Zahvaljujem se. Ovo je jedna od mučnih sednica kojima prisustvujemo, mada je ovaj zaista žestoka konkurencija. Eh, prvo treba da kažemo da smo danas svi suočeni sa jednom velikom tragedijom, da je izgubljen jedan mladi život, i da bi ovo trebalo da bude trenutak za tišinu i za poštovanje, i ne za neke ishitrene zaključke. Međutim, kada se osvrnemo na samu temu današnje sednice, na neki način već iz nje proizilaze zaključci. Možda, kažem, možda je zapravo trebalo da posvetimo sednicu problemu mentalnog zdravlja. Možda je trebalo da vidimo šta je potrebno i kakva vrsta podrške je potrebna našim mladim ljudima i studentima i onima koji nisu studenti. Eh, zašto to kažem? Kažem zato što smo mi pokazali da, nažalost, nismo u stanju da učimo na velikim tragedijama koje su snašile ovo društvo. Pomenuli smo više puta Ribnikar. Ono što je trebalo da se nauči na osnovu tragedije iz strašne, strašnog zločina koji se dogodio u Ribnikaru je da su nama potrebna neka sistemska rešenja. Ja sam unazad tri godine govorila o tome koja su rešenja potrebna, da su ona definisana zakonom, da ona nikada nisu sprovedena u praksi. S tim u vezi, ja, na žalost, vidim ovde jednu vrstu pokušaja manipulacije. Eh, već je ukazano na to da su podaci do kojih je došla UKP odmah otišli u tabloide, da su na najstrašniji način zloupotrebili zapravo smrt ove mlade devojke. Dakle, mi umesto da radimo na tome da se sprovede preventiva, da se sprovedu sistemske mere, mi zapravo moramo sada da saniramo posledice jezive zloupotrebe nečije smrti, za koju zapravo ne znamo ni kako je do nje došlo. Eh, što se tiče UKP-a, takođe, ono što je vrlo simptomatično je to da su oni uzimali prilikom obilaska fakulteta zapisnike sa plenuma koji su se odvijali mnogo pre momenta verovatno samoubistva ove devojke, i čak nisu hteli ni da se evidentira da su te zapisnike uzeli. Dakle, to je po meni vrlo problematično Eh, što se tiče samog tretmana Filozofskog fakulteta, on već jeste duže vremena na meti. On trpi jednu izvesnu represiju, vrlo evidentno. Prvo su kvote za upis studenata date sa zakašnjenjem. Drugo je, eh, predsednik već govorio o tome da on smatra da treba da se formira novi fakultet filozofski, ka kojem zapravo treba da gravitiraju studenti koji inače upisuju postojeći filozofski, koji ima dovoljno mesta da školuje sve studente koje treba da školuje. Eh, to je jedna vrlo jasna insinuacija da zapravo ovaj treba da se rasformira, jel tako, u budućnosti, pošto ne radi kako treba Što se tiče bezbednosti, fakultet je stalno na udaru raznih inspekcija koje ga neprekidno obilaze i kontrolišu. Na osnovu toga možemo da budemo sigurni, pošto je sve vreme pod lupom da jeste sproveo sve mere koje su bile neophodne. Eh, pošto ga obilaze sve moguće vrste inspekcija sve vreme, nadam se da to ovaj trpe i ostale ustanove koje nisu antirežimski nastrojene. Eh, što se tiče eh, fakulteta, eh, takođe, ono što je vrlo, vrlo simptomatično je da fakultet nije mogao da dobije čak ni dozvolu za obnovu platoa, tako da na platou imamo kocke koje su se odvalile i koje su, eh, da, na kojima se ljudi sapliću i padaju, ali pošto nisu bili podobni, nisu mogli čak ni plato da obnove. Eh, na našem fakultetu radi obezbeđenje, obezbeđenje se angažuje po ugovoru, odvoja se onoliko sredstava koliko može i koliko treba. U pitanju je jedan čovek eh, u smeni koji pokriva celu zgradu. Da je neko mogao da uđe ranije, da uđe i pre deset sati i da ostane na fakultetu, to je izvesno. Da portir ne može i ne treba da pretresa svakome torbe koje unosi na fakultet, to je isto tako izvesnoAhm, na kraju, ja se bojim i bojim se istinski, da će cela ova tragična, tragični ovaj događaj biti upotrebljen zato da se vrši dalji pritisak na Filozofski fakultet, na upravu fakulteta, da bi se na kraju možda oni smenili i doveli neki podobni ljudi. I ne, ja ne smatram da fakultet beži od odgovornosti, ali ne smatram ni da treba da bude žrtvovan i korišćen da bi se režim osvetio pobunjenim profesorima i studentima. Zahvaljujem se.



02:21:04 Ana Brnabić:



Hvala. Dakle, samo, samo jednu stvar koja je, evo ovaj legitimna, dakle problem mentalnog zdravlja. Izuzetno važna stvar, posebno nakon, nakon čitave 2025. godine blokade, nasilja, terora, nazivanja svih onih koji se ne slažu sa blokaderima i plenumašima čacima, vršnjačkog zlostavljanja i nasilja. I to je do, i to je isto jedno otvoreno pitanje. Ko našim studentima pruža mentalnu podršku? Ko? Ko na vašim fakultetima? Na koji način? Pa ne, meni je drago što vi sve znate, ali v-dra-drago mi je Što vi sve znate ovaj. Samo se niste bavili bezbjednosti stu-studenata Ni to nije tačno. Dunja Simonović Bratić



02:22:00 - Dunja Simonović Bratić



Zahvaljujem predsednici parlamenta. Ja se slažem sa vama da je i ovo trebalo i ranije da se uradi i da se organizuju ovde ovakvi skupovi i da se zovu rektori i dekani, s obzirom da nam je svima jasno šta se zadnjih godinu i po dana dešava na fakultetima i sad se ovde vrtimo u krug i treba da se pravimo blesavi ludi i da pričamo o takozvanim izolovanim slučajevima, a okolnosti koje su se desile govore o tome da su se na tim fakultetima organizovale pokušaji nasilnog rušenja vlasti i da to jesu bile sigurne kuće i nažalost, verovatno se još uvek za sve one koji žive u tome i žele to da sprovedu. Ono što je moj apel odavde iz parlamenta prema predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova koji su ovde, to je da nam kažu kako može da se organizuje preventivni pregled svih fakulteta drugih u Beogradu, koji su takođe u ovom sistemu u kom je sistem i Filozofski fakultet u Beogradu. Prvo želim vama da kažem nešto uvažena rektor Ko-fakulteta dramskih umetnosti, znači- Univerziteta. Univerziteta. Da li je moguće da vi ovde pokušavate da budete odbrana rektoru Đokiću i da nas vređate sa pričom kako na fakultetima postoje studentski parlamenti i postoji prostorija? Ja moram da vam kažem da mi nismo odavde iz ove skupine preko puta, kako nas doživljavate, neki ljudi koji su prošli pored škola, koji nisu videli fakultete. Ja sam završila prvo gimnaziju, završila sam Filozofski fakultet, smer filozofija. Ja vrlo dobro znam kako izgleda fakultet iznutra. Vrlo dobro znam kako stoni prozori. Vrlo dobro znam da ni jedan student sam ne može da ih otvori. I vrlo dobro znam kako se daju prostorije studentima, budući da sam i ja vodila jedno udruženje studenata filozofije Jugoslavije smo tada zvali mi koji smo bili levo orijentisani posle petog oktobra, budući da sam ja generacija 2000. I te kako se vodilo računa kome se daju prostorije studenata na fakultetima, samo onima koji su uz rukovodstvo fakulteta. I nemojte to nama ovde da pričate. To je pod broj jedan, pod broj dva da kažete da je bio vis major. Kako možda izgovorite tako nešto? Za godinu dana nerada vašeg i za to da ste uvukli i osnovne škole i srednje škole. Na kraju, rektoru Đokiću da vas pitam samo jednu stvar. Budući da ste pomenuli nasličnicu i kako nije ništa bilo organizovano. A gde ste vi juče sa saopštenjem iz Rektorata? Što niste u Rektoratu organizovali konferenciju za štampu i rekli ovo što ste rekli u parlamentu, a izgovorili ste, "univerzitet stoji uz svoje studente, a studenti uz svoj univerzitet". Vi ste došli ovde to da kažete. Svima je jasno da je to apsolutno politička poruka s vaše strane. Jel vi da ste hteli da stojite uz svoje studente juče, uz tugu onih kojima je žao što su izgubili svoju koleginicu mladu. Koja je tako nastradala. Mi ovde ne možemo da govorimo o istrazi. Naravno da ne možemo, ali nam je jasno koje okolnosti su dovele do toga da se to desi. Mi smo polagali, sećam se, antičku filozofiju kod profesora Arsenijeviće, koji je voleo da održava te ispite u kasnim popodnevnim časovima na Filozofskom fakultetu. Sa trećeg sprata nas je spustio na prvi da bi mu bilo lakše da puši u tim prostorijama, gde nas je ispitivao. Nas desetak. To ispitivanje je završilo uveče u pola devet Sva svetla na fakultetu su bila pogašena. Mi smo jedva sišli niz stepenice, a onda kada smo sišli, budući da je profesor otišao na službeni ulaz gde ulaze profesori, a mi smo izlazili na glavni, onda nas je iz obezbeđenja izgrdio potir kako smo mi sad mogli sad, hoćete da se šetamo po mraku u pola devet, i da nam otključava posebno vrata. I vi sad pričate da normalno da bude nastava u dvadeset do jedanaest na Fakultetu filozofskom. Druga, ste vi nekada ušli na taj Filozofski fakultet, da vidite kako izgledaju te, ta zgrada i koliko su, koliki su ti hodnici veliki uopšte i kako to sve uopšte nelogično i zvuči i izgleda kada slušamo ove interpretacije ove budalaštine. I na kraju dana, pošto ste u parlamentu, a izjasnili ste se politički, ali ništa niste rekli u suštini o bezbednosti, ja apelujem na, na sve državne organe da ovaj primer neodgovornosti, ovaj primer toga da nećete da preuzmete odgovornost za ono što se dešava, što je pod vašom jurisdikcijom pod vašim krovom. I to je suština. I roditelji i studenti su zabrinuti šta mogu da zateknu i šta će im se desiti na tim istim fakultetima. Slušali smo profesora Čedomir Antića koji je rekao da je on završio svoje, svoje predavanje u dvadeset do osam i otišao. Šta je sa svim onima drugima koji su tu bili? Šta je sve moglo da se izdešava i šta se sve i sada krije na fakultetima, pogotovo u Beogradu? E, to je ono, znaš, na šta mi moramo da apelujemo odavde da se proveri. A u međuvremenu su imali dovoljno vremena pa da to i sakriju i sklone. Ali ako ništa drugo, da postoji mogućnost i da se zna da može da se izvrši vanredan ulazak i da se sve to evidentira i da se skloni i da ne može više da postoji način da žive neki određeni ljudi koji nisu ni studenti ni ništa. A ni studenti nisu predviđeni da žive fakultetima i da koriste fakultete kao svoje sigurne kuće ili kao ne znam šta, domove. I na kraju dana, budući da ste u parlamentu i da ste dali političku izjavu, da vas pitam sledeće: Kako će se ova jeziva tragedija odraziti na vašu lidersku poziciju u Studentskom pokretu? Hvala

Hvala najlepše. Moje ime je Milica Marušić Blanović. Ja sam član odbora i zadovoljstvo mi je što sam član ovog odbora. Smatram da su teme koje smo do sada obrađivali bile vrlo relevantne i vrlo svrsishodne i radujem se što imamo pred sobom jedan, odnosno još uvek nemamo, ali u izradi je jedan važan dokument. Ono što mene zabrinjava i na šta moram da skrenem pažnju jeste da mi već imamo određene odredbe zakona koje ne sprovodimo u praksi.

Dakle, pozivajući se na izlaganje gospođe Kostadinove, ja želim da ukažem na to da ako već nas Zakon o maloletnicima ili recimo, Zakon o socijalnoj zaštiti ne obavezuje da imamo neke mere sprovedene u praksi. U kojoj meri će jedna strategija biti obavezujuća? Skeptična sam pre svega zato što smo mi imali prošle godine na ovom istom mestu organizovano javno slušanje. Bila je prisutna ministarka koja je sada, na žalost, napustila ovu sednicu. Govorili smo o dve važne usluge socijalne zaštite.

Prva usluga su dnevni boravci za rad sa decom u problemima u ponašanju koji se finansiraju lokalno na nivou lokalne samouprave i koji su nama preko potrebni. Znamo šta se dogodilo. Sećamo se svih onih jezivih događaja koji su se dogodili u Beogradu. Pamtimo žrtve tog jezivog nasilja. Ne mora da bude u toj meri ekstremno, ono može da bude i tek na samom začetku i može da se reaguje na vreme.

Ali ako imamo kapacitete i naravno, ako odvojimo budžet za to šta je problem. Problem je u tome što smo mi izneli ovakvu inicijativu u vreme kad sam ja još uvek bila gradski odbornik. Grad Beograd je izmenio odluku o socijalnoj zaštiti, ali nikada nije opredelio sredstva niti za rad licenciranih pružalaca usluga socijalne zaštite za dnevne boravke, niti za formiranje ustanove koja bi pripadala gradu Beogradu. Pri tome je gradonačelnik Šapić čak izašao u medije i dao je izjavu da će formirati ustanovu. Mene zanima šta radi grad Beograd.

Ja pozivam prvo gospođu Brnabić i sve ostale kolege s ovog odbora da mi tražimo informaciju od Grada Beograda. Šta se dešava? Šta radi gradski sekretar za socijalnu zaštitu i zašto se ne postupa po odluci koju su doneli? Eto, to mene interesuje. Ako pričamo o dobrobiti dece, zašto je opet ovaj dnevni boravak možda deluje udaljeno od ove priče sada, ali zapravo nije.

Zato što deca koja ispoljavaju nasilno ponašanje vrlo često su i sama bila žrtve nasilja. To je prosto jedan krug, jedan krug koji se nastavlja bez prekida Dakle, ako mi omogućimo ovu vrstu podrške deci koja jesu nasilna, mi ćemo zapravo zaustaviti dalje reprodukovanje nasilja. U tom smislu hoću da postavim pitanje prvo da li se pristupilo uopšte širenju ove mreže? Postavljam pitanje ministarstvu. Drugo, pitanje je da li se pristupilo na neki način formiranju ustanove za lečenje osposobljavanje koje treba da tretira decu sa problemima u ponašanju koja zahtevaju psihijatrijski tretman.

Ovo je jedna vrlo delikatna i vrlo neophodna usluga. Nažalost, ovakve dece ima jako puno među počiniocima krivičnih dela koji su maloletni. O tome smo pričali pre skoro godinu dana. Ljudi ovo su urgentne i jako važne teme. To su moja dva pitanja i treće opet odnosi se na grad i opet je vezana za našu temu.

Videla sam izjavu da će grad da preuzme svratište za decu ulice. Mene zanima šta znači to preuzimanje. Ova deca takođe jesu važna za naš odbor i ja želim da pozovem odbor da zahteva informaciju od Grada Beograda. Šta znači tačno to preuzimanje i na koji način će on pomoći da deca u uličnoj situaciji ostanu korisnici svratišta u okviru nevladine organizacije koje vrlo lepo obavlja ovaj posao. Izvinjavam se ako sam bila opširna

Samo kratka jedna sugestija. Mislim da umesto da iznosimo stavove svako od nas ima razloge zašto smo za ili protiv. Mislim da je jako korisno da se osvrnemo na ta iskustva u zemljama u kojima je već implementirana ova zabrana i da vidimo šta pokazuju njihova istraživanja. Meni nije problem da uradim, pošto već radim u nauci i bavim se pedagoškim istraživanjima. Ja mogu da pogledam da napravim jednu analizu komparativno šta su ljudi dobili i da li su efekti bili pozitivni ili negativni.

To može da nas informiše.