Dobro veče svima. Koristim vreme, predsedavajući, kao zamenik šefa poslaničke grupe. Govoriću o nečemu sasvim drugom, a zapravo ono što je zajedničko svima nama i što pijemo svi, to je voda.
Želim da obavestim sve vas koji možda ne znate i sve građane koji ovo sada gledaju o činjenici da na prostoru oko Gornjih Nedeljica pa sve do Loznice, skoro do Šapca, Srbija ispod zemlje poseduje ogroman basen, i to je najveći basen, rezervoar najčistije pijaće vode.
Molim za malo tišine u atmosferi.
Dakle, u prostornim planovima još iz 70-ih godina unet je projekat kojim bi se rešilo pitanje snabdevanja vodom u Zrenjaninu, gde ljudi već 20 godina nemaju vode, i to nije jedini grad. Pošto sada pričamo o gradnji mostova, gradnji puteva, gradnji bolnica, vi ste nesumnjivo dokazali da ste sposobni da gradite, i to je sasvim okej, koliko to košta, to je za neke druge institucije i ustanove. Ali evo, ja sada vama predlažem, znači onima koji brinu o infrastrukturi, budućem ministru ili ministarki građevinarstva i infrastrukture, da pogledaju te projekte iz 70-ih godina i pošto znate da gradite, da izgradite jedan vodovod do Zrenjanina i da time rešite problem pijaće vode, i ne samo do Zrenjanina, nego i do drugih mesta u Vojvodini koji vape za čistom pijaćom vodom. To je jedna stvar.
Druga stvar je – šta se nalazi na tom prostoru, recimo, Gornje Nedeljice? To je prostor u kome je svaki pedalj najplodnije zemlje, jedne od najplodnijih naših delova zemlje, obrađen, gde recimo same Gornje Nedeljice proizvedu milion litara mleka, o kome je ovde bilo reči, a koje trenutno uvozimo, gde je škola u Gornjim Nedeljicama puna, pohađa je 300 učenika, pričamo o demografiji. I to je jedan od retkih prostora gde ono još malo ljudi što je ostalo, gore živi, a posebno je bitno to… Ako može malo tiše, molim vas… Posebno je bitno to da su to ljudi koji nas hrane i svaka zemlja one koji je hrane čuva kao malo vode na dlanu, i svoju vodu i svoje ljude, koji hrane svoje građane.
Umesto toga, mi smo ovde imali to što smo imali i na Gazeli i po čitavoj Srbiji, oko onoga što se zove Rio Tinto, projekat „Jadar“, u kome jasno stoji da je za potrebe projekta „Jadar“ neophodno izvršiti relokaciju stanovništva. Postoje procene koliko vredi poljoprivreda, koliko vrede poljoprivredni proizvodni, govorimo o tom prostoru, a koliko bi vredela rudna renta od litijuma. Vidim da se Vučić juče udara u glavu, kukajući za litijumom. Dakle, hajde ovako, hajde da se oko toga ne svađamo, valjda je normalno da smo svi za to da Zrenjanin konačno dobije čistu pijaću vodu, to je 4.100 litara u sekundi, bebi kvaliteta voda. Hajde, uradite taj vodovod. Uradite, sprovedite cevi gore do Vojvodine i rešite problem, imamo vodu. A da li je voda bitna ili je nebitna, dok dve trećine sveta skapava od žeđi, mi našu najčistiju pijaću vodu, najčistije reke guramo u cevi. Hajde da uradimo to.
Što se mosta tiče u Novom Sadu, da razmaglimo i to, niko nije protiv gradnje mosta, problem je sledeće vrste. To što o tome da će tu most da se gradi niko nije razgovarao sa građanima. Na javnim raspravama, to je vaš manir, dakle, samo se negde pojave bageri i sad kaže – ovde će biti kamenolom, ovde će biti hidrocentrala, ovde će biti to što će biti. Znate kako izgleda, evo dokaza, dajem vam primer za to, parno kupatilo koje su Karađorđevići izgradili usred parka u Aranđelovcu, sravnjeno sa zemljom. Ljudi, da li smo mi normalni? Da bi neko zaradio milione tako što će da gradi neki hotel, on našu kulturnu baštinu ruši. Hajde da se urazumimo svi. Opet vam kažem, džaba nama ovo što ćemo da se prepiremo. Hvala lepo.