Da se zahvalim i šefu poslaničkog kluba SNS-a, Milenku Jovanovu. Vidim da ste se ugasili ova dva dana. Da li ste to dobili direktivu od vašeg gazde ili ste malo energetski potonuli? Dajte malo, gde je to lajt raspoloženje, gospodine Jovanov, nismo navikli na vas da budete ovde u pasivi, pa bi mogla, da li je Jadranka Jovanović tu, nije, da nam opali jedan visoki „c“. To isto važi i za vas, gospodine Bakarec, gde ste vi dva dana? Šta se to sa vama događa?
Nisam raspoložen sa vama večeras da se svađam, lepa je atmosfera, mirna, ali imam nekoliko stvari da vam kažem.
Na primer, da građani znaju kako to izgleda kad, recimo, u Novom Sadu ili bilo gde u Srbiji, u Majdanpeku, građani žele da se uključe u nešto što se zove javna rasprava, što je jedna normalna valjda procedura. Znate kako to izgleda kad građani žele da pitaju svoju skupštinu u Novom Sadu ili u Majdanpeku – dobro, šta to radite, šta želite da radite, recimo sa Staricom – dobiju batine, dobiju teške batine, da li od policije, da li od ovih vaših batinaša, FTO-ova itd, a onda ih strpaju mesec dana u zatvor. Onda pitate policiju, na primer, policijsku upravu u Boru – dobro, ko je premlatio te ljude? Evo, skoro dva meseca prođe, mi ne možemo da ustanovimo ko je tukao ljude u Majdanpeku. Tako izgleda vaša vladavina u ovoj zemlji – ne smeš ništa da pitaš, ne smeš da pitaš zašto ti neko dolazi pored, recimo, tvog sela, da ti otima vodu, da ti otima reku.
Ja sam pitao gospodina zamenika Odbora za zaštitu životne sredine, da li je tu gospodin Milimir, nije, on je iz Nevesinja, imali smo priliku da popričamo i on mi je rekao odakle je i iz kog kraja, iz jednog predivnog kraja, šta bi on radio kad bi u njegov posed, u njegovo imanje, došla firma „Eurolitijum“, kao što je došla u Lukavac kod Valjeva, upala mu u posed i počela da sravnjuje sa zemljom njegovu imovinu i da mu truje vodu. Pitao sam ga – a šta bi ti, Milimire, uradio da ti neko tako upadne? Odstrelio bi ga ko zeca, normalno, to mi je rekao.
Šta biste vi uradili, gospodine Jovanov, da živite, recimo, u Bosilegradu i da dolazi neki investitor, otvara rudnik Karamanica i vi se bunite. Znate šta je uradio taj direktor rudnika? Dolazi novinarska ekipa da pita šta se tu radi, on kamenom u glavu novinara. A onda zapojasa pištolj za pojas, ide Bosilegradom kao da je divlji zapad. U kojoj je to državi dozvoljeno? Po kom to zakonu je to dozvoljeno?
Vi ovde pričate o vladavini prava. Evo, pitam gospodina Malog, gospodine Mali, juče ste nas prozivali da smo delili ovde nekakve letke na papiru koji nije ekološki. Ja vas pitam – a na kom ste papiru vi vaš doktorat pisali? Gospodine Mali, šta se dešava sa vama gospodine Mali? Hoćemo dalje.
Gospođa Jovanović Nataša, opet ko o čemu Nataša o litijumu. Ja sad pitam gospođu Jovanović – hajde da zamislimo tu situaciju da se pojavi taj „Rio Tinto“ ili ako ste smislili da nađete neku drugu firmu da menja „Rio Tinto“, evo sad zamišljamo sledeću situaciju. Vratite uredbu koju ste poništili jer ste se uplašili onolikog naroda na Gazeli, vratite „Rio Tinto“ uredbu u prostorni plan u projekat Jadar i krene gore mehanizacija ka Gornjim Nedeljicama. Jel možete da zamislite tu situaciju da se ruši škola u Gornjim Nedeljicama koju trenutno pohađa 300 učenika?
Jel možete da zamislite vi gospodine Jovanov, na primer, da ste Zlatko Kokanović? Otac petoro dece, gajite sve što možete da zamislite na 40 hektara, imate svoju farmu, proizvodite 100.000 litara mleka i dođe vam neki vaš takav strateški pajtos da vam ruši kuću. Hajde probajte to da uradite. Hajde odmah vratite to što ste smislili sada na mala vrata da uvedete „Rio Tinto“ da završimo jednom sa tim „Rio Tintom“ ili sa bilo kojim drugim takvim investitorom. Ovde ne rije samo „Tinto“ po Srbiji.
Doveli ste na desetine kompanija koje su preorale sve živo, tragaju za zlatom. Gore Laznica kod Homolja na pet kilometara od izvorišta Mlave, raj božiji, znate šta ste smislili vi? Da im dozvolite da na 60 hektara preoru sve živo i da natope cijanidom zemlju koja je Bogom dana da gajenje ovaca. To ste vi smislili i da za sedam godina zarade milijardu dolara, da uposle neko stanovništvo, nečiju tuđu decu da kopaju dole na 700 metara u rudniku i da za sedam godina odu iz Srbije…
(Predsedavajuća: Kolega Jovanović, potrošili ste vreme svoje poslaničke grupe.)
Nisam ja potrošio vreme, moje vreme tek dolazi gospođo.
Hvala lepo.