| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike |
u proceduri
|
Hvala predsedavajuća.
Najpre moram da kažem da sam pre izvesnog vremena uputio poslaničko pitanje ministarki Pavkov, tražeći informaciju da li privredno društvo „Konstantin Resources“ DOO koje po navodima obavlja radove na područje planine Bobija ima istražne dozvole?
Dobio sam odgovor od šefice kabineta gde kaže da je izvršen inspekcijski nadzor. Ja se izvinjavam ali ne razumem kakve to veze ima sa mojim pitanjem. Insistiram da dobijem odgovor na to pitanje u obliku kako sam postavio.
Takođe, pitanje koje upućujem Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Ministarstvu rudarstva i energetike i Ministarstvu nauke, da li imate saznanja da se na području Dimitrovgrada u okolini Smilovskih jezera planira izgradnja Data centra tzv, u bezvodnom području koje je trenutno poljoprivredno zemljište i gde kompanija „Jadran“ DOO planira tobožnje ulaganje od dve milijarde evra na 60 ha državnog zemljišta?
Taj Data centar bi trebalo da ima snagu od 320 megavata. Uz dužno poštovanje nije mi jasno kako u takvom području može da postoji bilo kakva izgradnja Data centra, protiv kojih lično nemam ništa, ali zar područje Đerdapa nije bolje odredište za to?
Jedan omanji Data centar koristi 10.000 litara vode dnevno, Data centar srednje veličine 100.000 litara, a veliki Data centar poput ovog milion litara vode. Pošto dobro znam kakav je tamo teren, pitam se odakle planiraju tu vodu i odakle planiraju snabdevanje električnom energijom kada znamo da je Srbija od neto izvoznika postala neto uvoznik električne energije.
1/2 JG/CG
Takođe bih da podsetim da je za proteklih deset godina vladavine SNS cena električne energije u Srbiji povećana za 90%, tako da ne možemo više da pričamo o vremenu jeftine struje. Takođe bi se na isti način nadovezao na veliki uvoz struje koji se odvija baržama preko Save, ovo je takođe pitanje za Ministarstvo životne sredine i Ministarstvo energetike, da se ugalj sa barži transportuje do TE „Nikola Tesla“ nezaštićen i da su u mesto Ušće pored Obrenovca pojavljuju ogromni problemi od ugljene prašine. Ovo su rezultati transporta uglja u mestu Ušće. Liše cveća koje je potpuno pokriveno ugljem. Barica iz pakla takođe. Svi peru ruke. Zašto? Mora da postoji odgovornost i mora da se izvrši inspekcijski nadzor i da se spreči dalje zagađivanje životne sredine na ovaj način.
Pitanje za Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja. Da li imaju saznanja da se na imanju Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun u stečaju gaji oko 1.500 goveda u vrlo nehigijenskim uslovima koji su sve vreme u vodi i sa kojima, po navodima očevidaca“ rade ljudi iz Indije za koje ne znamo da li poseduju dozvole za rad, da li su obučeni za rad, da li poseduju sanitarne knjižice i da li su prošli sanitarne preglede? To mleko dragi građani Srbije završava na našim stolovima jer se isporučuje „Imleku“. Hvala lepo.
Hvala predsedavajuća.
Poštovani građani Srbije i poštovane kolege.
Svedoci smo da se poslednjih dana intenziviraju rudarske aktivnosti u pogledu istraživanja rudo teških metala na planini Bobija, između Valjeva i Ljubovije, na svega 100 kilometara od Beograda, uz zagađenje životne sredine. Preko kompanija je Bobija d.o.o. iz Ljubovije, koja je nekada eksploatisala rudnik Barita na ovoj planini, istražna prava je dobila inostrana firma „Konstantin risors limitid“, pa su ta istražna prava potom kupljena od strane kompanije „Midlajland rizorsis“ i ova firma poseduje 14 licenci za istražne radove u Srbiji, na 62 hiljade hektara, što još više ukazuje na to da je Srbiji predviđena sudbina rudarske kolonije.
Nakon prijave Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da su vodotokovi, izvorišta na planini Bobija ugrožena, direktor kompanije „Bobija“ naložio je ispuštanje zagađene vode iz disoniranoga jezera u obližnje potoke, iako je jezero koje je ostalo nakon ranije eksploatacije bilo kontaminirano teškim metalima, on je naložio da se ta zagađena voda isprazni i da se preostala rupa zatrpa kontaminiranom rudarskom jalovinom.
Moje pitanja ministarki Sari Pavkov, odnosno Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da li privredno društvo „Konstantin rizors d.o.o.“, odnosno „Midlajland rizorsis“, na lokaciji planina Bobija u opštini Ljubovija ima projekat primenjenih geoloških istraživanja, na osnovu kojeg je izdato rešenje o odobrenju istraživanja na pomenutoj lokaciji? Zapisnik o nultom stanju životne sredine ili „bejz lend stadi“, kako se to zove još, sa posebnim osvrtom na fizičko-hemijsku analizu površinskih i podzemnih voda na istražnom polju urađen pre početka istražnog bušenja u martu 2026. godine.
Koristim priliku da pokažem kako od prilike izgleda, trenutno stanje na ovoj planini. Ova istražna bušotina, neobezbeđena, a kompanija koja radi istražne radove, ono što otkopa smešta na potpuno neobezbeđenu lokaciju, evo kako izgradi.
Dakle, da li ovo društvo ima uslove Zavoda za zaštitu privrede Srbije i vodne uslove izdate od strane nadležnog javnog vodoprivrednog preduzeća za potrebe ovog istraživanja? Da li ovo društvo ima izveštaj o inspekcijskom nadzoru, u koliko je vršen, nad radovima bušenja koji su sprovedeni krajem marta 2026. godine, na potoku Bobija?
Pitanje za Ministarstvo odbrane, kada će objekat 27 lamela tri, druga mesna zajednica Bežanijska kosa Beograd dobiti upotrebnu dozvolu, što je u obavezi investitora, u ovom slučaju Ministarstvo odbrane? Stanovi u pomenutoj lameli useljeni su u aprilu 2009. godine. Koliko lamela u objektu 27, takođe nema upotrebnu dozvolu i šta Ministarstvo odbrane preduzima po tom pitanju?
Treće moje pitanje, upućeno Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, želim da javnost Srbije upozorim na činjenicu o ogromnom uvozu mehanički separisanog mesa, koje nastaje tako što se delovi trupa životinja koji preostaju nakon odvajanja kvalitetnog mesa, kao što su recimo bataci i belo meso, melju i usitnjavaju, a zatim pod velikim pritiskom istiskuju kroz sito.
Ovim postupkom se dobija mesna pasta koja sadrži ostatke kostiju i žila, dok mišići potpuno gube svoju prirodnu strukturu i ti proizvodi se prodaju pod nazivom – mehanički separisano meso.
2/2 VS/VZ
S obzirom na zabrinjavajuće podatke u enormnom porastu izvoza prehrambene siromašnih sirovina, a pri tom imamo u vidu ovo mehanički separisano meso, želim da uputim pitanje. Kolika je ukupna količina uvezenog mehanički separisanog mesa, iz kojih država potiču ove sirovine? Da li Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine vrši monitoring uticaja prekomernog uvoza mehanički separisanog mesa, po tarifama 02071491, pileće mehanički separisano meso i 02072791 ćureće msm, na konkurentnost domaćih farmera i da li se razmatra uvođenje dodatnih carinskih zaštita ili kvota za ove sirovine van SSP. Molim vas da mi dostavite spisak deset najvećih uvoznika po količini za tarifnu oznaku 02071491, za period 2021. do 2025. godine i molim da me izvestite o preduzetim radnjama i eventualnim pokretanju postupaka po službenoj dužnosti.
Ako Ministarstvo namerava da se pozove na zaštitu poverljivosti podatka o trgovini, upozoravam da član 36. ugovora o funkcionisanju EU, koji je integrisan u duhu našeg sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jasno kaže da javno zdravlja ima prioritet nad slobodnom trgovinom. Hvala.
Poštovani građani Srbije, amandman Ekološkog ustanka se odnosi na Odeljak 7. Zakona o zaštiti vazduha koji se pre svega bavi obavezom informisanja građana.
Smatramo da je neophodno da se građani osim deklarativnog obaveštavanja i propisivanja o tome ko šta kada treba da radi moraju svakako obavestiti i o sadržaju zagađujućih materija u vazduhu priliko ekoloških akcidenata kojih ima sve više.
Govori o suspendovanim česticama, ali da podsetim građane šta su to suspendovane čestice. To su upravo oni dimovi koji se oslobađaju posle požara na deponijama u Vinči, u Dubokom, takođe posle požara u fabrici medicinskih sredstava u samom centru Beograda o kojima smo dobili veoma malo informacija ili nije došlo do nas ništa od toga.
Čini mi se da je osnovna namera da se sve moguće informacije što više suzbiju i da građana Srbije ne znaju šta se desilo. Konkretno, ne znamo šta je bilo sa posledicama požara u Vinči, a naš amandman propisuje obavezu informisanja nadležnih organa upravo o tome. Apsolutno mi nije jasno zašto građani Srbije nemaju pravo i šta Ministarstvo, odnosno Vlada žele da prikriju time.
Takođe, želim da se osvrnem i na činjenicu da su sredstvima iz budžeta, da je mnogo, mnogo više para iz budžeta predviđeno za subvencioniranje ekoloških, tzv. ekoloških električnih vozila nego za zagađenje vazduha. Zašto je to tako? Konkretno, 40 miliona dinara više je obezbeđeno tokom 2023. godine za električna vozila nego za smanjenje zagađenja koje potiče iz individualnih ložišta. Zaista, ja se pitam kakav je to način? Izlazi se u susret bogatima, a siromašni stanovnici Srbije se ostavljaju na cedilu. Zbog toga smatramo da Vlada da je htela morala je da uloži u obzir i predloge opozicije.
Mi smo danas svedoci izuzetnog nepoštovanja ovog skupštinskog doma zbog toga što je u jednom trenutku bilo svega dva ministra od 29. To bi značilo, dragi građani, kao da je u Skupštini bilo 17 poslanika u tom trenutku. Predsednika Vlade nismo videli ni jednog trenutka bez obrazloženja. Molim da se o tome vodi računa i da se poštuju ovaj dom i građani Srbije.
Hvala lepo.
Hvala predsedavajućoj. Poštovane građane Srbije, poštovane predstavnici Ministarstva, poštovane kolege. Najpre bih želeo da s-zaista da s-zahvalim gospodinu Budimiru, koji je jedan od retkih ljudi iz Ministarstva koji se pojavio pred odborom i obratio razumljivim jezikom bez eh, birokratskih poštapavica. Imali smo čast da na ovoj sednici koja je posvećena kohezijnoj politici slušamo analize o paljevinama, Kosmetu, nevladinim organizacijama, slobodnim medijima, Ali, ali i ali. U Briselu su posle mnogo vremena počeli da se pale i uključuju alarmi i ostavlja pitanje kako je Srbija sebi dozvolila da od predvodnika u evropskim integracijama, u našem regionu Zapadnog Balkana, sada nosi fenjer na začelju.
Da nije za to kriva opozicija, ili onaj koji je na vlasti sve ovo vreme.
Što se tiče nekadašnje vlasti, one u paučini od pre, od pre trinaest godina, odgovoriću jednom cincarskom izrekom, to je narod koji veoma poštujem. Den me afora, den me pirazija. To znači nije me briga i ne tiče me se jer o tome nisam učestvovao.
Operativni tim.
Znate ono, kad hoćeš nešto da razvodneš, rastegneš. E, napravi komisiju.
Upusti se u protok vremena. Možda ti se nešto i posreći u međuvremenu, možda te Bog pogleda.
Šta da učinimo kada se i dobronamerne eh, kritike opozicije, kojih je svakako bilo, dočekuju no-nož, kao i upozorenja da će svaka integracija biti ukočena ako se usvoje štetni Mrđićevi zakoni koji su naškrabani bez ikakvog učešća javnosti i mišljenja Venecijanske komisije. Kol'ko god da se oni hvale. Da li mi nešto iz opozicije znamo ili ne znamo? Možda i ne znamo. Ne kažem, nisam stručnjak.
Evropska komisija je jasna. Nema daljih integracija dok se ovi štetni zakoni ne izmene. Secite, pecite, tako je. I nema spinovanja i praznoslovlja koje će to promeniti. Ovaj predlog zakona će se, nadam se, pred poslanicima naći relativno brzo.
Skupština će ga najverovatnije usvojiti i onda će, kao i mnogi drugi slični propisi, biti odložen na neku policu da čeka lit-promenu licemerne politike koja se tobože zalaže za ulazak u Uniju, a sve čini da do tog ulaska ne dođe. Moram da se osvrnem i na IPARD fondove koji su, ajde da kažemo, neka ilustracija onoga, i ajde da kažemo pilot verzija kohezionog fonda. Ako se sredstva ne povlaču u dovoljnoj meri, zato nisu nikada krivi korisnici. Za to su krivi oni koji moraju da ih obuče za udruživanje u zadruge, za formiranje klastera, za finansijsko ojačavanje poljoprivrednika. Mi to nemamo.
Administrative kapaciteti su, po svemu sudeći, nedovoljni. I šta će biti onoga dana kad, nadam se, za neku godinu uđemo u Uniju, sve će se to samo multiplikovati sa kohezionom fondom, sa kohezionom fondom. Navodim, eh, primer Bugarske koja je za sedam godina, čini mi se, dobila iznos opredeljenih sredstava iz ovog Fonda od jedanaest zapeta šest milijardi evra. Mislim da imamo problem sa komunikacijom prema našim građanima. Zato što se građanima, čch, eh, Evropska unija uporno prikazuje kao nekakav kolektivni zapad koji je za sve kriv i kos- odakle dolaze sva zla.
I dakle, kakvi su naši administrativni i stručni kapaciteti i kako ćemo dočekati kohezioni fond ovako neorganizovani i korumpirani? Činjenica je da je Bugarska imala veliku aferu sa zloupotrebom sredstava iz evropskih fondova zbog toga što su tamo na vlasti slični ljudi kao i ovde Na kraju jedna hajde, malo vedrija vest. Pročitao sam maločast da je pokrenuta inicijativa za ukidanje roaminga između Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana, što je konačno dobra stvar koja će se odraziti na sve naše ljude koji, eh, putuju. I pitao sam se zašto je do toga došlo tek sada, kada su Moldavija i Ukrajina od prvog januara od dve hiljade dvadeset šest ste već obuhvaćene tim procesom Dakle, to ukazuje opet na našu, na naše nesnalaženje i inerciju po ovom pitanju. Da li će doći do ubrzanja evropskih integracija sumnjam, ali preduslov za to jeste da se mi uključimo u Uniju spremni i da se ne nadamo da će nas uvući u nekakvom paketu džuma sa ostalim zemljama. Hvala lepo