Gospodine Orliću, ja znam da vi uvek dajete i više nego što treba. Vi ste po tome poznati.

Da ja nastavim dalje. Ja sam se bavio likom i delom vašeg ministra, ne znam koji mu je to mandat po redu ovog gospodina ovde koji kaže da ne psuje. Ljudski je psovati. Pa opsuj bre slobodno, evo sad Martinoviću, kaži šta te muči i opsuj, budi čovek. Nemoj da se stidiš. Navikli smo to od tebe.

Ja sam postavio pitanje - kada se desila ta transformacija, gospodine Martinoviću, da od najveće radikala postanete najveći evropejac? Kako se to desilo? Da li ste čitali doktora Džekila i mister Hajda? Da li se to desilo preko noći? Kada se desila ta transformacija? Koga vi ovde zamajavete? Pa, vi ste najgore pričali o Vučiću do juče. Ko je nama garant da ponovo nećete to isto pričati za njega sutra kada vam nešto kvrcne u glavu?

Drugo pitanje. Kako se, recimo, postaje, to me uvek zanimalo, kako se postaje šef poslaničkog kluba SNS? Da li treba da se prođe kroz neku obuku? Vidite ovako, gospodine Orliću, dok ste vi bili šef poslaničkog kluba to je imalo neki nivo. Gde ste našli ovog gospodina ovde, koji je srozao ugled velike, najmoćnije partije u Evropi, SNS? Možete vi to mnogo bolje nego što je gospodin Jovanov.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Hajde da vas čujem, hajde.

(Goran Milić dobacuje.)

Evo reditelj prenosa da zumira ovog gospodina sa naočarima iz Sombora. Izađi frajeru pa kaži nešto što imaš. Samo dobacuješ kada si ovde bre.

Ovako, ovo što držim u ruci je račun za električnu energiju. Stavka broj 6. naknada za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora i ta stavka broj 6. služi da bi recimo kum Aleksandra Vučića, Nikola Petrović, nastavio da gura reke u cevi, a sebi milione u džepove, da bi isti oni ludaci dole na Rubskoj reci bagerima upadali u četiri sata ujutro ljudima u selo i šta vi zamišljate? Da ćemo mi to da gledamo mirno? Ta stavka broj 6. služi, građani da znate, da vi svakog meseca plaćate da vas neko ostavlja bez vode, bez reka pored kojih živite i vi to i dalje gurate, tu priču. Naknada za povlašćene proizvođače električne energije je još uvek na snazi. Čak je bila i podignuta za skoro duplo.

Pitam se samo da li ta naknada važi i za Anu Brnabić koja plaća svoju struju u Jovankinoj vili u koju se smestila i da li ta električna energija, te subvencije služe takođe za bivšeg radikala, vašeg jednog od šefova, gospodine Martinoviću, čuvenog Tomislava Nikolića? Po čemu je on zaslužio da živi u viletini? Po čemu u kadifi i zlatu dok narod nema leba da jede? Po čemu i vi ćutite na to.

Samo vi, gospodo iz SNS, se pravite blesavi. Vi ovo što radite zove se jednom rečju – zločin prema sopstvenom narodu i toga ste svesni. I zamislite samo jednu situaciju, evo sutra više, evo i vas, Orliću, pitam, sve vas, da sutra nema Aleksandra Vučića, šta ćete vi mučeni da radite bez Vučića? Pa gde ćete vi da se denete bez Aleksandra Vučića? Šta ćete vi bez njega? Jeste li razmišljali vi o tome nekada? Hoćete li i dalje biti tako hrabri, gospodine Jovanov, da ovde psujete ljude i vi, gospodine Martinoviću, hoćete li i dalje da se junačite sa tog mesta? Trideset godina vas gledamo kako trujete, bre, ovaj narod.

Prvo ste nas pozivali na Vukovar, a gde nas sad pozivate?

(Goran Milić: Na vinjak.)

Na vinjak? Eto to je. Ajte ponovite da vas čuje cela Srbija. Pogledajte kako izgledaju poslanici SNS u ovom parlamentu.

(Poslanici SNS dobacuju.)

Biće nastavak.

Okej. Nastaviću se. Hvala.

Gospodine Jovanov, to što držite u ruci je jedan od na desetine zahteva koje sam slao ministarstvima za razne lokacije malih hidroelektrana, da bih znao kakav zločin sprema Zorana Mihajlović prema rekama.

Pokažite gde to stoji da je Aleksandar Jovanović Ćuta investitor. Dajte taj papir i ja ću da pokažem. Gde stoji da sam ja bilo gde investirao u bilo šta? Ja se nikad nisam bavio investicijama.

To što radite je apsolutno čista laž. To radi „Informer“ već pet godina. Jednostavno lažete.

Vama nikakav problem nije da slažete, to znamo. Znate kako se u našem kraju zovu takvi kao što ste vi? „utepan zaek“ E, to ste vi, gospodine Martinoviću. I vi, gospodine Jovanov. Vas dvojica idete u paketu, „utepan zaek“.

To kako se vi ovde ponašate, to samo Vučić može da utera ovde u parlament.

Poziv za vas, da dođemo zajedno na bilo koju televiziju i da iznesete svu dokumentaciju gde je Aleksandar Jovanović bio investitor male hidroelektrane, pa da završimo jednom sa tim, za sva vremena.

Nastavite samo da trujete i da lažete ovaj narod, to vam i priliči. Želim vam sve najbolje u tome, samo neće još dugo da traje, gospodine Jovanov. Bliži se kraj, to da znate.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Ovo što je malopre govorilo je otrovnije i od one cisterne što se juče izvrnula u Nišavu kod Pirota.

Što se tiče onoga što se trenutno dešava u Protu, pitanje za gradonačelnika Vladana Vasića, koji reče da će Bog da nas pogleda, pa će vetar da dune, da oduva to što dišu trenutno u Pirotu, a to je čista otrovčina.

Dakle, postavljam pitanje za sve koji su nadležni – da li znamo tačne koncentracije amonijaka trenutno u Pirotu i okolini?

Postavljam pitanje nepostojećoj, nevidljivoj ministarki za zaštitu životne sredine, gospođici Ireni Vujović, koja ne znam kako je dospela na to mesto. Dakle, država Srbija trenutno nema merače koji mogu u ovom trenutku da jasno kažu koliko amonijaka trenutno ima u vazduhu na tom prostoru, ali dobro, Srbija je jedna trovačnica i svi se pravite blesavi i tako će biti i dalje.

Evo, u Surdulici već 10 godina ne možemo da ustanovimo kakve sve otrove „Knauf“ ispušta u vazduh. Što? Pa, država nema 30.000 evra da kupi merače. Onda ja pitam tog vlasnika „Knaufa“, pitam ga – dobro, kako vi poslujete? Pa, kaže – mi zarađujemo ovde milijarde. Pa što vi ne kupite za početak instrumente koji će da izmere tačnu koncentraciju svega onog?

Prekini da dobacuješ ti s naočarima, što ne smeš da se javiš. Skupi petlju, pa se javi, pa pričaj. Nemoj da mi dobacuješ sve vreme od kad si došao ovde. Sram te bilo! Ajde, tišina.

(Goran Milić: Popij vinjak.)

Dakle, Srbija je jedna tempirana ekološka bomba i sad mi možemo da kukamo na železnicu koju je gradio kralj Milan, 1894. godine je pruga došla do Niša, posle dve godine i do Pirota i tom prugom voze se cisterne sa najvećim mogućim otrovima, sve od Bugarske granice, preko Beograda, pa pitaj Boga dokle.

Sad, pitanje za sve nas, a šta ćemo da radimo kad se ta cisterna izvrne u sred nekog grada, nebitno kog? Pa, ko će da bude kriv za to? Šta nam vredi ko će, zar je važno ko je kriv, što kaže ona pesma. Ajte, ljudi, urazumite se. Manite se stadiona. Ulažite u životnu sredinu.

Dakle, predlažem da RTS, umesto što trenutno prebacuje prenos ove sednice na treći kanal, mada je to naučni program, a poznato je da u ovoj zemlji nauku prati većina gledalaca RTS-a, tako da ne sumnjam da smo gledani, otvori jedan kanal ili jedan program koji će biti posvećen isključivo ekološkim zločinima koji se dešavaju širom Srbije. Videćete, imaćete jedan dvadesetčetvoročasovni program, gde se neće znati da li su pre trovačnice na dnevnom redu, otimačina poljoprivredne zemlje, trovanje vode, trovanje svega. Dakle, to je moj predlog što se tiče RTS-a, pod hitno jednu urgentnu ekologiju, jer to je ono što se nama trenutno dešava.

Što se tiče ovoga što se desilo u Pirotu, igrom slučaja ja sam iz tog kraja, svi moji su poreklom iz Temske, gore na pet kilometara od mesta gde se desio incident. To mesto, taj deo puta se zove Prebijen del. Taj Prebijen del u prevodu znači prebijeni deo, to je onako kako izgleda ovo društvo posle 10 godina vladavine Aleksandra Vučića.

Još za kraj obaveštenje, a imam još 30 sekundi, meni je to više nego dovoljno, sutra u 11.00 sati je zakazan Odbor za zaštitu životne sredine. Ja pozivam sve da dođu, i oni koji nisu članovi Odbora, biće interesantno. Druga tačka dnevnog reda je razno, a to razno u ovoj zemlji znači – hajde da vidimo ko sve truje našu Srbiju, ko otima od seljaka plodne njive da bi sebi strpao i doveo nekakve Rio Tinte, da se setimo Rio Tinta…

Gospodine predsedavajući, povređen je član 106. Poslovnika. Bili ste u obavezi da opomenete prethodnog govornika, inače istaknutog učesnika „Farme“ i emotivnog partnera gospodina Atlagića, da se pridržava teme.

Ja sad reklamiram član 106.

Dakle, šta smo mi slušali od ove karikature malopre je sve samo ne ono što je na dnevnom redu.

Ja vas upozoravam da se držite Poslovnika gospodine Orliću, kao što se pridržavate inače Poslovnika, po tome ste poznati, da ovu pojavu malopre opomenete….

Predsedavajući, član 106. Malopre smo mogli da slušamo o putovanjima gospodina Palme i velikim uspesima, ali čuli smo još nešto što nije uopšte u okviru teme dnevnog reda. Gospodin Starčević je izgovorio da je JS bila nezadovoljna…

Ne razumem zašto me prekidate. Ja reklamiram član 106. Poslovnika…

Jel mogu ja da kažem, pa mi vi dajte obrazloženje? Jel može tako, da me pustite da ja obrazložim gde je povređen Poslovnik? Jel moguće to, gospodine Orliću, da vi ne možete da istrpite deset sekundi, a da mi ne oduzimate reč?

Dakle, gospodin Starčević je povredio član 106. Poslovnika… (Isključen mikrofon.)

Svima vama bivšim radikalima, julovcima, bivšim koštuničinima, velikim borcima za istinu i pravdu, Milanu Jovanoviću, novinaru, je spaljena kuća i čovek je zamalo živ spaljen samo zato što je govorio istinu, gospođo Raguš…

Molim?

Zdravo živo svima.

Pitanje za vas, predsedavajući, dokle vi mislite da kršite Poslovnik ove Skupštine? Hoće li biti neke redovne sednice ili planirate da stalno zakazujete sve po hitnom postupku? U čemu je problem? Čega se plašite? Kada ćete dozvoliti narodnim poslanicima da u redovnoj proceduri podnesu zakone, predloge zakona o onome što se tiče svakodnevnog života građana? U redu, znamo s kim imamo posla, teramo dalje.

Pitanje za predsednika opštine Vlasotince, gospodina Bratislava Petrovića, da li je svestan šta je potpisao kada je izdao dozvolu za malu hidroelektranu na Rupskoj reci? Da li je svestan da se za to odgovara krivično i da se za to ide u zatvor? Ovom prilikom veliki pozdrav za sve meštane sela Dadince, ima ih na stotine, nisu samo oni, nego i iz okoline, koji već evo četvrti dan i noć brane svoju reku, Rupsku reku, da ne završi u cevima, od ludaka koji hoće sebi da strpaju milione u džepove i misle da mogu da nastave sa gradnjom malih hidroelektrana.

Pitanje za gospođu Đedović, šta traži katastar malih hidroelektrana na sajtu Ministarstva za rudarstvo i energetiku? Pa da li vi mislite stvarno i dalje da nastavljate sa tom zločinačkom idejom da gurate reke u cevi? Eno dole Sopotnica reka takođe viđena za pakovanje u cevi. Pa hajde da pitam ja sve vas, gospodo koji vodite ministarstva koja odlučuju o životu i smrti naših reka, evo, pitanje za vas gospođo Irena Vujović, koliko košta ta Rupska reka i sve što živi u njoj? Hajde recite koliko to košta.

Pitanje za vas, ministri koji niste ovde – kome mi postavljamo ova pitanja danas ovde? Gde su ministri? Ima vas 25. a od 25 ministara nema ni jednog ovde. Svaka čast. Sram vas bilo.

Takođe, pitanje za sve vas koji vodite ovaj grad, za Šapića – da li vi znate da evo već dva meseca u naselju Far u Surčinu bivši radnici „Ratka Mitrovića“ žive bez struje i bez vode, ne svojom krivicom? Zato što država ne može da reši imovinske odnose između aerodroma opštine Surčin i EDB, 17 ljudi koji primaju mizerne penzije, to su bivši radnici „Ratka Mitrovića“, danas žive bez struje i bez vode. Imali ko petlju da ode kod njih da ih obiđe? Šta me gledate? Kako vas, bre, nije sramota, sve zajedno? Baš vas briga i za ljude i za narod.

Drugo pitanje – zašto vam se bune rudari u Boru, gospođo Đedović? Pa, oni primaju najveće plate u ovoj zemlji. Prosek plata 110.000, a zbog čega se bune? Eno ih pred štrajkom. Pa, znate zašto? Zato što oni ne žive u svojoj zemlji, oni su kineska provincija. Zato što su Kinezi rešili da rešavaju pitanja radničkih prava tako što hoće da im ukinu beneficije koje imaju decenijama. U kojoj zemlji mi živimo? Čija je ovo zemlja, kineska ili srpska? Velika podrška za rudare iz Bora i da vam kažem – niko nema prava da vam ukine ono što piše u Kolektivnom ugovoru, vi ste rudari, imate prava na sve beneficije.

Šta je sa rudarima iz Resavice? Što oni štrajkuju? Primaju 70.000 platu, prosek. Sram vas bilo. Zakidate na rudarima iz Resavice. Imaćete opštu pobunu, drugari, na ulici. Možete da me gledate koliko hoćete. Ja vam kažem – to što vi radite, to je ukidanje osnovnih ljudskih prava.

I vama, gospodine Orliću, prošli put ste mi zakinuli vreme koje mi pripada, nemojte mi više oduzimati vreme i reč. Ja vam neću dozvoliti da ovde kršite Poslovnik tako što ćete meni oduzimati reč. To isto važi i za moje kolege. Ko ste vi da ljudima zabranjujete da govore?

Samo vi, gospodine Atlagiću, radite svoj posao. Vi ste otrovniji od sumporne kiseline „Rio Tinta“. Samo nastavite. Dakle, ovde nećete sprečavati narodne poslanike da govore, gospodine Orliću.

Ako budete tako nastavili mi ćemo prekinuti rad Skupštine, kao što smo to radili i do sada, pa vi izvolite kažnjavajte nas. Samo radite vi svoj posao, a vi upravo to i ne radite, vi ste ovde da ne radite svoj posao.

Vi ste ovde da sprečavate da se čuje narodna volja i narodni glas, pa ćemo da vidimo na šta će to da izađe.