Ako za nekoga kažem da je slatkorečiv, jel to govor mržnje? Ako neko za nekog kaže – lopovčino šabačka, šta je to? Ajte, nemojmo da se foliramo više, gospodine Orliću, ni moj prethodni govornik, ne znam koga on zastupa ovde.

Gospođo Raguš, vi govorite i često koristite ključnu reč – obećanje. Vaš predsednik stranke i predsednik države je 2017. godine primio mene, prof. Ratka Ristića, Aleksandra Panića i Desimira Stojanova, u momentu kad je Goran Belić hteo da gurne Rakitsku reku u cev, to je investitor male hidroelektrane, i pored rešenja koje je donelo tadašnje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i tadašnji ministar Goran Trivan, nije imao ko to da sprovede, pa smo onda napravili jedan od mnogobrojnih protesta ovde u Pionirskom parku, pa nas je konačno Aleksandar Vučić primio, ne znam po kom osnovu, jer on niti je ministar za zaštitu životne sredine i nema blage veze sa tim, ali po starom njegovom dobrom običaju on nas je pozvao i tada je obećao, ja koristim ključnu reč koju vi izgovarate, da će doći u Rakitu da reši problem te male hidroelektrane. Kad nešto obećavate, bilo bi lepo da ispunite ta obećanja. To važi i za vas i za vašeg predsednika vaše stranke. Ja mogu sada da kažem i drugu reč. Kako se zove to kad neko nešto obeća a ne ispuni? Kako se to zove?

Ja vama kažem, nije nikakav problem da rešavamo zajedno stvari i baš me briga iz koje ste vi stranke, ali morate da pokažete za početak da morate da poštujete zakone. Jer, niko od onih tamo poljoprivrednika koji nas hrane a koje svaka država i svako društvo čuva kao malo vode na dlanu, ne pada napamet da raseljava. Morate da pokažete da prvo ispunjavate obećanja.

Da, vaš predsednik je takođe ovde, prvi put kad je ušao ovde, kad smo se videli u ovoj Skupštini, obećao da će poći sa mnom. Šta bi sa tim obećanjima?

Vi ste garant za njegove reči i nemojte da mi spočitavate da vas vređam, normalno razgovaram sa vama i samo vam kažem da stvari nisu onako slatke kako nam ih vi predstavljate. Evo, gospođo Raguš, možemo zajedno da krenemo, koliko sutra, da vam pokažem kako izgleda rudnik na Karamanici, u Bosilegradu, kako izgleda koncentrovana sumporna kiselina, koncentrat u sred Bosilegrada. Ja sam tamo bio, za razliku od vas, da objasnite vi tim ljudima kako je to normalno. Zamislite u vašem dvorištu da vam neko svaki dan sipa koncentrat natopljen najvećim otrovima.

Dakle, evo Aleksandru Vučiću, hajde jednom, konačno, dva puta nisi ispunio obećanja. Hajde treća sreća, pa možemo i zajedno nas troje, gospođo Raguš, da odemo na ta mesta gde ste obećali da ćete doći. Toliko o zajedničkim planovima i akcijama. Kada budete ispunjavali svoja obećanja možemo da pričamo.

Hvala lepo.

Gospođo Raguš, nemam ja lošu nameru, nego svi mi zajedno imamo loša iskustva sa vama. A znate kakva su nam iskustva sa vama? Vi sada govorite da predsednik Vučić ne ispunjava poslednje obećanje koje je dao zato što ima druge obaveze. Pa, mi četiri godine čekamo da on dođe u tu Rakitu u koju je obećao da će doći. Ja o tome govorim.

Vi sada, ovo što radite je manipulacija, gospođo Raguš. Ako je to uvreda, ja se izvinjavam, ali to je klasična manipulacija.

Malopre ste pomenuli odbore koje ste vi nama kao dali. Vidite kako vi postavljate stvari. Vidite, kako vi sebe doživljavate. Pa, niste vi ti koji ovde dajete bilo kome šta. Vama pripada onoliko koliko je građana glasalo za vas, a nama pripada onoliko koliko je građana glasalo za nas. Kada pričamo o odborima, to je pet odbora.

Niste vi ti koji nama bilo šta treba da dajete, ali takođe, niste ni vi ti koji ćete nama bilo šta oduzimati, pogotovo ne reč, jer ovde je reč ono zbog čega smo mi došli i to nije naša lična reč, nego ta reč predstavlja glas svih onih koji su nas ovde doveli u ovu zgradu i to morate da poštujete. I sledeći put kada vaš šef poslaničkog kluba bude dobio osudu za ono što je sinoć uradio, za onaj kočijaški rečnik, kada vas budem čuo, gospođo Raguš, da to osudite, e, onda možemo drugačije da razgovaramo. Za početak, ispunjavajte svoja obećanja i podsetite vašeg šefa stranke, predsednika ove države, Aleksandra Vučića, da je još pre četiri godine nešto obećao ljudima, još ga čekaju u Rakiti, jer oni računaju da treba da veruju predsedniku svoje zemlje. Hvala lepo.

Gospođo Raguš, jel treba zajedno, to zajedno kad pozivate, da to uradimo zajedno, da vas podržimo u nečemu, jel to znači da treba da vas podržimo u projektu Jadar – Rio Tinto, u kome stoji da je neophodno za potrebe iskopavanja litijuma u Gornjim Nedeljicama raseliti lokalno stanovništvo? Jel to treba zajedno da radimo? Pa, budite sigurni da u tome s vama neću učestvovati.

Sad opet uvlačite jednu drugu temu u ovu priču, a ko to mene finansira, pa hajde, recite ko me finansira. Vi to meni spočitavate da ja ne volim svoju zemlju. Šta, vi ste ti koji najviše vole ovu zemlju?

Ja vas sad pozivam stvarno da pođete sa mnom, odvojite dva dana, ako imate vremena, nadam se da nemate toliko vremena, toliko obaveza kao vaš predsednik, pa stvarno da odete, da se upoznate sa zbirkom zločina. Upoznaću vas sa projektima malih hidroelektrana, deponija, nelegalne seče šuma, otimačine privatne imovine, vaši energetski projekti su zbirke teških krivičnih dela, gospođo Raguš. (Isključen mikrofon.)

Dobar dan svima.

Gospodine Orliću, kako ste danas?

Jedno pitanje za vas. Šta tačno osećate kada kršite Poslovnik? Primetio sam da beskrajno uživate u tome. Da ove ljude kinjite u tome, da kršite ono zbog čega ste ovde?

Znate ko vas je pozdravio? Rudari iz Resavice. To su oni kojima ste zabranili da naprave konferenciju za medije ovde u holu Narodne skupštine.

Znate ko vas je još pozdravio? Profesor Vladan Đurđević. I njemu ste zabranili da ovde dođe da se obrati novinarima na Dan čistog vazduha, kada je Beograd bio najzagađeniji grad.

Znate ko vas je još pozdravio?

Ja vas gledam gospodine Orliću, gledajte i vi mene. Dobro, nećete, u redu.

Profesor Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu. Njemu ste onemogućili da govori u Loznici kada ste prekinuli direktan prenos Odbora za zaštitu životne sredine.

I dalje vas posmatram gospodine Orliću. Vas gledam. Ja vas pitam – zašto to radite? Ko ste vi da narodnim predstavnicima onemogućavate da kažu ovde šta imaju da kažu. Šta je, frka? Zar mislite stvarno da ćemo mi mirno da gledamo kako vi nas ovde sve maltretirate i zlostavljate? Molim za malo tišine u atmosferi.

Sledeća stvar. Gde je nestalo 38.000 potpisa građana Srbije koji traže od vas, tj. traže od države koju vi kao predstavljate da se ovde na dnevni red stavi tema o trajnoj zabrani eksploatacije litijuma i bora. Gde su kutije sa potpisima gospodine Orliću? Kada odemo na pisarnicu, kažu – kod Orlića u kabinetu. Ja zovem Milimira – Milimire, pogledaj molim te kod Orlića jel ima nekih kutija. Onda kažu – pogledajte u RIK-u, pa zovem RIK, pa zovem vašeg sekretara. Gde su nestali potpisi 38.000 građana?

Znate šta gospodine Orliću? Tih 38.000 građana će doći ovde da vas pitaju gde su naši potpisi. Ko ste vi da kršite zakon?

Hoćemo dalje? Pitanje za vas, rudari iz Resavice imaju nameru da snime jedan spot ovde. Pošto vidim da je Skupština otvorena za raznorazne voditeljke, kulturne radnice najvišeg ranga, govorim o Jovani Jeremić, koju očigledno, devojku čeka Holivud, to je svima jasno. Dakle, ja ću ovde da dovedem rudare, dovešću ih da snimimo jedan spot sa temom koliko ti rudari primaju platu. Pitam vas sada po kom tom zakonu je dozvoljeno voditeljkama sa „Pinka“ da ovde snimaju spotove, a vi branite ljudima, profesorima, rudarima, seljacima, poljoprivrednicima da ovde kažu šta imaju da kažu. Koji ste vi car gospodine Orliću. Vrlo ste jaki na tom dugmetu.

Gledate me, jel? A kada vas pitam što ste ukinuli prenos? Jel znate da ste dužni po Zakonu o Skupštini da vršite direktan prenos svakog odbora koji se ovde dešava? I šta sada? Vi ćete nama ovde da ukidate prenos, vi ćete da nam zabranjujete da ovde govorimo? Pa nećete gospodine Orliću.

Budite sigurni, sledeći put, ima nas dovoljno ovde kolega iz opozicije i pozivam sve kolege iz opozicije da sledeći put uradimo to što ćemo da uradimo, a to će biti mala tajna za vas, a videćete šta ćemo da uradimo. Samo se vi smejte, nesnsnošljivi.

Mi imamo načina da se izborimo za svoja prava. Nećete se više iživljavati nad narodnim poslanicima. Pozdravljam sve i pozivam sve unapred kolege da uradimo ono što smo se dogovorili. Imaćete prilike da vidite kako izgleda ujedinjena opozicija. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, član 104. Ali, prethodno jednu stvar ako možemo da raščistimo – kada me pozovu Ćuta da li imam pravo na repliku ili nemam? Da znam samo da ne gubim vreme i vaše i svih nas i moje. Ako možete da mi odgovorite – kada me neko prozove Ćuta, da li to znači da stičem pravo na repliku?

Da li imam prava na repliku? Ako ne, tražim povredu Poslovnika, član 104.

Vi ste vidoviti, gospodine predsedniče?

Poštovana predsedavajuća, moram da vam kažem kako se osećam. Posle dva dana torture Vladana Orlića, vi dođete kao melem na ranu. Svaka vam čast kako vodite ovu sednicu. Ja bih vam preporučio da nastavite da menjate Orlića skroz do kraja ovog zasedanja, nekako je prijatnije raditi kad vi vodite ovu sednicu i hvala unapred.

Da se zahvalim i šefu poslaničkog kluba SNS-a, Milenku Jovanovu. Vidim da ste se ugasili ova dva dana. Da li ste to dobili direktivu od vašeg gazde ili ste malo energetski potonuli? Dajte malo, gde je to lajt raspoloženje, gospodine Jovanov, nismo navikli na vas da budete ovde u pasivi, pa bi mogla, da li je Jadranka Jovanović tu, nije, da nam opali jedan visoki „c“. To isto važi i za vas, gospodine Bakarec, gde ste vi dva dana? Šta se to sa vama događa?

Nisam raspoložen sa vama večeras da se svađam, lepa je atmosfera, mirna, ali imam nekoliko stvari da vam kažem.

Na primer, da građani znaju kako to izgleda kad, recimo, u Novom Sadu ili bilo gde u Srbiji, u Majdanpeku, građani žele da se uključe u nešto što se zove javna rasprava, što je jedna normalna valjda procedura. Znate kako to izgleda kad građani žele da pitaju svoju skupštinu u Novom Sadu ili u Majdanpeku – dobro, šta to radite, šta želite da radite, recimo sa Staricom – dobiju batine, dobiju teške batine, da li od policije, da li od ovih vaših batinaša, FTO-ova itd, a onda ih strpaju mesec dana u zatvor. Onda pitate policiju, na primer, policijsku upravu u Boru – dobro, ko je premlatio te ljude? Evo, skoro dva meseca prođe, mi ne možemo da ustanovimo ko je tukao ljude u Majdanpeku. Tako izgleda vaša vladavina u ovoj zemlji – ne smeš ništa da pitaš, ne smeš da pitaš zašto ti neko dolazi pored, recimo, tvog sela, da ti otima vodu, da ti otima reku.

Ja sam pitao gospodina zamenika Odbora za zaštitu životne sredine, da li je tu gospodin Milimir, nije, on je iz Nevesinja, imali smo priliku da popričamo i on mi je rekao odakle je i iz kog kraja, iz jednog predivnog kraja, šta bi on radio kad bi u njegov posed, u njegovo imanje, došla firma „Eurolitijum“, kao što je došla u Lukavac kod Valjeva, upala mu u posed i počela da sravnjuje sa zemljom njegovu imovinu i da mu truje vodu. Pitao sam ga – a šta bi ti, Milimire, uradio da ti neko tako upadne? Odstrelio bi ga ko zeca, normalno, to mi je rekao.

Šta biste vi uradili, gospodine Jovanov, da živite, recimo, u Bosilegradu i da dolazi neki investitor, otvara rudnik Karamanica i vi se bunite. Znate šta je uradio taj direktor rudnika? Dolazi novinarska ekipa da pita šta se tu radi, on kamenom u glavu novinara. A onda zapojasa pištolj za pojas, ide Bosilegradom kao da je divlji zapad. U kojoj je to državi dozvoljeno? Po kom to zakonu je to dozvoljeno?

Vi ovde pričate o vladavini prava. Evo, pitam gospodina Malog, gospodine Mali, juče ste nas prozivali da smo delili ovde nekakve letke na papiru koji nije ekološki. Ja vas pitam – a na kom ste papiru vi vaš doktorat pisali? Gospodine Mali, šta se dešava sa vama gospodine Mali? Hoćemo dalje.

Gospođa Jovanović Nataša, opet ko o čemu Nataša o litijumu. Ja sad pitam gospođu Jovanović – hajde da zamislimo tu situaciju da se pojavi taj „Rio Tinto“ ili ako ste smislili da nađete neku drugu firmu da menja „Rio Tinto“, evo sad zamišljamo sledeću situaciju. Vratite uredbu koju ste poništili jer ste se uplašili onolikog naroda na Gazeli, vratite „Rio Tinto“ uredbu u prostorni plan u projekat Jadar i krene gore mehanizacija ka Gornjim Nedeljicama. Jel možete da zamislite tu situaciju da se ruši škola u Gornjim Nedeljicama koju trenutno pohađa 300 učenika?

Jel možete da zamislite vi gospodine Jovanov, na primer, da ste Zlatko Kokanović? Otac petoro dece, gajite sve što možete da zamislite na 40 hektara, imate svoju farmu, proizvodite 100.000 litara mleka i dođe vam neki vaš takav strateški pajtos da vam ruši kuću. Hajde probajte to da uradite. Hajde odmah vratite to što ste smislili sada na mala vrata da uvedete „Rio Tinto“ da završimo jednom sa tim „Rio Tintom“ ili sa bilo kojim drugim takvim investitorom. Ovde ne rije samo „Tinto“ po Srbiji.

Doveli ste na desetine kompanija koje su preorale sve živo, tragaju za zlatom. Gore Laznica kod Homolja na pet kilometara od izvorišta Mlave, raj božiji, znate šta ste smislili vi? Da im dozvolite da na 60 hektara preoru sve živo i da natope cijanidom zemlju koja je Bogom dana da gajenje ovaca. To ste vi smislili i da za sedam godina zarade milijardu dolara, da uposle neko stanovništvo, nečiju tuđu decu da kopaju dole na 700 metara u rudniku i da za sedam godina odu iz Srbije…

(Predsedavajuća: Kolega Jovanović, potrošili ste vreme svoje poslaničke grupe.)

Nisam ja potrošio vreme, moje vreme tek dolazi gospođo.

Hvala lepo.

Član 106. Predsednica Vlade se nije pridržavala teme koja je na dnevnom redu.

Objasnite, predsedavajuća, pošto ste vi odgovorni za poštovanje Poslovnika, kakve veze imaju nekakvi kolači…

(Narodni poslanik: Koji član?)

Član 106. Kakve veze imaju kolači sa temom dnevnog reda? Premijerka je ovde govorila o nekakvim kolačima, o rudarima. Da, da, a pošto ona može da govori o svemu, a vi nama ovde sada oduzimate od povrede Poslovnika vreme koje je predviđeno da se obratimo ovde narodu, ja vas pitam – što to radite? (Isključen mikrofon.)

Ja sam se prvi javio za Poslovnik i to vrlo dobro znate.

Član 106. – van teme dnevnog reda.

Gospođa Brnabić vidim da se razume u časopis „Treće oko“.

Da li je uvreda ako kažemo za gospođu Brnabić…

Ne, ja vas sad pitam, predsedavajući, ako možete da mi dozvolite…

Jel mogu da vas samo zamolim da me pustite da vas nešto pitam?

Vas da pitam nešto. Da, u vezi Poslovnika.

Vi ste taj koji ima istančan osećaj za pravdu, pa zato želim da vas zamolim da me saslušate samo jednu rečenicu.