Gospođo Božić, jel znate šta piše u članu 103. Poslovnika? Jeste li sigurni da znate?

Dakle, vi niste vodili, bili ste u tom trenutku ovde, niste vodili sednicu u skladu sa Poslovnikom, to piše u članu 103. Ovde se gospodin, moj kolega Olenik, proziva pet minuta i vi se pravite blesavi.

Gospodine Orliću, član 108.

O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Zbog povrede reda na sednici predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere, opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.

Dakle, ja vas sada pitam, gospodine Orliću, a što vi sami sebi ne oduzmete reč, po ovom članu Poslovnika, i sami sebe udaljite lepo sa sednice i dovedete nekog ko će da poštuje Poslovnik? Zašto ovo radite, gospodine Orliću? Šta vam je cilj, da pravite cirkus od ove Skupštine? Ne dozvoljavate čoveku koga pet puta pominju ovde da dobije reč i onda pravite ovde cirkus. Šta vam je cilj? Smejte se, gospodine Orliću.

Vi ste odgovorni za sve što se događa ovo. Ja vam kažem nije ovo farma, ovde se raspravlja o najbitnijem zakonu trenutno u zemlji, a vi se smejete i dozvoljavate da se ovde pravi rijaliti. Nemojte to više da radite, gospodine Orliću. Nemojte da kršite Poslovnik. Ovde je gospođa ministarka pravde.

Da, da, gospodine Orliću.

Zdravo živo svima.

„Mister prezident“, imam jedan predlog za vas. Pošto vi uvek i uvek govorite istinu, da se ovde donese jedan detektor laži i da se prikačite na njega, pa da vidimo šta će da se dogodi sa detektorom, da li će da preživi.

(Milenko Jovanov: Dreger da donesemo da vidimo prvo alko test.)

(Predsednik: Imam ja predlog za vas, gospodine Jovanoviću, da se obraćate u Narodnoj skupštini u skladu sa Poslovnikom, ako me čujete.)

Ja vas molim, predsedniče, pošto vi utičete na vođenje ove sednice, da umirite vaše robove odavde.

Ne čujete me?

(Milenko Jovanov: Prvo alko test da se uradi, da se vidi koliko je vinjaka popio.)

Ajde da vas čujem. Ajmo. Ajmo da se vratimo na temu.

(Predsednik: Gospodine Jovanoviću…)

Ovde je reč o Kosovu i Metohiji.

Kosovo i Metohija. Pregovara se 20 godina, nešto manje od 20 godina o Kosovu i Metohiji.

(Milenko Jovanov: Opet si pijan došao. Koliko vinjaka si popio, pa rakije. Što mešaš pića?)

Pregovarali su. Neki su ovde prisutni, neki nisu. Pregovarao je Borko Stefanović, pregovarao je Ivica Dačić. Pregovarao je Vuk Jeremić. Da li sam nekog još zaboravio? Pregovarali ste vi i sad pregovarate, predsedniče. I, gde smo sad posle svih tih pregovara?

Niste dobro pregovarali, jer nakon skoro 20 godina evo gde smo sad, u devedesetim. Ponovo nam se preti sankcijama, izolacijom, a ovde ispred Narodne skupštine juče je bio jedan manji skup. Preti nam se kontramitinzima. Vi zovete vaše odbore da se spreme za miting podrške.

(Milenko Jovanov: Što lažeš?)

Ja vas molim, predsedavajući, da ovog roba Aleksandra Vučića, Jovanova, umirite.

Hoćeš li da ućutiš?

(Milenko Jovanov: Neću.)

Nećeš? Dobro. Onda nastavi da urlaš. Nastavite da urlate samo.

Dakle, mi smo došli nazad u devedesete. Eto, tako ste vi pregovarali. Šta se dešavalo u tih zadnjih 20 godina, to je isto ono što smo videli i juče. Vuk Jeremić izdajnik, Aleksandar Vučić izdajnik, Ivica Dačić izdajnik. Svi izdajnici.

Optužujete jedni druge za izdaju i ovaj dramolet juče što smo videli, gospodine predsedniče, pa ja sam gledao mnogo predstava u životu, ali takvu farsu još nisam video.

Vi kao nešto sad hoćete da se poubijate. Ovaj vam govori da ste izdajnici, oni patriote, itd. Koga vi folirate ovde?

Građani, to juče što ste videli služilo je isključivo da vam se ogadi Skupština, a vi koji gledate „Farmu“ i Skupštinu, pošto je cilj da se izbriše razlika između „Farme“ i Skupštine, to vi upravo ovde radite.

Da se vratimo na Kosovo. Znači, Kosovo i Metohija su ogledalo našeg društva i nije niko kriv zato što sad pregovara i kako je pregovarao. Super je to što, evo, prvi put od nas ne traže sankcije, ne traže da priznamo Kosovo, traže stolicu u UN.

Da je ovo društvo želelo da odbrani Kosovo, tada kada je već počelo osamdesetih godina, kad je bilo potpuno jasno šta je cilj albanskih separatista, bilo je predloga da se kompletna administracija srpska preseli u Prištinu, da se najveća pamet dovede u Prištinu. Društvo koje stvarno želi nešto da čuva, a to su sve te svetinje u koje se mi kunemo, a izgubili smo sve redom, bi to uradilo.

Što se tiče EU i onih koji pregovaraju sad trenutno sa vama, pa bilo bi lepo da pored tog nevidljivog, da prekine sa politikom tih nevidljivih dokumenata i lepo da dođu, gospodine Vučiću, da ih pozovete sledeći put, ako hoće, a bilo bi pošteno, da dođu svi ti koji su sačinili taj dokument, EU, i da izađu ovde pred narodne poslanike i da kažu tačno šta je plan, kakva je to sudbina skrojena i za Kosovo i za budućnost ove zemlje. Ali, nekako EU, gospodine Vučiću, i Srbija koju vi vodite nikako ne idu zajedno.

Želim nešto da kažem da mi slučajno ne istekne vreme. Vama pogotovo sunarodnici sa Kosova, celoj Srbiji i vama, Ekološki ustanak, pokret koji vodim, nikada neće priznati Kosovo i nije za to da Kosovo dobije stolicu u UN. Kome nije jasno čije je Kosovo, nek pogleda u Ustavu, što se toga tiče.

Da se vratimo na ovaj detektor, gospodine Vučiću, na početku. Zašto vam to kažem? Sećate se Rakite gospodine Vučiću? Sećate se šta ste tada obećali? U Pionirskom parku, posle tri godine ignorisanja svega što se dešavalo na Staroj planini, a dešavalo nam se Kosovo, pretio je nestanak da ljudi odu, jer bi ostali bez vode zbog vašeg kuma Nikole Petrovića i sličnih, koji su hteli sebi da zgrnu i dan danas zgrću milione u džepove da ljudi ostanu bez vode, pazi majku mu. Pa ste nas onda ipak primili. Na tom sastanku sa mnom je bio profesor Ratko Ristić, tada dekan Šumarskog fakulteta, Aleksandar Panić i Desko Stojanov iz Rakite. I šta ste tada obećali? Da će taj problem biti rešen, da ćete doći u Rakitu. Gde ste vi tri godine u Rakiti? To ste obećali, ljudi vas gore još uvek čekaju. E zato detektor laži gospodine Vučiću.

Ono što je zanimljivo, vi svaki svoj dramatični govor gde se lomi sudbina zemlje nekako završavate radosnim vestima da smo našli nova nalazišta zlata. Čije to zlato gospodine Vučiću? Hoćete da vam kažem čije je zlato? Tri posto ili pet posto je maksimum naše zlato. Čije su naše vode, naši vodni resursi? Da li ste ih „Koka Koli“. Čije su naše šume? Evo ga ovde gospodin Braunović. To je ta Srbija koju vi vodite. Protiv njega treba da se povede Nirnberški proces obzirom na to kako naše prirodne resurse, šume kako postupa sa njima. To se zove pljačka gospodine Vučiću. Evo pitanje sada za vas. Čija je ovo zemlja?

Nama će se Kosovo desiti u Gornjim Nedeljicama. Zašto? Zato što su na Kosovu ljudi bežali od rata, a ovde će ljudi da beže od Rio Tinta, za kojim vi kukate, sa kojim ste takođe nešto dogovarali, a da nas ništa niste obavestili.

Budite sigurni svi vi i svi vi koji ovo gledate, neće proći mnogo vremena i doći će neki Rio Tinto, pa će vam postaviti isti takav nevidljivi dokument pred vas, pa će reći – vidite ovako, gospodo Srbi, građani Srbije, ukoliko ne bude bilo iskopavanja litijuma u Gornjim Nedeljicama, dobićete sankcije.

Nama se Kosovo dešava svuda, zato što ste vi Rusima dali naš gas i naftu, Kinezima ste dali naš bakar i zlato i sada treba namiriti trećeg predatora, a to su ovi Rio Tinto, Dandi, koji su ovde napipali sve što je ispod naše zemlje.

Pitam vas sada, kažete velika nalazišta zlata, velika vest, radosna vest za Srbiju, samo ne kažete koliko je to naše od toga? Vi ste, gospodine Vučiću, pristali na to da za 5% prodate naše prirodne resurse. Kosovo je tu gde je, nažalost. Nama će se desiti Kosovo i u Gornjim Nedeljicama i u Laznici i svuda.

Da li imam još vremena? Imam još pet sekundi.

Na kraju, Goran Belić, investitor male hidroelektrane u Rakiti, pustio je Rakitsku reku u cev. Obećavam vam sad ovde da ćemo mi, ja ću naći bager, neću više bušiti te cevi, nego ćemo srušiti do temelja tu malu hidroelektranu, a vi nas hapsite posle toga. Srušićemo je do temelja, jer je ona ogledalo ove države koju vi vodite. To je zbirka teških krivičnih dela.

Poručite Goranu Vesiću, mesec dana ga molim da me primi, on me ignoriše. Poručite Goranu Vesiću da me primi. Mene kao narodnog poslanika više nećete moći da ne primate i prekinite više da lažete ovaj narod. Hvala lepo.

Šta je sporno sa tim što radi Igor Braunović? Znate li šta on radi? On ljudima deli otkaze kako stigne. To isto važi i za sva druga mesta gde su ljudi zaposleni.

Gospodine Vučiću, znate li vi koji je danas najveći strah u Srbiji? Ne od gubitka Kosova, nego od toga da ne ostanu bez posla. Zašto? Zato što ste vi ljude zaposlili i ucenili da moraju da glasaju za vas. To su ti vaši sigurni glasovi, da se ne lažemo. Dakle, ljudi se plaše. Ko god nešto kaže protiv onoga i ne slaže se sa vama, popije otkaz.

Evo, to pitajte Igora Braunovića. Koliko ste otkaza dali ljudima, gospodine Braunoviću? To je ta Srbija koja hoće da ide u Evropu.

Nespojivo je, Aleksandre Vučiću, to što je Evropa sa vama, to je nespojivo. Ja vas sada pitam, recimo, pošto je litijum ultimatum, Kosovo, izbeglice, to će biti politika ove zemlje, ja vas sada pitam, zamislimo sada, gospodine predsedniče, da se ispod Skupštine pronađe neviđena količina nekakvog zlata, litijuma itd, šta biste vi, da rušimo ovu Skupštinu? Rekli biste narodu – pa, naravno, nama treba zlato, nama treba litijum? Vas trese groznica, Aleksandre Vučiću, zlatna. Juče pominjete šta je nama bitno…

Gospodine Orliću, možete li da smirite ove robove Aleksandra Vučića, molim vas?

Vi pominjete juče šta je bitno u ovom svetskom vihoru, šta je bitno za svaku zemlju i tu se apsolutno slažem. Pod jedan, hrana. Pod dva, voda.

Trošiću vreme preostalo poslaničke grupe.

Gospodine, Orliću, ne znam što mene gledate kada govorite o tome šta se juče desilo. Nemojte da obmanjujete javnost.

Nemojte vi, svima nama, nisam ja juče bio ovde, nego neko drugi, pustite te priče.

Gospodine Vučiću, pet godina laž Informer, lažu svi ovde da sam ja hteo da gradi malu hidroelektranu, hajde dajte, da li hoćete da mi date taj papir, pa da pokažemo. Hajde, dajte papir? Da li možete da mi date papir? Da li mogu da dođem da uzmem papir? Hajde, sad ga odmah pokažite reditelju prenosa, neka Aleksandar Vučić pokaže gde je to Ćuta hteo da gradi malu hidroelektranu. Laže.

Vi pominjete profesora Ratka Ristića i njega stavljate u neki kontekst. Pa, vama su o malim hidroelektranama i o litijumu rekli najveća pamet ove zemlje upela se da vam kaže kakva je katastrofa taj litijum. Pa, vi kažete, za akademika Šolaju, za Vladimira Stevanovića, za Draganu Đorđević, za najveću pamet ove zemlje, vi to ne slušate. Ne, vama je „Rio tinto“, vam ja, ja vam kažem, litijum popio um.

A što se hrane tiče, juče ste govorili o hrani, evo danas poljoprivrednici ovde, prosuće mleko. Pa, vi znate koliko te Gornje Nedeljice proizvedu mleka godišnje, milion litara. Koliko hrane proizvedu. Slušajte šta vam kaže Institut za poljoprivredu koliko vredi to što nikne iz naše zemlje tamo. I, svaka normalna država čuva kao malo vode na dlanu, oni koji hrane ovaj narod, a vi ste se na to nameračili, da ono malo ljudi što je ostalo da živi na selu, da to raselite i umesto poljoprivrede, maline, meda i mleka, vi nama nudite koncetrovanu kiselinu „Rio Tinta“.

Gospodine predsedniče, pa, nemojte da se nervirate. Vi ste uspeli ono…

Da li se čujemo? Izvinjavam se, nemojte da mi trošite vreme. Da li mogu ja da govorim? Pa, taman ste se pomirili lepo i sad ovo na kraju opet neki cirkus. Nemojte da se nervirate.

Vučiću, biće to sve u redu. Kad se…

Hvala, gospodine Orliću. I vi ste ušli u neki tolerantni mod. Ne znam šta se sa vama dogodilo.

Dakle, videće te se lepo u ponedeljak, opet ćete se vi pomiriti. Neće biti više ovakvih nemilih scena kao juče. Zapravo, Aleksandre Vučiću, vi treba da budete srećni. Vi ste postigli ono što tražite, i što Srbima nikako da se dogodi od kad postoje, a to je jedinstvo.

Da li neko u ovoj sali ima nešto protiv plana, da nema priznanja Kosova i da nema stolice Ujedinjenim nacijama za Kosovo? Evo, ako ima neko ovde neka digne ruku. Nek se izjasni. I, to je pošteno. Dakle, većina nas, ogromna većina nas ovde nema ništa protiv toga i nema potrebe da se mi ovde koljemo oko toga.

Ima jedna druga stvar. Vidite ovako, mi jesmo za Evropsku uniju, gospodine Vučiću, ali ima jedna firma koja se zove „Knauf“ koja u Evropskoj uniji i svuda po svetu pravi kamenu vunu, i pravi 12 milijardi evra godišnje prometa. Ista ta firma „Knauf“ u Surdulici truje masovno stanovništvo. A, kako je to moguće da ono što je zabranjeno u Evropskoj uniji, kod nas je to dozvoljeno? Da li znate kako? Zato što ste vi direktno žmurite na ono što se zove EKOSID, ljudi umiru, 15.000 ljudi umre godišnje od zagađenja vazduha. E, u takvu Evropsku uniju mi hoćemo, ono što je kod njih zabranjeno, to će biti zabranjeno i kod vas i to nikakve veze sa Kosovom nema.

Još jedna stvar, gospodine Vučiću. Da li smo mi ikada za ovih deset zadnjih godina videli nekog poštenog Albanca koji sedi sa nekim poštenim Srbinom i nešto zajedničko rade? To na „Pinku“ i na vašem „Hepiju“ nećete videti jer su svi Albanci srbomrzitelji.

Smejete mi se ovde. Prošli put kada sam vam rekao da je Nebojša Zelenović vodio svoje jagodare u Peć i zajedno sa Albancima uradio nešto da im bude bolje u životu. Da, sadili su jagode. Hajde, nađite jednog Albanca koji je dobar i da ga stavimo u muzej odmah, nego vaša politika je – da, da, svi Albanci su šiptari, srbomrsci, neprijatelji. To radite već od kada ste ovde na vlasti. Dajte nađite jednog poštenog Albanca. Jednog dobrog Albanca i jednog dobrog Srbina i dovedite ih na „Pink“.

Gospodine Vučiću, ja ne znam šta je vama smešno. Samo se vi smejte. Vi morate da počnete da gradite politiku na primerima, a to je zajednički život nisu parole, nego je život takav kada Srbin i Albanac sede i mogu normalno da razgovaraju, a da se ne poubijaju.

Toliko. Srećan rad vam želim i sve najbolje. Da vas citiram na kraju. Hvala.

Gospodine predsedavajući, koji ste već u startu prekršili Poslovnik jer me prozivate ovde u plenumu imenom i prezimenom i ne dozvoljavate mi repliku. U članu 108. Poslovnika piše da se vi starate o redu na ovoj sednici, to treba da važi i za narodne poslanike, ali treba da važi i za uvažene goste koji sede ovde na galeriji, a jedan od najuvaženijih je onaj što posle svake sednice stoji ovde sa megafonom i priča za sve nas da smo izdajnici.

Čekajte, dakle Sima Spasić gore, vaš uvaženi član, preti mi malopre odozgo…

Zdravo živo, narodni poslanici.

Pre nego što počnem, želim samo reditelja ovog prenosa da zamolim da dok budem govorio ne snima mene, nego da snima poslanike SNS, da narod konačno ima priliku da vidi kako se ponašaju narodni poslanici, šta je sve Vučić uterao u ovu Skupštinu. Tako da, ja sam sada u kadru, ako možete da prikažete ovu drugu stranu.

Ovako, za početak jedna poruka za Aleksandra Vučića – ekologija „ante portas“ , Aleksandre Vučiću. Da, da, samo se vi smejte. To što se desilo sinoć u Pirotu, to jeste incident, ali imaju neke druge stvari koje nisu incidenti, nego su proizvod onoga što se zove vaša vladavina.

Posledice svega toga su nestale reke po nacionalnim parkovima, nelegalni kamenolomi, patroliranje bejzbol palicama od strane obezbeđenja privatnih investitora. U Dadincima, veliki pozdrav za aktiviste i meštane Dadinaca, evo već nedelju dana stražare pored svoje reke da joj se ne bi desio incident, da gospodin predsednik opštine Bratislav Jovanović ne sme da kaže - šta si to potpisao. Juče se doduše ohrabrio pa došao u Dadince da kaže kako je on u svoj narod.

Goran Vesić i gospođa državna sekretarka Aleksandra Damnjanović, još iz vremena Velje Ilića, koja je sahranila sa Zoranom Mihajlović na desetine reka, evo već peti dan pokušavam da dođem do nje. Veliki pozdrav za gospođu Damnjanović. Gospođo Damnjanović primićete me kao bela lala.

Uvek sam se pitao, da malo skrene sa teme, kako se postaje Aleksandar Martinović i gospodin Milenko Jovanov su ispisali istoriju političke travestije u ovoj zemlji.

Znači, gospodine Martinoviću, da li je i od kada je i ako više nije kada je prestao Aleksandar Vučić da bude najveći kriminalac i izdajnik Srbije? Kada ste se vi to preobratili, gospodine Martinoviću?

Ja vas ne čujem dobro, gospođo Elvira, ako možete malo glasnije.