Gospođo Mesarović, dobar dan.

Malopre ste izgovorili da ovde kompletna opozicija radi na uništavanju svoje zemlje. Da li vi stvarno mislite da je to tako i da je to dobar način da se komunicira? Vi stvarno mislite da mi ovde sa ove strane manje volimo ili mrzimo svoju zemlju, za razliku od vas?

Neću vam reči nijednu ružnu reč. Da li ja mrzim svoju zemlju zato što tražim da ova zemlja, kao i sve uređene zemlje i većina u Evropi, zaštiti svoju pijaću vodu da ne ostanemo žedni? Gledam vas, idete po Srbiji. Svaka čast i treba da idete. Treba svi da idu, ko god se bavi politikom.

Ja sam bio na svim tim mestima gde ste vi bili sa ljudima. LJudi od vas traže vodu, traže puteve i vodu. Mi smo ovde podneli inicijativu da voda bude Ustavom garantovano pravo svakog građanina ove zemlji, a vi to ignorišete.

Mogu da vam nabrojim još iks primera. Ja vama mogu da kažem da vi ne volite svoju zemlju zato što ste dogovorili sa kojekakvim Kušnerima, bez da ikoga pitate, da poklonite tu istu zemlju u centru grada da bi se tamo gradili neki đakuziji i kockarnice, a nikoga niste pitali.

Razmislite dobro kada nekoga optužite da ne voli, da uništava svoju zemlju, da li je to dobro i za vas i za nas i za građane ove zemlje. Hvala lepo.

Malopre me je gospodin Pavlović podsetio kada je uporedio Kinu kao najuspešniju privredu u svetu, da pomenem jednu stvar kada smo već kod Kine. Da li znate vi gospodine Pavloviću kako Kina tretira one koji se bave teškom korupcijom? Znate kako kineski Krivični zakon tretira one koji uzimaju državni novac i koji primaju mito? Ne bi bilo loše pošto su nam Kinezi veliki prijatelji da malo uradimo kopi-pejst kineskog Krivičnog zakonika. Ja vam kažem, pet minuta ne bi prošlo, ne bi imali korupciju. Hvala lepo.

Pošto smo se nekako sad dotakli cena nekretnina, renti i tako dalje, to je lepo baš da se nadovežem. Pričamo o nekretninama i o rentama. U redu, to reguliše tržište ponude i potražnje, a ko reguliše rentu kada su u pitanju naša prirodna bogatstva? Ko se bavi time?

23/3 GD/JG

Kada smo kod toga, ponavljam ko papagaj, koji je to patriota ovde rešio da Srbiji ostane 5% od svega što su njeni bakar i zlato u Majdanpeku, litijum u Gornjim Nedeljicama, zlato na Homolju i tako dalje? Ko je rešio da za 5% to daje Kinezima, Dandiju i svima onima koji će tek doći ovde, jer tu smo tek na početku i to nas čeka?

Hrvatska - 10% rudne rente, Rumunija – 12% rudne rente, Slovenija – 18% rudne rente, Nemačka takođe. Ta Nemačka, vi ste doveli Šolca ovde, dogovorili se sa njim da se kopa litijum u Gornjim Nedeljicama, da se ne vraćamo na to. Pa nećemo da kopamo, pa hoćemo da kopamo, pa jedna uredba Brnabić, pa druga ne važi, važi i tako dalje. Zašto 5% ljudi? Zašto da za 5% prodamo ono što pripada svima – zlato, bakar, sve što vredi ispod zemlje? Pojela maca jezik, jel?

Ja to pitam ovde već tri godine i onda se samo pojave nekakve uredbe, nekakvi ugovori tajni sa „Rio Tinto“ i belosvetskim velikim kompanijama za 5%. Pa da li toliko vredimo – 5%? Hvala lepo.

24/1 TĐ/MJ 13.55 – 14.05

Dobar dan svima.

Srbija i građani Srbije nemaju preči i nacionalni interes nego od ovoga što držim u ruci. To je voda, ljudi. Voda je unutra. Od vode nema prečeg interesa. To vama, gospođo Mesarović, i svi vi koji putujete Srbijom ovih dana, a i meni, govore žedni građani, a vi ćutite na inicijativu, na predlog da Srbija pokaže da joj je stalo do čiste pijaće vode. Zbog milion žednih građana u ovom trenutku, zbog još miliona, pitaj Boga koliko, koji će ostati žedni zbog klimatskih promena, zbog svog ovog ludila koji je zahvatio ceo svet. Pokažite da vam je stalo da sačuvamo ono bez čega niko ne može. Ko god da je na vlasti – šta će vam vlast ako vam je narod žedan? Šta vas sprečava da pokrenete referendum gde će građanima biti postavljeno jedno prosto pitanje – da li ste za to da voda pripada svakom građaninu ove zemlje podjednako i da ne može biti predmet bilo kakve trgovine? Voda, ljudi. Žedni ćemo ostati, već jesmo. Šta je problem? Ćutite, već dva meseca vam postavljam to kao pitanje. Vi ćutite. Imaćete jasan odgovor građana. Ja ne znam šta to vas sprečava da to sprovedete, jedno jedino pitanje. To su uradili Slovenci pre četiri godine.

Kad smo već kod Slovenaca, gospođo Handanović, kolika je rudna renta u Sloveniji? Pet posto rudne rente za sve ono što je ispod zemlje, a znamo šta je u Majdanpeku i Boru, kod Homolja. Pet posto svega što čine prirodni resursi ove zemlje i prirodna bogatstva. Šta smo mi blesavi? Što pet posto? To je jedno pitanje – kad ćete da povećate rudnu rentu, kao što su uradili svi oni kojima je stalo, da ne dođe do svakodnevnog čerupanja svega što pripada generacijama? Nas čeka tek napad na Homolje, na Malka Golaju i vi to sve vrlo dobro znate. „Rio Tinto“ neće odustati. Imaćete opštu pobunu. Narod je jasno rekao šta misli o tome. Dakle, pitanje za vas – zašto samo pet posto nama, a Kinezima i svima ostalima 95%? Jesmo li mi blesavi?

I ne samo to, zašto su se „Ziđin“ i kompanije slične njima upisale kao trajni vlasnici zemlje u katastru. Patriote. Hajde što ste dali ono što je ispod zemlje, nego ste dali zemlju Kinezima, te su oni – mislim na „Ziđin“ – trenutno najzapadnija kineska provincija u svetu. To smo mi. Dali ste budzašto nešto što ne pripada samo vama.

To isto važi i za Generalštab, gospodine Selakoviću. Kom je to patrioti palo na pamet da, bez da pita građane Beograda, bez da pita narod na referendumu, što bi bilo takođe pošteno, da li ste za to da se Kušnerima pokloni zemlja usred Beograda, pa nek se građani o tome pitaju, a ne da vi iza leđa narodu, ko što vam je običaj, potpisujete ugovore sa tom firmom i onda kada dođemo do dokumenta, prvo tvrdite da ništa niste potpisali. Isto kao sa „Rio Tintom“. Poklonite, brate, zemlju, pa čiju to vi zemlju poklanjate?

38/3 TĐ/MJ

Gospođo Sofronijević, ja vas to nisam ni pitao. Ne znam zašto odgovarate na pitanje koje nije postavljeno.

Ne znam gde je gospodin Selaković, imam još nešto da ga pitam. Reče da će da se vrati. Ja sada ne znam ko će da mi odgovori na sledeće pitanje, gospođo Brnabić. Imam da ga pitam još jednu stvar.

Znači, ovde nije pitanje da li je Generalštab ruševina ili ne, da li su je gradile komunisti ili ko god da je gradio, nego da li je taj objekat po Zakonu o zaštiti spomenika kulture pod zaštitom ili nije?

Bio je. Jeste, bio je i to je zakon. Ne znam ko to kaže nije.

I to je zakon, to je jednako država, koju vi smislite da rušite tako, taj objekat koji je pod zaštitom države, koju vi vodite. Tako što se dogovorite sa ne znam s kim. U redu, hoćete da gradite hotele, ali što niste pitali građane?

Dođem do ugovora, i to od nekih ljudi iz Ministarstva odbrane, koji su imali petlju da mi dostave taj ugovor, i onda vas pitam da li ste nešto dogovorili, vi kažete nismo. Isto kao i za Rio Tinto.

I ono na Kalemegdanu je ruševina, ljudi. I to je ruina. Kalemegdan. Pa, i to može da vam padne napamet da rušite, bre. Vama sve može da padne na pamet da rušite i da poklanjate i do to gradite. Ne znam šta ste se dogovorili sa bilo kim. Ljudi, tako se, bre, ne vodi država.

Gde je Selaković da ga pitam ko je srušio parno kupatilo u Aranđelovcu? Svi se busate u grudi, velike patriote. Gospođo Stamenkovski, vi pod jedan, Selaković pod dva. Svi se busate u grupi patriotske. Da li znate vi da ovaj grad nema spomenik onim mučenicima koji su prešli Albaniju? To je sramota za ovo društvo.

41/2 MT/VZ

Mi kao društvo vek i ne znam koliko nismo se setili da ljudima koji su prošli Albaniju i oslobodili ovu državu, izbilo nas bilo milion, a busamo se u grudi. Nemamo spomenik srpskom seljaku koji je prešao Albaniju. Treba da vas bude sramota sve. Nemojte mnogo da se busate u grudi junačke.

Ja vas pitam, evo gospodine Selakoviću, to je pitanje poštovanja zakona – da li je Generalštab, ona zgrada, bila pod zaštitom, više nije pošto ste skinuli zaštitu, pod zaštitom države ili ne? I ko vodi ovu državu? Pa, vi. A ko je ruši? Mi, tako što hoćemo da poštujemo zakon.

Vi, gospođo Damjanović, vi bolje da ćutite. Gde je nestala Jošanička reka? Gde je nestala Samokovska? Pa, vi i Zorana Mihajlović ste sahranili.

Po kom to zakonu na mestu gde je najveći stepen zaštite, nacionalni park Kopaonik, vi gurate reke u cevi. I to ste radili decenijama.

Šta se dešava u Rakiti? Po kom tom zakonu one cevi i dalje stoje u Rakitskoj reci? Gledate me i klimate glavom.

Vidite šta se desilo u Nepalu juče. To će isto tamo da se dogodi kad krene velika voda… To vam ponavljam 500 puta. Jer ste dozvolili ovom kriminalcu Beliću da probije vodoustavne bujične pregrade koje služe isto tome, da se ne desi ono što se juče desilo u Nepalu, da ne podavi blato i kamenje dole ljude u selu Zvonce. I ko će posle da bude kriv? I šta je važno ko je kriv?

Kriminal, ekološki kriminal na sve strane. To se dešava.

A, vi, gospođo Pavkov, čekam vas da odemo zajedno na Savski nasip da mi objasnite po kom to zakonu Goran Puzović, direktor „Vodoprivrede“ gradi vikendicu tamo gde ne smeš ašov da zabodeš.

Dva minuta. Vas je mnogo, ja sam jedan. Ja pitam Selakovića nešto, on ode, onda se izređate vas petoro po pola sata da mi odgovarate.
Ja vas prosto pitanje pitam, sve vas, pošto ćete svi da odgovarate, imam još minut i po, a vi imate koliko hoćete - da li je zgrada Generalštaba u trenutku kada ste vi dogovorili sa Kušnerima da tu gradite to što ste hteli da gradite bila, po Zakonu o zaštiti spomenika, bila pod zaštitom ili ne? Vrlo prosto pitanje.
Da li ste o tome imali nameru da obavestite ljude, građane ovog grada i ove zemlje šta vam je namera? Ne, nego ja moram da dolazim do dokumenta i da to predstavljam građanima da bi onda vi rekli da to ne postoji, da se vi ništa niste dogovorili, da bi onda posle 24 sata taj isti Kušner obelodanio rendere i pokazao svima šta vi planirate tu da gradite, to jest da mu date da gradi, kao što reče Selaković.
Marko, ja nisam nikav izdajnik ove zemlje, ja samo hoću da se u njoj poštuju zakoni koje je sama donela, a to treba da radite vi. Ja nisam nikakav izdajnik. Ja nisam nikakav investitor malih hidroelektrana, to ne postoji.
Ja volim, bre, svoju zemlju. Ja vas ne mrzim. Nisam ja odgovoran za to što se desilo u Rakiti i u Toplom Dolu, nego ona koja je vodila taj resor, a to je Zorana Mihajlović. Da se ne osvrćemo dalje.
A vama gospođo Stamenkovski, ako ste me slušali, ja sam rekao da u Beogradu Srbi nisu izgradili spomenik onim mučenicima što su prešli Albaniju, a vi mene optužujete da sam zeleni ekolog. Nikada nisam išao po stranim ambasadama, nikada nisam išao u Brisel da kukam na svoju zemlju. Sve što sam imao da kažem rekao sam vam u lice.
Ja i Ekološki ustanak nikad nećemo priznati nezavisno Kosovo. To je sastavni deo Republike Srbije i to da vam bude jasno, bre, svima!
Bio sam dole na Kosovu pre dve godine nekoliko puta i šta sam doživeo? Da Srbi na mene bace šok bombu ko da sa gori neprijatelj od Kurtija. Nemojte to da radite. Nemojte da pravite neprijatelje od ljudi koji nisu neprijatelji ove zemlje. To se desilo. Govorim u ime Ekološkog ustanka.
Još jedno pitanje za vas, gospođo Damnjanović Sofronijević - ajmo u Rakitu da objasnite Desku i gore ljudima gde je nestala Rakitska reka. Vi ste to potpisali.

Hteo sam da iskoristim prisustvo Siniše Malog, pošto ja se ne razumem mnogo u finansije i novac, a on je stručan jako za to, da mi objasni kako je moguće da „Telekom“ duguje između tri i četiri milijarde evra. To je jedna stvar.

Tu nije gospođa Handanović. Nju sam hteo da pitam – da li ste sklopili ugovor o poklonu sa „Ziđinom“? Koji je to stručnjak smislio da za 5% rudne rente, koji je prosek, nekada je 3%, nekada je 5%, ne bitno, oko toga je bilo rasprave, nije ni važno, da Srbiji ostane 3% do 5% rudne rente, a da vi Kinezima, „Dandiju“ i svima ostalima, koji ovde dolaze da čerupaju naše prirodne resurse, dajete 95% svega onoga što čini naše prirodno bogatstvo? Pa, vidite ovako, da sam ja Kinez ili bilo koji drugi „Dandi“, koji dolazi ovde, ja bih rekao – vi ste moji najveći prijatelji. Ko ne bi pristao da za toliko mali procenat uzme sve, a da domaćinu, građanima Srbije i ovoj zemlji ostane ništa? To što ste vi uradili je poklon.

Dakle, gospodine Siniša Mali, pošto ste vi stručnjak za finansije, jedan od direktora i kreatora privatizacije, bivši žuti itd., bivši onaj koji je zakatančio

14/2 TĐ/VZ

500.000 radnih mesta i ostavio ljude bez posla, da mi objasnite kako je moguće da „Telekom“, koji drži monopol nad telekomunikacijama, glavna srpska firma koja se time bavi, duguje u ovom trenutku između tri i četiri milijarde evra? Hvala lepo.

Zdravo živo!

Pre svega, želim da se zahvalim javno pripadnicima Sektora za vanredne situacije i svim ljudima koji mesecima i dan-danas rizikuju svoje živote i gase požare širom Srbije i svima koji su se u to uključili.

Što se tiče rebalansa budžeta, gospodine Mali, koliko ima punoletnih građana u Srbiji? Da li znate to? Šest hiljada dinara svakom punoletnom građaninu Srbije, pomoć od šest hiljada dinara. A šta će građanima Srbije pomoć kada je ova zemlja prva u svom privrednom razvoju, prva po BDP-u i svemu što govorite svaki dan? Šta će građanima Srbije pomoć? Kada dajete nekom šest hiljada dinara pomoć, za to nije nadležna Vlada i vi, ministre; za to postoje institucije koje se zovu zavodi za socijalni rad itd., zna se kome treba pomoć. Šta će pomoć ljudima ako je sve u redu, ako dobro žive?

Ja sam jutros bio u prodavnici, gospodine Mali. Kod mene u „Amanu“ u Žarkovu, gde kupujem stalno… Vinjak nije kupljen, ne brinite se ništa. Kupljeno je „Dijamant“ ulje, slušajte me dobro, cena po stavkama, dobio sam račun, ovde piše 196,99; dugotrajno mleko, ovo je litar i po, 139,99; lisnato pecivo 79,98; somun izduženi 39,99. A što ja čitam vama ovo, gospodine Mali?

Prvo ste rekli da EKSPO košta 15 milijardi, pa ste onda rekli 19. Čovek više nema pojma šta ste sve rekli. Od vas zahtevamo, to građani zahtevaju od vas da po istom ovom principu, sve po stavkama, podnesete troškovnik koliko košta taj EKSPO. Kad građanin ode u prodavnicu dobije ovo i tačno zna koliko šta košta. Koliko košta građevinski materijal? Koliko koštaju bageri, kamioni, sve što je potrebno? Sve po stavkama, gospodine Mali, a ne da se frljamo ovde sa milijardama i da nemamo pojma na šta se koliko i šta troši. To bi bilo lepo i pošteno od vas. Dakle, isto kao što sam ja jutros kupio ulje, pecivo i sve što sam kupio, dobio sam račun od ove države, očekujem od vas da podnesete račun za sve što potrošite, jer to je vaša obaveza, jer to nisu vaše pare, kao što ni ovih šest hiljada dinara koje poklanjate ljudima, a niste ih ni pitali da li to žele. A gde ste sve mogli da uložite te pare? To je nekih 200 i nešto miliona evro.

Evo, tu je Sara Pavkov koja nam ovde prodaje zelenu maglu već koliko dugo vremena, dok nam gore deponije na sve strane. Ja sam vas, gospođo Pavkov, gospođice, zvao da sa mnom odete prošli put, ali nešto se ne odazivate, da odemo zajedno na Savski nasip, da vidimo po kom to zakonu Goran Puzović gradi tamo gde je strogo zabranjeno, ne smeš ašov da zabodeš tamo gde je Savski nasip, koji služi da ljudima spase živote kada dođe velika voda. Što ne odete sa mnom tamo? Pojala maca jezik, što kaže predsednik.

Kad smo već kod predsednika, obilazi Srbiju uzduž i popreko. Super i treba, i šta čujemo od ljudi koji ga sretnu? Prvo, pod jedan – putevi, Vučiću. Šta je pod dva? Voda. Pola Srbije, bre, skapava od žeđi. Uložite te pare, bre, u vodovod, sačuvajte vodoizvorišta. Vi, gospođo Brnabić, rekoste „Vučićev ustav“ pre neki dan. Da se steknu uslovi da se izmeni Ustav da bi Vučić mogao ponovo jednog dana da postane predsednik. Super! Ne „Vučićev ustav“, Ana, nego vodu u Ustav.

33/1 AL/MJ 16.15 -16.25

Šta je vama problem? Šta vas toliko muči? Da podržite inicijativu da svakom građaninu ove zemlje koji skapava od žeđi, a tek će, jer vidimo šta se dešava ovog leta. Biće sve gore i gore i ne treba da budeš mnogo pametan ni stručan da shvatiš da ćemo ostati žedni. Šta je vama problem ljudi da pokrenete inicijativu da voda uđe u Ustav? Ja od toga neću odustati i nije bitno ko će ovom zemljom vladati. Ko god dođe na vlast imaće žedne ljude i kad tad će to doći na dnevni red. Svako ozbiljno društvo, svaka ozbiljna zemlja prvo o čemu treba da brine je voda.

Dunav pominjete. Dunav i Sava dve najveće kanalizacije koje protiču kroz Evropu, kroz Beograd. Dok Sara Pavkov već godinama prosipa priče kako ćemo mi da prečišćavamo vodu, dve najveće kanalizacije protiču kroz Beograd zovu se Sava i Dunav.

Dugačak je spisak mesta. Evo, prošle nedelje sam bio u Paraćinu. Na deponiji gradskoj. Jeste bili nekada tamo, gospođo Pavkov? Pojma nemaju ljudi od čega se truju. Za to vreme Ana Bekuta drži koncert, a odmah tu pored toga protiče Morava. Tu su njive. U vazduh i u zemlju se ispušta bilo šta kod one deponije koju ćete vi da sanirate, kad? Stalno izlazite sa nekim ciframa milioni za ovo, milioni za ono. To su priče za malu decu, gospođo Pavkov, vi to vrlo dobro znate. Uhvatite ste se ozbiljnog posla.

Srbija nema veći nacionalni i javni interes nego da sačuva pijaću vodu ljudi. Nemojte da se zezati sa tim. To isto važi i za vaše velike projekte. Je l' razmišljao neko, nema tu gospođe Đedović Hajdanović, tu je gospođa Sofronijević, od ranije poznata kao glavna projektantkinja svih vaših projekata, koji kad bi se poštovao zakon. Oni koji su potpisali, to što su potpisali, na primer, u Rakiti, u Jošanici, dugačak je spisak, u svakoj zemlji u kojoj zakon i pravo bili bi u zatvoru i vi to vrlo dobro znate bivša gospođo Damjanović, sada Sofronijević. Sve što ste potpisivali sa Zoranom Mihajlović je težak kriminal.

Hajmo u Rakitu, da mi objasnite. Vučić mi obećao da će da dođe u Rakitu. Hajmo u Rakitu da stanemo tamo ono što je Belić gradio, da mi samo objasnite po kom tom zakonu ste vi potpisali da ona reka bude gurnuta u cev. Pravite se blesavi, normalno. Sve je u redu. E, tako kako vladate, tako vam je i u zemlji. Pobuna. Jeste li se zapitali nekada što se ovoliki narod buni? Ne može tako da se vlada ljudi.

Na kraju, idu izbori. Biće kako narod odluči, treba da bude. Želim samo da se obratim onima koji dolaze, a to su ova deca, to su studenti. Na njima svakako ostaje ova zemlja. A želim da se obratim i onima koji su se nakačili na njih koji su 15 godina ćutali, nisu bili ni na kordonu, nisu bili ni u policijskoj stanici, nisu im pretili vaši krimosi u Toplom Dolu i Rakiti i u Žagubici, nije ih tukao Safet Pavlović itd., a koji se sad mnogo junače i nakačili su se na tu decu. Sve što želim da im kažem, biću vulgaran, svi vi koji ste ćutali 15 godina, a sad glumite velike junake, a Ekološki ustanak prozivate da sarađuje sa Vučićem i SNS, ja bih se pre obesio, nego da sarađujem sa SNS. Ja nisam onaj koji želi da mrzi bilo koga. Politika iz nas izvuče najgore. Ne želim da me uvlačite u tu igru ni vi, ni ovi koji me…

Samo sekund.

Imam još jednu rečenicu.

Je l' može?

Je l' imam još vremena ili…?

33/2 AL/MJ

Imaću kasnije. Nisam rekao glavnu stvar, ali reći ću posle.

Zdravo živo svima.

Pre nego što krenem o temi dnevnog reda, želim da obavestim ovaj parlament i sve vas ministre, pogotovo ministra za brigu o porodici, ne znam da li je tu, naime, javili su mi se roditelji dece iz Mrčajevaca, roditelji dece iz Osnovne škole „Anđelko Tetomirović“, u kojoj se poslednji dan školske godine desilo nešto strašno. Naime, došlo je do seksualnog nasilja od strane nekoliko učenika prema svom drugaru. Pokrenuta je krivična prijava protiv trojice učenika koji su seksualno zlostavljali svog drugara. Tužilaštvo je tu krivičnu prijavu označilo kao seksualno uznemiravanje i neprimereno ponašanje. Roditelji su uznemireni i moja obaveza je da vam prenesem da se to pod hitno ispita, da se ne bi slučajno desilo nešto se već dešavalo, što niko ne želi.

Da se vratim na temu dnevnog reda.

Gospodine Macut, vama se obraćam. Vi ste predsednik Vlade i kao takav prvi ste čovek koji treba da vodi ovu Srbiju. Da vas pitam, da li znate da pevate? Pa gde ste vi sa narodom pod šatrama zajedno sa svojim ministrima? Ako ne znate da pevate, sigurno ćete propevati kad-tad. Juče ste počeli svoje izlaganje rečenicom da ste vrlo hrabar čovek. Moram da vam kažem, ja nešto hrabrije od vas u životu nisam sreo. Čime se vi bavite, zapravo, gospodine Macut? Recite mi, molim vas, da nije istina ono što se priča, da ste dana nakon ubistva na Senjaku bili na ručku u tom istom restoranu? Da li je to istina ili ne? Šta rade službe državne bezbednosti? Ako je istina da ste vi zajedno sa prvim čovekom SNS-a bili na ručku na mestu gde još nisu oprali krv, o čemu mi onda ovde razgovaramo?

Pitanje za vas, gospođo Sofronijević. Juče ste bili ovde, sada vas ne vidim. Znamo se još iz vremena Rakite, sećate se. Pitam vas, po kom to zakonu, vi ste arhitekta svih građevinskih projekata, stojite kao glavni operativac svega što se ovde gradilo deceniju unazad, sretali smo se kod vas u ministarstvu, pitam vas po kom to zakonu Goran Belić i dalje radi gore u Rakiti? Zašto ne povadite ove cevi? Po kom to Ustavu vi funkcionišete? To isto važi i za Saru Pavkov. Po kom to zakonu o zaštiti prirode prvi čovek vodoprivrede gradi na mestu gde ne sme da se gradi, gde je zona zaštite od poplava?

I šta ćete da radite, gospođo Sofronijević, kad vodoustava pukne gore, ta podoustava koja služi da brani ljude od poplava, da ih ne podavi blato i kamenje? To pitanje postavljam stoti put dole u selu Zvonce. Ko će posle da bude kriv kad dođe do masovne tragedije? Šta treba da radi građanin, gospodine Vujiću, vama se obraćam, vi ste ministar zakona, pravde i pravosuđa, kad država koja je sama donela zakone te iste zakone ne sprovodi? Šta da rade građani? Prvo se pozovu na zakon, pošalju sve zahteve po zakonu i proceduri svim institucijama, a onda se pojavi Goran Belić, pojavi se Dragan Josić, pojave se Kinezi, pojave se vaši investitori da otimaju, krče i pljačkaju ljudima šumu. I šta treba ljudi da rade?

Šta se to sprema, gospođo Pavkov, gore u okolini Zaječara, na Malki Golaji? Ljudi uznemireni. Sprema se masovna pobuna protiv kineskog investitora koji je već upao ljudima u posede, koji se uveliko sprema da gradi puteve za novi rudnik. Ne bi bilo ništa loše kad bi se, recimo, neko setio da ljude obavesti pre nego što počne da radi.

9/2 MV/MP

Gospodine Selakoviću, vama se obraćam. Zakon o zaštiti spomenika kulture, da li postoji to ili ne postoji? Kad smo došli do dokumenta gde ste se dogovorili sa Kušnerima da gradite onu zgradu kod Generalštaba, rekli ste da taj ugovor ne postoji, kakvi, to mi izmišljamo. Onda se desilo da ipak to postoji, isto kao i sa Rio Tintom. Nije problem ovde samo korupcija i nepoštovanje zakona, nego način, bre, na koji se vi ophodite prema ljudima. Jeste li se ikad zapitali odakle toliki bes u narodu? Odakle toliki bes? Svaki normalan čovek bi rekao – čekaj, da nije možda u meni problem? Ponašate se prema ljudima bez trunke osnovnog ljudskog dostojanstva. Zato imate to što imate – masovnu pobunu.

Još jednu stvar hoću da vam kažem. Napravi ste od Đokića, od rektora Đokića najvećeg neprijatelja ove države. Pa čekajte, bre, da nije vas on nikad ne bi postao rektor. Što se sada bunite protiv njega kad ste ga vi podržali da postane rektor? Je li to tačno ili nije? Vi ste ga doveli na to mesto.

Na kraju još jednu stvar hoću da vam kažem. Ono što se dešava u poslednje vreme u javnom prostoru, ja sam svašta izgovorio u ovoj skupštini, ja sam najveći alkoholičar u zemlji, tu etiketu ste mi vi namenili. Ne prođe dan, svaki put kad izađem na ulicu da mi ne dobacuju – Ćuto, šljokaro! To ste vi uradili. Ja u životu nisam bio alkoholičar, ali nema veze, navikao sam. Nikakav problem, trpeo sam i trpeću to i dalje. To je način na koji se vi ophodite prema ljudima. Onda se čudite što se neki ludak pobesneli pojavi sa mačetom i preti. Onda se čudite to što imate na ulici. Vi ste odgovorni za atmosferu u ovom društvu. To vam kaže najveći alkoholičar u zemlji, koji to nikad nije bio.

Način na koji se vi ophodite prema ljudima, ponižavate ljude. Zašto? Zato što politika izvuče najgore iz nas. Ja ne želim da budem nešto što nisam. Od ovih ljudi ovde pored mene, od mojih ljudi iz Ekološkog ustanka nikad niste čuli niti ćete ikada čuti da pominju bilo čiju porodicu. Svi smo mi nečija deca i većina nas ovde ima decu. Znači, onaj ko misli da je normalno da pominje tuđu decu, bilo čiju, mislim na ono što se desilo u emisiji sa Paunovićkom, taj ko to radi dotakao je dno ljudske bede. Nemojte to više da radite. Nemojte da dirate u bilo čije porodice. To je poruka svima koji ovo gledaju. Nemojte da dirate tuđu decu.

Još ću govoriti, imam štošta da vam kažem. Očekujem, Selakoviću, od vas odgovor, da mi kažete po kom to zakonu vi poništavate jednu čitavu struku? Po kom to zakonu BIA upada u Zavod za zaštitu spomenika? Po kom to zakonu, gospođo ministarko ekologije, Goran Puzović gradi na mestu gde je zabranjeno graditi? Po kom to zakonu se vi dogovarate sa Kinezima, sa bilo kim, sa Amerikancima, sa Rusima, da krčmite ono što je naše? Onda se čudite što imate opštu pobunu. To kako se vi ponašate prema svima i prema zakonu je čist kriminal.

Gospodine Macut, onog momenta kad ste se uvatili u ovo krimi-kolce, vi niste endokrinolog nego ste endokriminolog. Dogovorite mi na pitanje – da li ste bili na ručku na Senjaku dan nakon ubistva? Hvala.