| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike |
u proceduri
|
Hvala, predsedavajuća.
Poštovani građani Srbije, zagađivanje ove zemlje se iz dana u dan pojačava. Zašto to kažem? Početkom jula, zatim i 5. avgusta ove godine došlo je do izlivanja velike količine mazuta u reku Nišavu kod Dimitrovgrada. Opštinska vlast pokušala je sve da ovo izlivanje zataška, ali se ono nastavilo u dva navrata.
Pretpostavlja se da je izlivanje mazuta iz prostora bivše gumarske industrije Dimitrovgrad, gde se pretpostavlja da ima oko 70 tona mazuta u rezervoarima, došlo nakon uklanjanja određenih delova opreme koju je izvršila regionalna deponija Pirot, u skladu sa nekakvim dogovorom sa opštinom Dimitrovgrad.
Lično sam pre desetak dana bio tamo i situacija izgleda ovako. Mazut se nalazi i dalje u koritu reke Nišave. Svako odbija odgovornost, niko nije odgovoran, ali se zato trujemo svi, kako stanovnici Dimitrovgrada, tako i oni gradovi koji se nalaze nizvodno, dakle Pirota, Niša i dalje.
Postavljam pitanje, notorno pitanje ministarki Sari Pavkov – da li je prilikom njene posete Dimitrovgradu i oduševljavanjem lokalnim đakonijama, na svega 300 metara od akcidenta, obaveštena o tome šta se dešava pred njenim očima i da li je ona lično i njeni saradnici preduzeli bilo kakve mere da ovo zagađenje prestane? Očigledno da nije. Dakle, odgovornost leži na ministarki.
Pitanje za Ministarstvo zdravlja, odnosno posredno za Zavod za zaštitu zdravlja u Pirotu – da li se vrši monitoring stanja vode Nišave u periodu posle zagađenja?
1/2 MV/VZ
Pitanje za Javno tužilaštvo u Pirotu – da li imaju saznanja kako je došlo do ovog izlivanja i šta će preduzeti po ovom pitanju, pošto po njihovim rečima o izlivanju od 5. avgusta nisu bili obavešteni?
Meni je jako žao što mali Dimitrovgrad moram da spominjem već ko zna koliko puta u svojim izlaganjima, ali situacija je takva da se neko očigledno namerio na krajeve Srbije gde nema ljudi i čija opštinska rukovodstva nisu u stanju niti u mogućnosti, niti imaju bilo kakvu želju, pre svega mislim na Vladicu Dimitrova kao predsednika opštine Dimitrovgrad, koji se izgovara da nema kapacitete za to.
Dakle, da li su mali gradovi Srbije žrtvovani i da li iko vodi računa o jednom ovako ekološki izuzetno osetljivom području? Još jednom pokazujem sliku, da se svi pitamo.
Kolege sa druge strane, vama se pre svega obraćam, kada se nešto izliva u reku ne zagađuje samo nas iz opozicije, već i vas i vašu decu, jer i vi pijete u konačnici tu vodu. Imajte to u vidu svaki put kada dođe do bilo kakvog akcidenta sa izlivanjem otrovih supstanci.
Ovo je naša zajednička zemlja koju svi treba da volimo podjednako i ne postoji prvenstvo u ljubavi prema Srbiji, svi je volimo podjednako, to tako mora da bude. Uzmimo se u pamet, ne može ničiji partikularni interes biti iznad interesa javnog zdravlja i zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, biljaka i životinja. Hvala lepo.
Uvaženi građani Srbije, obraćam se članovima Vlade, ovde prisutnim i onima koji nisu, da zaista vodite računa o dobrobiti naših građana, umesto što rebalansom budžeta, po ko zna koji put, arčite pare poreskih obveznika na predizbornu milostinju, potrudili biste se da Srbiju napojite vodom, pre svega, Vojvodinu koja ima najveći problem sa čistom vodom, tako što to bi inicirala izgradnja sistema za vodosnabdevanje iz ogromnog podzemnog rezervoara čiste pijaće vode ispod Srbije, ispod Mačve, pardon.
Ljudi u Srbiji su žedni. Da li ste toga svesni? U koji god grad Srbije, kraj da odemo, svuda ista slika i svake godine je sve gore i gore. Zabrinuti poljoprivrednici i drugi građani redom govore isto. Presušuju bunari i izvori koji su bili izdašni od pamtiveka. Rečna korita postaju suve jaruge. Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i desetine gradova i sela u Srbiji izručuju neprerađenu kanalizacionu vodu u reke. Otrovi se nekontrolisano izlivaju u vodotokove, a vi govorite o neviđenom napretku i izgradnji nekakvih megalomanskih Data centara koji troše milione litara vode.
Rešenje je prosto. Umesto što nas zamajavate EKSPO-om, stadionima, avionima, kamionima, mora se ulagati u budućnost. Umesto podvriskivanja i đakonija pod šatrama, izađite na spečena kukuruzišta i prašnjave izgorele pašnjake i suočite se sa očajnim i zabrinutim seljacima, koji vam verovatno neće biti po volji kao oni sa kojim jedete i pijete ispod šatre.
Poštovani građani Srbije, Ekološki ustanak je inicirao postupak za zaštitu vode Ustavom, kako bi se najvišim pravnim aktom ove zemlje zaštitila ova nasušna potreba. Za to smo dobili podršku opozicionih kolega, ali su poslanici vladajuće većine ostali nemi. Čega se bojite, dame i gospodo? To ne košta ništa. Nema potreba za rebalansom budžeta, nema izdvajanje iz budžetskih rezervi. Potrebno je da samo dve trećine poslanika u Narodnoj skupštini usvoji ovaj predlog. Uzmite se u pamet, jer nas zbog vašeg straha od toga šta će reći neko iznad, zbog pasivnosti, zbog nezainteresovanosti za ovaj problem, zbog politikanskih računica, uskoro čeka još mračnija slika, još više nestašica i restrikcija pijaće vode, još više žednih ljudi i stoke. Glasajte za vodu, a ne za vođu. Umesto ovog, birajte ovo. Vodu u Ustav. Hvala lepo.
Poštovani građani Srbije, u periodu od 1991. do 1999. godine u oružanim sukobima i ratu na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i, kasnije, Republike Srbije, odnosno u to vreme Savezne Republike Jugoslavije učestovale su desetine hiljada naših građana, od kojih su mnogi ostali trajni invalidi. Lično sam imao sreće da iz svega izađem neoštećen, ali ima boračku legitimaciju, koju smatram svojom čašću.
Pojavio se problem sa korišćenjem prava po osnovu boračke legitimacije. Naime, moram da citiram, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz novembra 2023. lica koja su stekla status borca mogu da koriste zdravstvenu zaštitu iako im kartica zdravstvenog osiguranja nije overena. Jedini dokaz koji moraju priložiti prilikom korišćenja ovog prava je isprava, odnosno dokument kojim se dokazuje status borca. Javljeno nam je da se ovo pravo ne primenjuje u zdravstvenim ustanovama.
2/1 MV/MJ 10.10 – 10.20
Moje pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu nadležnom za pitanja boračke zaštite. Da li imaju saznanja da li je medicinskim, zdravstvenim ustanovama upućeno neko obavezujuće uputstvo i da li su ova prava primenjuju u praksi?
Imajmo u vidu da je veliki broj građana Srbije koji su učestvovali u oružanim sukobima završilo kao lica koja se ne mogu zaposliti, kojima je otežan pristup tržištu rada i koji nemaju zbog toga načina da overe svoje zdravstvene knjižice. Ako se, kao što juče čusmo od ministra, hvalimo da se borcima daju državna prava, ja se, kakao sada stvari stoje, svojom boračkom legitimacijom, koju sam zaslužio posle 51 dana na Kosovu i Metohiji, mogu samo zakititi za uvo i ništa drugo.
Insistiram da se ovo pitanje reši kako bi desetine hiljada građana moglo da koristi stečena prava, kako bi se ova država, koliko god je moguće, ma i u najmanjoj meri, odužila onima koji su je branili tokom perioda od tih 10 godina.
Moje drugo pitanje upućeno je Ministarstvu za zaštitu životne sredine, pre svega ministarki Sari Pavkov. U poslednje vreme u toku je novi napad na području istočne Srbije. Kompanija „Ziđin majning“ planira otvaranje rudnika, topionice i ko zna već čega na području gradova Bor i Zaječar. U toku je rani javni uvid, ali oni koji žele da napišu primedbe ne znaju ni obuhvat područja u kojem treba da budu, oko 126 kvadratnih kilometara, ni šta će se graditi, ni gde će se graditi.
Planom je predviđeno preseljenje stanovništva. Zabranjena je svaka dalja gradnja u području obuhvaćenim planom, ali ljudi koji tamo žive ne znaju gde će biti preseljeni i šta će se sa njima desiti. Da li smo ponovo došli u situaciju da dižemo sveopšti ustanak protiv navodnih stranih investitora kojima je cilj samo rasparčavanje Srbije i grabljenje njenih mineralnih sirovina?
Činjenica je da kineski investitor, odnosno kompanija „Ziđin majning“ već gradi pristupne puteve na tom području. Tako da, kod ministarke Sare Pavkov insistiram da se preduzmu mere iz nadležnosti ministarstva kako bi se pobunjenom stanovništvu u tom delu Srbije objasnilo o čemu se radi i da se konačno stane sa ovim razaranjem samog tkiva naše države, jer imajmo u vidu da, bez obzira na to što tamo nema mnogo stanovnika, zagađenje ne poznaje granice. To područje je veoma blizu granice sa Republikom Bugarskom i zaista ne znamo šta nas u kasnijem periodu može snaći sa stanovišta međunarodnog prava, odnosno tužbi po tom pitanju.
Da ne govorimo o zaštiti zdravlja i sigurnosti imovine građana Republike Srbije, od koga je očigledno njihova država potpuno digla ruke, jer je država zarobljena. Tako da, građani na području Zaječara ne mogu da iskoriste ono što jeste njihovo – prava na privatnu svojinu. Hvala lepo.
Hvala predsedavajućoj. Poštovane građane Srbije, poštovane predstavnici Ministarstva, poštovane kolege. Najpre bih želeo da s-zaista da s-zahvalim gospodinu Budimiru, koji je jedan od retkih ljudi iz Ministarstva koji se pojavio pred odborom i obratio razumljivim jezikom bez eh, birokratskih poštapavica. Imali smo čast da na ovoj sednici koja je posvećena kohezijnoj politici slušamo analize o paljevinama, Kosmetu, nevladinim organizacijama, slobodnim medijima, Ali, ali i ali. U Briselu su posle mnogo vremena počeli da se pale i uključuju alarmi i ostavlja pitanje kako je Srbija sebi dozvolila da od predvodnika u evropskim integracijama, u našem regionu Zapadnog Balkana, sada nosi fenjer na začelju.
Da nije za to kriva opozicija, ili onaj koji je na vlasti sve ovo vreme.
Što se tiče nekadašnje vlasti, one u paučini od pre, od pre trinaest godina, odgovoriću jednom cincarskom izrekom, to je narod koji veoma poštujem. Den me afora, den me pirazija. To znači nije me briga i ne tiče me se jer o tome nisam učestvovao.
Operativni tim.
Znate ono, kad hoćeš nešto da razvodneš, rastegneš. E, napravi komisiju.
Upusti se u protok vremena. Možda ti se nešto i posreći u međuvremenu, možda te Bog pogleda.
Šta da učinimo kada se i dobronamerne eh, kritike opozicije, kojih je svakako bilo, dočekuju no-nož, kao i upozorenja da će svaka integracija biti ukočena ako se usvoje štetni Mrđićevi zakoni koji su naškrabani bez ikakvog učešća javnosti i mišljenja Venecijanske komisije. Kol'ko god da se oni hvale. Da li mi nešto iz opozicije znamo ili ne znamo? Možda i ne znamo. Ne kažem, nisam stručnjak.
Evropska komisija je jasna. Nema daljih integracija dok se ovi štetni zakoni ne izmene. Secite, pecite, tako je. I nema spinovanja i praznoslovlja koje će to promeniti. Ovaj predlog zakona će se, nadam se, pred poslanicima naći relativno brzo.
Skupština će ga najverovatnije usvojiti i onda će, kao i mnogi drugi slični propisi, biti odložen na neku policu da čeka lit-promenu licemerne politike koja se tobože zalaže za ulazak u Uniju, a sve čini da do tog ulaska ne dođe. Moram da se osvrnem i na IPARD fondove koji su, ajde da kažemo, neka ilustracija onoga, i ajde da kažemo pilot verzija kohezionog fonda. Ako se sredstva ne povlaču u dovoljnoj meri, zato nisu nikada krivi korisnici. Za to su krivi oni koji moraju da ih obuče za udruživanje u zadruge, za formiranje klastera, za finansijsko ojačavanje poljoprivrednika. Mi to nemamo.
Administrative kapaciteti su, po svemu sudeći, nedovoljni. I šta će biti onoga dana kad, nadam se, za neku godinu uđemo u Uniju, sve će se to samo multiplikovati sa kohezionom fondom, sa kohezionom fondom. Navodim, eh, primer Bugarske koja je za sedam godina, čini mi se, dobila iznos opredeljenih sredstava iz ovog Fonda od jedanaest zapeta šest milijardi evra. Mislim da imamo problem sa komunikacijom prema našim građanima. Zato što se građanima, čch, eh, Evropska unija uporno prikazuje kao nekakav kolektivni zapad koji je za sve kriv i kos- odakle dolaze sva zla.
I dakle, kakvi su naši administrativni i stručni kapaciteti i kako ćemo dočekati kohezioni fond ovako neorganizovani i korumpirani? Činjenica je da je Bugarska imala veliku aferu sa zloupotrebom sredstava iz evropskih fondova zbog toga što su tamo na vlasti slični ljudi kao i ovde Na kraju jedna hajde, malo vedrija vest. Pročitao sam maločast da je pokrenuta inicijativa za ukidanje roaminga između Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana, što je konačno dobra stvar koja će se odraziti na sve naše ljude koji, eh, putuju. I pitao sam se zašto je do toga došlo tek sada, kada su Moldavija i Ukrajina od prvog januara od dve hiljade dvadeset šest ste već obuhvaćene tim procesom Dakle, to ukazuje opet na našu, na naše nesnalaženje i inerciju po ovom pitanju. Da li će doći do ubrzanja evropskih integracija sumnjam, ali preduslov za to jeste da se mi uključimo u Uniju spremni i da se ne nadamo da će nas uvući u nekakvom paketu džuma sa ostalim zemljama. Hvala lepo