Hvala gospođo ministarka na iscrpnom odgovoru, ne sumnjam ja u vaše dobre namere, ne sumnjam ja da vi želite najbolje našoj poljoprivredi. Ono što iznosim kao sumnju i kao problem je što nikako to da se desi i onda kada vas uhvatimo u očigledno flagrantnom kršenju svih mogućih civilizacijskih, ako hoćete i nasleđenih normi, gde je naš paor i poljoprivrednik naučio i zna da obrađuje i da živi od svoje zemlje, onda kažete - mi smo nasledili; čuvena rečenica. Vaša partija je na vlasti od 25 godina, 22 godine na vlasti.
Ne znam da li shvatate da ste 22 godine na vlasti u ovoj zemlji? Kako imate političke hrabrosti da kažete - vi ste tamo, neki su uništili? Konsultujte se sa šefom, molim vas.
Druga stvar, nema uslova za ulagača da mora da se bavi poljoprivredom. Nema. Nema mogućnosti da se javni kriterijum, javno objave za ljude koji uzimaju u zakup poljoprivredno zemljište, nema kriterijuma javno objavljenih.
Kažete da su paori neobavešteni i zato protestuju. Dragi paori, poljoprivrednici, vi ste neobavešteni, jer želite da se izborite da ne dobije jedan čovek, pravno lice, strano pravno lice, u zakup na 30 godina. Kažete - 30 godina je traženo. Uredu. Ali, su ti ljudi to radili sa mišlju da će neko od njih, da će neki konzorcijum naših poljoprivrednika, da će naši ljudi kroz javno nadmetanje moći da dobiju na 30 godina, ne vi sedite sa njima u kabinetu i dogovorite se.
I što je najgore i vi dobro znate da je već dogovoreno, sa „Tenisom“, dogovorili ste unapred, stalno to radite. Nešto dogovorite i pravite zakon da pokrijete vaš dogovor. Tako ste radili i za neke druge projekte, recimo „Beograd na vodi“.

To nije korektno. Priznajte bar toliko, budite iskreni pred građanima.

Predložio sam Narodnoj skupštini izmene i dopune Zakona o rehabilitaciji sa ciljem da se onemogući ono što se dešava ovih meseci, možda i godinu u Republici Srbiji, za šta su odgovorne sve vlasti do sada, a to je pokušaj rehabilitacije ljudi koji su progoni neistomišljenike, pripadnike drugih nacija i drugih vera.
Eklatantan primer toga je upravo ovo što se danas, proces koji se danas dešava pred Višim sudom u Beogradu, pokušaj rehabilitacije Milana Nedića, čoveka koji je bio sluga okupatora, i čovek koji je odgovoran za smrti hiljade rodoljuba, Jevreja i Roma, i čovek koji danas u Srbiji izaziva ogromnu kontraverzu, toliku da predstavnici vladajući stranaka ne smeju ni da se izjasne po tom pitanju.
Molim Narodnu Skupštinu i tražim od većine da hrabro pritisnete taster i omogućite da se danas ovaj predlog zakona stavi na dnevni red, pored 76 tačaka koje ste stavili, ova tačka ima veliki značaj, mnogo veći od onoga što smete u kameru da kažete.
Ako mi kao narod nismo spremni da odvojimo žito od kukolja. Ako nismo spremni da kažemo ko je bio okupator, a ko je bio antifašista i borac za slobodu, onda ova skupština može da priča o mnogo manje bitnim stvarima i da donosi zakone o regulisanju života građana Srbije koji ne znaju ni odakle su ni za šta su se borili i koje vrednosti zastupaju.
Za Republiku Srbiju izuzetno štetno što se pokušava rehabilitacija Milana Nedića, jer je to priprema za rehabilitaciju fašiste Dimitrija Ljotića. Da, da, a onda ćete klimati glavom umesto da prihvatite ovaj predlog da se to onemogući izmenom dva člana Zakona o rehabilitaciji kojima bi se onemogućilo da ljudi koji su sprovodili progon, donosili štetne uredbe, antirasne uredbe, ljudi koji su progonili neistomišljenike, rodoljube, pripadnike drugih partija, pripadnike drugih naroda, i veroispovesti.
Ne znam zašto klimate glavom. Jel, vam se sviđaju ti postupci?

Vidim, kolega klima glavom, ne znam da li me podržava ili me kritikuje.

Ali, ne znaju ni oni. U tome je problem. Treba da se izjasne.
Dakle, ja vas molim da se izjasnite o ovome. Pozitivno, zato što usvajanjem i raspravom o ovom zakonu omogućićemo, olakšaćemo sudovima u Srbiji da se odbrane od nelegitimnih, anticivilizacijskih, sramotnih pokušaja rehabilitacije.
Nemojte se čuditi ako vam za koji dan dođe isto to za Aćif Efendiju. Nemojte se čuditi ako vam dođe za ljudi koji su vešali građane po Banatu i Folksdojčere. Nemojte se čuditi kad vam to dođe.

  Još jedan pokušaj izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka kojim bi se omogućilo da u Srbiji sve stranke imaju približno jednake mogućnosti u kampanji.
Ovim izmenama i dopunama zakona predlažemo i levica Srbije predlaže da suštinski postoje jasna ograničenja na republičkom nivou, na lokalnom nivou i pokrajinskom nivou, koliko maksimum donacija politička partija može da primi od pravnih lica. Dakle, od preduzeća i preduzetnika u Republici Srbiji, od fizičkih lica, ne sme da pređe određeni iznos koji smo mi naveli u predlogu izmena i dopuna zakona. Ukoliko se pređe iznos, dali smo kratak rok od sedam dana u kojem mora da se vrate ta sredstva onome ko ih je donirao, i ako se to ne ispuni predviđena je i zatvorska kazna.
Ovo je jedini način da u situaciji ovako nestabilne demokratije, ovako autoritarnog režima kakav postoji danas u Srbiji, stranke imaju određenu zakonsku limitiranu mogućnost preko koje ne mogu skupljati sredstva i ne mogu imati novac više od onoga koliko je zakon propisao.
Inače, ako ovo ne usvojimo i ako se o ovome ne raspravlja u Srbiji, uključujući i obavezu medija sa nacionalnom frekvencijom da daju potpuno jednake uslove stranačkog predstavljanja u predizbornoj kampanji što je isto predmet naše sledeće izmene i dopune zakona.
Mi nećemo imati ravnopravnu demokratsku utakmicu i nećemo imati takmičenje u idejama, programima i politikama, već ćemo imati takmičenje u novcu, a pošto ste tu šampioni i zato što u ovom trenutku vaša stranka nezvanično ima preko dva miliona evra na tekućem računu, preko dva miliona evra imate na tekućem računu danas, ko će se sa vama takmičiti na izborima i na koji način? Sa zarobljenim, zatvorenim medijima, o elektronskim medijima govorim, bez mogućnosti da se takmičimo na ravnopravan način, bez mogućnosti da građani čuju jednake ideje i programe koje stranke danas u Srbiji predstavljaju?
Vi ćete verovatno ponovo ignorisati naš predlog izmena i dopuna zakona, jer očigledno, voleo bih da nisam u pravu, nije vam stalo da stranke imaju zakonsko ograničenje koliko novca mogu da dobiju. Ako se to usvoji, to će biti važan korak u uspostavljanju demokratije u Srbiji i u uspostavljanju ravnopravnosti, jednakosti političkih subjekata.
Ovo što danas imamo je sve samo ne to i zato vas molim i apelujem na vas da ipak podržite ovaj predlog i da se o ovim izmenama i dopunama zakona raspravlja u Narodnoj skupštini, gde je i mesto da se o tome raspravlja. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, sa ciljem da se prati dobra praksa koja postoji u određenim demokratijama u svetu, koja ograničava iznose privatnih donacija strankama u kampanji.
Dakle, po ovom predlogu se u postojeći zakon ubacuje član 22a, koji predviđa da ukupan iznos za izbor narodnih poslanika u kampanji, dakle, na republičkim izborima, ne može biti više, tj. najviše iznosi 180 miliona dinara po političkoj stranci, u autonomnoj pokrajini 60 miliona dinara, a na lokalu, tj. na listi za odbornika, šest miliona dinara i da je politički subjekt koji dobije viši iznos od ovog dužan da vrati donatoru u roku od pet dana. Ukoliko to ne učine, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do tri godine.
Smatram da je neophodno da u Srbiji kroz ovakvu odredbu, izmenu i dopunu Zakona o finansiranju političkih stranaka se politički subjekti u našoj republici dovedu približno u jednak odnos, približno u odnos koji će ostvariti i omogućiti fer političku utakmicu i izbornu kampanju.
U ovoj situaciji snažne disproporcije koje su i ranije postojale između stranaka vlasti i stranaka opozicije, pripremam i dodatnu izmenu i dopunu zakona koja će se odnositi apsolutno na jednaku mogućnost medijskog nastupa na medijima sa nacionalnom frekvencijom. Ako ne budemo imali jednaku zastupljenost u medijima sa nacionalnom frekvencijom i ograničenje donacija u političkim partijama, u ovom slučaju na 170 miliona dinara za republičke izbore, mi ne možemo imati fer demokratsku izbornu utakmicu, koja apsolutno u ovom trenutku ide na ruku SNS, koja ima milione evra na svom tekućem računu sada. Da ne govorim o tome koliko će se to uvećati kada počne izborna kampanja i da ne govorim o tome da ne postoji bilo kakvo ograničenje u milionima evra da vi potrošite u predizbornoj kampanji, poštovana gospodo.
Zato apelujem na vas da glasate za stavljanje ovih izmena i dopuna na dnevni red, da dovedemo srpsku demokratiju i naš politički sistem u situaciju u kojoj će učesnici biti približno jednaki u tretmanu, u pravima i mogućnostima u izbornoj utakmici. Ako se to ne omogući uz do sada primećene loše stvari koje su dešavale od strane vaše vlasti, i zastrašivanje i progon i nasilje i potkupljivanje, nećemo imati fer i demokratsku izbornu utakmicu.
Mi se na ovome nećemo zaustaviti i tražiću, naravno, i izmene koje će omogućiti jednako predstavljanje u minutaži na nacionalnim frekvencijama, jer to je državno i narodno dobro. Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovana predsednice, ovo je prvi put da obrazlažem Predlog izmena i dopuna Zakona o rehabilitaciji. Molim i tražim od kolega narodnih poslanika, svih onih koji veruju u istorijsku istinu, koji se protive istorijskom revizionizmu koji se dešava ovih meseci u Republici Srbiji, da podrže ove izmene i dopune Zakona i stave ih na dnevni red.
Izmene i dopune Zakona o rehabilitaciji koje sam predložio sadrže dve ključne stvari. Jedna je da se omogućava potpuna rehabilitacija žrtava prekih sudova od 1941. do 1944. godine i druga je da pravo na rehabilitaciju u Republici Srbiji nemaju lica koja su bila donosioci represivnih uredbi koje su ozakonile diskriminaciju, progon i ubijanje nevinih ljudi u periodu od 1941. do 1944. godine, kao i sva druga lica koja su bila deo kvinsliškog aparata u navedenom periodu.
O kome i o čemu se radi? Ova odredba, za koju tražim podršku da se stavi na dnevni red, faktički i de jure onemogućava nepravnu, protivistorijsku, protivcivilizacijsku rehabilitaciju i pokušaj rehabilitacije ujedno čoveka koji nije ni osuđen, a to je Milan Nedić, kao i Dimitrije Ljotić, kao dokazane sluge nacističkog okupatora u ovoj zemlji i ljudi koji ne zaslužuju da se zbog imovinskih potreba njihovih naslednika danas sprovodi sramni postupak njihove rehabilitacije i relativizacije žrtava, i banjičkog logora i kragujevačkog pogroma i svih drugih stvari, pokrivajući željom da se neka dobra dela pokriju i dobrim, ono što je bilo loše, a čega je nesumnjivo bilo. Nesumnjiva je istorijska istina da je Milan Nedić, kao i Dimitrije Ljotić, bio sluga okupatora.
Ovaj predlog onemogućava neprekidan provosudni cirkus koji se sprovodi u Srbiji, gde se ljudima koji su služili Hitleru omogućava da se izjednače sa onima koji su poginuli i borbi za slobodu. Sramota je da ovako nešto ne dobije podršku Narodne skupštine. Sramota je pred žrtvama Banjice i Starog sajmišta. Sramota je pred hiljadama onih koji su proganjani i ubijani, samo zato što nisu istog političkog opredeljenja, iste rase ili iste nacije. Pogledajte u oči vaših sugrađana koji ne misle isto kao vi i recite im da je to bila „srpska majka“. „Srpska majka“ je omogućila da ja Banjica bila puna do oslobođenja. „Srpska majka“, takozvana, je omogućila da je Beograd u februaru 1942. godine bio „oslobođen“ svog jevrejskog stanovništva i romskog.

Mislim da je to sramota.

Hvala gospođo predsednice.
Prvo pitanje se odnosi na ministra Verbića. Ministru Verbiću se postavlja pitanje vezano za predlog izmena i dopuna Pravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji ne reguliše jedan veliki problem koji postoji, a to je da vaspitači koji rade, recimo, pet ili deset godina u vrtićima moraju da budu pripravnici, kako bi polagali stručni ispit za licencu. Međutim, kao što se sve u Srbiji dešava, tako je u nekim drugim slučajevima, recimo, kod nastavnika se to ne uzima u obzir, koji posle jedne godine iskustva mogu da polažu stručni ispit za licencu.
Dakle, da li se ovde radi o diskriminaciji i šta će ministar Verbić učiniti da se ovo promeni i da se, ako ništa drugo, ujednači praksa koja postoji sa propisima koji postoje u ovoj državi, da ne bismo imali situaciju da posle pet ili deset godina neko bude pripravnik u ovoj zemlji?
Drugo pitanje se odnosi na predsednika Vlade Aleksandra Vučića. S obzirom na to da očekujemo i željno iščekujemo da tzv. nadležni državni organi počnu da rade svoj posao vezano za aktivnosti gospodina Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, moje pitanje se odnosi premijeru – da li će on dozvoliti da kao predsednik najveće vladajuće stranke gospodin Siniša Mali i dalje bude gradonačelnik, ako postoji osnovana sumnja, potkrepljena dokazima, dokumentacijom koju je objavio portal „Krik“, a to je da je on preko oca prisvojio državnu zemlju, da je kupovao stanove u Bugarskoj za of-šor kompanije i da li iko u Vladi zna ko su ljudi za koje je gospodin Siniša Mali kupovao stanove, koje su te kompanije, ko stoji iza njih, koji kapital i da li je u pitanju samo situacija u kojoj se kalendarski meri da li je on to radio 2012. ili 2014. godine ili bilo ko u Vladi u ovome vidi neki, ako ništa drugo, moralni, ako ne krivično-pravni problem i da li je moguće voditi prestonicu od strane gospodina Siniše Malog posle ovako teških dokaza koji ga opterećuju? Nama se čini da nije moguće i mislimo da on treba pod hitno da bude smenjen ili da podnese ostavku.
Sledeće pitanje se odnosi na ministra pravosuđa, pošto nemam koga drugog da pitam u ovoj državi – kako je moguće da Viši sud u Beogradu ponovo odlaže izdržavanje kazne za izvesnog Kristijana Golubovića, koji se nalazi u tv programu „Farma“, koji se prikazuje na jednoj televiziji bliskoj režimu, kada je dva puta već odlagano na po tri meseca izdržavanje kazne? Inače, on je osuđen na osam godina zatvora pravosnažno zbog trgovine heroinom i nedozvoljenog držanja oružja. Zašto se ovo dešava u Srbiji, ko je za ovo nadležan i odgovoran, dok se istovremeno ljudima koji imaju dug od 3.000 dinara pleni imovina?
Pitanje za gospodina Vulina, ministra za rad i socijalna pitanja – da li je upoznat sa situacijom u Kosovskoj Kamenici i Ranilugu gde je predsednik opštinskog odbora SNS, koji je doduše tamo u manjini zato što je u pitanju Pokret socijalista, tih koji o svemu odlučuju, istovremeno ima primanja, zove se dr Đorđe Andrejević, stomatolog u Zdravstvenom centru u Gnjilanu, 150% od plate od 100.000 dinara, kao član opštinskog veća u Kosovskoj Kamenici 30-40 hiljada dinara, do pre dva meseca direktor tog centra, pa su ga smenili iz ministarstva, pa se ipak onda on zaposlio i radi u tzv. kosovskim institucijama za šta kao stomatolog dobija još 700 evra i plus na sve to je načelnik porodične medicine, takođe ispred prištinskih vlasti? Da li vam je, gospodine Vulin, smetalo da se postavi čovek i što planirate da postavite čoveka Vasić Zvonimira, koji je istovremeno čovek na platnom spisku u kosovskoj opštini, za šta dobija platu od 700 evra, i šef je čoveku koji se zove Dejan, predsednik upravnog odbora Zdravstvenog centra, koji sada treba da mu bude direktor, da ga smeni u srpskom sektoru za socijalni rad?
To je taj paralelizam koji postoji na Kosovu – jedan radi u kosovskim institucijama, jedan u našim, ali obojica primaju po tri-četiri plate istovremeno.
To su pitanja koja se tiču onoga što je aktuelno, a svakako bih hteo da pitam ministra Sertića – šta je sa preduzećima u stečaju, koje je prodato, da li je ijedno prodato u međuvremenu u postupku koji je pokrenut, koliko su radnici dobili primanja? Hvala.

Gospodine predsedavajući, nekoliko puta, sigurno šest, sedam puta molio sam Skupštinu i uvažene kolege da stavimo Predlog zakona o slobodi od straha na dnevni red, svaki put ste odbili. Smatramo da se ovim zakonom štite i ostvaruju Ustavom zajamčena prava građana Srbije i sprečavaju se zloupotrebe u vršenju vlasti, koje organi izvršne vlasti sprovode u Republici Srbiji. Svako postupanje organa javne vlasti Republike Srbije koje ima karakter zastrašivanja ili sadrži pretnju kojom se građani prisiljavaju da protiv svoje volje ili odricanjem od svojih zajamčenih prava nešto čine ili ne čine je povreda prava na slobodu i na život bez straha i kažnjava se po zakonu. Ovde je određen i član Krivičnog zakona, po kojem se kažnjavaju ovakvi akti državne vlasti.
Svaka državna vlast u poslednjih 70 godina sprovodila je u nekom momentu određene akte kojima su izazivali strah ili suzdržavanje građana od korišćenja nekih prava ili sprečavanje građana u korišćenju nekih prava, ali mislim da u skorijoj istoriji nije zabeležno da se ovako nešto radi što radi sadašnja izvršna vlast i Vlada Republike Srbije. Nisu otkriveni ljudi koji su tukli političke protivnike ni u mestima u Vojvodini, ni u Mionici, ni na nekim drugim mestima, iako se zna, iako su podnete krivične prijave, iako su ljudi identifikovani. Ko je gospodina Bobića tukao u Vrbasu? Sto puta postavljamo isto pitanje, znamo odgovor, obavestili smo nadležne organe, ništa se dešava.
Šta je izazivanje straha ako nije izazivanje straha da se šalju batinaši po izbornim mestima, da se hapse politički protivnici na osnovu rekla-kazala, kojima sada država mora da plaća odštetu jer niko, niko nije osuđen od onih silnih ljudi koje ste hapsili, samo zato što misle drugačije od vas? Šta je izazivanje straha ako nije izazivanje straha situacija u kojoj se preti otkazima? Devetnaest hiljada radnika će biti otpušteno iz javnog sektora, šest hiljada sa Železnice, preko 15.000 iz tzv. preduzeća u restrukturiranju, tj. preduzeća u stečaju. Zar nije to strah za egzistenciju i za život? To je ono što radi vaša vlast. Izazivate strah, izazivate teskobu, osećaj nelagodnosti kod građana Srbije, opšte nesigurnosti. Ugrožavate vladavinu prava. Politički protivnici su za vas neprijatelji. Ko misli drugačije od vas, on je izdajnik Srbije, on je meta tabloida pod vašom kontrolom. To je ono što radite. Molim vas da stavite ovo na glasanje.

Gospodine predsedavajući, podneli smo Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, koji glasi – ako vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva tim prevoznim sredstvom izazove saobraćajnu nezgodu i povredi lice koje ostavi bez pomoći i usled ne pružanja pomoći nastupi smrt ili trajni invaliditet povređenog lica počinilac će se kazniti zatvorom od pet do 20 godina.
Dakle, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji predlažemo, se pooštrava kaznena politika u jednom konkretnom slučaju koji je naša praksa i stvarnost i ono što se dešavalo nedavno u Srbiji, poput slučaja „kantrimen“, da čovek izvrši saobraćajnu nezgodu, blago rečeno, da udari čoveka automobilom, a da onda pobegne i ne ukaže mu pomoć. Sada kaznena politika predviđa vrlo, vrlo blagu kaznu za tako nešto.
Ukoliko biste pristali da se ovo stavi na dnevni red, tj. staviće se, i da glasate za to, mi bismo danas, kada se raspravlja o preblagoj kazni za čoveka koji je glavni akter slučaja „kantrimen“ i koji je nakon što je ubio čoveka u Beogradu pobegao čak u Kinu i za to dobio četiri i po godine, a za dve godine će izaći iz zatvora. To je sramota srpskog pravosuđa.
Imate sada priliku da glasate da se ovakvi slučajevi ne ponavljaju, da ograničite arbitrarnost naših sudova koji olako daju niske kazne ili uslovne osude za krivično delo kada se ne pruži pomoć, kada se osoba povredi u saobraćajnoj nezgodi ili nesreći.
Molim vas nemojte posle da pričate da su sudovi nezavisni i da rade svoj posao i floskule tipa – mi nema šta da komentarišemo. Ima šta da komentarišemo. Čovek je izgubio život, a ekipica iz „kantrimena“ je zbrisala, a ovaj je pobegao čak u Kinu i sada će za dve godine da izađe iz zatvora. To je sramota Srbije. Građani vas gledaju, oni su vas birali. Podržite ovaj predlog, onemogućimo ovakve slučajeve u budućnosti. Hvala.

Postavljam pitanje, ne znam kome da postavim pitanje u Vladi, evo, recimo ministru privrede, kako on komentariše da svaka opština u kojoj je na vlasti SNS je kompletnu Grand produkciju provukla kroz budžet?
Moje pitanje za ministra Rasima Ljajića i ministra Vulina je kako objašnjavaju da su juče, povodom Dana oslobođenja Kruševca i Niša, u Drugom svetskom ratu, ponavljam, 71 godina nakon Drugog svetskog rata, zašto je gradonačelnik Perišić i ministar Gašić u Kruševcu, položili vence i zašto na spomenik palima iz Prvog svetskog rata? Da li je to zato što naše ministarstvo nije našlo za shodno da nađe neku bolju lokaciju, ili mi prosto nemamo spomenik?
Sledeće pitanje je zašto u biltenu APR-a za ministra privrede Sertića nije objavljen podatak, a prvobitno je urađen, pa onda nije odštampan i nije objavljen, da broj zaposlenih u velikim preduzećima tokom 2014. godine je smanjen za, poštovani građani, 126.181 zaposlenog, pošto je u 2013. godini iznosio 430.789 a u prošloj 304.608, dok je u srednjim i privrednim društvima pad nešto manji i meri se indeksom 96 ili apsolutnim ciframa 199.000 radnika manje u prošloj godini u odnosu na prethodnu? U zbiru svih radnih mesta smanjenje broja zaposlenih je manje i iznosi ukupno 18.839 između 2013. i prošle godine, a broj privrednih društava smanjen je za oko 2.000. To su podaci iz APR, koji iz nepoznatog razloga, a voleo bih da mi ministar odgovori, nije odštampan i nije objavljen.
Veliki broj građana se javlja, poštovani ministre Vulinu, sa pitanjem – zašto se insistira i dalje neprekidno da se kroz evidenciju za nazaposlene ljudi moraju angažovati na radnim poslovima i zašto socijala i socijalna davanja se stavljaju u tržišnu kategoriju i dokle mislite to tako da radite, naročito i inače ugrožena prava Roma ovim se dodatno gaze i nipodaštavaju, tako da mi nije jasno kakva je vaša projekcija kada znamo da za desetine hiljada građana Srbije je u poslednjih godinu i po dana palo ispod granice siromaštva, preko 20.000 ljudi samo u poslednjih godinu dana? Raste nam broj beskućnika u Srbiji, raste broj formulara iz Vulinovog ministarstva, apsolutno ništa se u tom smislu ne poboljšava, pored svih vaših propagandnih aktivnosti.
Ono što sam takođe hteo da pitam premijera Vučića, ministra Dačića i Marka 5.0 Đurića, dakle, prvo pitanje je – kada ste saznali za uslove koji su se pojavili u amandmanu na Poglavlje 35? Kog datuma, koje godine? U čemu konkretno, osim terminoloških nesaglasnosti je to u suprotnosti sa Briselskim sporazumom koji ste potpisali? Najvažnije pitanje, na koji način će država i naša diplomatija u narednom periodu da deluju da isprave ovaj spoljno-politički fijasko koji je Vlada doživela, najveći posle Rambujea i mišljenja Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova?
U svakom slučaju, mi smo država u kojoj se kroz sredstva javnog informisanja ističe kako imamo porast zaposlenih. Život vas demantuje. Imamo pad zaposlenih u Srbiji. Statistika vas demantuje, imamo pad. Imamo pad prihoda, iako ste povećali sve poreze. Zbog toga pitam ponovo ministra Vujovića, nijednom nisam apsolutno nijedan odgovor Vlade, poštovana predsednice, nisam dobio na bilo koje pitanje koje sam postavio u poslednjih šest meseci.
Zašto Vlada, pitanje za premijera, ne odgovara na pitanja, makar nesuvislo, makar formalno, makar izokola, na bilo koji način, zašto ne odgovarate narodnim poslanicima na pitanja? To je neverovatno.
Dakle, da li ćete razgovarati, ministre Vujoviću, sa MMF-om da se uradi moratorijum na otplatu spoljnog duga i za nas i za druge zemlje zapadnog Balkana, čime bi država prihodovala preko milijardu evra za neophodne reforme? Da li ćete uvesti nove poreze, recimo, crkvama i verskim zajednicama, čime ćete obezbediti preko 140 miliona evra i onemogućiti dalje smanjivanje protivustavno i nezakonito našim penzionerima njihovih penzija? Na koji način ćete obezbediti nova radna mesta, ministre Sertiću, ako se Srbija deindustrijalizovala ovih dana?

Ovako, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova – šta je sa krivičnom prijavom 434/09 od 6.10.2009. godine koja je podneta protiv kupka „HK Kongrap“ Slobodana Stankovića, Darka Matijaševića i Darka Pašića, generalnog direktora, kao i Vesne Džinić.
Od tada ova prijava, kao i mnoge druge, stoji u fioci. Tužilac je Vera Stanić. Mene su radnici kojih je veliki broj i koji nisu primili plate godinama i zaostala potraživanja obavestili o ovom ogromnom problemu koji se na bilo koji način ne rešava.
Počeo je u fazama, od kojih je najzanimljivija druga faza uništavanja „Kongrapa“, a to je lažni prospekt o imovini gde je lažno prikazano manje za 1.804 kvadrata u zgradi na Terazijama 4, dakle pre prodaje, u Kosovskoj ulici manje za 1.257 kvadrata i u Soko Banji manje za 1.734 kvadrata. Ovaj predmet apsolutno nije rešen na bilo koji način i očigledno je da postoje opravdane sumnje da neko pokušava da zataška i sačuva ljude koji su kupili poslovni prostor budzašto, u manjoj kvadraturi nego što jeste, i te prijave dan-danas stoje u fijoci nadležnog tužioca.
Pitanje za ministra Sertića i premijera Vučića vezano za RTB Bor. Dakle, videli smo da su u proteklih nekoliko dana organizovani građanski protesti u Boru zbog povećanog zagađenja koje se nikako ne smanjuje iako imamo novu topionicu u Boru. Ovaj skup građana nije politički, dakle, ne stoje političke partije iza njih, već je to skup očajnih građana kojima je ugroženo zdravlje. Moje pitanje je – kada znamo da ovaj skup i ovaj protest nije usmeren protiv RTB Bora koji hrani i Bor i celu okolinu, nego je usmeren protiv onih koji su potrošili više od 300 miliona evra narodnih para, a da nisu rešili problem zagađenja dan-danas dok ovo pričamo, zašto je premijer Vučić otvarao topionicu ako sada menadžment mesecima posle toga izmišlja neke nove rokove i da li on za to zna? Šta je njegov odgovor za ovu neizdrživu situaciju?
Takođe, da li je uredbom Vlade, ovo sam već jednom pitao, a nisam dobio odgovor, skinuta obaveza testiranja uvoznih ugljeva i koncentrata na radioaktivnost? Da li je tačno da je Vlada uredbom skinula obavezu testiranja na radioaktivnosti uvoznih ugljeva i drugih materijala za topionicu?
Novo pitanje za ministra Sertića i premijera – koliki je mesečni gubitak „Železare Smederevo“ i kada ćete objaviti ugovor o angažovanju menadžmenta, na šta ste inače obavezni? Koliko je ostalo od 170 miliona evra, koliko su građani Srbije platili menadžmentu da uprava „Železarom“, i koliki su gubici? Zašto pokušavate u novembru mesecu, predsedniče Vlade, ministre Sertiću i ministre Vujoviću, da prodate „Telekom“, profitabilno državno, ne državno preduzeće, ali sa većinskim državnim udelom? Zašto pokušavate da ga prodate i po kojoj ceni? Da li ste svesni šta će to značiti za građane Srbije, za naš bruto društveni proizvod, za cene koje će biti povećane, za ljude koji će biti otpušteni itd?
Kada ćete, u kom roku i na koji način ukinuti skrivene bankarske troškove, koji se od bankomata do tekućih računa itd. održavaju? Kada ćete zakonski prihvatiti predlog, ministre Vujoviću i guvernerko Tabaković, da se ograniče bankarske kamate mnogim od naših zelenaških banaka? Kada ćete i na koji način prihvatiti, ministre Vujoviću, da se reši problem tzv. švajcaraca, tako što bi se kurs vezao za evro na dan uzimanja kredita, kako je to rešeno, recimo, u Hrvatskoj? I, ako nećete, zašto nećete?
Kada i na koji način ćete, ministre Vujoviću, rešiti problem smanjenih penzija i plata i kada ćete ih minimum vratiti na nivo na kojem su bili, pošto se pokazalo da možemo da pravimo nacionalni stadion za 150 miliona evra, a ušteda od penzija je oko 130-140 miliona evra? Da li, ministre Vujoviću, penzioneri plaćaju za nacionalni stadion, dok su nam bolnice u raspadu?
Pitanje za ministra Stefanovića dr Nebojšu – kada ćete rešiti jedan od zabeleženih napada na članove DS u raznim opštinama na lokalnim izborima, recimo u Vrbasu? Kada ćete procesuirati poznate počinioce na Danila Bobića? Hvala.

Mislim da malo diskriminatorno pristupate u davanju reči za Poslovnik, gospodine predsedavajući, pošto ste šefu većine dali reč onako na šapat.