Kao izvestilac Odbora, ispred Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine, moram da kažem da je na Odboru došao zakon o potvrđivanju ugovora između dve vlade, dakle, Srbije i Republike Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji i da je sama rasprava bila vrlo kratka i bez bilo kakvih disonantnih tonova, da je nakon toga Odbor jednoglasno usvojio i preporučio Narodnoj skupštini da se usvoji ovaj Predlog zakona o ugovoru između dve države o strateškom partnerstvu.

Hoću samo da kažem da je ovo dobra praksa kada imamo takve predloge, da su oni ugovori, sporazumi između dve države koji imaju dugu tradiciju. Mislim da je ovo zgodna prilika da se podsetimo da smo ugovor sa Mađarskom imali o večnom prijateljstvu 1940. godine. Moram da kažem i da napomenem da je tada veliki čovek i heroj, gospodin Teleki, predsednik Vlade, izvršio samoubistvo nakon napada na tada Jugoslaviju 6. aprila, baš zato što se pozvao na taj sporazum. Dakle, imamo jedno teško nasleđe, ali nasleđe koje je uvek potvrđivano sporazumima o prijateljstvu zato što je od interesa strateškog za našu zemlju, da imamo najbolje moguće odnose sa Republikom Mađarskom i sa mađarskim narodom. Ovaj sporazum to potvrđuje iako je u svojoj prirodi u većem delu tipskog karaktera. Međutim, ovaj sporazum omogućava da ti odnosi dalje napreduju, da imamo redovne komunikacije, sastanke, dve vlade, dva ministarstva, konsultacije. Siguran sam da će to biti i proizvod ovog sporazuma, kao i dalje unapređenje privredne saradnje.

Ono što takođe, na kraju bih podvukao, ovakvi sporazumi su potrebni Republici Srbiji i ovi sporazumi, kao i ovaj sada, tako i ono u buduće nikada ne mogu i neće biti vezani za bilo koga personalno, za bilo koju vlast. Ovo su sporazumi između dve države i tako ih treba gledati i na tome graditi budućnost naših naroda. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, član 107. je povređen zbog toga što je, ja moram da kažem, ne znam koji put tolerisano nešto što se po meni nalazi potpuno sa druge strane morala, etike i to naročito ovde imamo i vrsne lekare koji su prisutni u sali i tako nešto se ćuti i sluša.

Dakle, kolega Arsić je ovde ustao i rekao da u ljudi neki, ne znam koji, sa ove strane zreli, citiram, za Lazu Lazarević. Ne znam da li shvatamo svi koliko je opasno igrati se sa tim stvarima, govoriti i davati dijagnoze.

(Predsednik: Nije tako rečeno, gospodine Stefanoviću.)

Ovo nije prvi put, nažalost i vi to tolerišete.

Podneo sam, gospodine predsedniče, amandman i naravno, tražim od Vlade da razmotri mogućnost da se ovaj amandman usvoji. Zbog čega?

Dakle, Registar postoji i on je za jednokratnu upotrebu. To je tačno. Ali isto tako je tačno da smo do sada u Srbiji imali prilike da vidimo da postoje situacije u kojima se razni registri naših građana, bez obzira na Zakon o zaštiti podataka ličnosti, zloupotrebljavaju. Zbog toga smo predložili završne odredbe koje su kaznenog tipa. Dakle, da za lica koja za bilo koje druge namene, osim za namene prihvatanja, registrovanja radi dobijanja jednokratne pomoći bi se fizička lica kažnjavala sa iznosom od 10 miliona dinara, a pravna lica iznosom od 50 miliona dinara. To bi ostavilo mogućnost da neki ljudi koji imaju višak hrabrosti i višak svesti mogu da obaveste nekoga u ovoj državi ko može da realizuje ovako kažnjavanje u slučaju da ih neko nazove u sred dana ili sred noći i pita ih, recimo, za koga biste glasali i gde hoćete da se opredelite, da li ćete doći na ovo ili ono mesto, da biste otišli, recimo, na neki skup ili nešto tome slično.

Mislim da to nikome nije u interesu i da bi bilo dobro da ovaj predlog zakona koji zaista tretira naše mlade u Srbiji u jako teškoj situaciji u kojoj se nalazi čitava država da ih zaštitimo barem kroz neke kaznene odredbe od zloupotreba kojima bi neko pribegao, a što nas naše neslavno iskustvo u Srbiji, naročito skorašnje, uči da je vrlo moguće.

Hoću da kažem takođe da govoreći o ovom amandmanu koji sam predložio, mi smo predlagali i to da se pomeri granica na 15 godina i takođe smo predlagali i evo ja sada koristim priliku da kažem da ovakve stvari mogu da se izbegnu odgovarajućim sistemskim rešenjem, ministre, a to je recimo da postoji neka vrsta trajnog sistemski uređenog roditeljskog dodatka za kategorije mladih i dece do određenog godišta koja bi se isplaćivala svakog meseca, da ne bi ovo sve imalo stalni kontinuitet vanrednih uplata, zato što vanredne uplate gase požare akutne, a ne rešavaju sistemski problem.

Amandman koji sam podneo smatram da doprinosi tome da se izbegnu zloupotrebe i tražim od Vlade da ga usvoji. Hvala.

Gospodine predsedniče, hvala.

Samo sam hteo kratko da pokušam da intervenišem da se stvar vrati u raspravu, da se vratimo u temu, ali pre toga ima tu i jedno retoričko pitanje.

Pre svega toga, hoću da kažem da je, naravno, svima u interesu da kriminalci završe u zatvoru i nikada nikoga nigde niste mogli da čujete, vidite, naslutite od strane opozicije da su na strani ubica i ljudi koji hoće da vrše krivična dela. To je opasna kleveta kojom se koristite sve vreme. Apelujem na vas da to ne činite. To je ozbiljna optužba i stigmatizacija čitave opozicije.

(Milenko Jovanov: A stigmatizacija nas, to je u redu?)

Samo momenat. Ako je laž ono što je govorio Belivuk u istrazi, što, kako stalno govorite, ima pravo da laže po našem zakonu, što je tačno, a što mislim da je skandalozno, pitam vas onda na osnovu čega tvrdite da Lalić ne laže?

Znači, hoću da vam kažem, ako laže jedan i može da laže, može da laže i drugi. Ne tvrdim da je istina ni jedno ni drugo. Vaša poslanica je ustala ovde i rekla jednu stvar koja je zanimljiva, da postoji optuženi svedok. Ja bih voleo da se to razjasni. Okrivljeni svedok, znači čovek je okrivljen i ima pravo po našem zakonu, što je po meni nenormalno ako je okrivljen, da laže.

Znači, ono što je govorio jedan od njihovih ubica i koljača je laž. Ono što govori drugi od njihovih ubica i koljača je nesumnjiva istina. Ja vas pitam da li vidite nekonzistentnost u tome? A svi su deo organizovane kriminalne bande i svi su činili ili se sumnja osnovano da su činili teška krivična dela.

Da li ćemo mi za godinu dana od danas dočekati da će danas ugledni ljudi, kako ih predstavljate, na primer Radojčić, Zvonko Veselinović, za godinu dana biti žuti i oni koji su deo opozicije? Ja se plašim da mi idemo ka tome. Ljudi, ja vam na vreme kažem, ne prišivajte nama vaše znače, vaša ordenja i vaše članove. Hvala.

Gospodine predsedniče, član 107. Dostojanstvo Narodne skupštine je narušeno u govoru prethodne poslanice i niste reagovali na to, zato što u jednom momentu, vršeći otvoreno reviziju istorije, rekla da su ljudi koji su dokazani i presuđeni ratni zločinci, to što su osuđeni pred sudom za zločine koje su počinili januara 1942. godine, da je ta osuda bio čin fašizma.

Znači, to je vrhunac cinizma koji nije dostojan naše Skupštine. Smatram da ste na to zaista morali da reagujete, šta god ko mislio, apsolutno ne negirajući nevine mađarske žrtve iz 1944/45. godine. Stavljanje u isti koš, koji je izvršila prethodna govornica, je upravo ono što je najopasnije, koliko god da se tihim glasom kaže, ovakve reči duboke ožiljke ostavljaju na srcima svih stanovnika Bačke. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Podneo sam amandman na član 7. sa ciljem da se kabineti potpredsednika Vlade, ne svi, doduše, ovde se radi o pet kabineta, pet potpredsednika Vlade, smanje iznosi za održavanje i funkcionisanje kabineta, ako ništa na nivo troškova ostala potpredsednika Vlade ili na nulu, pošto smatramo da je nepotrebno. Sredstva koja bi na ovaj način bila opredeljena uplatila bi se, tačno smo izračunali, u dinar, za obezbeđivanje besplatnih udžbenika svim učenicima u Srbiji i besplatne užine, tj. besplatnog obroka svim đacima u Srbiji.

Smatramo da je ovo dobra mera, da je nešto o čemu svi pričamo, o čemu i vladajuća stranka često govori, ovo je prilika da Vlada pokaže da je u stanju da izvrši mere štednje, pre svega na sopstvenim kabinetima. Ja podsećam da su u pitanju kabineti potpredsednika, poštovane kolege, koji već imaju svoj resor u kojem su ministri. Dakle, na neki način ovo je duplirani trošak kabineta potpredsednika-ministara u srpskoj Vladi. Ne vidim nikakvo opravdanje funkcionalno, organizaciono, nacionalno, političko, da ovi ljudi imaju dva kabineta i da građani Srbije plaćaju višemilionske, stotine miliona dinara za funkcionisanje njihovih kabineta.

Ovim amandmanom tražimo da se ta sredstva, doduše, ne sva, ali smo tačno izračunali, preusmere na stavku koja će omogućiti svim đacima u Srbiji da imaju besplatne udžbenike i da imaju besplatan obrok u školi. Složićemo se, nadam se, da je jako teško reći da je nešto loše u ovom amandmanu i siguran sam, ako je iko od vas zaista pogledao u ovo, naći će ono i za šta se vi deklarativno zalažete, uključujući i prethodnu govornicu iz SNS, koleginicu koja je govorila o natalitetnoj politici i borbi za mlade i za naše naraštaje. Slažem se da je potrebno da Srbija mnogo više učini za naše mlade, za omladinu, za njihovo školovanje i olakšavanje tog teškog puta koji je pred njima.

Ono što je zaboravila da kaže koleginica, da je pre dva sata na Tviteru za koleginice iz opozicije rekla i napisala, citiram – da su kvočke. Sada ja vas pitam, kako možete ovde da govorite jednu stvar na mikrofon i gledate u našem pravcu i u vaše koleginice, žene iz opozicije i da kažete da su kvočke? Možda možete da se javite, koleginice, da objasnite šta ste mislili označavajući žene, koleginice iz opozicije, da su kokoške koje nose jaja? Da li možete to da precizirate?

Pozivam, naravno, pozivam, dobro ne nosi, ili ne nosi, onda objasnite šta vam znači kvočka za vaše koleginice, pošto kažete da ne vređate žene, pošto kažete da se ne bavite takvim stvarima, kada ustanete da obrazložite ovo, pokušajte da razmislite koliko ćemo preusmeravajući stotine miliona dinara iz kabineta potpredsednika Vlade, koji već imaju svoje kabinete kao ministri, na besplatne udžbenike i užinu za naše đake ostvariti upravo mogućnost da imamo budućnost ove zemlje i da svi na kraju ne pobegnu odavde zbog pre svega vaše neuspešne i veoma loše vlasti. Hvala.

Da li može replika, predsedniče, ili ne? Ne.

Poštovan gospodo ministri, uvažene kolege, dakle, čuli smo manje više vrlo jasan, precizan stav nas, Slobode stranke pravde iz poslaničke grupe Ujedinjeni i cele opozicije o ovom rebalansu. Samo bih hteo da kažem par stvari koje možda nismo dovoljno podvukli u kritici ovog rebalansa budžeta.

Prva činjenica koju uočavamo i mi i građani Srbije i Fiskalni savet jeste da nam se elektro energetski sistem gotovo u potpunosti raspao i da se sada daje dve milijarde evra i za njih i za Srbijagas da se ovaj sistem nekako spasava. To je činjenica broj jedan.

Činjenica broj dva, intervencijska sredstva u ovom rebalansu su od 286 milijardi dinara ili 2,4 milijarde evra ili 14% budžeta sad povećana da bi se krpila rupa u budžetu koja je napravljena i to najviše preko ova dva javna preduzeća. Mi smo vam govorili i upozoravali smo vas da je jedan od razloga zašto se ovo dešava neki od vaših loših kadrova koje ste postavili na, naročito u Elektro privredi Srbije, ali isto tako smo pokušali da vam kažemo, da ste smanjili ulaganja i u obrazovanje, i u socijalnu zaštitu, i u evropske integracije, i u mnoge druge stvari od kojih građani Srbije zaista očekuju neki napredak i u kulturu koja vam je tradicionalno mesto gde oduzimate. Vi ste povećali javni dug za samo godinu dana gotovo četiri milijarde evra. Možemo mi pričati da su razlozi kriza, da su razlozi da se svuda dešava. Ono što vam je smetalo u prethodnim vladama, sada vam ne smeta kod vaše vlade. Vrlo zanimljivo.

Da ne govorim o tome da je ovo sublimacija ovaj rebalans budžeta najglomaznije, pod znacima navoda, najstručnije Vlade posle deset godina vaše vlasti. Pazite, niste jutros došli na vlast, gospodo.

Ali, ono što ste uspeli za tih deset godina jeste da ovde moramo nepotrebno da slušamo o prethodnim vlastima, a znamo svi da ste prethodne vlasti vi u svakom smislu i kada znamo da je tolika rupa i toliko zaduženje, kada znamo da smo rekorderi u regionu u inflaciji, u cenama, u svemu što nam se nepovoljno dešava u našoj državi, ekonomiji, kada znamo da imamo milion ljudi na ivici potpunog siromaštva, danas smo saznali da smo 22. država u Evropi sa najnižim rastom, a prva po korupciji, gospodo, i onda treba da pričamo o tome kako su povećani prihodi. Da, ali zbog inflacije.

Ono sa čime želim da završim, ako može ministar Mali ili neko da mi odgovori kako je moguće da od sedam sekretara SKOJ-a, sedam potpredsednika, ljudi, povećate na pet potpredsednika za njihove kabinete, plus kabinet Ane Brnabić na 30 miliona, plus Novaku Nediću, Generalni sekretarijat Vlade, 5,4 milijardi, skoro 6 milijardi dinara koje treba da potroše za 45 dana…

Molim vas, završavam, alhemičarski, stručno, kako znate, objasnite mi kako će potrošiti za 45 dana, na šta će potrošiti i šta će ovim ljudima toliki novac i da li ste svesni uopšte šta radite?

Hvala.

Gospođo mandatarka, javio sam se po članu 107. Zašto?

Da, da, želim vama da kažem, ali pošto je gospođa mandatarka ovde involvirana u kršenje Poslovnika zato što vi niste reagovali pošto je ona tri puta ponovila jednu kovanicu koja glasi - kulturni genocid, želeći da pojača loš rad neke prethodne vlasti i na taj način optužila gotovo polovinu ovog naroda za genocid i da su izvršili kulturni genocid.

Ja bih hteo, gospodine predsedniče, da apelujem na vas da kada se koristi reč genocid, onda treba da se koristi u svom značenju, u svom najstrašnijem značenju. Ne postoji nikakav način, čak i od mandatarke, da to spoji sa rečju kulturni genocid. Kao što sam siguran da je to njena omaška i u nadi da to neće ponavljati ili da će se ispraviti, na neki način očekujem da se to desi, pošto sada čujem da mandatarka ne zna šta je decentralizacija, ali ovo bi ipak morala da zna.

Morala bi da zna da ne postoji kulturni genocid i da tako nešto reći je i opasno, optužujuće i besmisleno, i mislim da su pređene granice više puta, ali ovo je jedna stvar koja nju ne košta mnogo u političkom smislu, da ne koristi i da pokuša da ispravi. Hvala.

Gospodine predsedniče, član 27. Dakle, stara se o primeni Poslovnika, što mislim da ste propustili omaškom, i verujem da ste veoma koncentrisan čovek, ali nekako vam je promaklo više puta da mandatarka Brnabić, ovde dok iznosi svoje stavove, koji su potpuno legitimni, odprilike svakih 15 sekundi joj se potkrade kvalifikacija, uvreda ili neistina ili spin, koje upućuje političkim protivnicima. Ja ću vas podsetiti uvaženi gospodine predsedniče Skupštine, da su ovde ljudi koji će možda, najverovatnije biti članovi Vlade nakon obavljenog glasanja i da samim tim mandatarka može da ne razume to, ali vi morate da razumete da ona nije došla ovde, čini mi se, i nadam se da vi isto vidite kao ja, da vrši analizu, i da vrši seciranje prošlosti da bi opravdala omaške u sopstvenom mandatu. Ona treba po meni da da poslanicima uvid u to šta će i kako će raditi ova vlada…I čini mi se, završavam rečenicu….ne nije replika.

Mislim da ste propustili više puta da opomenete govornicu da ne čini to što čini, evo već nekih sedam časova.

Hvala gospodine predsedniče.

Uvažene kolege, podneo sam amandman sa punom svešću kao što su kolege iz naše poslaničke grupe, ali i drugih poslaničkih grupa ovde govorile da je Vlada koja je predložena u Zakonu o ministarstvima i o Vladi u suštini preglomazna. Međutim, ono što po nama svakako ne dostaje jeste ministarstvo za dijasporu i povratak. Ovaj deo – i povratak je nešto što bih hteo malo pobliže da objasnim zato što je to naš konkretan predlog.

Nemam mnogo iluzije da ćete prihvatiti naš predlog, ali smatramo da je važno kada pogledamo ljude u oči, naročito ljude koji su otišli u potragu za boljim životom, perspektivom, sigurnošću, izvesnošću i nedostatkom pritiska, korupcije i partijske države, a svi se u to zaklinjemo, da im kažemo šta predlažemo konkretno za njihov bolji život.

Približavamo se opasno toj tački u kojoj će biti više naših ljudi u inostranstvu, nego u zemlji. Mi imamo otprilike po nekim zvaničnim podacima između 60 i 70 hiljada ljudi godišnje koji odlaze u inostranstvo i to gledano u poslednjih 10 godina, od kada ste preuzeli vlast u ovoj zemlji. Ode 60-70 hiljada ljudi u ovoj zemlji, svih uzrasta, od mladih do starih. Više nije bitno ono da mladi odlaze, sada odlaze ljudi od 50, 55, 60, odlaze ljudi koji su stručni u koje je ovo društvo, ova država uložila mnogo za njihovo obrazovanje, ali odlaze i potpuno nekvalifikovani ljudi. Zato što ne traže samo platu, već traže sigurnost, izvesnost i perspektivu za svoju decu.

Mi smo zemlja, kako je ovde naveo jedan od kolega, koja će nažalost ličiti, ako se ovaj užasni trend u vezi sa mortalitetom i padom našeg nataliteta nastavi, ličićemo na Jermeniju u tom smislu, ličićemo na mnoge druge zemlje koje su spomenute i koje imaju mnogo više ljudi u inostranstvu nego u matici.

Zbog toga Stranka slobode i pravde i naša Poslanička grupa Ujedinjeni predlaže da se formira ministarstvo za dijasporu i povratak. Zašto povratak? Zato što bi ovo ministarstvo najzad moglo da predloži odgovarajuće zakonske predloge koji bi se ogledali u sledećem.

Prva stvar, da se omogući iz budžeta Republike Srbije potpuno olakšanje za povratak, selidbu članova porodice i porodica koje žive u inostranstvu, da se ti ljudi pomognu konkretno u mogućnosti da ulože svoj posao u matici. Pod tri, da omogući glasanje našoj dijaspori putem pošte ili elektronski na izborima za organe Republike Srbije. Pod četiri, da to ministarstvo predlaže proglašenje važnih rubnih delova Republike Srbije za delove od posebnog strateškog interesa, gde bi ljudi bili stimulisani da se naseljavaju.

Ovaj predlog koji iznosimo pred vas je predlog koji se rukovodi isključivo, ne brojem ministarstava, ne uhlebljenjem partijskih i koalicionih partnera, ne time da se ministarstva prave za ime i prezime, a ne obrnuto, već isključivo po tome da izbegnemo užasan tamni scenario koji čeka ovu zemlju ako se nastavi sa lošom politikom, sa bezprizornošću, sa forsiranjem partije i nikoga drugog, sa korupcijom i sa ekonomskim i svakim drugim otpadanjem.

Ovo je, ljudi moji, mogućnost da pomognemo oni koji to od nas očekuju i kojima se svi mi obraćamo pre svakih izbora. Ja vam, poštovane kolege, nudim mogućnost da kroz usvajanje ovog amandmana, što znam da se neće desiti, pokažemo tim ljudima da mislimo na njih i da nam je stalo, da želimo da se vrate u svoju zemlju jednog dana.

Rukovodio sam se izraelskim primerom, pošto oni imaju ministarstvo koje se bavi ovakvim stvarima i detaljno je razrađeno tačno koje oblasti na koji način, od učenja jezika, do pomaganja konkretno kod naseljavanja, sprovodi. Zašto mi u Srbiji sada ne pogledamo u tu budućnost koja je mračna i postavimo odgovarajući zakonski izazov i na taj način otklonimo ovu prepreku koja, nažalost, postoji i postojaće?

Znam, pre nego što kažete, da se ljudi iseljavaju i iz Hrvatske, ljudi se iseljavaju iz svih zemalja zapadnog Balkana, tačno je, ali se takođe ljudi vraćaju i u Rumuniju i u Bugarsku, zato što su digli plate svojim lekarima i medicinskim sestrama tri i po puta. Zato se iseljavaju iz Slavonije, pa odlaze u Irsku ili negde drugde i bave se IT i ne znam čim, ali oni nisu presekli veze sa svojom maticom, nikako. A mi sada imamo generacije naših građana koji odsecaju vezu sa svojom maticom, zato što druga generacija i treća više neće znati naš jezik i neće im padati na pamet, više neće dolaziti ni kod baka i deka koji, nažalost, s obzirom na naš ruiniran zdravstveni sistem, pitanje da li će biti živi.

Sve nas je manje, sve je teža situacija. Pokušajte da ovo razumete kao konstruktivan predlog koji je vezan isključivo za budućnost ove države i ovog naroda. Hvala vam.

Možda se nismo dobro razumeli. Dakle, da pokušam dodatno da objasnim suštinu ovog predloga, apelujući na prisutne srpske zmajeve i vitezove, 4000 ljudi mesečno ode iz Srbije. Možemo praviti 100 mostova, 30 auto-puteva, što je sve dobro za Srbiju, a ko će biti i ko će se voziti preko toga, o tome se radi? Sada možemo da pričamo kako smo došli do toga, koliko će biti ljudi u Hrvatskoj, u BiH, na KiM, možemo, ali to nikakvo rešenje nije.

Zašto odlaze? Mnogo je razloga. Pokušao sam da kažem na jedan konstruktivan, generalni način. Molim vas, ne mogu ljudi da vide svoju budućnost u zemlji, gde su danas ovakve plate. Mi imamo veće migracije danas iz Srbije, nego za vreme ratova, ljudi. Jeste, proverite brojeve. Proverite, 83% radnog stanovništva po relevantnom istraživanju želi da napusti Srbiju. Ljudi, 83%.

Dobro, u redu. Čemu nervoza? Ljudi, čemu nervoza, nisu oni ni naprednjaci ni rođendanski slavljenici ni SSP, oni su građani Srbije? Šta vam je? Neću da vam kvarim rođendansko slavlje, ljudi, da li vi vidite šta se dešava sa cenama u ovoj zemlji, sa grejanjem, sa mlekom, sa gorivom, sa time da ne možeš da se zaposliš ako nemaš odgovarajuću člansku kartu. Onda kažete… ljudi, polako samo, ni ti koga vređam niti koga prozivam.