Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Da, mi smo isto podneli amandman na ovaj član 23. zahtevajući da se uspostavi veća javnost rada VST. Verujem da ministarka smatra da je to bitna tema.

Mi smo predložili neke dodatne kriterijume da se za javnost rada VST uvrste i u sam predlog zakona. Odgovor sa vaše strane je bio da nema potrebe, da je stavljeno da će se to urediti dodatno Poslovnikom VST i da VST ionako dostavlja, ima obavezu da dostavi godišnji izveštaj radi informisanja same Skupštine.

E sad, moram da kažem da malo to pitanje da se uvek ostavi da se nekim podzakonskim aktima dodatno nešto uredi, da to ne ide u prilog vašem argumentu. Brzina donošenja podzakonskih akata ili drugih akata unutar institucija nije uvek dobra. Često prođe i do godinu dana dok se to ne reši.

Takođe, kada se radi o izveštajima koji se dostavljaju u Skupštinu imamo za primer izveštaj raznih nezavisnih i kontrolnih institucija kao što su Zaštitnik građana, kao što su Poverenik za informacije od javnog značaja. Vidimo da se o njima retko raspravlja na sednicama odbora, a još manje na sednici Narodne skupštine.

Sad - šta smo mi predložili. To je da se snimaju sednice, da se objavljuje dnevni red, da se da zapisnik sa sednica da se omogući prisustvo medija u stručne javnosti. Vi ste rekli da to ne može, da sa vaše strane nema potrebe tako dodatno uredi, nego da često vrlo često volite kažete - institucije neka rade svoj posao kao što ste rekli da za na primer kada treba da istražuju određene slučajeve.

Pa gde su te institucije na primer da istraže optužbu da Siniša Mali ministar finansija ima 24 stana u Bugarskoj? Gde su te institucije da istraže kada žena bivša Siniše Malog optuži ga da je on organizovao rušenje u Savamali? To ostavljanje i argumenti institucijama da vrše svoj posao vi sami znate da ne pije vodu, a ne radi ni za građane. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Da, mi smo podneli još jedan amandman kojim smo pokušali da uspostavimo javnost i transparentnost rada u postupku izbora članova Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužitelja, tužioca.

Odnosno predložili smo amandman da u postupku izbora kada Izborna komisija vrši intervjue sa kandidatima, da ti intervjui moraju da se snimaju, da to ne zavisi od toga da li određena osoba želi da se snima intervju sa njima, nego da to postoji obaveza snimanja samog intervjua i da taj intervju mora da u tom smislu bude okačen na prezentaciji koje bi Izborna komisija vodila i da mora prosto da se omogući da stručna javnost i građani imaju uvid u intervju potencijalnog budućeg člana Visokog saveta tužilaca.

To je veoma bitno jer kao što znate Visoki savet tužilaca će birati buduće tužioce i tužiteljke i ukoliko je ceo proces tajan, onda verovatno da se ništa neće promeniti na bolje, da ću u tom smislu tužioci ostati ćutolozi kao što sada pod ingerencijom Zagorke Dolovac.

A zašto je to bitno? Pa, to je bitno jer onda tužioci ne reaguju kada treba da brane građane, kao što je bila situacija na događajima iz Šapca, verujem da ministarka da ste upoznati kada je prilikom blokade puta kad su građani protestvovali protiv iskopavanja litijuma grupa batinaša maskiranih napala građane, krenuli da ih biju koristeći čekiće i štangle i na kraju Tužilaštvo, to je bilo u decembru 2021. godine, Tužilaštvo uopšte nije reagovalo, a jedini postupak koji je pokrenut jeste protiv Dobrice Veselinovića, šefa odborničke grupe, naše odborničke grupe u Beogradu i budućeg i sledećeg gradonačelnika Beograda.

Protiv njega je postupak pokrenut jer je on snimao policajce koji stoje mirno i ne reaguju, batinaši prebijaju građane.

Hvala vam.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Mi smo podneli amandman isto na ovaj član 3. Predloga zakona o sudijama. Ono što moram da kažem odmah na početku, malo jednu opštiju stvar, a to je da ovako predložen zakon i dalje zadržava široku kontrolu Ministarstva pravde u oblasti sudske uprave.

Takođe, ozakonjuje jedan mehanizam disciplinovanja tzv. neposlušnih sudija pod izgovorom zabrane političkog delovanja. Iz prostog razloga što se pod ovim terminom zabrane političkog delovanja, ako je široko postavljen može da se shvati i disciplinuje, ukoliko neki sudija izražava svoj stav, svoj kritički osvrt npr. stanje u pravosuđu u javnosti. To takođe onda može da se primeni na njega. Tako da bi morala da se nađe neka uža definicija kao što je npr. da nije član partije.

Kada govorimo o članu 3. mi smo kao i ostali koji su govorili tražili da se bolje definiše stalnost sudijske funkcije i da se ona definiše na način da ne samo da je ona stalna, nego da se doda i da traje do izbora za sudiju do nastupanja uslova za prestanak sudijske funkcije.

Takođe, kada se govori i o upućivanju sudija u druge sudove, da se samo na ovome stane, da sudija ne može da bude upućen i u međunarodne organizacije. Nema veze što naš Ustav, u pravu ste, ne eksplicira da je to zabranjeno, ne bi trebalo da se upućuje u druge međunarodne organizacije.

Nas nekoliko je iznelo ovaj amandman koji je suštinski napisao CEPRES i ovo je zanimljivo, da ste hteli da uvažite stručnu javnost tokom slušanja, ne biste morali ovde da slušate opet identične amandmane koji suštinski polaze od toga da ako postoje javne rasprave, onda pokušajte da uvažite stručnu javnost. Hvala.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Da, mi smo podneli i na ovaj član, ali i na druge članove u sklopu ovih zakona, kao što smo već više puta rekli, sa namerom da pokušamo da promenimo ovaj Predlog zakona o sudijama kako se ne bi zadržalo ovako kako je predložena široka kontrola Ministarstva pravde u oblasti sudske uprave i kako ne bi došlo do ozakonjenja mehanizma za disciplinovanje neposlušnih sudija kroz to široko tumačenje političkog delovanja u smislu davanja i mišljenja od strane sudije na određene situacije u javnosti.

Ali, što se tiče ovog konkretnog amandmana, ovde smo reagovali na neprecizne termine i definicije koje se koriste. Zašto je to bitno? Iz prostog razloga što ako se koriste neprecizne definicije i termini, to zapravo otvara mogućnost zloupotrebe i otvara jedan rizik za korupciju u sudstvu. To je i sama Agencija za sprečavanje korupcije u svom mišljenju koje je poslala rekla.

E sad, ono što je zanimljivo, vi da ste hteli, vi ste mogli da saslušate to mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije, da poslušate šta oni imaju da kažu za korišćenje nepreciznih termina, kako to otvara i vodi u proces toga da može da kad imamo široke termine da se onda otvara rizik od korupcije, jer se ne zna koji će se tačno zakoni za sprečavanje korupcije primenjivati na sud.

To mišljenje ste mogli da poslušate, međutim samo da ste na pravilan način vodili proceduru izrade i nacrta, a zatim Predloga zakona, jer je Agencija za sprečavanje korupcije poslala vama mišljenje, a vi ste istog dana kad ste dobili to mišljenje već od nacrta stvorili predloge zakona i niste mogli da izmenite. Sad je malo kasno, ali ja se nadam da ćete vi ipak razmisliti da poslušate ove predloge amandmana i eventualno ih uvrstite.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Neću dužiti. Kolege moje su već govorile o ovome, ali takođe bih se nadovezao. Isto reagujemo na taj predloženi deo člana u kome se kaže da će sudija koji je navršio 60 godina života biti izuzet od vrednovanja, odnosno može samo na sopstveni zahtev.

Mi bismo čak voleli da u tom smislu dobijemo i mišljenje ministarke zašto se primenila ovakva mera, jer ne vidimo neki poseban razlog niti opravdanje da se izuzimaju sudije koje su starije od 60 godina, u punoj su radnoj snazi, od toga da budu vrednovane, kao i, na primer, neke njihove druge kolege, pa i one kolege koji imaju npr. 59, 55 godina. Prosto, verujem da one sudije koje imaju čak i više godina radnog staža i te kako bi trebalo biti vrednovane zato što se zapravo iz njihovog rada može, na neki način, učiti i ukazati eventualno i mlađim kolegama na nešto što bi bila dobra sudijska praksa. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća.

Mi smo podneli, poprilično amandmana i na ovaj zakon i na ostale pravosudne zakone. Ovo je jedan vrlo razuman, u tom smislu predlog amandman i nadam se da će i pomoćnik ministra i ministarka razmisliti da ga usvoje, zapravo je vrlo čak i zdravo razumski, a to je pitanje uslova koji treba da se ispune da bi neko mogao da bude izabran za predsednika suda.

Mi smo dodali prosto da onaj sudija koji pretenduje da bude izabran za predsednika suda, je ipak neophodno da i kao uslov ima neko radno iskustvo kao sudija, da ne može odmah biti postavljen za predsednika suda, odnosno da se u tom smislu traži najmanje sedam godina rada i obavljanja sudijske, u tom smislu funkcije da bi neko mogao da bude izabran za predsednika suda.

Priznaćete to je vrlo zdravorazumski, nekako nije logično da odmah da u nekoj instituciji, da odmah i vodi tu instituciju. To je prosto, verujem svim građanima Srbije, vrlo jasno, tako da bismo trebali i ovaj pristup primeniti i kada se radi o prosto biranju predsednika sudova i definisanju onoga što su uslovi da bi neko mogao da bude predsednik suda, a u ovom slučaju stvarno smo predložili da se doda taksativno ovde i navede najmanje sedam godina rada. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Da, podneli smo amandman na ovaj član 78. kao i na mnoge druge, Zakon o sudijama i na druge pravosudne zakone, prosto, sa ciljem da pokušamo da poboljšamo onoliko koliko se mogu poboljšati ovi pravosudni zakoni, ali ono što definitivno nećemo moći da poboljšamo to je da ovi pravosudni zakoni neće otkloniti ono što je ključni problem, a to će i dalje biti uticaj izvršne vlasti na pravosuđe i o tome smo već više puta govorili.

Što se ovog konkretnog amandmana tiče, predložili smo da kada se postavljaju predsednici sudova, kada istekne mandat predsednika suda i kada se postavlja neko kao vršilac dužnosti, da bi njegova funkcija vršioca dužnosti trebala da traje maksimalno šest meseci, a ne godinu dana, koliko ste predložili. To mislimo da je veoma bitno jer nekako nam se čini da je cela država svedena na vršioce dužnosti, te ne moramo sada još i sudsku granu i predsednike sudova da svedemo na to.

Inače, možete da čitate o tome kako su nam u državi svi vršioci dužnosti. Možete da pročitate i u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji kada govori, prosto, o tome na koji način je vladavina prava i pravna država ugrožena u Srbiji, kako to ima uticaj i na nekvalitet života običnih građana i tamo se lepo konstatuje da gotovo u Srbiji možemo da nazovemo da se dešava to da u svakoj instituciji imamo vršioce dužnosti, pa ne moramo sada da stvaramo uslove da imamo tako konstantno prolongirane predsednike sudova koji su vršioci dužnosti i samim tim u tom smislu sumnjaju i u sebe i ne znaju da li imaju puni integritet i da li će biti, na primer, izabrani da u punom mandatu da budu predsednici sudova.

To loše utiče onda i na uređenje sudova, a probleme onda u radu sudstva osećaju obični građani, jer predmeti traju godinama i godinama.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Podneli smo amandmane na gotovo sve predložene pravosudne zakone sa željom da ih poboljšamo. Međutim, nažalost, oni se ne mogu ni ovim amandmanima u potpunosti poboljšati. Ne može se otkloniti ono što je ključna zamerka, a to je da ostaje i dalje uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, odnosno na sudije i tužioce.

Međutim, ono što se može popraviti jeste ako prihvatite ovaj amandman, podneli smo sa željom da se prosto na ovaj zakon primeni i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti doneli ste 2021. godine. Vi ste ga usvojili, ova vladajuća većina, trebalo vam je doduše šest godina da ga napišete, da ga usvojite, da ga prihvatite, dajte da ne mora da prođe šest godina da bi ste počeli da ih primenjujete.

Mi imamo prosto i tužioca i tužiteljke i sudije i sudinice ili suditeljke, prosto može se odrediti šta bi trebalo da bude izgovor i u muškom i u ženskom rodu i dajte da to primenjujemo. Ako se čak i pogleda, 70% je, zapravo na sudijskoj funkciji su 80% žene i u tom smislu bi smo morali tu činjenicu da uvažimo.

Takođe, treba da uvažimo i činjenicu da je predsednica Ustavnog suda, da je predsednica Vrhovnog kasacionog suda, da je predsednica, vrhovna javna tužiteljska, takođe u tom smislu žena. Dajte da se ne igramo više sa ovime. Postoje tužioci, tužiteljke. Dajte da koristimo i muški i ženski rod pri nazivanju i davanju funkcije nekome i titule.

U tom smislu, počnimo da primenjujemo i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Stvarno nije teško, nema potrebe da se ljutite, svi ste usvojili ovaj zakon, dajte da ga primenjujemo. Hvala vam.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Podneli smo kao i na druge pravosudne zakone i red je da ponovim razne amandmane. Međutim, ono što definitivno ne možemo o ovim amandmanima popravimo jesu ovi pravosudni zakoni, jer i dalje ostaje uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, a posebno kada se pogleda kako je postavljen način izbora istaknutih pravnika u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.

Pogotovo kada ona priča o dvotrećinskoj većini, koja će tobože da bira na sednici Narodne skupštine istaknute pravnike se vidi da neće doći do toga, jer vladajućoj većini neće to odgovarati, pošto imaju petočlanu komisiju, kao poslednju instancu u kojoj mogu da biraju istaknute pravnike.

Kao što znamo u petočlanoj komisiji većinu će činiti predsednik Skupštine, na primer, zatim Zaštitnik građana kome je odavno istekao mandat i Zagorka Dolovac, glavna u ćutanju kriminala u Srbiji.

E, sad, kada govorimo o amandmanu na član 14, mi smo ovde predložili da se uspostavi pored upravnih sudova i Upravni Apelacioni sud. Zašto je to bitno? Pa, Upravni sud je trenutno jedini sud posebne nadležnosti u sudskom sistemu, koji funkcioniše u sudskom sistemu, koji funkcioniše u jednom stepenu.

To znači, da građani nemaju mogućnost podnošenja redovnih pravnih sredstava protiv odluka Upravnog suda u prvom stepenu, a to je jako bitno, iz prostog razloga, što se građani vrlo često spore u tom smislu sa nekim organom uprave kada su im njihova prava narušena, kao što su česti sporovi sa Fondom za penziono osiguranje ili Fondom za zdravstveno osiguranje, zbog toga predlažemo da pored Upravnog suda postoji i Upravni Apelacioni sud.

Na ministarki je da razmisli ako i ne prihvati sada ovaj amandman, nadam se da će u tom smislu u nekoj sledećoj raspravi se i uzeti za ozbiljno ova ideja, ali siguran sam da se ministarka slaže da je ovo veoma bitno.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Ja bih da vam, prosto, prvo vama ukažem. Možda biste na tren trebali da date vašoj zamenici, tj. potpredsednici da vodi ukoliko ne možete dalje da pratite raspravu oko ovih predloga zakona, jer, da, poslanik je bio u pravu, a sada je i drugi poslanik lepo objasnio da od 27. do 32. člana se definišu nadležnosti sudova posebne nadležnosti, tako stvarno jeste povezano i s tim u vezi mi smo, i povezano sa našim prethodnim amandmanom, predložili da se pored Upravnog suda uspostavi i Upravni apelacioni sud i taj Upravni apelacioni sud bi odlučivao o odluci Upravnog suda u drugom postupku da bi se, prosto, omogućilo da postoji pravni lek na ove odluke Upravnog suda, a to je, takođe, veoma bitno da bi se rasteretili upravni sudovi, jer pred njima vrlo često naši građani imaju različite postupke za zaštitu svojih prava, a pogotovo kada se, na primer, spore sa Republičkim fondom za penziono osiguranje ili sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Znači, bitni su ovi sudovi. Bitne su nadležnosti.

Molim vas, prosto, da razmislimo da idemo u pravcu uspostavljanja Upravnog apelacionog suda.

Hvala vam.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Kao što smo i govorili više puta, ovim pravosudnim zakonima nažalost zadržava se široka kontrola Ministarstva pravde u oblasti sudske prakse i kolega pre mene je već govorio o tome i ovi članovi od 59. član 60. član 67. mi smo podneli gotovo identične amandmane na taj način gde smo želeli da promenimo sva tri ova člana i sada bih se kratko osvrnuo na to iz prostog razloga što zahtevamo da merila za određivanje sudskog osoblja, postupak za prijem sudijskih pomoćnika, kao i broj sudijskih pripravnika za svaki sud bi trebalo bliže da uredi VSS, a ne Ministarstvo pravde. Zato predlažemo da obrnete postupak da u tom smislu ne određuje Ministarstvo pravde po dobijemo mišljenju VSS, nego upravo obrnuto, jer o glavnim kadrovskim pitanjima za svaki sud bi trebalo zapravo da odlučuje VSS. Zato se i toliko ovde raspravljamo o načinu izbora članova u VSS i da li postoji ili ne postoji uticaj politike ili izvršne vlasti na odabir istaknutih pravnika u VSS.

Hajde ukoliko tvrdite da je tako postavljen način izbora istaknutih pravnika u VSS i da je uspostavljeno u potpunosti jedno nezavisno telo dajte onda da damo tom telu da ono određuje bliže razne postupke i za prijem sudijskih pomoćnika i merila za određivanje sudskog osoblja i da se oni određuju broj sudijskih pripravnika za svaki sud.

Na taj način imamo šansu da iole makar malo smanjimo kontrolu i uticaj Ministarstva pravde na prosto rad sudova, odnosno na sudsku praksu. Hvala vam.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Javio ja sam se, morao sam da reagujem što se tiče ove rasprave. Meni je zanimljivo kako je ministarka sama rekla i ocenila ovaj proces pravljenja Nacrta, pa zatim Predloga zakona sa ocenom 10 iz transparentnosti samog procesa. To je jako zanimljivo s obzirom da dok su se izrađivali nacrti zakona oni su na sajtu Ministarstva pravde objavili javne rasprave. Kažu, to su radili na jedan vrlo transparentan način, stavili su objavu da će rasprave biti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Sve je to lepo, stavili ste i datume kad će biti te rasprave, samo niste bili stavili vreme i mesto tih rasprava. Evo, sada vas i vaš pomoćnik ministra o tome obaveštava.

Meni je zanimljivo - kako se tačno to oceni da je to 10 iz transparentnosti? Da bi građani i stručna javnost znali gde se dešava neka javna rasprava moramo da znamo svakako grad u kome se dešava, datum, ali moramo znati i vreme i instituciju u koju treba da dođemo.

Da zanimljivost bude veća, rasprava u Beogradu se održala 27. decembra u Narodnoj skupštini. Međutim, isto je zanimljivo, dan, dva pre te rasprave predsednik Skupštine se takođe pravio da ni ne zna da će u domu narodnih poslanika biti javna rasprava na koju su pozvani tada stručna javnost, ali poslanici, na primer, uopšte o tome nisu obavešteni, jer nekako se uzima za shodno da ne treba niti na sajtu ministarstva da se stavi mesto, tj. institucija i vreme kad će biti javna rasprava, a ne uzima se ni za shodno ni od ministarke, ni od predsednika Skupštine da ako se ta javna rasprava dešava u Narodnoj skupštini, da bi možda to trebalo da se nađe na sajtu Narodne skupštine, da bi možda i poslanici mogli da dođu na tu javnu raspravu. To je jedna stvar. Takođe, da u Beogradu ipak postoji poprilično predstavnika i stručne javnosti koja bi došla na datu javnu raspravu.

To je što se toga tiče. Tako da, nije mi stvarno jasno kako dajete sebi za shodno da dodelite sebi ocenu broj 10? Razumem da ste bili podstaknuti ovim pričama o pozitivnom i negativnom mišljenju Venecijanske komisije i ja mislim da bismo i tu trebali da kažemo, zarad građana i zarad istine, da Venecijanska komisija ne daje pozitivno/negativno mišljenje. To su kolokvijalni izrazi. Venecijanska komisija procenjuje da li su određeni nacrti zakona u skladu sa nekim evropskim standardima.

Ta Venecijanska komisija svoja mišljenja kada je davala govorila je upravo da neke stvari možda su dobre, možda mogu da prođu, ali da što se tiče toga da izvršna vlast neće više imati uticaj na samo pravosuđe, da to ne stoji. Tada su upravo rekli da ovakav način izbora istaknutih pravnika, gde na kraju petočlana komisija, od kojih većinu imaju troje, u kome je i predsednik Skupštine, koji se iskazao kao glavni u gašenju mikrofona opoziciji, u kojoj većinu čini Zagorka Dolovac, vrhovni javni tužilac, koja apsolutno ne radi ništa što se tiče borbe protiv kriminala, ili Pašalić, Ombudsman kome je istekao mandat. Ta većina će zapravo moći da izabere istaknute pravnike u Visoki savet sudstva.

To je Venecijanska komisija i naglasila na jedan svoj specifičan način, ali su rekli da se kroz ovaj postupak zadržava uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, posredan, ali ipak vrlo jasan.

Hvala vam.

Hvala, predsedniče Skupštine. Pa, po amandmanu, kada nam ne dajete repliku.

Hajde da napravimo jednu razliku između mene i vas. Ja sebi ugasim mikrofon kada završim sa izlaganjem da bih čuvao vreme kolegama iz poslaničke grupe, a vi drugima gasite mikrofon. To je velika razlika.

Ja brinem o drugima, a vi drugima gasite mikrofon. Tako da, samo to da se razumemo.

Što se tiče mog prisustva i prisustva nekih poslanika na toj navodno transparentno najavljenoj raspravi u Skupštini, problem je u tome što smo mi na, hajde da kažemo, drugačije kanale saznali da se ta rasprava dešava, pa sam ja morao da obavestim poslanike da će u njihovom domu biti javna rasprava.

Izvinite, ja sam tada stvarno radio vaš posao kako biste vi trebali da radite ukoliko biste hteli da bude pravi predsednik Skupštine. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ja bih na početku voleo da kažem neke dobre stvari koje ovi pravosudni zakoni donose. Jedna je stvar, na primer, da zamenici javnih tužioca postaju tužioci u punom smislu reči. Imaće samostalnost u radu i to je dobra stvar.

Međutim, onako kako su postavljeni ovi pravosudni zakoni i kako je urađena izmena Ustava Srbije prošle godine, to i dalje omogućava SNS, vladajućem režimu da utiče na pravosuđe, odnosno na sudije i na tužioce.

Način na koji je postavljen izbor istaknutih pravnika u pravosudne savete omogućava da se izaberu politički podobne osobe. Zarad građana, podsetiću, na primer, VSS ima 11 članova, od toga će četiri člana biti tzv. „istaknuti pravnici“, a sasvim moguće politički podobne osobe. Tih četvoro, zbog kvoruma koji je umesto na šest postavljen na osam imaće odlučujući uticaj na rad VSS i samim tim moći će da blokiraju rad pravosudnog saveta i da imaju glavni uticaj na odabir sudija, na premeštaj sudija, na izabir predsednika sudova.

Hajde da vidimo kakav je predlog njihov izbora postavljen. Kaže se da će prvo Odbor za pravosuđe na konkursu da probere osam tzv. „istaknutih pravnika“ i ministarka govori o dvotrećinskoj većini, iako zna da u drugom krugu ako nema dvotrećinske većine biće apsolutna većina, odnosno većina vladajućeg režima.

Zatim, ima tih osmoro, četvoro će se birati ovde na sednici Narodne skupštine i opet govorite i pozivate opoziciju, kažete – hajde da prođemo konsenzus, biraće se dvotrećinskom većinom.

Izvinite što sumnjam, ali nekako imam utisak da zapravo vladajući režim neće hteti da ide na dvotrećinsku većinu prilikom odabira, jer znaju da imaju jednog drugog keca u rukavu, a to je da ako nema dvotrećinske većine, onda ide odabir istaknutih pravnika, moguće politički podobnih osoba kroz petočlanu komisiju u kojoj većinu imaju predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana i Zagorka Dolovac, koja je vrhovni javni tužilac.

Predsednik Skupštine, koji teško da bi se nazvao šampionom demokratije i dijaloga, pre je svoj integritet dokazao ukidanjem prava na repliku i oduzimanjem reči poslanicima, Zagora Dolovac koja nije tužilac nego je glavna u ćutanju o kriminalu u Srbiji i Zoran Pašalić, Ombudsman kome je istekao mandat, a koji nije video ništa sporno kada je policija prebijala demonstrante 2020. godine ovde ispred Narodne skupštine.

Hvala na aplauzu. Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Nesporno je da do sporazuma i do pomirenja treba da dođe, nesporno je da treba da rešimo sve životne probleme sa kojima se suočavaju naši građani na Kosovu i Metohiji. Verujem, nadam se da se oko ovoga ne sporimo. Međutim, ovo ovako kako je organizovana ova sednica o Kosovu i Metohiji, bez da je poslanicima poslat Predlog sporazuma, stvarno nema puno smisla, a pogotovo nema smisla kada predsednik i predstavnici vladajuće većine čas govore o Predlogu sporazuma, onda kažu ipak je inicijativa, zatim je platforma, onda je okvir za buduće delovanje. Onda i predsednik Srbije sebi daje za pravo da poslanicima drži predavanja o tome šta je non-pejper. Zato kada predsednik Srbije kaže da su pretili sankcijama Srbiji, mi ne možemo a da ne posumnjamo da su zapravo pretili sankcijama predsedniku lično, njemu lično. Jer ono što znamo jeste da predsednik Srbije vodi pregovore isključivo o zaštiti sopstvenih interesa i o sopstvenom opstanku na vlasti.

Dakle, ne možemo a da ne posumnjamo da su pretili sankcijama njemu lično, na isti onaj način na koji su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija u decembru 2021. i u decembru 2022. godine uveli sankcije njegovim bliskim saradnicima Zvonku Veselinoviću i Milanu Radojičiću. Da li se o tome radi? Da li je poručeno da ste se preigrali, da je račun napokon došao na naplatu?

Oslanjajući se na ovaj dvojac koji teško da bi se mogao nazvati političarima, pre družinom iz jednog drugog miljea, oslanjajući se na ovaj dvojac srozan je ugled Srbije. Omogućeno je da nas gledaju sa podozrenjem kada tražimo zaštitu svih individualnih i kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, da nas gledaju sa podozrenjem jer je Srpka napredna stranka zavela strahovladu na severu Kosova.

I umesto da se fokusiramo na rešavanje svakodnevnih problema naših građana na Kosovu i Metohiji, a to podrazumeva da mogu slobodno da se kreću, da mogu slobodno da putuju, da mogu slobodno da rade i da se zaposle u institucijama ukoliko žele, da mogu da se školuju, a da im se diplome priznaju, da mogu da se leče, a da lekove nabavljaju na recept u državnim apotekama. Umesto da to rešavamo, vi im na njihovu muku dodajete i strahovladu na severu Kosova. To je rezultat vaših pregovora. Deset godina pregovarate, za vas uvek ispregovarate ostanak na vlasti, a za građane na Kosovu i Metohiji sve veću i veću neizvesnost.