Priznajem, možda nismo ostavili najpuniju kasu. Možda je i prazna, ali puna groblja iza politike DS sigurno nisu ostala i puni traktori izbeglica, takođe, nisu ostali iza politike DS. To je ostalo prošli put iza vaše Vlade i ostalo je toliko sakatih, nesrećnih, obogaljenih, da o pljački nismo imali vremena ni da pričamo, niti da utvrdimo razmere pljačke koju ste napravili prošli put.        Budžetski deficit koji ste ostavili Srbiji je najveći u novijoj istoriji Srbije. Inflacija koju ste proizveli je najveća u istoriji ljudske civilizacije. Nigde veća zabeležena nije i nemojte kazati da sa time nemate ništa, jer imate apsolutnu odgovornost za to, jer ste tu Vladu svesno podržavali.
Nemojte nas da optužujete da smo mi imali uticaj na medije. Pa, vi izdajete partijske biltene i partijska glasila kao dnevne novine. U njima objavljujete detalje iz istraga. U njima vršite političku hajku, razračunavate sa nezavisnim institucijama i regulatornim telima, pa vam je malo što to radite na stranicama vaših tabloida i partijskih glasila, nego to radite i u skupštinskim klupama. Kad vam to nije po meri, onda šamarate novine i novinare u skupštinskim hodnicima, kada ne pišu onako kako vi hoćete. Čupate im reflektore. Mora predsednik Narodne skupštine magistar Nebojša Stefanović da se izvinjava u ime poslanika koji je danas napao novinara FONET Slobodana Anđelkovića i da zahteva izvinjenje od tog istog poslanika, koje ovde niko nije čuo, ni poverenik za informacije od javnog značaja, ni ja.
Na kraju, to kako ste se vi razračunali sa vašim finansijerima, to je vaše legitimno pravo. Možda su vam dali manje nego što ste očekivali, možda želite da ućutkate nezgodne svedoke.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ovde gde sada sedite vi sedela je naša koleginica Vjerica Radeta, pa Nataša Jovanović i oni su nam jasno kazali ko vas je plaćao, ko vas je finansirao i ko je pomogao finansiranje SNS. Nemojte nama to da prebacujete, to vi u vašoj ostavinskoj raspravi završite među vama. To nama na grbaču stavljati nemojte.

Ja bedž Otpora skinuo nikada nisam, to možete videti posle kada priđete malo bliže, mala vam je ta dioptrija, probajte da iskoristite onu Vučićevu, on izgleda ima neku ružičastu. Sve mu je mirno, smireno, lepo, ko vaša kravata. Ali, zamolio bih vas, istine radi, da u ovom svetom domu, zvanom parlament i hram demokratije i oltar demokratije, govorite istinu i samo i isključivo istinu.
Kada sam pomenuo gospođu Vjericu Radetu i gospođu Natašu Jovanović, kazao sam vam – vi to sa njima u ostavinskoj raspravi proverite, gde ste uzeli kredit za predsedničku kampanju, koliki je bio, da li ste ga vratili, ko ga je vratio i da li ste te sada pohapsili zbog toga što su vam dali manje nego što ste očekivali. To nama na pleća stavljati nemojte.
Malopre je isteklo vreme za repliku, hteo sam da vam kažem, mnogo je lakše prihvatiti lako breme samoosude, nego se laćati teškog bremena osude drugih. Mnogo je lakše poseći balvane u svojim očima, nego tražiti slamku, i to slamku spasa, u tuđim očima.
Mislim da sam vam dovoljno jasno kazao šta građani Srbije znaju i misle o vašoj politici. Znate, amnezija je divna bolest. Svakog dana čujete nešto novo, a ništa ne boli. Nažalost, građani Srbije i ja imamo pamćenje. Pamtim ja i pre 5. oktobra i od 5. oktobra 2003. godine. Pamtim i Tomislava Nikolića kome se javljalo da je i Tito pred smrt imamo probleme sa nogom kao i Zoran Đinđić. To je verovatno u tabloidima video ili mu je tarot došapnuo ili je možda od igranja šaha sa Legijom znao. U to ne ulazim, to je njegova savest, to je onaj krst koji je kazao da nosi sa sobom, pa se taj krst pretvorio u krstić, a za Srbiju u krstaču. Nemojte da otvaramo te teme, mnogo će vas boleti. Istina je vrlo zdrava.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 63. Zakona ima i neke dobre stvari. On kaže u svom trećem stavu – za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor škole, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški asistent i roditelj odnosno staratelj, može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Ali, nažalost, ovaj član Zakona ima i nekoliko loših stavova, a to su poslednja tri stava Zakona, koji kažu – liste lica i škola iz stava 5. ovog člana utvrđuje ministar, bliže uslove za utvrđivanje lista iz stava 6. ovog člana takođe propisuje ministar.
Šta tu nije dobro? Lično smatram da ministar Obradović ne može da se nosi ni sa dosadašnjim ovlašćenjima. On ovim zakonom preuzima nova ovlašćenja. Moja pretpostavka nije plod nekog hipotetičkog razmišljanja. Građani Srbije su imali prilike da vide skandal pre dva dana, koji još uvek potresa Srbiju i koji još uvek nije dobio svoj sudski epilog, sa falsifikovanjem i korupcijom oko polaganja prijemnih ispita u osnovnim i srednjim školama.
Sada postoji jedan veliki problem. Zašto ministru davati nova ovlašćenja, kada se on i sa postojećim ne nosi na najbolji način? Prosto ne mogu da shvatim da postoji jedna frapantna ravnodušnost vladajuće većine prema ovome što se dešava u Srbiji i da se mi ponašamo kao da se ništa ne dešava. Sada još zakonom dajemo veća ovlašćenja ministru koji se ni sa postojećim ne nosi kako treba.
Apelujem na vas iz vladajuće većine da skinete bokserske rukavice iz Zaječara i da se usredsredite na Srbiju i da kažete da ovo nije dobro i da ne dozvolimo da ovo što potresa Srbiju tri dana prođe tek tako, kao da se ništa ne dešava. Mi raspravljamo o nekim zakonima o osnovnom obrazovanju, a ne zatvaramo jedan vrlo problematičan slučaj koji je i te kako uznemirio javnost, niti ima odgovora, niti rešenja, sem najava u tabloidima da će to biti rešeno.
Dakle, ovo nisu dobre preporuke za zakon, ovo nisu dobra ovlašćenja. Ne znam da li ste me razumeli, neki eksperti. To bi bilo kao kada bi neki ministar sada kazao – evo, kada prodam "Telekom", daću četiri hiljade evra. Ne hiljadu evra, nego još četiri hiljade evra, a ni prvih hiljadu evra nije dao.
Znači, sada imamo ministra koji hoće još veća ovlašćenja, još veće napore da uloži, a ni prethodne nije ispunio. To nije dobro. Mislim da je to poređenje bilo jako dobro, jako razumljivo. Očekujem podršku vas iz vladajuće većine da ovako nešto ne prođe.
Pogotovo očekujem podršku da se afera i skandali oko prijemnih ispita razreše pred sudom. Postoji nešto što se zove krivična odgovornost direktno odgovornih, postoji nešto što se zove politička odgovornost. Politička odgovornost podrazumeva smene i ostavke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto neka podsećanja, po nekim informacijama, ovu odredbu od 4 km, još je Kralj Petar doneo 1929. godine, a ja mislim da nam je potrebno savremenije obrazovanje i humaniji odnos prema deci.
Poređenja radi samo, zamislite da ste dete u selu Dučevići, na Ovčaru, a prva škola je u Markovcu na 4 km. Ako idete do Lučana da kupite test za prijemni ispit koji su 8 km, onda vaše školovanje zahteva i po 12 km.
Jedno drugo poređenje, zamislite da ste dete odakle je profesor Stojković iz Vučja, znate koliko sam dece pešaka video u Vučju, i kada su bile poplave u Trgovištu.
Opština Ćićevac, u kojoj je na vlasti DS sa svojim koalicionim partnerima, taj problem je rešila tako što svu decu vozi. Nije merilo Ćićevac, zato što je tu DS, mala je opština, ima malo dece i lako je organizovati prevoz.
Trgovište je siromašna opština, ali ima jedna opština, i ja se nadam još uvek u Srbiji, još uvek me i čudi da patriotske stranke reč ne rekoše i o tim opštinama, recimo Kosovska Vitina. Znate kakav je problem iz Kosovske Vitine, da 2,5 km odvedete dete do škole, jer morate da prođete pored kuće lokalnog komandanta OVK.
Tih 2,5 km ni KFOR ne može da garantuje bezbednost. Ako hoćemo da taj narod ostane tamo na KiM, ja mislim da prazne klupe SNS ne mogu da se izbore za poboljšanje te dece i zato smatram da je dobro da bude 2 km ova odrednica, bez obzira šta kaže Zakon o lokalnoj samoupravi i kako su se lokalne samouprave pripremale da tu decu prevezu. Taj kriterijum da deca idu 4 km u jednom pravcu do škole je kriterijum iz 1929. godine.
Ako hoćemo zaista da brinemo o deci i o njihovom obrazovanju, onda moramo da pokažemo jednu socijalnu odgovornost prema toj deci.

Nije dobro polemisati sa mnom, jer ja mnogo vremena provodim u biblioteci, a u toj biblioteci nalaze se stenogrami sa te sednice, znate prazna glava može da ide u praznu biblioteku.
(Poslanici SNS dobacuju narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću, s mesta: U praznoj biblioteci.)
Pa znate, prazna glava može da ide u praznu biblioteku, puna glava ide u punu biblioteku.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne dobacuju sa mesta.)
Dakle, i tada smo isti ovaj amandman predložili, mi iz DS. Istine radi, i tada nije prihvaćen. Dakle, nije reč o krokodilskim suzama, jednostavno, mi istrajavamo u svojoj politici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 75, definiše se to nacionalno ispitivanje. Takođe nisam hteo da reagujem po članu 73. jer smo i mi kao DS kada smo bili u koaliciji, zaista glasali za taj završni ispit.
Ima li uopšte potrebe da govorim nešto o članovima 73. i 75, posle događaja od ove nedelje? Ima li potrebe uopšte da kažem nešto građanima Srbije, roditeljima koji su decu poslali za završni ispit i da ih pitam – da li će možda neko nacionalno ispitivanje da povrati poverenje u školu?
Ovde se kaže škola koja, po amandmanu gospođe Vojić Marković na član 73. i u vezi člana 75. - ko dvaput uzastopce ne napravi rezultat da dobije negativnu ocenu. Kakvu ocenu treba da dobije država koja je dva puta uzastopno napravi skandal sa završnim ispitom ili ministar ili kompletno obrazovanje?
Nije dobro da ovo prećutimo. Nije dobro da se pravimo da je situacija apsolutno normalna, da sve funkcioniše kako treba i da sada još u ovoj uzavreloj atmosferi, usvajamo ovakav zakon, bez odgovora nadležnih službi šta se tu zaista dešavalo.
Opet podvlačim, u Zakonu kaže – škola rezultate nacionalnog ispitivanja koristi za unapređivanje svog razvojnog plana, školskog programa, plana stručno usavršavanja i napredovanja nastavnika. Kako škola može da napreduje posle onoga što smo imali pre par dana? Recite mi kakav je to vid napretka škole kada đaci kupuju rešenja i pitanja za završni ispit? Kako mogu da napreduju, i društvo i država u kojoj živimo, ako imamo ovakve okolnosti na koje niko ne odgovora, kao da se ništa nije desilo?
Svi su se nešto zabrinuli, pitali su medije, ali nemamo odgovore. To je u stvari model, mantra koja se ponavlja od krađe izbora preko onih tajnih sastanaka sa Lukom Bojovićem, gde sada vidite, polagala su deca ispite iz nekih kupljenih testova. Svi smo se potresli, svi smo držali konferencije za novinare, a odgovore dobili nismo, samo najave.
Reći ću za sedam dana ko se sastao sa Lukom Bojovićem. Reći ću za 15 dana ko je pokrao izbore. Reći ću za tri meseca ko je falsifikovao prijemni ispit. Tako se mi borimo protiv korupcije u ovoj zemlji. To je poruka koju vi nama šaljete. Mi na tu poruku ne možemo da ćutimo. Ne možemo da prihvatimo to. Morate da shvatite i naše ogorčenje, ali mnogo više ogorčenje građana, roditelja. Morate da shvatite da mi kao DS ne možemo da gurnemo glavu u pesak i da tražimo političku odgovornost za ovo. Neka krivičnu odgovornost utvrdi tužilaštvo, ali nešto što podrazumeva političku odgovornost, mora da se uspostavi u Republici Srbiji. U protivnom, nikakav datum neće popraviti naše nepoverenje u ovakav sistem. Hvala.

Replika.
Dame i gospodo narodni poslanici, izneću nekoliko informacija i zapažanja. Možda smo i mogli na osnovu prošlogodišnjih iskustava da pretpostavimo da će neko i ove godine probati da visoko koruptivnim aktivnostima falsifikuje ove testove i da proba da ih proda učenicima. Ali, nemojte nas optuživati što pokušavamo da sučeljavamo političke ideje. Nalazimo se na tržištu političkih ideja. Nismo ovde da menjamo recepte za princes krofne. Ovde smo isključivo da bismo naše političke stavove, ideje i vrednosne sisteme branili ne od onih koji nas napadaju, od vlasti. Mi ovde branimo one principe i sisteme vrednosti za koje se zalažemo kroz svoje programe, političko delovanje i kroz način političkog rada. Isključivo ćemo se ovde zalagati za sistem vrednosti koji je utemeljen u naše političke ideje. To nekome može da smeta. Tu neko može da vidi politizaciju ili nepolitizaciju. Zakon kritikujemo sa aspekta struke iskustva i pre svega želje da ostvarimo dobrobit za naše društvo, ali iza svega toga stoje naši politički stavovi i političke ideje od kojih ne odstupamo. To nije nikakva politizacija. To je želja da kroz parlament, najvišu zakonodavnu instituciju ove zemlje, koja se zove Republika Srbija, nametnemo i ideje i onaj sistem vrednosti za koji smatramo da treba da bude temelj evropskoj civilizovanoj državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno podržavam svoje kolege iz DSS. Ustavna načela regulišu između ostalog i pravo na štrajk. Pravo na štrajk je neprikosnoveno i Ustavom zagarantovano pravo. Znam da mi možda nemamo Zakon o radu i zakon o štrajku i koristimo savezne zakone ne postojeće države, ali nije dobro, s obzirom da znamo da ovu profesiju, prosvetnu profesiju, često potresaju štrajkovi, da postoji nekoliko sindikata unutar prosvetnih radnika koji pokušavaju svakog septembra da ukažu na težak materijalni položaj. Postoji, svakako, i određena politizacija tih štrajkova. To uopšte ne sporim. Imali smo prilike da vidimo da kad god je potrebno poljuljati Vladu da se određeni štrajkovi, određenih profesija, koriste u političke svrhe.
Nije dobro da jednim krovnim zakonom, kakav je Zakon o obrazovanju, pokušavamo, bez obzira na tu potrebu, da ta ustavna načela i principe primenimo kada je reč o ovom zakonu, ipak zadiremo u nešto što bi bilo pravo radnika na štrajk.
Mislim da pravo radnika na štrajk, garantovano Ustavom, mora da bude zajamčeno pravo u koje niko ne može ulazi, ni ministar, ni ljudi iz ministarstva. Apsolutno podržavam amandmane koje su podnele moje koleginice iz DSS.
Na kraju, ako hoćete, štrajkovaće u ovoj zemlji i ubuduće i prosvetni radnici, ali će protestvovati i roditelji zbog onoga što se pre par dana dešavalo, zbog skandala oko prijemnih ispita. Tu je, i te kako, ugrožena prosvetna profesija. Tu su ugroženi interesi naše dece. Nemojmo da u zakon stavljamo ovu odredbu o štrajku. Hajde da svi zajedno napravimo Zakon o radu i zakon o štrajku, pa da ga stavimo na dnevni red Skupštine, pa kada njega donesemo, onda da uradimo izmenu Zakona o osnovnom obrazovanju i da u skladu sa zakonom o štrajku regulišemo ova prava. Ako ovako pokušavamo, to nije dobro.

Jedna vrlo važna napomena, dame i gospodo narodni poslanici, Ustavni sud je 2. novembra 2012. godine doneo obavezujuću odluku koja kaže – pravo na štrajk imaju svi zaposleni. Bilo je reči, ne o državnim službenicima, već o pripadnicima policije, posebna jedna služba u Republici Srbiji, ali odnosi se i na državne službenike i na pripadnike policije i na državne nameštenike. Ta preporuka kaže da svi imaju pravo na štrajk od 2. novembra 2012. godine.
Ne bi bilo dobro da se onda neko sada obrati Ustavnom sudu i da nam određene odredbe zakona pred Ustavnim sudom padaju. To onda govori da nismo dobri zakonodavci i da pravimo propuste koji mogu biti predmet kasnijih sporenja. U tom kontekstu smatram da treba razmatrati i tu mogućnost i da ne treba apriori odbaciti kritike koje dolaze od strane opozicije. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za vas, uglavnom ove prazne klupe većine stožerne stranke, da mi kažete samo jednu stvar u vezi ovog amandmana i ovog zakona – čemu hitan postupak ako ostavljate dve godine da donesete podzakonske akte? Zašto onda zakon donosimo po hitnom postupku kada za nešto treba dve godine da bi se uredilo tim istim zakonom? Onda bar nemojte da radimo po hitnom postupku. Kažite – nama se samo deklarativno žuri, a suštinski ne, jer ako ostavite za uređenje nekog zakona dve godine, za pisanje podzakonskih akata onda u stvari ne postoje razlozi za hitan postupak. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 108. Nikada se nije desilo da se pored Poslovnika povrede sledeći članovi Ustava Republike Srbije: član 20. koji se odnosi na ograničenje ljudskih i manjinskih prava, član 21. koji kaže da je u Srbiji zabranjena diskriminacija, član 22. Ustava RS koji garantuje zaštitu ljudskih i manjinskih prava, član 23. Ustava RS koji garantuje dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, član 25. Ustava RS koji garantuje nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta. Molim vas da ne vređamo Ustav Republike Srbije u ovom zdanju koje je izglasalo Ustav zajedno sa građanima Srbije. Molim vas, nalazite se u hramu demokratije, nemojte vređati Ustav Republike Srbije i inteligenciju svih građana ove zemlje. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, sada reagujem po članovima 27. i 32. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Kaže se da predsednik Narodne skupštine, odnosno potpredsednici predstavljaju Narodnu skupštinu, sazivaju njene sednice, predsedavaju njima i vrše druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom. Mislim da je univerzalni zakon krov svih zakona u ovoj zemlji Ustav Republike Srbije.
Ponovo ću vam pročitati član 25. Ustava Republike Srbije, za one koji ne znaju ni Ustav a žele da tumače Poslovnik. Fizički i psihički integritet svakog građanina Republike Srbije je nepovrediv. Nemojte ovo da radite, ovo je osnov za krivično gonjenje, što sada iznosite, ma bili vi poslanici, bili ko god.
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas, držite se povrede Poslovnika.)
Ne mogu, zaista. Ovo ima veza sa Ustavom, nema veze sa Poslovnikom.
(Predsedavajuća: Dakle, vi meni spočitavate da ja povređujem Poslovnik. Samo vas upozoravam da ću vam, ukoliko nastavite, izreći opomenu.)
Ali, gospođo predsedavajuća, molim vas da ne dozvolite ovakve istupe u parlamentu, da iskoristite svoja poslovnička ograničenja i da zajedno sa nama odbranimo Ustavna načela, principe i slovo zakona koje je napisano u Ustavu Republike Srbije. Mi preko ovoga ne možemo da pređemo. Vi možete da mi date opomenu, ali morate shvatiti, građani Srbije su uvređeni ovakvim diskusijama. Ovo je osnov za oduzimanje reči, za korišćenje vaših poslaničkih mogućnosti, da im uskratite da nas vređaju, i Ustav i Republiku Srbiju i njene građane na ovakav način.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno podržavam amandman koji je podnela moja koleginica Gordana Čomić i gospođica Maja Videnović. Drago mi je da iz dela SNS stižu reči podrške, kada je reč o ovom amandmanu. Zaista apelujem na vas da prihvatite ovaj amandman. Niko nije mogao da izabere kakav će se roditi, ali svakako može da izabere kakav će čovek postati. Obaveza je društva i države, u kojoj se neko rodi je da mu pomogne da postane čovek i da se oseća čovekom.
Ne mogu a da ne preskočim i da prećutim samo deo određenih diskusija, koje nisu išle u prilog ovom amandmanu, koje su imale za cilj da ga kritikuju i bez namere da otvaram neku širu filozofsku raspravu, ali podsećam vas da su ovom zemljom su nekada hodala dva velika čoveka. Jedan je bio Platon, živeo je negde 427 do 347 godine pre nove ere. Drugi je njegov učenik Aristotel, živeo od 384 do 322. godine.
Sada, da vas pitam nešto, ali da mi iskreno odgovorite, ovi što su imali ove rasne teorije, što se ljutite kad vaše biće i vaša suština progovori iz vas, a mi to prepoznamo? Nemojte da se ljutite zbog toga.
Aristotel je bio veliki filozof svoga vremena, ali je njegova teorija poslužila nacistima za rasnu teoriju društva. Nemojte to da vas vređa što to možda neznate i što je to neka rupa i praznina u vašem obrazovanju. Oni su ljudi podelili sve ljude na planeti da su predodređeni da budu nešto, pa je kod Platona ta idealna država imala tri staleža – filozofe, vojnike i robove, a Aristotel je otišao korak dalje. On je prepoznavao samo dva staleža – upravljački stalež i stalež robova. On je svoju premisu o robovima formulisao tako da je biti rob nešto u nečijoj prirodi. Nakon toga, ta teorija rasne države, doživela je kroz istoriju svoju vrlo opasnu evoluciju, ali nemojte da mislite da neko smatra da su ljudi koji su tu teoriju prihvatili neinteligentni.
Neki od najintelegentnijih ljudi na planeti su kreatori najvećih i najmasovnijih zločina, najstrašnijih zločina. Ta teorija rasne države, koju vi niste prepoznali, neki od vas, u svom izlaganju, je veoma opasna. To da je neko predodređen da bude umni ili emocionalni invalid je vrlo opasna teorija.
Opet podvlačim, svako je mogao da se rodi onakvim kakvim se rodio, ali je na njemu, ali pre svega na državi da mu omogući da bude čovek i da postane čovek. Zato nemojte da se ljutite kada vam na nešto ukažemo, jer neke opasnosti dolaze iz neznanja, a neke iz zle namere.
Nije ništa sramota kada neko nešto ne zna. Zla namera može da bude mnogo opasnija. Apsolutno sam uveren da sve što je loše izgovoreno u vezi ovog amandmana da potiče iz neznanja. Neću kazati iz neobrazovanja, ali verovatno iz neznanja.
Nemojte da se ljutite na one koji znaju kada vam ukažu da ne znate. Naprotiv, probajte da naučite. Kazao sam – nemojte mnogo da učite na našim greškama, probajte da učite ipak na fakultetima, ali da ne kupujete diplome. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, samo jedna informacija, koliko je još poslaničkoj grupi DS ostalo za raspravu?

Hvala gospođo predsedavajuća.
Dakle, naša uvažena koleginica, Zlata Đerić, je podnela jedan amandman na član 25. Zakona o osnovnom obrazovanju, koji kaže da škola donosi razvojni plan u skladu sa zakonom. Ovim zakonom rađeni plan škole sadrži nekoliko stvari, 13-14 stvari je pobrojano. Pod brojem 2. kaže –mere za unapređenje dostupnosti i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu i učenike kojima je potreba dodatna podrška. U amandmanu se tu dodaje reč "i tolerancije".
Mislim da je to jedan dobar amandman. Prvo, dolazi od osobe koja se dobro razume u materiju, ali ovde i neke druge stvari u okviru razvojnog plana pobuđuju našu želju da u današnjem danu i u okolnostima koje su nastale posle jučerašnjeg dana malo raspravljamo o stavu 6. člana 25, koji kaže da razvojni plan podrazumeva i plan pripreme za završni ispit.
Mislim da smo juče dovoljno kazali, da je javnost već dovoljno upoznata sa svim onim što se juče desilo i sada nema potrebe dobijati neke nove dodatne političke poene, ali svakako valja ukazati građanima Srbije da se sada nalazimo u situaciji kada zaista možemo da napravimo presek, da uspostavimo neku nultu tačku od koje ćemo krenuti u proces reforme da nam se ovakve stvari više ne bi ponavljale.
Izlišni je sada pitanje da li ćete vi sada podneti ostavku ili ne, to je sada već na vama. Izlišno je pitanje i da li ćemo prvo u tabloidima pročitati imena odgovornih, pa tek onda dobiti tu informaciju od vas ili nadležnog tužioca za ovu istragu. Apsolutno se ne nadam da tabloidi ovaj put mogu da zakažu.
Uveren sam da će partijska glasila i tabloidi preko noći dobiti izveštaj policije i u skladu sa dosadašnjom praksom u Srbiji to objaviti i da ćemo prvo u tabloidima videti imena onih krivaca. Naravno, partijskim glasilima ne verujem, tabloidima ne verujem. Mnogo više verujem legalnim organizacijama i institucijama Republike Srbije, jer država, ozbiljna država počiva na zdravim institucija.
S toga, molim da imena ljudi koji su odgovorni za ovu aferu i ovaj skandal, prvo ne vidimo u partijskim glasilima, pa onda u tabloidima, nego da saopštite vi kao ministar, na konferenciji za novinare, eventualno tužilac, policija, ali nikako tabloidi i da naravno, malo prozborimo u kontekstu ovoga što je govorila i gospođa Zlata Đerić.
Danas je 150 hiljada ljudi, 70 hiljada dece i njihovih roditelja po drugi put po ovoj paklenoj vrućini maltretirano, izlazili su na ispit, neki profesori takođe.
Postoje već osnovane sumnje da je bilo problema i sa testom iz srpskog jezika. Postoje osnovane sumnje da mi nismo u stanju da, sem gromoglasnih najava da se borimo protiv korupcije, tu borbu protiv korupcije pokažemo u praksi.
Šta je ovo nego korupcija? Pa, nije ovo neko dao nekome za masne kolače. Naravno da se neko okoristio zbog toga što je dao ove testove. Na istražnim organima je da to utvrde, na onoj političkoj stranci koja se zaklinje da svoju političku borbu, svoj politički angažman zasniva pre svega na borbi protiv korupcije i da to pokaže u praksi, a ne da nam tvrdite da gospodin "najava" svaki put tihim glasom izađe i kaže ko će biti uhapšen. To je lepo, ali bih voleo da gospodin "najava" sada izađe i kaže - ovako dalje ne može, da ne najavljuje šta će biti, nego da dobije izveštaj šta je bilo i kada se pravi sada rekonstrukcija Vlade, kao što je najavljeno posle Vidovdana, da vidimo ko u toj Vladi može da ostane, a ko ne može da ostane u toj Vladi. U protivnom, sve će se svoditi na najave, na spisak lepih želja i predizborna obećanja. Onaj tihi glas, gde će se tihim glasom, spojenih prstiju kazati – eto, desilo se, pa će se onda glas još manje čuti, onako utihnuće, da se ne bi probudio radikal u sebi, zbog toga se tiho i govori.
Opet podvlačim ono pitanje koje sam juče kazao – ako u jednoj državi je jedan predsednik…
(Poslanici Srpske napredne stranke, s mesta: Tema!)
Što ste nervozni? Evo, opet ću da ponovim.