onda su vernici, a kada ih crkva kritikuje zbog kosovske politike, oni je napadaju na sva usta i bune se što ih dočeka prazna Gračanica. Tamo ste imali prijem na najvišem nivou, Svevišnji vas je sačekao u Gračanici, niko drugi. Ali, nemojte to da vas brine, jer u ovoj državi građani Srbije imaju još uvek oči, ovde još uvek postoji brana svakoj bahatosti i osionosti i postoje nezavisna regulatorna tela.
Kada kažete – otvorite kancelariju u Vranju, trebate da otvorite kancelariju u Vranju, da vam se požali načelnik policije u Vranju kako na njega nasrće narodni poslanik da ga bije. Ali, kada ovde biju novinare u Skupštini, što ne bi bili i načelnika Policijske upravu Vranju? To je sasvim normalno, pogotovo ako je reč o poslaniku SNS.
Na kraju, moram da vam kažem da smo mi u Skupštini izloženi diskriminaciji. Ako kritikujete Vladu, onda od gospođe predsedavajuće dobijate opomene, jer njoj se daljinski upravljač nalazi u rukama Aleksandra Vučića, a on kada god mu nešto nije po meri okrene telefon, zašušti ono zatvorsko odelo, zazveče bukagije i tada se sprovodi diskriminacija nad narodnim poslanicima. Kada smo mi izloženi diskriminaciji i mobingu, šta tek građani Srbije da očekuju u drugim institucijama na svojim radnim mestima? To je ogledalo Srbije. Vaša diskusija je najbolje ogledalo vašeg evropskog puta ka Evropi i zbog čega Srbija Vidovdan može da čeka tek 14. januara za Srpsku novu godinu. Ali, kao što ste količinu aflatoksina pomerili sa 0,05, tako i Vidovdan pomerite na 14. januar i vi ćete rešiti sve probleme. Hvala.