Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ja ne mogu da imam jasnu sliku o našem predloženom amandmanu bez izjašnjenja predsednika Odbora za pravosuđe, gospodina Vlade Đukanovića. Ja ga molim da nam da njegov stav u ime Odbora, koga se ovo i te kako tiče.

Zaista vas molim još jednom, gospodine Đukanoviću, recite nam vaš stav.

Hvala.

Član 108. gospodine predsedniče Skupštine - zašto? Zato što je duboko i trajno narušena koncentracija izdržljivosti narodnih poslanika. A evo zašto? Da ovo ne bi bila ona tužna priča o dedi i unuku ja moram da kažem da ja molim da ministarka pravde jednako sadržajno i detaljno odgovori kolegi Gavriloviću na njegovo pitanje, izuzetne predloge i pitanja, i izuzetnu spretnost koja dugo nije viđena u ovom domu.

Hvala lepo.

Da, gospodine predsedniče Skupštine upravo o tome se i radi. Vidim da ste i vi to primetili.

Dakle član 104. znate kolega koji je sad govorio imao je na raspolaganju jedan parlamentarni institut, a to je pravo na repliku.

Zašto ga nije iskoristio, ja ne znam. Ali, znam da ste vi čuli da je ovo u potpunosti izlaganje bilo neka vrsta replike i zloupotreba instituta povrede Poslovnika.

I sami ste konstatovali da nije povređen stav 107. ili 106. nisam siguran, ali ste vi povredili stav 104. zato što ste dozvolili neometano kolegi Milimiru da on ovde iznosi repliku, iznosi stvari koje nikakve veze nemaju sa onim za šta se javio za reč, a mogao je da traži repliku. Zašto nije tražio repliku? Nije mi jasno, nisam siguran ni da je njemu jasno. Hvala vam.

Da.

I onda šta kaže srpska opozicija? Pa, srpska opozicija kaže – nemojte vašu pravovernost dokazivati na nama, obratite se njima sa kojima imate problem i čuvajte telefone, braćo socijalisti. Čuvajte se.

Setite se Dimitrija Tucovića i vašeg Slobodana Miloševića. Nemojte sad da pokleknete, sad kad je najteže. Sad pokažite stamenost i da ste dostojni i tvrdi „kano klisurine“. I nemojte na nama da prebacujete i da dokazujete da ste vi oni pravi koji oni veruju da vi niste ovih dana.

Pustite nas, izdvojite nas iz vaših unutrašnjih problema koje očigledno imate i porodičnih svađa. A srebrninu čuvate, to znate. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedniče.

Ministarka, mi smo podneli amandman vezano za član 9. Zakona o Visokom savetu tužilaštva samo iz tehničkog razloga, zato što smatramo da su ovde suštinski izmešane odredbe koje su već detaljno precizirane, određene u Zakoniku o krivičnom postupku i nekim drugim propisima.

Dakle, sam član 9. ne vidim kakvu ima pravnu težinu, potrebu uopšte, zašto je uopšte i izneto ovde, zato što su na neki način standardizovani određeni pojmovi koji su već, ponavljam, detaljno obrađeni u nekim drugim zakonima koji se konkretno i uže bave tom problematikom?

Ono što jeste problem to je da iako to nije neposredno vezano za član 9, ovo je inače glas struke, ovo nije politički stav stranke, nego je struka uočila tu nedoslednost koja ne bi ništa vas koštala kao formalne predlagače ovih zakona da se ukloni taj član 9, zato što smatramo da je suvišan, nepotreban i da ne doprinosi na bilo koji način preciziranju odredbi.

Ono što svakako se ne odnosi na član 9, a to jeste da taj problematičan položaj nižih tužilaca u odnosu na Vrhovnog tužioca, o čemu smo detaljnije govorili i govorićemo kasnije kod narednih amandmana. Smatramo da na taj način će biti nastavljena i na neki način cementirana paraliza rada tužilaštva zbog toga ako dođe nekim slučajem ili ostane sadašnji Vrhovni tužilac, da neće tužioci po Srbiji vršiti svoj posao zato što će biti u strahu ili od tužilaštva ili od toga da završe stanje neaktivnosti, nepostojanja gonjenja određenih važnih krivičnih dela.

Dakle, prvi deo se odnosi na član 9. uz molbu i predlog da je on nepotreban, po nama da se briše, jer je već sadržan u drugim predlozima zakona i ne vidim, zaista, sem terminološke potrebe da se to napiše, ne razumem zbog čega, a nadam se da ćemo dobiti odgovor. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća, mi smo podneli amandman na član 11. zakona o tužilaštvu. Da bismo bili precizni, pošto je ovde bila greška malopre, mi tražimo da se taj postojeći član izmeni i da on sada glasi – u cilju obezbeđivanja objektivnog pravovremenog i tačnog obaveštavanja javnosti o radu Javnog tužilaštva, ono je dužno da obezbedi informaciju o aktivnostima koje preduzima u vršenju javno tužilačke funkcije i postupcima koje vodi, itd.

Zašto ovaj amandman? Zbog toga što u onome kako je predloženo u Zakonu o tužilaštvu ne postoji obaveznost, nego postoji na neki način upućivanje da se javnost obaveštava, što je potrebno i plemenito i mislim da je važno, ali ono što tražimo i što jeste naš, ne samo pravni, već politički stav, da je Javno tužilaštvo, naročito sam vrh Javnog tužilaštva, dužno i u obavezi naročito najtežim krivičnim delima ili kako je ovde definisano o delima koja izazivaju pažnju javnosti, redovno obaveštava javnost.

Dakle, mi smatramo, da ne samo da je u obavezi, nego čak i da je u obavezi da to radi minimum jednom u sedam dana. To postoji u nekim drugim pravnim sistemima, smatramo da je to potrebno baš iz razloga da bi se izbegle situacije koje smo gledali i na ovoj Skupštini, uvažena ministarka, gde se definiše i priča o tome, o ovom i onom slučaju koji nije dobio odgovarajući pravosudni završetak.

Dakle, potrebno nam je tužilaštvo u neprekidnoj sedmičnoj obaveznosti interakcije sa javnošću i onda ne bismo imali situaciju kakvu imamo sada, da gospođa Dolovac, prosto, pa evo sada smo probili deceniju, kako izbegava na bilo kakav način, na bilo kom slučaju, u bilo kojoj osetljivosti, bilo kojoj težini krivičnog dela da razgovara sa javnošću i onda dolazimo do nepotrebnih spekulacija.

Onda političari, najčešće iz vlasti, vrše javna televizijska suđenja, onda se u televizijskim studijima se raspravlja o nečemu o čemu ne bi trebalo da se raspravlja.

Ovaj amandman po našem mišljenju bi otklonio tu situaciju. Hvala lepo.

Mislim da je čak i slična stvar. Smatramo ovim našim amandmanom da nema nikakvog opravdanja da se članu Saveta, koji je već udaljen sa funkcije za vreme trajanja pritvora, omogući pravni lek protiv odluke o udaljenju sa funkcije iz ovog razloga.

Dakle, on svakako ne može faktički da vrši funkciju člana Saveta dok je u pritvoru, a protiv odluka o određivanju i produženju pritvora on već ima na raspolaganju redovne pravne lekovi koji su u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Dakle, samim tim, ukidanjem pritvora prestaje i osnov sa udaljenja sa ove funkcije na koju se odnosi.

Dakle, čini mi se da je ovo još jedna u nizu nelogičnosti stvari koje pokazuju da ako je član Saveta već stavljen u pritvor i da već ima na raspolaganju pravne lekove vanredne i redovne, koje mu omogućava Zakonik o krivičnom postupku, ne znam zbog čega je ovako nešto potrebno i zbog toga smo nakon reči „udaljenju“ dodali ove predložene stavove iz stava 2.

Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedniče.

Mi smo podneli amandman na član 13. baš zbog toga što tražimo da se nakon reči „funkcija“ i zareza izbaci „ako ovim zakonom nije drugačije uređeno“. Zašto? Zato što smatramo da istaknuti pravnici koji su već članovi saveta i koji već imaju izuzetno visoku platu predviđenu ovim predlogom u odnosu na situaciju u Srbiji, dakle, oni imaju platu u rangu vrhovnog javnog tužioca i predsednika Vrhovnog suda, ne može im se, po nama, omogućiti da se bave nekim drugim dodatnim zanimanjem koje bi moglo da ugrozi i njihovu nezavisnost, ali i njihovu punu posvećenost poslu koji ih očekuje u okviru rada ovog saveta.

Dakle, te ljude koji su istaknuti pravnici i koji po našem mišljenju, što ste čuli, verovatno 1.000 puta tokom ove rasprave, svih ovih sati koje ste proveli ovde, mogli ste čuti vrlo precizno da imamo osnovanu sumnju koja nije opovrgnuta ni jednim nastupom ovde i koja apsolutno nema veze ni sa kakvom ličnošću, ni sa kakvom političkom partijom koja stoji sa druge strane, ali ta sumnja definitivno postoji, ne samo kod nas i to ne kažemo mi, već to kažu stručni ljudi u ovoj zemlji koji se bave ovim predlozima zakona, da će biti omogućeno ljudima koji će biti birani, ako ne uspe, a verovatno neće dvotrećinska većina, da istaknuti pravnici uđu u taj Savet pod uticajem izvršne vlasti i dnevne politike, tj. ove vlasti.

A, onda vi kažete da postoji na osnovu ovoga mogućnost da se bave i drugom plaćenom delatnošću. Njihov posao isključivo rad u Savetu i njihov posao je za to ogromno plaćen narodnim novcem.

Dakle, ovim amandmanom mi pokušavamo da ih onemogućimo da rade dodatne poslove i dodatne stvari. Dakle, to je ono što tražimo. Treba da biraju sutra tužioce, a po vašim predlozima ti tužioci će uglavnom da gledaju u nebo, tj. u nevidljivu tužiteljku i neće reagovati u svojim sredinama i neće goniti krivična dela i to je odgovor na ono zašto smo protiv ovoga, zato što nećete da pustite čelični stisak nad pravosuđem ove zemlje. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče.

Naš amandman u suštini se odnosi na procentualno uvećanje za platu. Smatramo da ovo kako smo precizirati, u stvari brisanje dela ovog stava, i to jeste usklađivanje sa predlogom koji je dao CEPRIS, vi znate o čemu se radi, u suštini Nacrt zakona o Visokom savetu sudstva je to obrazložio, s obzirom na to da svaki izborni član Saveta ima pravo na osnovu platu jednako osnovnoj plati predsednika Vrhovnog suda, najviše šesta platna grupa, smatramo da je sasvim dovoljno da se mesečna nadoknada članu Saveta po položaju, a to je predsednik Vrhovnog suda uveća za 20%, a ne za 30%, kako je predložilo Ministarstvo pravde.

Ovde imamo puno razloga zašto smo ovo predložili. Između ostalog smatramo, kao što smo i za prethodni amandman rekli, gde ćete časnije, važnije i većeg posla i važnijeg posla i više posla od posla koje ove ljude čeka? Potpuno je za nas neshvatljivo da ostavljate mogućnost, uz svo uvažavanje časne profesije, da neko može da misli da dok obavlja ovu funkciju može nečim drugim da se bavi.

Onog momenta, u ovakvom društvu, sa ovakvim pravosuđem i u ovakvoj zemlji gde ljudi zaista zbog galopirajuće inflacije, zbog nenormalno visokih cena stavljati ovakvu platu i uvećavati je za 30% - mislimo da je 20% sasvim dovoljno, stavlja se u rang najviših nosilaca pravosudnih funkcija u ovoj zemlji i mislimo, smatramo da je to potpuno dovoljno i ne vidimo zbog čega ovaj amandman ne bi bio uvažen, a pogotovo ne vidimo ko je taj ko će biti u Savetu i ko će da kaže – znate šta, ja sam toliko velik pravnik i tolika sam pravna veličina i pošten čovek da eto tih 10%, izvinite, mene to ipak onemogućava da se bavim časnim, a toliko odgovornim poslom u situaciji u kojoj nam je pravosuđe zaista u lošem stanju. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Samo sam hteo da ukažem na član 107. Zašto? Mada je i član 106. ovde koji kaže da nije dozvoljeno itd. i svaki drugi koji ugrožava slobodu govora, a u članu 107. privatni život drugih lica.

Kolega koji je, najgore od svega, uz to i pravnik, je na početku svog govora, koji nikakve veze nije imao sa ovim što je posle govorio vrlo opširno i na način koji nije održao budnost vladajuće većine, ja moram da kažem da je izneo podatke koje je mogao znati isključivo tako što ih je dobio ili na tajan, nezakonit način iz Bezbednosno-informativne agencije o jednom kolegi poslaniku, ili iz nekog drugog državnog organa.

Ne znam samo kao Trgovčević, ali mi se javlja šta je to što poslanika spaja sa ovim podacima. Javlja mi se da je to gospodin Vulin.

Dobro, samo da završim.

Zašto je prekršen Poslovnik? Ne sme se dozvoliti… Imate, kako kaže ministarka prisutna, krivične prijave, imate prijave drugog tipa. Iznosite o nekome opasne stvari. Zamislite da je izneo čovek ko sve od ovih što nelegalno grade nije platio porez? Pa, na šta bi to ličilo?

Hvala vam.

Gospodine predsedniče Skupštine, prekršili ste Poslovnik, član 107. Zbog čega?

Dakle, uporno se iznose kvalifikacije protiv kojih su se izjasnili i ministarka ovde prisutna, ali i šef poslaničke grupe većine, u smislu da se iznose kvalifikacije, neistine, presude verbalnog tipa o ljudima koji sede u ovoj sali, a vi uporno ne reagujete.

Mi smo sada ponovo čuli, između ostalog, ko je lopov, ko je kriminalac, a nakon toga što smo čuli nešto što, priznajem, do sad nismo čuli, a to je – ćutite i učite, ćutite i učite.

Ne može niko da govori kolegama narodnim poslanicima da ćute i ne može da govori da uče, ali, takođe su se neki drznuli da pričaju o cenzusu. Znate, lakše je pričati o cenzusu kad vam se stranka ugasi, pa vi šuš u SNS pretrčite. Onda pričati o cenzusu je jako hrabro.

(Predsednik: Jel to sad replika?)

Ne, suzdržavam se da ne uđem u istu.

(Predsednik: Nego se obraćate meni?)

Izvinjavam se.

Znači, gospodine predsedniče, kvalifikacije koje su kršenje člana 107, na koje se pozvala i uvažena ministarka da se ne čine, se desila i sad i nekoliko puta pre toga, niste reagovali. Zabrinut sam, ljudski, kolegijalno i poslanički, za stanje vaših vratnih pršljenova, zato što uporno gledate u ovu stranu, nikako da okrenete glavu u onu stranu. Ja imam isti problem sa vratom, razumete. Ja samo apelujem – pokušajte glavu fizički da okrenete i na drugu stranu, da čujete šta se govori i šta se izgovara, osuđujući sve ono što je izlaženje van Poslovnika, sa bilo koje strane, svaku nepristojnost, svaku uvredu, svaku diskvalifikaciju.

Hvala, gospodine predsedniče.

Uvažena ministarko, moram da kažem da mi ne možemo podržati ove predloge zakona iz više razloga. Prvo, po nama, problematičan je uopšte referendum na način kako je i raspisan i sproveden i termin održavanja i legalnosti isto.

Sa druge strane, kada se već to radilo, a svi znamo i tvrdimo i želimo i mi iz SSP, naročito, godinama na tome insistiramo da pravosuđe bude nezavisno, da nema upliva bilo kakvog od strane drugih grana vlasti, osim u retkim slučajevima korekcije kada je potrebno nekoga smeniti zbog očiglednog kršenja, recimo, krivičnog zakona, ono što se negde zove „impičment“. Mi smo kroz ove predloge zakona dobili suštinski promenjenu formu kontrole pravosuđa od strane vladajuće stranke. Ona je izmenjena, ona je dopunjena, krenulo se u jednom pravcu, napravljena su dva koraka napred, ali kao da ste želeli nekim nevidljivim oklopom da obezbedite i dalje suptilni, a opet sve prisutni uticaj izvršne vlasti na naše pravosuđe.

Neko će reći nije bitno, zato što znate šta, niko me nije tužio, ne tužim se za njivu itd. ne tiče se mene direktno. Mnogi naši građani će verovatno to reći, ali poštovani građani, ovo se tiče svakog od nas, zato što je pravda u liku našeg pravosuđa i njegove efikasnosti i slepila za naše razlike, političke, imovinske, ideološke, nacionalne, verske, socijalne, ono što nas čuva od varvarstva i propasti ovog naroda.

Ministarstvo pravde ne odlučuje o pitanjima koja smo mi danas dotakli, koja se tiču rada tužilaštva ili sudova, Ministarstvo pravde je ono koje se stara da onaj tas na vagi, na terazijama boginje pravde bude izjednačen i ravan i stara se da onaj povez preko njenih očiju ne bude izbušen ili ne daj Bože, nakrivljen, kakav je danas u Srbiji, jer pravda ne sme da vidi naše razlike.

Hoću da kažem da pravda kada svojim zakonskim mačem zamahne, treba onaj ko je kršio zakon da pada, bio on naprednjak, bio iz naše stranke, bio iz bilo koje druge. Bio on siromašan ili bogat. Toga danas nemamo. Nemamo toga već dugo godina u Srbiji. Mnogi su za to krivi i kritikovao sam i u ono vreme reformu pravosuđa iz više razloga. Mahom i primarno, jer nije postojalo čak ni pravo žalbe. Želim da budem pošten da sam to kritikovao i tada, kritikujem i sada.

Takođe sam molio, kumio uvažene kolege da nam kažu gde je 670 sudija koje je tada odstranjeno iz pravosuđa, učlanilo u SNS i zašto je pokojni Cvijan njih predstavio na konferenciji za štampu i molili smo da nas samo i jedino obavestite da li su vratili članske karte u stranci kada su vraćeni u pravosuđe. Ništa drugo nismo pitali. Nikada nam niste dali odgovor.

Druga stvar, kada ste u predlozima ovog zakona predvideli 2/3 potrebne znali ste sigurno da ne postoji kandidat koga će predložiti većina ovde, a da ćemo se složiti svi oko toga. Ne zato što nema takvih pravnika, istaknutih, ima i te kako u ovoj zemlji, 99% našeg pravosuđa su časni, stručni i pošteni ljudi, nego ste znali i morali ste znati, olako ste držali da nećemo primetiti da vam je bitno da predložite upravo one ljude koji odgovaraju da se očuva ovakvo stanje, a stanje je sledeće.

Tužilaštva ćute i čekaju nadzor, instrukciju, a do nedavno i premeštanje tužilaca zato što ih kontroliše osoba koja je verovatno jedini nevidljivi tužilac u celoj Evropi, Zagorka Dolovac. Tužilaštvo ćuti i na „Jovanjicu 2“, ćuti i na „Krušik“, jer ne znamo ko je kupao jeftino mine, a prodavao ih skupo. Ne znamo, nemamo zakonski zaokruživanje slučaja. Ćuti za dva minuta sa naplatne rampe u smislu da postoje indicija da ima nešto za toga. Ćuti o Savamali, ćuti o onim batinašima na Šabačkom mostu. Niko nije procesuiran. Ćuti o tome da ljudi kažu tukli smo vas u Kruševcu, ali nećemo da vam kažemo ko nam je rekao da vas tučemo u Kruševcu, jer nije zgodno da osoba bliska SNS bude procesuirana. I milion, milion drugih primera ovi ljudi pošteni će svi to da posvedoče.

Nikog ne vređam, nikoga ne etiketiram, govorim samo kroz činjenice. Jesu osuđeni izvršioci i to na kazne niže od zakonskog minimuma, poštovana ministarka. Ne želim da komentarišem presude, ali pošto je „resio dikata“, presuđena stvar, razumete.

S druge strane, istaknuti pravnici nas ispunjavaju brigom i zebnjom da će biti ljudi koji će omogućiti postavljenja na sudijska i tužilačka mesta na način na koji odgovara jednoj grupi ljudi koji mogu u jednoj sobi da se skupe i to urade sami. To nije izbor od strane samog pravosuđa. Pravda će ostati zarobljena u Srbiji, neće je naš narod videti. Ne postoje mnoge stvari koje smo predlagali, a koje, ministarka, nemaju formalne veze sa predloženim zakonima, ali ja koristim ovu priliku da kažem šta bi poboljšalo naše, po nama, loše stanje pravosuđa.

Nema suđenja dan za dan u krivičnim procesima, neophodnog. Nema obaveznosti javnog tužioca da obaveštava javnost, obaveznosti, minimum jednom nedeljno. Nema toga ni u naznakama da će se dogoditi. Nema specijalnog tužioca za visoku korupciju državnih funkcionera, nema. Nema tužioca koji ima sopstvenu policiju, a ne da moli bilo kog ministra da bi uhapsio ministra, poslanika, direktora javnog preduzeća, mora da moli partijskog kolegu da bi hapsio. Pa ljudi, to nama ne odgovara, nikome. Bili u vlasti ili u opoziciji. Valjda nam je cilj da Srbija bude slobodna i čista od kriminala i cilj nam je da tužilaštvo goni kriminal.

Završavam. Nema odgovornosti za ljude koji su pratili Belivuka, i trebali su da ga prate, ali pazite, u tom periodu oni ubiše pet ljudi i nikom ništa. Tražimo odgovornost za to i tad će Srbija videti pravdu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče Skupštine. Hvala, gospođo ministarka.

Hoću da kažem, drago mi je da je tu i kolega Đukanović, ne govorim ovo zbog replike, odmah da kažem, zato što vodi odbor nadležan za ova važna pitanja. Ja sam, ministarka, ovde izneo stvari za koje se mi zalažemo. Dakle, to je naš politički i pravni stav, zato što smatramo da će uvođenje tih možda noviteta u naše pravosuđe doprineti upravo da nemamo bojazan, strah i nedovoljnu obezbeđenost, između ostalog i nezavisnost sudstva. To je prva stvar.

Dakle, ne polazimo ni od kakvih ličnih potreba ili ambicija, ne daj bože, nego tražimo put da izbegnemo sve ono što je dokazano bilo loše do sada. A smatramo da je ono što je svakako loše bilo do sada, i jesam javno govorio o tome, kolega, jesam govorio javno, i nije pitanje o tome da li neko osuđuje nasilje ili ne, već to da se pobrinemo da se nasilje više kao modus operandi srpske politike i svakodnevica naša iskoreni iz našeg društva, da se iskoreni, nažalost, opšteprisutna korupcija u našem društvu i kriminal i da situacije koje svaki dan naši građani sreću i koje ih dovode, između ostalog, i do siromaštva i do bede i do nedostatka perspektive, budu prošlost. Po nama, one neće biti prošlost ako mi nismo obezbedili mehanizam da ne zakonodavna vlast, nego da izvršna vlast, što je još mnogo gore, rukom u nekoj opskurnosti izabere ljude koji će onda birati naše sudije i naše tužioce. Zato što znamo da nismo dostigli taj nivo, da većina ustane i kaže – evo pet nesumnjivih pravnih veličina. Ja bih voleo da je tako, ali predosećam i javlja mi se da se to ovde neće desiti.

(Predsednik: Dva minuta su istekla.)

Hvala vam.