Zahvaljujem.

Poštovani građani, u proteklih dve nedelje imali smo priliku da svašta čujemo od ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kako u emisiji "Neispričano", gde je svašta ispričala, tako i nakon emisije, jer je ministarka nastavila da daje izjave. Svaka izjava je bila skandaloznija od one prethodne.

Ali, ministarka Paunović pažnju na sebe nije skrenula samo ovim kontraverznim ekstremističkim izjavama, već se u javnosti pojavila informacija da je četiri godine primala platu kao v.d. direktorka Apotekarske ustanove u Peći, iako je ta ustanova odlukom Vlade Srbije zvanično ugašena još 7. oktobra 2021. godine.

Pitanja koja ću postaviti upućena su celoj Vladi, a posebno Ministarstvu za finansije, Ministarstvu za rad i zapošljavanje, Kancelariji za KiM, Agenciji za borbu protiv korupcije, a posebno ministarki Snežani Paunović.

Da li je Snežana Paunović od 16. aprila 2014. godine do 15. aprila 2025. godine, dakle nekih 11 godina, bila direktor ili v.d. direktor, zavisno od perioda, Apotekarske ustanove u Peći? Da li je ova apotekarska ustanova ugašena 7. oktobra 2021. godine, po odluci Vlade Republike Srbije i brisana iz registra zdravstvenih ustanova?

Na osnovu čega je Snežana Paunović mogla biti na čelu nepostojeće ustanove i u radnom odnosu nepostojećeg pravnog lica?

Ko je i po kom osnovu i kako uplaćivao poreze i doprinose i isplaćivao zaradu, kada je račun ovog pravnog lica normalno zatvoren?

Da li je neko drugi postavljen na mesto v.d. direktora Apotekarske ustanove u Peći i kako?

Da li ova ustanova ima još zaposlenih, s obzirom da je gospođa Paunović bila direktorka i pretpostavljam da nije bila jedina u ovoj apotekarskoj ustanovi? Dakle, da li ima još zaposlenih i kakav je trenutno radno-pravni status ovih zaposlenih?

Da li postoje druge apotekarske ustanove na KiM koje, iako su zatvorene, ugašene, brisane iz registra zdravstvenih ustanova, i dalje imaju direktore, zamenike direktora i zaposlene, kojima se isplaćuje zarada?

Da li postoje druge ustanove i preduzeća na KiM koje ste formalno ugasili a zarad održava mira i privida da se ništa ne dešava na Kosovu isplaćujete zarade?

5/2 VS/LjL

Vlada Srbije je 2013. godine raspustila skupštine opštine na KiM. Ustavni sud Republike Srbije je 2014. godine ovu odluku proglasio neustavnom, međutim, Vladu Srbije to ništa nije pokolebalo u politici koju vodi prema Kosovu. U proteklim godinama brojne institucije, službe, koje su funkcionisale u sistemu Republike Srbije, privremeni opštinski organi, pošta Srbije, filijala finansijskih ustanova, Narodna banka, poreska uprava, služba penzionog fonda, nacionalna služba za zapošljavanje, direkcija za urbanizam, katastar, centri za socijalni rad su takođe prestali da funkcionišu na Kosovu. Da li i u svim ovim ustanovama i dalje imate direktore, zamenike i isplaćujete zarade ovim licima?

Posao Vlade, gospodo, jeste da brine o svojim građanima. Posebno je posao da brine o građanima na Kosovu kojima je drastično ugrožena i egzistencija ili bezbednost, ali ne, gospodo, obmanama, lažima, kršenjem zakona i favorizovanjem funkcionera SNS i SPS, zloupotrebom da se novac koji treba da dođe do najugroženijih na Kosovu zloupotrebljava i koristi za isplate vaših funkcionera. Dok zaposlene u Srbiji maltretirate, ponižavate, ucenjujete sa radom na određeno vreme, sa radom na privremenim i povremenim poslovima, produžavate im ugovore na mesec dana, tri meseca, zavisno od toga da li učestvuju u vašem političkom cirkusu, funkcioneri SPS-a, SNS-a, obavljaju funkcije, primaju plate u nepostojećim firmama i naravno da očigledno ima i vremena i razloga i za igranje i za pevanje pod šatrama.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar SRCE, podnela je amandman na član 2. izmena zakona o finansiranju političkih aktivnosti na član kojim opredeljujete da u političkoj kampanji mogućnost korišćenja usluga i dobara, postoji za imovinu u republičkoj svojini, pokrajinskoj svojini lokalnih samouprava uz naknadu ili bez naknade. Amandman se odnosi na preciziranju roka u kojem treba se odgovoriti na podneti zahtev kao i gde se predviđa da odgovor treba biti dostavljen, sa dokazima o nemogućnosti davanja usluge ili dobra na korišćenje.

Do sada smo mogli videti da ove usluge i dobra ste koristili isključivo vi sada ovim precizirate i ozakonjujete to korišćenje i niko drugi nije imao mogućnost da koristi ova dobra, i kada bi se odobrilo nekom korišćenje, neke sale ili bilo čega za neku manifestaciju ili tribinu, čim bi se to malo saznalo, dolazilo bi do otkazivanja mogućnosti održavanja.

U zloupotrebi korišćenja javne svojine, i odnosa vašeg prema javnoj svojini, idete do te mere da onemogućavate korišćenje seoskih domova kulture, meštanima tih seoskih sredina i to isključivo ako nisu simpatizeri ili članovi SNS. Nadam se da će se barem delimično barem nešto promeniti usvajanjem ovih izmena barem u delu gde ćete biti obavezni da na podnešene zahteve odgovorite i podnesete barem neki dokaz koji su to razlozi za odbijanje prava korišćenja.

16/3 VS/MT

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE podnela je amandman na član 6. izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, na član kojim predviđate da je u republičkom budžetu, republičkom pokrajinskom, kao i budžetima lokalnih samouprava potrebno izdvojiti određene iznose koji su namenjeni podsticaju i stimulaciji žena za učešće u političkom životu. To je preporuka EU koju ste vi prihvatili i to je nešto dobro. Međutim, u samom članu uvedena su određena uslovljavanja tako da predviđate sredstva, a da ih ne date.

Po našem mišljenju, i amandman koji smo podneli jeste promena dela koji kaže da ova sredstva mogu koristiti one političke stranke i grupe građana kod kojih je više od 40% ostvarenih mandata pripalo kandidatima ženskog pola, što smatramo da u praksi će biti realno nemoguće kako zbog formiranja samih izbornih lista, tako i zavisno od ostvarenih rezultata i formiranja poslaničkih grupa, tako da će ova sredstva ostati neraspodeljena i najveću štetu ovih uslovljavanja će trpeti žene, jer neće imati ova sredstva na raspolaganju.

Amandmanom predlažemo promenu i brisanje ovog uslovljavanja i smatramo da ova sredstva trebaju biti raspoređena na takav način što će biti opredeljena srazmerno broju žena kandidata koji su ušle u političke grupe i u odnosu na ukupan broj žena, da li na lokalnom nivou ili na republičkom nivou u parlamentu. Mislimo da će na ovaj način žene napokon i doći do tih sredstava. U ovom obliku kako vi predlažete ovaj član mislim da će ova sredstva biti neraspoređena. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija-centar SRCE podnela je amandman na član 11. kojim se definišu iznosi koje politički subjekti mogu koristiti u izbornoj kampanji. Naš amandman glasi i definiše neka smanjenja. Predvideli ste ovim članom šest miliona evra za izbore za predsednika Republike i narodne poslanike. Mi smatramo da je više nego dovoljno četiri miliona evra. Za izbore za poslanike Skupštine AP ovim izmenama zakona vi ste predvideli 1,5 miliona evra, a mi smatramo da je potrebno dva miliona evra. Za izbore za odbornike skupštine grada predvideli ste milion evra, a mi smatramo da je više nego dovoljno 800.000 evra. Za izbore za odbornike skupštine opština, odnosno skupštine gradskih opština 400.000 evra.

Smatramo da ova sredstva koja smo amandmanski predložili su više nego dovoljna za sprovođenje svih aktivnosti u izbornim ciklusima i u prethodnim izbornim ciklusima jedino je SNS iskoristio sredstva i koristio sredstva u ovom obimu, svi ostali učesnici u izborima su koristili daleko ispod ovih iznosa koji su predloženim zakonom predviđeni. Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar SRCE, podnela je amandman na član 2. izmene Krivičnog zakonika, na član kojim se definišu kazne zatvora za izvršena krivična dela vezana za držanje, nošenje i promet oružja. Predloženim amandmanom, predlažemo da se kazne zatvora vrate na iznose koji su bili postojećim krivičnim zakonikom, jer smatramo da su i predviđene kazne više nego dovoljne i više nego dovoljno stroge za krivična dela za koja se predviđaju i sa postojećim kaznama Srbija ima najstrožije kazne u Evropi za držanje, nošenje i promet oružja i spada u zemlje sa najdrastičnijem i najstrožijom kaznenom politikom.

Ono što je sporno, što se ovaj krivični zakonik ne primenjuje, ili kada se i primenjuje, primenjuje se selektivno što je razlog naše najveće sumnje u opravdanost promena visine kazne za držanje, nošenje i promet oružja.

Predloženim amandmanom takođe menjamo i predviđen raspon u minimumu i maksimalnu kaznu predviđenu za isto krivično delo, jer smatramo da sa povoljnijim rasponom, kazne koje se budu izricale biće adekvatnije težini krivičnog dela, koje je izvršeno individualnim karakteristikama počinioca tog krivičnog dela, tzv. individualizacija krivičnih kazni, što je i preporuka EU, a ono što je najbitnije odgovaraće stepenu društvene opasnosti koje predviđeni izvršeno krivično delo, koje je proizvelo.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE podnela je amandman i na član 3. izmena Krivičnog zakonika. Amandman se odnosi na menjanje raspona, kako bi se omogućilo da primena slobodnog sudskog uverenja, da sudije pri izricanju kazne, kod specifičnih slučajeva, mogu izreći manju kaznu, primerenu i izvršiocu krivičnog dela, ali i primerenu težini krivičnog dela i same društvene opasnosti koja u tom slučaju i ne postoji.

Ja smatram da nije tačno ono što ste izrekli ministre Vujiću da su ove odredbe usklađene sa standardima EU zato što kazneni minimumi kod nas u Evropi su kazneni maksimumi. Tako da nemojte pričati o usklađivanju sa EU i sa standardima EU. Zaista moram da vas pitam da li ste vi, da li je neko vršio procenu težine krivičnih dela i opredeljenih kazni i odnos ili ste samo onako nabacivali brojeve da biste glumili da se vi kao borite protiv terorizma, protiv organizovanog kriminala. Džabe pooštravanje kaznenih mera kada nijedan zakon ne primenjujete. Kriminalne grupe vam se šetaju slobodno sa oružjem po Beogradu. Svaki dan imamo sukobe i smrtne ishode i ranjavanja, a vi pričate ovde… Ove kaznene odredbe usmerene su ka najobičnijem građaninu, a ne prema kriminalnim grupama i suzbijanju kriminala i terorizma. Nemojte da nas obmanjujete ovde. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

I na ovoj Skupštini, sazvanoj, normalno, po hitnom postupku, nastavljate sa ciljanim urušavanjem pravnog sistema u Srbiji sa ozakonjenjem prinude i represije prema građanima Srbije. Predloženim izmenama Krivičnog zakonika i Zakona o oružju i municiji upravo to i radite.

17/1 TĐ/CG 12.40 – 12.50

Kao razloge za predviđene izmene navodite unapređenje bezbednosti i efikasnosti u borbi protiv korupcije. Kako čovek da se ne nasmeje na ovo, kako da vas shvati ozbiljno, s obzirom na sve ono što se svakodnevno u Srbiji dešava?

Šta se dešava sa predmetom „Nadstrešnica“, ministre Vujiću? Krivično veće Apelacionog suda u Novom Sadu donelo je većinom glasova odluku o zahtevu za preinačenje odluke Višeg suda u predmetu „Nadstrešnica“ pre dve nedelje i više od dve nedelje. Objavljivanje odluke nikako. Znamo da po zakonu objavljivanje odluke se vrši u najkraćem roku, najduže u roku od dva dana. Dve nedelje javnost ne može da sazna kakva je odluka. Šta je razlog? Da li možete niže Ministarstvo pravde da urušite i spustite? Da li je razlog možda protivzakonit zahtev advokata Gorana Vesića za izuzeće sudija, i to nakon što je doneta ova odluka? Od Apelacionog suda nikakve odgovore nismo mogli da dobijemo. Ono razmatra naše zahteve i izjasniće se nekada. Ja vas molim da mi odgovorite šta se dešava u predmetu „Nadstrešnica“.

O kakvoj borbi protiv kriminala pričate kada je kriminal u Srbiji u organizaciji vlasti. U takvoj Srbiji, gde je država srasla sa kriminalom, vi povećavate drakonske visine kazni, da su ubedljivo najviše u Evropi. Raspon u zatvorskim kaznama odredili ste na takav način da je nemoguće kazne odrediti prema težini krivičnog dela i stepenu ugrožavanja bezbednosti i društvene opasnosti koje učinjeno krivično delo izaziva. Izjednačavate dva krivična dela – krivično delo ubistva i krivično delo držanje i nošenje oružja. Za oba ova krivična dela predviđate kaznu zatvora od pet do 15 godina.

Kao što vidimo sudovi vama nisu potrebni, samo vam smetaju. Dovoljno je da postoji „Informer“ televizija da ispita i presudi, a po dostavljanju dokumentacije poslušne policije, koja, takođe, takva kakva jeste, ni ona nije potrebna... Još vam je nedostajao ovaj zakonik sa drakonskim kaznama, pa da uklanjate i kažnjavate neistomišljenike uz pesmu i podvriskivanje.

Smešna je i sama konstatacija koju navodite da ove zakone donosite iz razloga usklađivanja sa standardima EU i Varšavskom konvencijom Saveta Evrope koju je Srbija potpisala 2005. godine, pre 21 godine, i to po hitnom postupku usvajamo ova usklađivanja. Što je hitno, hitno je, znači posle 21 godine.

Što se tiče predloženih izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, mi ovde nekih većih promena nećemo imati. Predložene izmene neće izborni proces učiniti kvalitetnijim, niti će sprečiti funkcionersku kampanju koju, gospodo, iz SNS sprovodite 14 godina i to je sprovodite bez prestanka, o trošku građana, trošenjem javnih sredstava. Neće sprečiti zloupotrebe u javnim preduzećima, ucenjivanje zaposlenih da moraju podržavati aktivnosti SNS ili će ostati bez posla. Neće se promeniti ništa ni sa ovim vašim predlogom da se sada može u izbornoj kampanji koristiti imovina javnih preduzeća i ustanova, imovina lokalnih samouprava. Pa to ste radili i dosada, i to isključivo vi. Nikome drugome niste dozvoljavali da išta u bilo kojoj sali ili objektu održava svoje manifestacije. I ako bi se neko prevario, vrlo brzo biste mu pred samo održavanje uskratili.

Dakle, nikakve promene, ništa sa predloženim izmenama nećemo dobiti, posebno što ne postoje nikakvi mehanizmi kontrole i kažnjavanja za nepoštovanje predviđenih odredbi ovog zakona, a ni Agencija za borbu protiv korupcije uopšte se i dosada nešto nije trudila da radi svoj posao. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – Srce predložila je brisanje člana 1. ovog predloženog zakona. Protiv smo uključivanja deonica Kraljevo – Novi Pazar, sa vezom Raška – Jarinje, u posebni postupak za realizaciju, po kome se radi i Moravski koridor.

11/2 VS/VZ

Da budem precizna i jasna, izgradnja ove brze saobraćajnice je nešto dobro i treba da se radi, obezbediće bolju povezanost Kraljeva, Novog Pazara, kao i Raške i Jarinja, ali smo protiv toga da bude izgrađena po principu „leks specijalisa“ koje se primenjuje na Moravski koridor.

Primera „leks specijalisa“ koje primenjujete za Moravski koridor podrazumeva izgradnju po hitnom postupku, izdavanje dozvola po hitno postupku, podrazumeva i eksproprijaciju zemljišta građana pod pokrivljem javnog interesa, što smo imali priliku da vidimo u Kraljevu gde je zemlja građanima oduzimana za bud zašto i da su u toku na stotine sudskih sporova koji još uvek nisu završene.

Takođe, imamo sporan izbor strateških partnera i naravno, zaobilaženje potpuno javnih nabavki i ne vidim razlog za hitan postupak za izgradnju ove brze saobraćajnice, s obzirom da je nadležna ministarka izjavila da će ovaj projekat biti završen 2035. godine, dakle, sasvim dovoljno vremena da se ova bitna saobraćajnica odradi po propisima i poštovanju struke. Zahvljujem.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE podnela je takođe amandman za brisanje i člana 2. Ako pogledamo projektno-tehničku dokumentaciju koja je predviđena za brzu saobraćajnicu videćemo da se apsolutno ništa u ovom projektu ne menja, da ova brza saobraćajnica ostaje brza saobraćajnica, da neće imati karakteristike i da neće biti autoput, tako da osim, povoljne procedure u uključivanjem u „leks specijalis“ ništa drugo se ne menja.

Vidimo i da je hitnost tolika da će predviđa završetak 2035. godine, tako da nam samo obrazložite kakva je cena koštanja izgradnje Moravskog koridora u ovom periodu utrostručena, kako je otišla na dve i po milijarde evra i to bez plaćanja pripadajućih kamata koje će se otplaćivati do 2037. godine? Zahvaljujem.

12/2 JD/MO

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE predložila je brisanje i člana 3. predloženog zakona. U prethodnom izlaganju obrazložila sam da se na kvalitetu ove izgradnje saobraćajnice ništa ne dobija usvajanjem ovog zakona, da se u dinamici izgradnje ove saobraćajnice ništa ne menja, a sada želim da vam skrenem pažnju na to da obratite pažnju gde se ova saobraćajnica gradi.

U 80% ova saobraćajnica će prolaziti kroz Ibarsku klisuru. Ibarska klisura je poznata kao i Dolina jorgovana, veoma je lepa i istorijski bogata ali istovremeno važi za jednu izuzetno opasnu deonicu i opasnu saobraćajnicu, opasan potez gde u toku godine ima najviše saobraćajnih nesreća.

Skrećem vam pažnju da ovu klisuru karakterišu strme i visoke stene koje se nadvijaju nad putem, da postoji velika opasnost od odrona, da prisustvo reke Ibar planina Stolovi, Troglav, Radočelo, doprinose veoma čestom prisustvu magle i klizavog kolovoza, što zahteva posebnu pažnju.

12/3 JD/MO

Na ovom potezu od 83 kilometara u projektno-tehničkoj dokumentaciji predviđa izgradnju 202 mosta. Dakle, sve ovo ne dozvoljava hitan postupak, sve ovo ne dozvoljava tašnu i mašnu, izbor partnera, preskakanje javne nabavke, zahteva struku iznad svega i maksimalno poštovanje procedure.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE, podnela je amandman i na ovaj Predlog zakona. Predloženi amandman glasi: "briše se". Predlažemo brisanje ovog člana koji predviđa da Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, po osnovu ugovora odobrenog kredita Poštanskoj štedionici, a u iznosu koji ne može biti veći od dvadeset miliona evra.

13/1 GD/JG 12.00 – 12.10

Srbija godinama unazad na stotine miliona evra duga „Srbijagasa“ transformiše u direktan javni dug, koji otplaćuju svi građani Srbije.

U prethodnom periodu imali smo priliku da vidimo da „Srbijagas“ nije mogao da otplaćuje kredite koje je već uzeo od banaka, te je država bila prinuđena da preuzme dug na sebe kako ne bi došlo do bankrota ovog preduzeća, veoma bitnog preduzeća i prekida Srbije u snabdevanju gasom.

U periodu od 2015. godine preuzeta su dugovanja oko milijardu evra „Srbijagasa“ i pretvorila su se u javni dug, 2019. godine oko 234.000.000 evra. Ovo su samo dugovanja po kreditima.

Pored dugova prema bankama, stotine miliona evra duga koji je „Srbijagas“ imao prema samoj državi naknadno su pretvorena u trajni ulog države u to preduzeće, čime je dug praktično otpisan, tako da ovo davanje garancija ne možemo gledati, kao potencijalnu obavezu kao nešto što može a ne mora da dođe, već kao direktni državni dug koji se otplaćuje iz budžeta sa pripadajućom kamatom. Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE, podnela je amandman i na član 2. takođe koji glasi „briše se“, na član kojim se predviđa da se garancija Republike Srbije daje u korist „Poštanske štedionice“ za Ugovor o dugoročnom kreditu zaključenog 17. aprila 2026. godine.

Nakon 2015. godine, pod pritiskom Međunarodnom monetarnog fonda, uvedena je zabrana davanja novih državnih garancija za likvidnost „Srbijagasa“. Od 2021. godine ova praksa je ponovo vraćena, davanje garancije „Srbijagasu“ za kredit, za projekat gasifikacije Zlatiborskog okruga, projekta za koji ste tvrdili da će 2022. godine već biti gotov i operativan i za koji je „Srbijagas“ 2021. godine već uzeo kredit od 40.000.000 evra.

Što se tiče dosadašnjeg završetka ovog projekta, Zlatibor i Čajetina koliko-toliko imaju izgrađenu gasovodnu mrežu, oko 70%, ali Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica teško da su odmakli od projektno-tehničke dokumentacije.

Izvođač radova u ovom projektu je „Millennium Team“, tako da bitnost ovog projekta je zaista velika, i ekološki, i ekonomski i infrastrukturni, ali s obzirom na okolnosti, način dosadašnjeg rada i trošenja sredstava, sumnjamo da će sredstva biti upotrebljena namenski i utrošena na zakonit način. Zahvaljujem.

Naša poslanička grupa podnela je amandman i na član 3. predloženog zakona takođe „briše se“. Predlažem brisanje člana kojim predviđate da Republika Srbija neopozivo, bezuslovno, bez prigovora garantuje da će izmiriti dug „Srbijagasa“ prema banci „Poštanska štedionica“ i da se Republika

13/2 GD/JG

Srbija obavezuje da obezbedi u budžetu za odgovarajuću fiskalnu godinu sredstva neophodna za izvršenje preuzetih obaveza po ovoj garanciji.

Smatramo da davanje garancije predstavlja fiskalni rizik i teret za budžet Republike Srbije. Problemi „Srbijagasa“ iz godine u godinu sve su veći, komercijalni gubici, problemi sa naplatom potraživanja, veliki operativni troškovi i projekti koji kasne godinama, odsustvo jasnih studija izvodljivosti projekata, netransparentno trošenje sredstava i sve ovo je više nego dovoljno da se jasno vidi da je davanje garancije „Srbijagasu“ loša praksa i zamena za unutrašnje reforme ovog preduzeća. Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE podnela je identičan amandman „briše se“ i na član 4. kojim se predviđa da otplatu kredita vrši „Srbijagas“ iz sopstvenih prihoda prema planu otplate, što je samo jedna obična forma, prazna priča, jer smo iz svega onoga što sam već iznela videli da u praksi to baš tako ne funkcioniše.

Vlada Srbije je 2019. godine otpisala celokupan dug „Srbijagasa“ prema državi u iznosu od 1,2 milijardi evra. Oko 80% tog duga, 940 miliona evra, nastao je upravo tako što „Srbijagas“ godinama unazad nije mogla samostalno vraćati kredite bankama, pa je država plaćala.

Prema podacima Uprave za javni dug, od ukupno garantovanog duga države, krediti javnih preduzeća za koje garantuje Republika Srbija, „Srbijagas“ drži ubedljivo najveći udeo. Preko trećine ukupne sume se izdvaja ukupno za „Srbijagas“. Znači, „Srbijagas“ se nalazi ispred EPS-a, što znači da će i ovaj kredit „Srbijagasa“ vraćati poreski obveznici, odnosno građani, te je više nego jasno da ovaj Zakon o garanciji ne treba izglasati. Zahvaljujem.

Na član 5. koji predviđa da ako po osnovu garancija garant Republike Srbije izvrši obavezu, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i svih ostalih troškova. Znači, ako dođe do toga da Republika Srbija iz budžeta mora da isplati sredstva, ovim članom predviđate da će po osnovu garancije garant Republike izvršiti obavezu i ima pravo na povraćaj ovih sredstava.

Ova odredba ne znači ama baš ništa. Ako uzmemo u obzir da je godinama likvidnost „Srbijagasa“ uslovljena podrškom države, da pomoću države održava i tekuću likvidnost i obezbeđuje plaćanje inostranim dobavljačima. Likvidnost „Srbijagasa“ se veštački održava stabilnom i to direktnom finansijskom pomoći države, tako da mogućnost povraćaja datih sredstava u praksi spada u ekonomski paradoks. Država pravo ima, ali „Srbijagas“ para nema. Ako bi država blokirala račun „Srbijagasa“ u cilju naplate ovih potraživanja, nastali bi prekidi u snabdevanju gasa, tako da od ovog posla nema ništa.

Pretvaranje duga u javni dug koji plaćaju svi građani je najrealniji scenario. Zahvaljujem.

13/3 GD/JG