Gospođo Brnabić član 106. zbog ovakvih govora meni ste izrekli četiri opomene. Sada ste dozvolili gospodinu Komlenskom, sledbeniku Mirjane Marković da nas ovde naziva terijerima, da govori o nekakvom razdoru da mi mrzimo ljude iz Republike Srpske. Što to dozvoljavate? Što kažnjavate mene i moje kolege, a ovo ne kažnjavate? Sada vas pitam – kako sada to? Koji to aršin vi koristite kada vodite ove sednice? Ja sam vam skrenuo pažnju. Pravite se ludi. Ajde, ako hoćete da vodite stvarno kao što ste počeli, nastavite.

Gospodin Komlenski je govorio pre svega o nečemu što nije na dnevnom redu. A, o čemu je govorio, verovatno se i Mira Marković prevrće u grobu, kada vidi ko ga je nasleđuje.

Dozvolićete mi, predsedavajuća, tj. predsednice parlamenta da se pre nego što pređem na temu dnevnog reda zahvalim kolegama iz SSP, iz Srca, iz NADE i svima onima koji zajedno izlaze na istoj listi na izbore u Novom Sadu. Koliko god mi bili različiti imamo zajednički cilj a to je da jednom za sva vremena sklonimo ovu lopovsku vlast iz naše Srbije, a to jedino možemo da uradimo zajedno i kada to budemo shvatili da koliko god da smo različiti i levi i desni, različitih orijentacija i programa jedino zajedno možemo da srušimo SNS. Na to sam pozivao od početka i evo i dalje pozivam da se ujedinimo ljudi.

Sada da pređem na temu dnevnog reda. Ne znam, gospođo Brnabić, i vi svi koji vodite ovu državu ko pravi spiskove i šalje one male listiće i poziva na izbore ljude? Ako bi mogli mog pokojnog Dimitrija, mog oca koji je umro pre 16 godina da više pozivate da glasa. Čovek je umro pre 16 godina. Ljudi, i dan danas dobija od kada je Vučić došao na vlast, moj pokojni Dimitrije, poziv da glasa. Sada mi objasnite kako je to moguće? Čovek jednostavno više nije živ, tako da vas molim da ga više ne pozivate jer je fizički onemogućen da glasa.

Druga stvar, razmišljam nešto …

Gospođo Branabić, jel možete ovog što urla tamo da ga smirite malo, molim vas.

Gospođo Brnabić, za to što sada radite vi ste meni dali četiri opomene. Evo ja ću sad da stavim moju karticu platnu, pa vi skinite koliko kog treba. Kad god napravim neki prestup, vi odvadite koliko treba sa mog računa, pošto ste me četiri puta već opomenuli, biće i za vašeg brata, a biće i za grejanje, za bazen gore u Jovankinoj vili.

Dakle, ko se najviše raduje ovim izborima, ko zna kojim po redu, gospodo nesnsnošljivi? Znate ko se najviše raduje? Oni moji Romi koji žive ispod mene dole u Žarkovu, Makišu, jer kad god su izbori vi dođete i date im po hiljadarku i oni kažu super ponovo izbori, evo, dobili smo još po 1.000 dinara od Vučića. To je vaš opravdani metod. Najvećoj sirotinji dajete po hiljadarku, onima koje ste ucenili radnim mestima, koje držite po javnom sektoru, pretite otkazima, to ćete da nastavite da radite.

Dakle, šta se dešava dalje? Nesumnjivo da će izmene ovog zakona i ovaj zakon doprineti da više ne možete da tumbate ljude iz Kruševca u Kragujevac, da tumbate ljude po Srbiji i da se bavite nomadskim izborima. To više nećete moći da radite, a ostaje veliki posao koji nas čeka, a to je da Srbi konačno oslobode svoj javni servis.

Evo, bio prošli put ovde na razgovorima, to je deo takođe ove priče o poboljšanju izbornih uslova, došao Bujke na razgovor. Prvo Hil, koga ste pozvali, jer vam bitniji Hil od Bujketa, mada je i Bujke isto bitan, došao čovek nešto da razgovara, a o čemu da razgovara, da razgovara o tome da opozicija dobije vremena u informativnom programu RTS-a onoliko koliko je dobila na ovim izborima. Koliko je to opozicija dobila 17. decembra? Samo se vi smeškajte gospođo Brnabić, lepo vam stoji taj osmeh u uglu usana. Vrlo ste šarmantni.

Dakle, sve bi bilo drugačije da ste vi nesnsnošljivi dobili 17. decembra na izborima u Beogradu, ali vi te izbore niste dobili i pored epske pljačke i pored toga što ste trpali ljude, prijavljivali ih da žive u trafostanicama, pa to Biba struja ne bi preživeo, to što vi radite.

I pored toga što ste našli nove preletače, zaprao stare, jedna je stara, ona se zove Milica, Mica sa dva lica, Milica zavetnica, koja je na onim prethodnim izborima dala četiri svoja odbornika, pa ste vršili vlast u Beogradu iako ste dobili 70.000 glasova manje, pa ste našli ovde neke iz Mi – glas iz naroda, doktora ovog trećeg oka Nestorovića, ovog Jerkovića, Jerkovića koji je bio samostalni poslanik ovde, pa ste našli ovog Kena. Evo ga ovde, ovaj od Barbike muž, Ken. Sve bi to drugačije bilo i ne bi gospodin Jovanov, ovaj gutač žaba, morao da guta sad najveću žabu. Kako ste gospodine, jer krekeće nešto sa one strane? Jel sve u redu?

Kaže - nema veze krši se Ustav, kao njemu problem što se krši Ustav. Jovanovu problem što se krši Ustav, pa sam morao da progutam žabetinu. Popijte malo vode, jel krekeće nešto sa vaše strane.

I tako sve u svemu, na kraju da završim, pošto smo rekli treba da se završi ovo, gospođo Brnabić može jedno pitanje? Može? Koja je vaša tačna adresa prebivališta ili boravišta? Užička, jel? Nije. Gde je? Jovankina vila, preko puta Kristofera Hila, jel, na Dedinju? Samo se vi smejte gospođo Brnabić.

Znači, građani Srbije, u ovoj zemlji biće bolje onog momenta kada Ana Brnabić prestane da boravi i da prebiva i da živi u Jovankinoj vili na Dedinju, kad prestane epska pljačka svih vas koji ste puni kao brodovi i fejkujete ovde nekakve izbore. Ništa vi nećete ovde da promenite, doći će dan da vam ponovim, vama je smešno gospođo Paunović, takođe. Smešno vam je? Hajde smejte se malo da vas čujem, hajde. Neka vas čuje narod kako se smejete.

Vidite građani Srbije svi ovi koji sede ovde i ovi koji su sedeli na prošloj sednici ovde, teški su milione evra, puni su kao brodovi, ne znaju šta će sa parama i smešno vam je naravno. Lako je iz Jovankine vile, iz bazena gospođo Brnabić smejati se građanima Srbije dok vam plaćaju grajanje za bazen. Vama je to smešno.

Vidite ovako, ja sam do sada vama dužan, ne znam da li ste mi skinuli nešto sa kartice do sada, verovatno sam nešto prekršio, do sada ste mi skinuli samo za protekle dve sednice 40.000 sa računa. Samo da znate, doći će dan kada ćemo mi doći kod vas da vam ispostavimo sve računa, da kažete koliko vredi taj ugovor sa Ziđinom, koliko vredi Jovankina vila, da, da, sve što ste sakrili od naroda, koliko vrede svi vaši tenderi, koliko će da košta građane Srbije to što ćete im srušiti Sajmište, jer ćete da gradite sa Arapima ponovo neke velelepne hotele, a pojma nemam koliko to košta. Koliko će da košta rušenje simbola srpske države, Generalštab. Pitanje je šta ste vi nameračili, da srušite Generalštab, zamisli Jovanov da ustane iz groba Vojvoda Stepa, znaš šta bi ti radio? Progutao bi mnogo žaba.

Dakle, gospođo Brnabić, trenutno boravite u Jovankinoj vili, kada budete boravili tamo gde vam je mesto, a to je Zabela, ovoj zemlji će biti bolje. Hvala lepo.

Gospođo Brnabić, znate li šta piše u članu 27. Poslovnika Narodne skupštine?

Piše da ste dužni da primenjujete ovaj Poslovnik.

Samo mi recite, po kom osnovu je gospodin Torbica dobio reč? Samo malo da završim, da li je to zato što je gospodin Aleksić pitao gospodina Vulina da li je brao rotkvice u Jovanjici?

Hajde samo vi radite svoj posao, gospođo Brnabić, znamo da ste noviji, možda vam ne ide, evo ja sam tu da vam pomognem. Dakle, obratite pažnju po kom osnovu dajte pravo na repliku narodnim poslanicima.

Gospođo Brnabić, član 103.

Imam pravo usmeno da vam ukažem ako mislim da je došlo do povrede, možda nije konkretno od učesnika ovde u raspravi. Pitam vas – ko su ove osobe gore koje sede i slikaju vas u raznim pozama, a te slike, te fotografije izlaze u „Informeru“? Ko je dozvolio i po kom osnovu ovim osobama da sede na galeriji? Sad vas to pitam, znate zašto? Zato što juče izlaze fotografije, ja se spremam za sednicu, a ispada da spavam. Ja vam kažem sad – ko su ove osobe gore na galeriji, po kom osnovu je njima dozvoljeno da sede i da fotografišu narodne poslanike?

Ovo nije zloupotreba Poslovnika, najdobronamernije vas pitam zašto.

Da li ste čuli šta sam rekao?

Niste me čuli?

Ne, samo malo. Da ne bude da zloupotrebljavam Poslovnik, pošto ćete mi oduzeti od vremena poslaničke grupe.

Znači, gospođo Brnabić, nisam spavao, ne spavam na ovim sednicama. Ja vas pitam… Samo malo. Jel mogu da nastavim?

Znači, ja vas pitam, najdobronamernije, ukazao sam na član 103, ja vas pitam – zašto ove osobe fotografišu narodne poslanike sa galerije i po kom osnovu je njima dozvoljeno prisustvo na ovoj sednici? To vas pitam u okviru člana 103. Poslovnika.

Znači, ja vas pitam – ko su osobe na galeriji?

Ko? Da su pozvani znam, ali ko su osobe na galeriji?

Ne znate vi, stvarno? Ko ih je pustio ovde, pošto ne znate? Ko su osobe na galeriji?

Znači, vi ne znate ko su osobe na galeriji?

Lepo, lepo. Hajde kad saznate, gospođo Brnabić, ko vam se mota po kući, javite mi. Hvala.