Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Sikimiću sa svojim saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas, na kraju ove rasprave, treba da donesemo određene zaključke kada je u pitanju uopšte izveštaj, rada same Agencije za 2018. godine, ali treba da odgovorimo na neka pitanja koja su možda otvorena ovda, a koja uopšte nisu u nadležnosti rada Agencije za borbu protiv korupcije.

Pokušaj je ovde da se određeni strateški državni projekti svedu na nivo borbe protiv korupcije, a u stvari je to borba za nova radna mesta i politika Vlade Republike Srbije i predsednika države i svih onih institucija koje žele dobro ovoj zemlji, svom narodu zbog toga što jedino ekonomski rast i razvoj obezbeđuju nova radna mesta, obezbeđuju budućnost rada i budućnost života u Srbiji, kako mladih ljudi, tako i onih koji su završili svoj radni vek.

I zašto ovo govorim? Zato što stalno slušamo priče o tome da li će neka firma Behtel uzeti posao određenoj infrastrukturi. Treba postaviti pitanje kako su određene i Kineske i Ruske firme uzele svoj deo poslovanja u Republici Srbiji, pa to je u stvari odraz odgovorne politike, spoljnje i unutrašnje politike koja je vodila SNS od 2012. godine na čelu sa svojim predsednikom stranke Aleksandrom Vučićem i kao premijerom, i danas kao predsednikom Države.

To je odgovor na to kada govorimo odgovornost jednog političara i političke stranke koja ima platformu, a to je da sve institucije zaista treba da rade svoj posao, i politička volja je bila upravo gospodina Vučića da je i Agencija za borbu protiv korupcije treba da radi svoj posao u punom svom kapacitetu. To do 2012. godine, ne samo vaša Agencija, nego mnoge institucije nezavisne nisu mogle da rade.

Danas mi govorimo, posle sedam godina, od 2012. godine o unapređenju kapaciteta, sve većem broju zaposlenih, o većem budžetu, o saradnji sa međunarodnim akterima koji su voljni ovde da dođu da određene svoje projekte zajedno rade sa Agencijom za borbu protiv korupcije i danas imaju podršku svih relevantnih subjekata u društvu za to. Za to je bila potrebna i politička hrabrost, ali i politička snaga, da jednostavno kao neko ko vodi politiku jedne države zaista otvori Srbiju za ovakav način i razmišljanja i funkcionisanja.

Prema tome, zbog toga treba zaista odati počast gospodinu Vučiću zbog toga što je otvorio mogućnost da ovako funkcionišu određene institucije, i da na kraju krajeva vi dođete ovde sa izveštajima protiv koliko funkcionera su podignute određeni postupci, određene tužbe, jednostavno da i onih 36 narodnih poslanika koji su pokrenuti postupci ovde nemaju problem sa tim. Nemaju problem sa tim što institucija koja se zove Agencija za borbu protiv korupcije radi.

Ali, ono što smo mi danas imali prilike da čujemo, a to je da se ne prijavljivanje imovine ne smatra borbom protiv korupcije, izvinite, mi ovde koji jednostavno smo glasali novo zakonsko rešenje koje Agencija treba da radi smatramo da je to jedan način sakrivanja svoje imovine sakrivanja onoga zbog čega Agencija treba da radi svoj posao. Prema tome, ovde smo mi imali danas i neku zamenu teza da je izbor strateškog partnera Vlada Republike Srbije u određenim poslova predstavlja jedan vid korupcije. Unapred je pokušaj da se određene firme osude za nešto što bi trebalo da rade ovde u Srbiji.

Izvinite molim vas, ali to nije viđene ni ove skupštinske većine, a mislim i vas kao Agencije koja treba da radi određeni posao, jer vi niste nadležni da jednostavno korupciju ispitujete u tom delu kada su u pitanju određeni strateški partneri države Srbije. Za to postoje određene druge institucije, ukoliko se dokaže, znači dokaže da postoje pojedinci koji vrše određene funkcije da su zaista stupili u određeni odnos zbog koga možemo da kažemo da su učestvovali u određenom procesu korupcije. Za to postoji sud, za to postoji presuda i to je nešto na osnovu čega vi onda pokrećete određene postupke.

Prema tome, očito je ono što ste vi naveli u svojim izveštajima i zaključcima da je potrebna saradnja sa drugim institucijama, da se razgraniče nadležnosti određenih institucija, a da mora da postoji koordinacija tih institucija i da jednostavno nadležni odbori, da mesto gde to treba kroz određene izveštaje, uz veću transparentnost našeg rada i vašeg rada i učešće javnosti, da pokaže da je to u stvari pravilan put za pokušaj da se borba protiv korupcije smanji.

Rezultati pokazuju da sve većom transparentnošću rada rezultati pokazuju da se smanjuje ta korupcija, jer vi na kraju krajeva ocenjujete indikatore koji su vam dati, na osnovu kojih vi trebate da kažete da li je borba protiv korupcije uvećana, da li je korupcija u određenim delovima, kada su u pitanju javne nabavke, vršenje funkcija određenih funkcionera na nivou Republike i lokalne samouprave veća ili manja. I to ste vi u svom izveštaju kroz prošlu godinu dali.

Mi smo videli na osnovu tih izveštaja o sprovođenju i realizaciji tih indikatora da je nama dug put u stvari za borbu protiv korupcije, da mnogo toga treba da menjamo, kao što smo promenili zakon, da sada ide sprovođenje tog zakona, da postoje određeni pravilnici, da nije samo Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, nego i Zakon o lobiranju.

Zatim imamo određene zakone koji treba da se usklade sa direktivama EU i mi to radimo. Mislim da vi tu čujete ono što ste imali prilike danas u raspravi da čujete koliko smo spremni zaista da sarađujemo konstruktivno sa vama, ali i treba da čujete to da mi želimo da znamo kako se troši, jednostavno budžet građana Srbije. Ko su ljudi koji su nosioci važnih funkcija koji troše budžet građana Srbije na određeni način, da uz pomoć državne revizorske institucije te funkcionere moramo da upozorimo da želimo da imamo sliku kako troše budžet građana Republike Srbije, ali kakva je njihova imovina.

Mi imamo iskustvo iz prošlosti koje kaže da su određeni ljudi koji su bili na visokim državnim funkcijama, kao što je Vuk Jeremić, na mestu ministra spoljnih poslova, kao što je gospodin Đilas koji je bio gradonačelnik grada Beograda, neadekvatno trošio budžet građana Srbije u svoju korist, na kontu svoje imovine koju danas prijavljuje Agenciji, a na štetu građana koji su morali ukupno u budžet da se zadužuje, recimo na nivou grada Beograda 1,2 milijarde dinara je napravio dug koji su morali svi građani Beograda da otplaćuju, i dan danas, kao što su otplaćivali i tada kada je on bio gradonačelnik.

Prema tome, ono što je nama zaista važno, to je da saradnja postoji između institucija i narodnih poslanika i nadležnih odbora, da integracija koja se odnosi na evropske integracije po različitim poglavljima, a vezana je za borbu protiv korupcije postoji, da vaša saradnja što se tiče naših učešća različite vrste delegacija koje traže upravo jedan je od važnih segmenata borbe protiv korupcije, kao što je delegacija i učešće naše u Skupštini Saveta Evrope. Ima podršku vašu, jer vi direktno učestvujete u radu radne grupe GREKO koja je jako važna, ne samo za nas, nego za svih 47 država članica Saveta Evrope. Srbija je jedna od tih članica. Ona pokazuje tu veliki napredak u radu. Znači, pokazuje da ima aktivan odnos prema ovoj temi i zaista kada odlazimo i u MMF, kada imamo izveštavanje, oni pokazuju da je taj nivo korupcije smanjen u odnosu na 2012. godinu i da zahvaljujući tome u stvari su ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija sprovedena u Srbiji. Znači, da je neko morao zaista ozbiljno da radi i da razmišlja o tome kako će da smanji stepen korupcije od 2012. godine do danas, da bi jednostavno moglo da sprovede mnoge promene u društvu.

Promene u društvu su sprovedene i na osnovu toga što postoji konkurencija i ruskih i američkih kompanija i azerbejdžanskih i kineskih i zemalja EU. Znači, time smo suštinski pokazali da borba protiv korupcije daje svoje rezultate. I to je ono zbog čega mislim da je vaš sadržaj koji ste dali za izveštaj za prošlu godinu, naišao zaista na podršku sva tri odbora koja su nadležna za vaš rad i mislim da u danu za glasanje je opravdano da će ovaj vaš izveštaj biti izglasan, a nadamo se da će u sledećoj godini on dati i bolje rezultate. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, pre nego što iznesem konkretan predlog Odbora za finansije u pogledu kandidata za glasanje, odnosno izjašnjavanje Skupštini

Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, podsetila bih samo koji je to pravni osnov u suštini koji nam je dao mogućnost da, ne samo kao Skupština, nego i Odbor, dajemo svoje predloge i odlučujemo o ovome.

Kada govorimo o Republičkoj komisiji, moram da napomenem da je ona prema Zakonu o javnim nabavkama u nadležnosti rada Skupštine Srbije, odnosno nadležnog Odbora, tako da taj izborni deo koji smo nadležni da biramo članove ove komisije, da raspravljamo o njihovom radu, finansijskom planu, izveštaju i funkcionisanju uopšte same Komisije, zaista je u nadležnosti narodnih poslanika. To je ono što je važno danas reći.

To je u stvari drugostepeni organ koji učestvuje u postupku javnih nabavki, gde pravo zaštite samih učesnika u postupku javnih nabavki ima, odnosno pravo da odlučuje, i sami narodni poslanici kroz tu kontrolu ulogu, gde mi njihove izveštaje o radu usvajamo.

Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava je Zakonom o javnim nabavkama, na osnovu člana 140. stav 2. utvrdio da predsednika i članove Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki bira i razrešava Narodna skupština i samim tim član 141. stav 3. jednostavno je propisao da sam postupak izbora vršimo na osnovu određenog pravnog osnova, a taj osnov je dao da, s obzirom da je prethodni član, a reći ću da ova komisija ima devet članova podeljenih u tri vreća, znači po tri člana, i pošto ne ističu istim redosledom svim članovima mandat, kada istekne jednom, onda jednostavno se raspisuje javni konkurs i taj javni konkurs traje 30 dana i na osnovu javnog konkursa koji se sprovodi u stvari mi imamo, predlog za određenog člana te Komisije bira Narodna Skupština i njemu počinje taj mandat tada. Tako da, mi u stvari ovde nemamo u istom trenutku biranje svih članova, iz prostog razloga što bi pravno trebali da obezbedimo funkcionisanje uopšte ove institucije i predmeta, na kraju krajeva, koji stižu i da bi uopšte mogla da donosi određene odluke ova komisija.

Tako da je 27. marta 2019. godine na 69. sednici Odbora za budžet i finansije donesena odluka o pokretanju samog postupka za utvrđivanje predloga kandidata za izbor članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Dakle, 2. aprila je oglas izašao u dnevnom listu „Politika“, a 3. je u „Službenom glasniku“. Uslovi konkursa, pored roka od 30 dana, su veoma visoki. Zašto govorimo o tome? Zato što su postavljeni vrlo visoki standardi kad je izbor ovih članova komisije. Taj konkurs pokazuje u suštini da ovom temom mogu da se bave isključivo ljudi koji zaista poznaju ovu tematiku, ali i pored toga, moraju da imaju završen pravni fakultet, pravosudni ispit i moraju da obavljaju najmanje tri godine da rade na poslovima javnih nabavki. Znači da u suštini ovim poslom zaista mogu da se bave ljudi od struke.

Ono što je doneseno kao određeni predlog, to je da je Odbor morao da usvoji i predloge Radne grupe. Radna grupa, inače za sprovođenje postupka za izbor članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, inače je formirana još i u prethodnom mandatu i u 2016. godini i u ovom mandatu kada su se birala tada dva člana ove komisije. I tada su formirani na osnovu predstavnika poslaničkih grupa u samom odboru, tako da je ona petočlana, u sastavu: gospodin Veroljub Arsić, predsednik Radne grupe, Goran Kovačević, prof. dr Milorad Mijatović, gospodin Milan Lapčević i gospodin Goran Ćirić.

Njihov zadatak je inače da, kada se raspiše konkurs, pre svega, pregledaju dokumentaciju. Tu dokumentaciju na osnovu uslova konkursa treba da utvrde da je validna da bi kandidati ušli uopšte u postupak samog intervjua, odnosno pre toga polaganja pismenog dela testa koji je uveden još pre četiri godine, kojim se, u stvari, pokazalo da ljudi koji rade ovaj posao zaista treba da poseduju najveće kvalifikacije i taj test polažu, naravno, bez korišćenja literature. Nekada je, pre pet godina, kada je prvi put uveden taj test, bila mogućnost da se koristi literatura. Međutim, u međuvremenu je ta mogućnost ukinuta i onda se suštinski videlo koliko ko zna, kada postavite ovakav vid testa i onda utvrdite, u stvari, principe na osnovu kojih treba da bude izvršen izbor kandidata.

Radna grupa je, naravno, u ovom sastavu predložila te principe koje je 13. maja usvojio Odbor za finansije, a donesena je odluka da se 3. juna izvrši testiranje. Testiranje se vrši tako što Odbor za finansije ima ponuđenih 42 pitanja i kružnim principom dobijamo kombinaciju određenih brojeva od strane svih članova odbora, dobijamo praktično dobitnu kombinaciju pitanja koje odmah nakon toga odnosi Radna grupa i vrši testiranje kandidata koji su se prijavili.

Ono što je važno reći da je 13. juna na 78. sednici Odbora Odbor obavio i razgovor sa svim kandidatima koji su vršili testiranje i utvrdio ovaj predlog odluke koji mi danas imamo na dnevnom redu.

Kada govorimo o kandidatima, treba reći da pored toga što imaju određene obaveze zakonom propisane da bi se kandidovali na ova mesta koji su usvojeni, oni inače svoje funkcije, odnosno svoj dosadašnji posao koji su vršili, upravo je vezan za javne nabavke. Tako smo imali tri kandidata: Vladimira Stanića, koji je radno iskustvo iz oblasti javnih nabavki imao pet godina i 10 meseci, Mersihu Marković, koja ima radno iskustvo od osam godina i jednog meseca i Draganu Stanković Nikolić, koja ima 10 godina i tri meseca iskustvo. S tim što, kada govorimo o gospodinu Staniću, on se nalazi na poziciji samostalnog savetnika u Odeljenju za stručne poslove same Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Gospođa Mersiha Marković u Kliničkom centru kao načelnik Odeljenja za javne nabavke i gospođa Dragana Stanković Nikolić se nalazi u DRI kao viši savetnik u reviziji, s tim što je nekada radila u samoj Komisiji.

Mogu vam reći da i prema broju bodova i testiranju, a evo, tu je i gospodin Arsić, kolega koji je predsednik Radne grupe, u čijem prisustvu i još prisustvu ukupno četiri člana Radne grupe, kada su polagali, svi su prešli praktično taj prag znanja koji im je zadat kao neki limit, 80% od 42 pitanja su morali da odgovore tačno. Pokazalo se da ovaj način izbora samih kandidata je potpuno podigao jednu lestvicu kada je u pitanju znanje iz ove oblasti.

Mogu vam reći da sva tri kandidata su dobri kandidati. To odgovorno tvrdim zato što smo mi vršili izbor i 2016. godine i imali smo takođe dva kandidata, u kojem određeni kandidati nisu prošli ove limite i, normalno, izabrana su dva kandidata tada koji su imali najveći broj bodova. Ali, i sada je princip bio takođe najveći broj bodova i na samom intervjuu su se pokazale nijanse upravo u tom svom znanju i u razgovoru, da je i kandidat sa najvećim brojem bodova pokazao zaista ne samo znanje, nego i jednu širu sliku o tome kako treba raditi ovaj posao i šta je to što treba možda i poboljšati u ovoj oblasti.

Pre nego što pređem na same predloge, želim da kažem da su kandidati od 42 ukupno moguća poena dobili: Vladimir Stanić 39 bodova, Mersiha Marković 42 i Dragana Stanković Nikolić 40 bodova.

Ono što se pokazalo da je najveći broj bodova dobila gospođa Mersiha Marković, na samom intervjuu smo imali prilike, pre svega, da vidimo da biografija koju je podnela pokazuje da, pored završenog pravnog fakulteta, sertifikata za službenike za javne nabavke, pravosudnog ispita, takođe je imala i master rad koji je skoro odbranila sa ocenom deset, koji se odnosi na korupciju u javnim nabavkama.

Ono što smo imali prilike da vidimo jeste da je na mestu ovlašćenog za javne nabavke, načelnika odeljenja u Kliničkom centru, pokazala suštinski da je pre toga bila pomoćnik direktora upravo za ovu oblast. S obzirom, ako se setite da je Državna revizorska institucija dala predlog da se prema nomenklaturi radnih mesta ukinu sva pomoćnička mesta, ne samo za kliničke centre, nego za sve zdravstvene ustanove, pa i za mnoge druge iz mnogih drugih oblasti, onda je jednostavno institucija morala da nađe određeni način kako da uredi ovakvo radno mesto.

Ono što se pokazalo kao iskustvo iz ove oblasti, to je što je imala prilike da nam i na Odboru kaže da određene oblasti imaju specifične odnose kada je donošenje oduka o javnim nabavkama i da nekada treba zaista prihvatiti mišljenje iz oblasti zdravstva, da mnoga medicinska oprema koja treba da bude, odluka donesena u što kraćem roku upravo zbog hitnosti njihovog rada, kada su u pitanju medicinske ustanove, kao što je neki materijal za dijalizu, kao što su materijali, kada su u pitanju sami aparati na koje, recimo, medicinske ustanove računaju da bi što pre spasili ljudske živote, treba da imaju određeni specijalni status kada je donošenje tih odluka. Iskustvo same gospođe Mersihe Marković u tome se pokazalo da je ona, spolja i iznutra same Komisije, svesna svih činjenica koje treba da pospeše rad same Komisije.

Ono što smo imali prilike da pitamo i da čujemo, pored velikog broja predmeta koje sama Komisija ima, a malog broja ljudi koji donose odluke, da li je to jedan presudan faktor u donošenju odluka da bi se ubrzao rad, a pokazalo se da u protekle tri godine na osnovu izveštaja same Komisije se smanjio broj dana za donošenje odluka. Znači da se postigla veća efikasnost i efektivnost rada ove Komisije.

Ono što smo imali prilike da čujemo jeste da se nada da od 1. januara sa ukidanjem zabrane zapošljavanja povećanju broja zaposlenih, ali i da treba raditi na tome da se selekcija samih stručnih kadrova pospeši kada je u pitanju rad ove Komisije i da se smanje ti rokovi za donošenje određenih dokumenata, jer je to drugostepeni organ koji je zaista jako potreban da donese odluke, ukoliko dolazi do određenih vidova žalbi u postupcima javnih nabavki na donesene ugovore različitih korisnika budžeta, pogotovo, i ono što je donosi sigurno bolju efikasnost u radu komisije je transparentnost.

Znači sve veće učešće javnosti u tome kad ko donosi odluke, na koji način, ali i kaznena politika koja treba da se pooštri, jer nekada određene ustanove su spremne da plate i kazne kada je u pitanju donošenje određenih odluka ili da ono što se odnosi na velike javne nabavke, kako kažemo, se podeli na više manjih i dovodi do toga da se izbegavaju same žalbe, a upravo zbog toga da bi se efikasnije uradio posao. Danas imate mnoge ustanove koje su oslobođene tog postupka javnih nabavki za velike iznose, a upravo zbog toga da bi mogli da, kao što su škole, bolnice, efikasnije rade, efikasnije donose odluke.

Na kraju, ono što je jako važno reći, insistiranje samog našeg kandidata o kome danas razgovaramo je da treba zaista podići veći nivo javnosti i pričati u društvu, kada su u pitanju javne nabavke i kada je u pitanju onaj deo koji se odnosi na samu korupciju, jer su ljudi svesni toga da su negde javne nabavke vrlo interesantne za taj nivo korupcije, pa onda npr. vi imate neku dogovornu ekonomiju kada sami ponuđači se dogovaraju i podnose žalbe, a upravo da bi sprečili onog ko je zaista na najbolji mogući način izašao sa određenim ponudama i najjeftinijim ponudama, da bi ga sprečili da dobije takvu vrstu ugovora. Zbog toga je jako važno da mnoge nepravilnosti u samim postupcima se osvetljavaju u javnosti i ono što je dobro reći jeste da postoje i predlozi izrade izmena i dopuna, odnosno novog Zakona o javnim nabavkama koji bi sve probleme koji su se javili u samim procesima, procedurama obavljanja javnih nabavki, da je potrebno da ih sve više ubacimo kroz zakonske okvire i time u stvari smanjimo te mnoge rokove, olakšamo rad svim budžetskim korisnicima da rade ovaj posao.

Kada govorimo konkretno o samom kandidatu, ono što smo imali prilike da vidimo, ispunila je sve uslove konkursa, sa ovim svojim izlaganjem na samom intervjuu dala jednu širu sliku o tome kako je sprovoditi sadašnji zakon, da je rekla da je dobar zakonodavni okvir, da je na mnoge stvari o kojima je govorila, a o kojima su članovi Odbora postavili pitanja, pokazala da može da se nosi uopšte sa ovom temom i da njeno razmišljanje je pokazalo da iskustvo koje je imala na Kliničkom centru može jako da doprinese da ova Komisija radi mnogo efikasnije, a samim tim i nama narodnim poslanicima dala zaista dosta materijala, a kada govorimo uopšte o ovom zakonskom okviru, u budućnosti ćemo moći da predlažemo određene izmene i dopune da bi pomogli, na kraju krajeva, samoj Komisiji koja je nadležnosti rada Skupštine, da bolje i efikasnije radi.

Ono što smo mi imali prilike da vidimo na osnovu same statistike i rezultata ove komisije jeste da je u prošloj godini 1.094 odluke su donesene na nivou ove Komisije, da prema statistici, ukoliko upoređujete 2016, 2017. i 2018. godinu, možete da vidite da je smanjeno vreme za odlučivanje, da se broj uvaženih tužbi od rešenih predmeta takođe povećao i žalbe, koje imamo na zaključke same Komisije, su se smanjile potpuno.

Samim tim ono što je Odbor uradio, a to je da je na osnovu intervjua i pisanog testa utvrdio da je kandidat sa najvećim brojem bodova, da je na intervjuu koji je pokazao najširu sliku kada je u pitanju rad u ovoj Komisiji, stekao poverenje da ga predložimo danas da bude taj kandidat i da raspravljamo o tome da je dobro imati ovakav vid rada samog Odbora kada je u pitanju određeni konkurs, da podižemo lestvicu i da mnoge institucije, možda ne samo u nadležnosti rada Narodne skupštine, treba da prihvate ovakve primere izbora i predlaganja kandidata, jer se pokazalo da ne možete dolaziti na određene pozicije nespremni i ne možete doći ukoliko niste stručni za takav posao.

Predlog je da gospođa Mersiha Marković bude član Komisije za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki i kao takav predlog smatramo da ga treba podržati, bez obzira koji su predstavnici poslaničkih grupa. Hvala.

Ne mogu da dobijem reč, predsedavajući, od ovolikih replika. Zahvaljujem.

Ne znam šta je bilo sa gospodinom Galićem, ali od jula meseca 2016. godine, od kad je konstituisan Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava u ovom sastavu, znači, od tada pa do danas svi kandidati i izbori koji su rađeni po pitanju izbora Komisije, članova Komisije za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki su doneseni na osnovu odluke i maksimalnog broja bodova i intervjua. Zašto? Zato što se pokazalo da oni kandidati koji su dobili maksimalan broj bodova na samom testiranju ujedno su i najbolje utisak ostavili članovima Odbora kada su imali intervju.

Još nešto ću vam reći, 14. novembra 2016. godine, tada smo birali dva člana kandidata Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, gospođu Jelenu Stojanović i Svetlanu Ražić. One su imale tada 40 i 39 bodova. Sadašnji kandidat, gospođa Mersiha Marković ima maksimalnih 42 boda. Tada je ona polagala, takođe test i nije dobila 80%, koliko je potrebno kao neki donji limit. To znači da je ona zaista sela, jer nije samo u pitanju Zakon o javnim nabavkama naučiti od korica do korica, već i Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o upravnom postupku. Znači, tri zakona su u pitanju.

Znači, ono što se pokazalo vremenom, od 2016. do danas, to je da rad, učenje, struka, iskustvo moraju da daju na kraju te rezultate i to je ono što mi danas sa sigurnošću možemo da kažemo da, jednostavno, maksimalan broj bodova i ono što je intervju, znači pismeni i usmeni deo tog testiranja daje ukupnu ocenu. Nama se pokazalo da se ta ocena poklapa sa odlukom samog Odbora.

Ono što još treba reći, to je da smo mi dužni da saslušamo sve kandidate, bez obzira što nisu prošli ni onih 80%. Zašto? Zato što svaki kandidat ima pravo žalbe i pokretanje sudskog postupka ukoliko nije sproveden intervju sa kandidatima. Zbog toga mi ne eliminišemo na osnovu pismenog ispita sve kandidate, nego moramo da ih saslušamo.

To je ono zbog čega tu proceduru, zaista, po Zakonu sprovodimo i nadamo se da takva procedura od 2016. će ostati u budućnosti kao nešto što zaista daje dobre rezultate i što nećemo menjati.

Što se tiče Zakona o javnim nabavkama, očito je da postoje uvek određeni subjekti koji žele da zakon izvitopere i nađu negde prostor da donesu određene odluke kojima žele da na neki način osujete sprovođenje zakona koji kaže da najmanja ponuda dobija u postupku javnih nabavki.

Verujte mi da je takvih firmi koje učestvuju u postupku javnih nabavki koji se žale da bi osujetili oni koji su u postupcima javnih nabavki, treba da dobiju ugovor mnogo. Zbog toga ima mnogo i predmeta koji ova komisija obrađuje, ali postoje i drugi zakoni koji treba da se uvedu u funkcionisanju ovog postupka, recimo – žalbe kod komisije zaštite konkurencije, zato što se obično dešava da te firme koje se dogovaraju ruše pravila konkurencije, i samim tim dovode do toga da firme koje treba da dobiju taj posao, na krajnje legalan način sa najmanjom cenom, jednostavno ne mogu da dobiju te ugovore i blokiraju same procese upravo zbog toga.

Tako da, mnogi zakoni koji su sada u proceduri, a i to je novi Zakon o javnim nabavkama i novi Zakon o zaštiti konkurencije, pokazuju da je Srbija mnogo toga postigla i na tržištu kad je u pitanju konkurencija i privreda i tržište kad su u pitanju – postupci javnih nabavki.

Znači da smo mi dostigli određene nivoe, ne samo sprovođenjem nekih direktiva za koje smo vezani kad je u pitanju EU, nega na samom tržištu da su se naučili mnogi kako se treba ponašati kad je postupak javnih nabavki u pitanju.

Zbog toga, današnja tema otvara mnoga pitanja koja pokazuje da smo mi mnogo toga postigli jako dobro kad je u pitanju red, upravo kad su u pitanju javne nabavke. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, zbog građana Srbije, prvo, moram nekoliko stvari da kažem. Ovde se pokušava da se nametne jedna tema da je u stvari ovo politički predlog, da je konkurs sprovodila radna grupa, odnosno komisija, da su narodni poslanici ispitivali kandidate, što naravno nije istina.

Prvo, pitanja koja se spremaju za pismeno testiranje radi sekretar odbora u saradnji sa Upravom za javne nabavke. Uprava za javne nabavke su ljudi koji se bave ovom temom. Oni zajedno imaju 100 pitanja koja su iz oblasti tri zakona, rekli smo: Zakon o javnim nabavkama, Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o upravnom postupku.

Znači, sekretar potpisuje izjavu po kojoj po materijalnom i krivičnom odgovornošću je dužan da čuva poslovnu tajnu koja se odnosi na ova pitanja. Znači, nijedan poslanik, član odbora, niti komisije zna uopšte koja su pitanja u opticaju. Zna samo da postoji 100 pitanja, 100 brojeva, od tih 100, mi kao odbor licitiranjem dolazimo do 42, koja se izvlače pola sata pred polaganje tog testa.

Komisija koju vi kažete da je komisija, nije komisija, nego radna grupa od pet poslanika, znate koji su, naše kolege, i oni su zaduženi za pregled prijava kandidata za konkurs, znači, utvrđuju da li su ispunili sve uslove konkursa, da li su podneli adekvatnu dokumentaciju, da li uopšte mogu da pristupe polaganju tog ispita. Oni utvrđuju, znači, da li su kandidati imali validnu dokumentaciju, zatim, sprovode praktično postupak polaganja.

Znači, čak ni radna grupa, poslanici koji sprovode pisani test, odnosno testiranje, ne znaju pitanja. Njihovo je da učestvuju i da gledaju dok kandidati polažu taj pismeni test, da li je sve u redu u smislu da li se koristi neka literatura, da li se poštuje rok, početak i kraj samog testiranja, popunjavanja, da li slučajno ne dolazi do nekih konsultacija između kandidata, jer mi smo nekada imali primere da po 10, 15, kandidata se kandiduje, recimo, za dva, tri mesta. Sada imamo za jedno mesto tri kandidata.

Po ovome što smo imali prilike da čujemo trebalo bi da sve kandidate pustimo da prođu i da onda izaberemo na osnovu određenog intervjua ili određenog našeg viđenja neki predlog za ovaj plenum.

Naša ideja je bila da stručnost dobije zaista podršku. Na osnovu toga prvi preliminarni deo našeg testa je taj pismeni test. Kada dođu i dobiju rezultate na osnovu stručne službe koja je pregledala to, radna grupa definiše listu kandidata prema broju bodova osvojenih od strane svakog kandidata. Sa tim izveštajem dolaze na Odbor za finansije. Tek onda se na Odboru za finansije praktično intervjuišu usmeno svi kandidati, počev od onog koji ima najveći broj do onog ko ima najmanji broj. Od 2016. godine uvek je bio princip da najveći broj bodova koji imaju kandidati su praktično bili i predlozi za kandidate za članove Komisije za zaštitu ponuđača u postupku javnih nabavki.

Znači, kada govorimo o proceduri koja se sprovodi, ona se sprovodi decidno prema ovom redosledu, od konstituisanja ovog saziva parlamenta, od konstituisanja ovog saziva Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Prema tome, javni konkurs je u stvari mehanizam na osnovu koga mogu svi koji žele da se jave na određeni poziv određene institucije za radno mesto ukoliko imate adekvatnu stručnu spremu, odnosno ukoliko poštujete ono što se zovu uslovi za konkurisanje.

Da li je neko video konkurs na sajtu ili u listu „Politika“ ili u „Službenom glasniku“, potpuno je svejedno, ima pravo da preda dokumentaciju. Radna grupa je upravo ta koja kaže da li su ispunjeni uslovi da uopšte učestvujete na tom javnom konkursu. I to je ono zbog čega su nama bili potrebni da kolege, bez obzira da li se oni nalaze u Odboru za finansije ili u bilo kom drugom odboru, ovakav je princip rada i za druge odbore, kao recimo, Odbor za privredu isto ima neke komisije koje se biraju putem javnog konkursa.

To je ono zbog čega mi danas imamo razgovor o tome da je stručna osposobljenost ocenjena na osnovu stručne ocene ljudi koji su radili taj test. Znači, pravili su pripadnici i ljudi koji su zaposleni u Upravi za javne nabavke. Nije pravio ni Veroljub Arsić, ni prof. Mijatović, ni niko od narodnih poslanika.

Drugo, naši ljudi koji odavde iz Skupštine, iz sekretarijata službe odbora su ljudi pravnici sa položenim državnim ispitom, takođe, koji zajedno sa ljudima koji su takođe ljudi sa licencama, položenim državnim ispitima iz Uprave za javne nabavke su radili taj test.

Znači, zbog javnosti ovo govorim, da se ne bi stekao utisak da su pravili narodni poslanici i ocenjuju ljude koji imaju licence iz ove oblasti. To jednostavno nije istina i to je jednostavno procedura koja je ustanovljena još od pre tri godine. I prema ovoj proceduri će se sigurno birati i sledeći kandidati. Svoju osposobljenost, na osnovu toga, svoje stručne spreme i onim čime su se bavili minimum tri godine, a ovde su došli kandidati koji su od pet do osam godina radili ovaj posao u struci, jednostavno su se kandidovali i javili na ovaj konkurs.

Mi smo imali prilike da razgovaramo i sa kandidatima koji su takođe radili ovaj posao, ali nisu bili na adekvatan način osposobljeni baš da rade u oblasti rada javnih nabavki kada govorimo o samoj komisiji. I kada su dolazili na razgovore sa članovima odbora, nikada nisu bili pitani o tome da li znaju tačno član taj i taj zakona. O tome mi nismo razgovarali sa njima. Mi njih pitamo kako vide svoje učešće, kako vide rad same komisije, s obzirom da se kandiduju za to mesto i na koji način vide da bi eventualnim svojim učešćem unapredili rad te institucije. To su naša pitanja. I drugo, naša pitanja se odnose na konkretne zakone koji se primenjuju svakodnevno u radu ove komisije, da li misle da mi kao narodni poslanici bi nekim određenim izmenama i dopunama zakona mogli da pomognemo da se mnoge stvari poprave kada je u pitanju oblast javnih nabavki.

Prema tome, mislim da je ovaj princip i mehanizam funkcionisanja izbora kandidata za članove ove komisije krajnje profesionalan, krajnje utvrđen određenim procedurama i da se najbolje pokazao zato što daje sada sve bolje i bolje rezultate. Kad vi pogledate, od 2016. i 2018. godine uporedne podatke, znači, koliko je prijavljenih predmeta, videćete da je sve manji i manji broj predmeta koji se prijavljuju samoj komisiji. Od 2016. godine bio je 1826, do 2018. godine je pao na 1500 predmeta. Kad vidite koliki je broj rešenih predmeta od 2016. godine je bio blizu 2000, a 2018. godine 1519. Znači, pokazuje se na osnovu ovih rezultata da je efikasnost rada same komisije sve veća i veća i sve bolja i bolja. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pre nego što pređem konkretno na ovaj amandman 3, želim da kažem da je po Predlogu ovog zakona o utvrđivanju javnog interesa sa posebnim postupcima, radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora autoputa E-761 podneto 28 amandmana na Odboru, ali da je u utvrđena potreba da na Predlog zakona Odbor treba da podnese određene amandmane koji se odnose, pogotovo kad pričamo o članu 3, da se spisak nepokretnosti kojima može biti utvrđen javni interes za eksproprijaciju se proširuje na nepokretnosti koje podrazumevaju obezbeđenje građevinskog materijala, kao i izgradnju privremenih objekata u funkciji izgradnje glavnog objekta.

Inače, svi amandmani praktično treba da pomognu boljem i jasnijem definisanju kompletnog ovog projekta radi efikasnijeg sprovođenja samog projekta i očito je da nije dovoljno samo jedno ministarstvo, nego cela Vlada i više ministarstava učestvuje u realizaciji ovako važnih i strateških projekata.

Zahvaljujem se ministarski što je bila na Odboru, prihvatila ove amandmane, odnosno što smo zajedničko došli do ovih rešenja. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, na Odboru za finansije mi smo podržali predlog Ministarstva za povećanje cene putarine prema kilometru, upravo zbog toga što je jedan investicioni ciklus, a na osnovu izveštaja Ministarstva građevine i saobraćaja, dali jedan na potpuni izveštaj o tome koliko je uloženo kroz putnu infrastrukturu i koliko zaista je Srbija promenila svoj izgleda time što je završila mnoge projekte koje oni do 2012. godine nisu ni započeli.

I, ono što se može primetiti to je da veliki broj turista koji svake godine prolazi Srbijom i putevima Srbije, danas mogu da kažu da je to mnogo, mnogo bolje nego što je ranije bilo i to povećanje cene od 12% predstavlja minimalno povećanje kada je u pitanju opšta cena putarine, s obzirom kada uzmete, recimo, cena putarine koliko je u okolnim zemljama recimo, pa čak i nekim zemljama EU na koje smo navikli da putujemo, recimo, imamo prilike da vidimo u kom kvalitetu govorimo o putnoj infrastrukturi, a kolika je cena koja se plaća.

Tako da mi smo imali prilike na Odboru da razgovaramo o svemu, da čujemo predstavnike Ministarstva građevine, da jednostavno izlože svoj izveštaj i ako je naš Odbor nije nadležan za tu temu, ali formalno pravni predlagač i Ministarstvo finansija, koje je jednostavno dalo na osnovu izveštaja Ministarstva građevine ovakav predlog i mi smo takav predlog podržali. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče i članovi Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, uvažene kolege, danas imamo izveštaj institucije koja gotovo pet godina radi u svom punom kapacitetu i moram da kažem da sam kao prethodni predsednik Odbora za privredu imala prilike da vidim kako je ta institucija radila do izbora ovog Saveta do 2014. godine, a kako radi danas i koji su rezultati, u stvari rada ovakve Komisije kada ona ne radi i kad ona radi.

Imali smo do 2012. godine situaciju da je ova institucija radila po ovlašćenju predsednice koja je na bolovanju bila više od godinu i po dana. To ovlašćenje je davala različitim članovima Saveta, koji su donosili odluke od strateškog interesa za Republiku Srbiju.

Kad kažem od strateškog interesa, onda govorim o tome da je pitanje povrede konkurencije, žalbe određenih subjekata na tržištu koji su se borili za određenu tržišnu svoju nišu na kojoj bi funkcionisali, izgledalo ovako. Ukoliko su „Imlek“ i ne znam, Subotička mlekara, uspostavile svoj interes da na tržištu funkcionišu i premašuju određene procente u funkcionisanju, odnosno zauzimaju više od 50 procenata i 60 procenata tržišta sa svojom robom, bilo koja mala ili velika kompanija koja se žalila na njihov rad, jednostavno je gubila je taj proces.

Zašto? Zato što je i Komisija koja je donosila takva rešenja, koja bi bila u korist, recimo, bilo kog malog proizvođača ili velikog, ali domaćeg, došla u situaciju da Komisija koja treba da štiti interese, upravo svih proizvođača na tržištu, da imaju jednaki pristup, jednako tržište, kada bi se žalila, znači sudu, ili kada bi sud jednostavno donosio svoje odluke, sva rešenja Komisije bi poništavao, a to znači da i one odluke za koje je Komisija donosila da bi trebale da plate štetu na kontu određenih finansijskih sredstava zašto su ugrozili konkurenciju, zamislite sud je donosio odluku da se pare vrate tim privatnim kompanijama, kao što su „Imlek“, kao što je tadašnja Subotička mlekara, koja je bila u okviru konzorcijuma koje je vodio ili Mišković ili određena američka kompanija.

Šta hoću da kažem? Znači, do 2012. godine, vi ste od 16 sudskih postupaka imali 12 koje je jednostavno sud osporio, rešenja, Komisije za zaštitu konkurencije. Vi ste imali jednostavno monopol određenih političkih centara u kojima je i sama Komisija radila u funkciji pojedinih centara moći. Kad govorim o centrima moći, to su centri finansijske i političke moći do 2012. godine.

Do 2014. godine mi nismo uspeli da izvršimo određenu promenu ovog saziva zato što, pre svega, imali smo velike probleme kada su u pitanju procedura, donošenje, znači odluka koje bi sprovele taj konkurs, pa smo morali da idemo na izmene i dopune zakona, pa tek kada smo izvršili izmene i dopune zakona, onda smo praktično, kao određena skupštinska većina tek 2014. godine raspisali javni konkurs, imali javni razgovor, znači u okviru Odbora sa svim kandidatima, dali predloge članova Saveta i tek onda ovde u plenumu raspravljali i glasali o tome.

Sada njihov rad se pokazao da su to ljudi koji su zaista od struke i koji su se vodili time da rade određene sektorske analize tržišta i kad je u pitanju trgovina, znači analiza tržišne maloprodaje i kada je u pitanju analiza određenih sektora energetike, pa čak i kad je u pitanju biosektor mleka i mlečnih proizvoda. Upravo zbog toga što smo imali loše iskustvo kao država po tom pitanju. Tako da pare građana Srbije koje su trebale da budu u budžetu definisane, sudskim odlukama su bile vraćene u privatne džepove do 2012. godine.

Zašto ovo govorim? Zato što sada, kada pogledate finansije, kad pogledate koliko je novca, u stvari, na kontu onih koji su oštetili konkurenciju, koji su hteli da imaju monopole, a na osnovu rada ove komisije, preko milijardu dinara je do sada budžet Republike Srbije imao prihod na osnovu rešenja koje je Komisija za zaštitu konkurencije, koja je počela da radi svoj posao od 2014. godine do danas, u stvari država Srbija prihodovala.

To je konkretan prihod i konkretni efekti, a kada govorimo o onim indirektnim efektima, treba reći da su oni mnogo značajniji nego sam novac. Zašto? Zato što onoga trenutka kada uspostavite tržište da funkcioniše i konkurenciju, da se nadmeću kompanije na samom tržištu, borba, ta tržišna utakmica, pokazuje da onda vi smanjujete praktično cene na tržištu mnogih proizvoda, ali otvarate mogućnost i postajete prihvatljivi kao društvo za priliv stranih direktnih investicija.

Ono što je država Srbija prošla kroz svoje ekonomske reforme, kroz fiskalnu konsolidaciju, to je jedna velika muka i golgota koja se, naravno, kroz leđa svih građana Srbije ogledala u tome da mnogo moramo toga da promenimo, ali ono što je najviše promenjeno je upravo svest i kod onih koji investiraju, a i kod onih koji žele da učestvuju na tržištu kapitala kada je u pitanju Srbija i maloprodaje i drugih, bankarskog sektora i sektora energetike i svih roba i usluga. Pokazalo je da mi moramo da se nosimo sa standardima koji važe za sva tržišta, pa i EU, pa i Ruske Federacije, ali i Boga mi za tržišta koja su nama ovde u komšiluku. To je deo koji se odnosi na zapadni Balkan, a koji nisu članovi EU.

Zašto ovo govorim? Zato što bih volela da znam, s obzirom da je 17. aprila pokrenuta jedna inicijativa od predsednika, gospodina Vučića, za osnivanje foruma tela za zaštitu konkurencije zemalja zapadnog Balkana i na inicijativu Svetske banke za obnovu i razvoj. Dokle se stiglo sa tim, s obzirom da je to naš predlog, znači predlog Srbije? Dokle se stiglo sa tim, jer očito je i ova komisija za svoj rad se pokazala kao jedna od institucija koja je dobro shvatila svoj posao, uzela profesiju u svoje ruke, bila podržana i od strane Vlade Republike Srbije, predsednika države, ali i skupštinske većine kroz odbore, nadležne odbore za svoj rad i pokazala da može da radi onako kako priliči institucijama i da za svoj rad odgovara onome kome je nadležna, a to je Skupština Srbije i narodni poslanici.

Znači, rast broja prijavljenih koncentracija u stvari pokazuje kako smo mi napredovali kao država, jer ako kažemo da je u prošloj godini koncentracije koje su odobrene u skraćenom postupku iznosi broj od 158, pokazuje da je to mnogo puta više nego ono što je bilo do 2012. godine.

Kada pokažete, kada vidite na osnovu kojih sve poglavlja učestvuje u radu sa Evropskom komisijom kroz radne grupe, Komisija za zaštitu konkurencije, onda vidite u stvari da je to Poglavlje 8, a to je zaštita potrošača, nama u stvari najvažnija, pa bi voleli da znamo i dokle smo stigli u tom delu kada su u pitanju pregovori što se tiče tog poglavlja, zato što je to nama od velikog interesa, da znamo koliko smo kao potrošači zaštićeni.

Ne samo što smo uspeli da donesemo taj zakon da svaki potrošač ima pravo na određene reklamacije u roku od šest meseci na bilo koju robu i da sada jednostavno proizvođači i trgovci ne mogu da se ponašaju bahato u odnosu na sve nas potrošače, jer mi smo u svakom delu potrošači.

Interesuje me, znači, kako je Komisija i dokle je stigla što se tiče tih inicijativa za izmenom različitog dela zakonskih rešenja? Onaj deo koji je jako interesantan, to je Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja gde vi kao institucija takođe dajete jedan vid svog mišljenja i predloga, pogotovo na onaj deo koji se odnosi na inicijative Ustavnog suda.

To su neka tri pitanja za koja smatram da treba građani Srbije ovde da čuju, jer ako je Evropska komisija dobro ocenila vaš rad, onda i građani Srbije treba da vide koji su to konkretni benefiti za taj dobar rad kao institucije.

U svakom slučaju, u danu za glasanje i kao poslanik SNS i kao deo vladajuće koalicije, mislim da ćemo svi jednoglasno podržati vaš izveštaj.

Mislim da je dobro i da imamo kolege poslanike iz drugih poslaničkih grupa koji možda i nisu mislili da je institucija ta koja je zaista pokazala svoj iskorak u svom dobrom radu, pa će možda na kraju i ovih debata promeniti svoje mišljenje i, takođe, u danu za glasanje podržati vaš izveštaj. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedniče Fiskalnog saveta sa članovima Saveta, uvaženi narodni poslanici, danas imamo izveštaj Fiskalnog saveta za 2018. godinu, ali bih pre toga da kažem da je Fiskalni savet, da podsetim u stvari, zarad javnosti, nezavisan državni organ koji svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i u ovom formatu, odnosno u sazivu radi i funkcioniše od 2011. godine.

S obzirom da smo imali prošle godine izbor ponovo, smatrali smo za potrebno i ova skupštinska većina da ovaj tim koji se do sada bavio ovim poslom i dalje radi u punom svom kapacitetu, što ne znači da na sednicama odbora, kada dolaze izveštaji se mi apriori slažemo.

Upravo i ta debata koja se vodi na Odborima za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, kada su u pitanju izveštaji rada Fiskalnog saveta, dovode do toga da imamo jedan konstruktivan pristup, da mnoge teme koje otvaramo upravo ove o kojima prof. dr Pavle Petrović govorio, možda ne sagledavamo na isti način.

Ono što smo imali prilike da čujemo u ovom izveštaju, to je da se Fiskalni savet bavio različitim temama u protekloj godini, da pored toga što je govorio i radio određene analize koje se odnose na penzije i na tu formulu koja bi trebala da dovede do neke pravednije raspodele povećanja penzija, govorili smo i o platama u javnom sektoru i potrebi da se usvoji, iako smo odložili u prethodnom zakonskom setu platne razrede.

Zatim, govorili smo i o budžetskom procesu, ali ono što smo imali prilike da čujemo kada je rasprava o budžetu, odnosno kada je predlog budžeta, pa kada dolazite na sednice odbora, govorili smo i o drugim temama, a to je pogotovo rad lokalnih samouprava.

Mi smo i juče imali sednicu koja se odnosila na izveštaj DRI i videli smo da u lokalnim samoupravama su nagomilani problemi iz prošlosti sa kojima niko nije hteo da se bavi a pogotovu do 2012. godine, kada se uradio jedan presek sa novom skupštinskom većinom koja je preuzela odgovornost da rešava sve probleme. Onda smo videli da ti problemi su više dimenzionalni, više strukturni i da je jako bilo teško rešavati, jer svaka lokalna samouprava ima svoje probleme i te probleme je Ministarstvo finansija, naravno, i budžet Srbije morao da rešava. Jer, kada imate jednu lokalnu samoupravu kao što je Bačka Palanka u kojoj nemate ni struju, ni vodu zbog neplaćenih računa, onda je u pitanju život građana tog grada i onda imate problem da rešavate promptno neke stvari, bez obzira na ono koliko ko finansija ima u budžetu, jer kada vidite da je dug te lokalne samouprave 1,7 milijardi dinara, onda shvatite nešto što se nigde, ni u jednoj državi nije dešavalo, to je da neke lokalne samouprave budu u takvim dugovima da ne mogu ni da funkcionišu sa te komunalne strane.

Imali smo prilike da razgovaramo sa predsednicima skupštine lokalnih samouprava Saveta Evrope. Oni to ne mogu da shvate, jer to prosto nigde nisu videli, ni kod država koje nisu članice EU, ni kod država koje su članice EU.

Prema tome, hoću da kažem da u vašim analizama do 2012. godine mi nismo imali prilike da vidimo kvalitetnu analizu iz prostog razloga što vi niste mogli da dođete i da radite taj posao u punom svom kapacitetu. Vi sada imate dobru saradnju, rekli ste i sa lokalnim samoupravama, sa velikim gradovima, i sa Ministarstvom finansija, i sa DRI i jednostavno vam je otvoren put da možete na adekvatan način da zaista uradite kvalitetnu analizu svakog problema koji se javlja.

Pored vaših analiza koje su najvažnije kada se budžet donosi, videli ste da se dosta toga ulaže u putnu infrastrukturu, videli ste da se mnogo toga ulaže kada su u pitanju privredni rast, subvencije, investicije i tu vaše stanovište oko tih investicija možda u nekim analizama i nije bilo toliko podržano u smislu načina na koji Vlada radi, ali mi sada vidimo da to daje rezultate. Mi vidimo da u prošloj godini je Srbija imala nivo investicija od 3,3 milijarde evra, što je ukupno zajedno sve koliko ima zapadni Balkan, odnosno bivše države SFRJ.

Hoću da kažem da mnoge stvari u tom stručnom delu se možda i ne slažemo, ali mislim da je rezultat rada kojim Srbija ide dalje, ide napred, daje rezultate.

Ono oko čega smo najviše na odborima raspravljali, to je pitanje te formule koja jednostavno treba da uspostavi jednu ravnotežu kada je u pitanju i sam budžet Srbije i povećanje penzija. Znate vrlo dobro kada ste govorili o kalendaru koji su objektivni razlozi zbog čega kalendar nije ispoštovan u smislu dostave materijala narodnim poslanicima.

Mi smo od 2013. godine uvek u roku usvajali budžet i uvek u roku odlazili da prezentujemo, naši ministri finansija su odlazili na Skupštinu MMF da prezentuju budžet koji je usvojen u Republici Srbiji i ništa u tom budžetu nikada nismo skrivali, za razliku od onih koji su do 2012. godine vodili razno razne troškove, dugove po razno raznim bankama, samo da se ne bi videlo u budžetu koliko je zaista javni dug i ekonomski pad do 2012. godine.

Drago nam je da imamo prilike da vodimo zaista debatu sa vama i da vam kažemo koja su to naša gledišta u pogledu privrednog rasta Srbije, u pogledu onog dela kada sada imamo suficiti i kako treba povećavati plate i penzije. Mi smo vaš izveštaj za 2018. godinu usvojili na Odboru, s tim, što smo dali zadatak i vama i nama da organizujemo određene skupove i javna slušanja u kojima jednostavno sve zainteresovane subjekte na ovu temu treba pozvati koji treba da daju svoje mišljenje iz koga treba da određenim analizama možda pokažemo i neki drugi pristup koji možda nemate ili jednostavno nas MMF ponekad i iznenadi sa svojim odlukama. Tako da u tom delu mi moramo da se krećemo.

Mislim da je dobro da danas imamo ovu temu na dnevnom redu i mislim da u budućnosti zaista najavljujem i dalje dobru saradnju Fiskalnog saveta i Odbora iako kažem, ne možemo da se složimo možda u 100% vašeg izveštaja u određenim ocenama, jer nekada smo te ocene videli da su one političkog karaktera i to nam se zaista ponavljalo više puta. Nemojte da zamerite zbog toga, ali mislimo da su mnoge vaše rečenice, neke zarad svojih političkih poena neke stranke su koristile da bi kritikovale vlast, da bi jednostavno pokušale da prikažu kako ne vodimo dobru ekonomsku politiku, a rezultati pokazuju sasvim suprotno.

Kritično mišljenje je dobro, vaši stavovi koje kažete u određenim analizama pokazuju jako dobar put kojim možda treba ići, ali je dobro da ste vi zašli u institucije jako duboko da vidite koji su suštinski problemi i lokalnih samouprava, i državne uprave i poreske uprave koja je praktično u procesu reformi, kao što su i ekonomske reforme koje sada ulaze u neku drugu, treću fazu u Srbiji.

Mislim da jako važno da na tom putu zajedno idemo i zajedno sarađujemo, i kada raspravljamo o vašim izveštajima, da imamo jednu zaista dobru sliku, koju možemo građanima Srbije da prikažemo zaista koliko je toga od vaših preporuka prihvaćeno, a koliko od tih preporuka nije prihvaćeno i koliko to na dugi rok će biti prihvaćeno. Znači, ima mnogo toga što ne može da se prihvati preko noći, ali najvažnije je da građani Srbije bolje žive od svih naših analiza, od svih naših odluka, koje se donose ovde u parlamentu.

Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati vaš izveštaj i glasati za njega. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Pejoviću, sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Izveštaj DRI za 2018. godinu. U ime predlagača na Odboru za finansije bili smo dužni da glasamo o tom izveštaju, odnosno na osnovu zaključka, ali u zaključku odbora mislim da smo pokušali i da pomognemo i vama kao institucija, a i uopšte, svim budžetskim korisnicima, da počnu da troše javna sredstva u skladu sa standardima koje propisuje i Svetska organizacija koja se bavi ovom temom, ali i u skladu sa Poglavljem 32, to je eksterni nadzor, to je prvo poglavlje koje je otvoreno kada su u pitanju pregovori sa EU.

Zbog javnosti, moram da dam jedan uvod koji se odnosi na rad Odbora i saradnji sa DRI, jer smo mi kao Republika Srbija potpisali jedan memorandum o saradnji kada je u pitanju EU, kada govorimo uopšte o ekonomskim reformama i na osnovu toga, Vlada Republike Srbije je donela program – Reforme javnih finansija od 2016. do 2020. godine, krajem 2015. godine.

Tada je napravljen jedan Akcioni plan za sprovođenje ovog plana reformi po kome je bilo potrebno da se objedini rad DRI, Ministarstva finansija i Odbora za finansije, odnosno parlamenta, koji ima, ne samo zakonodavno i izbornu funkciju, već i tu kontrolnu funkciju kada su u pitanju javne finansije.

Ta radna grupa je napravila jedan Akcioni plan koji je, takođe i Vlada Republike Srbije usvojila. Po tom Akcionom planu ima nekih 19 mera, 18. i 19. mera se odnose na taj eksterni nadzor nad trošenjem javnih finansija, odnosno javnih sredstava i 19. mera se odnosi na saradnju nadležnog odbora za finansije DRI da mehanizmom javnih slušanja koje smo imali od 2016. godine do danas, obavestimo javnost o tome kako se troše finansije, a na osnovu izveštaja koji vi danas dajete, i s tim što smo mi otišli malo više, pa smo rekli – želimo sve sektorski izveštaje koje vi radite da čujemo, želimo da građani Srbije budu u svakom trenutku obavešteni o tome, a to znači da su te sednice onlajn, znači imaju direktan prenos preko portala skupštine Srbije.

Ono što je važno još reći jeste da mediji učestvuju zajedno i sa nevladinim sektorom i sa svim zainteresovanim subjektima koji žele da prisustvuju ovim sednicama, tako da smo mi onda odlučili da krenemo u susret trošenju javnih sredstava, pogotovo kada su u pitanju lokalne samouprave. Zašto? Zato što smo shvatili da je problem sa ljudskim kapacitetima u lokalnim samoupravama zaista da mogu da na određeni način odgovore zahtevima standarda koji postavljate ne samo vi kao DRI, nego smo mi sami sebi kao država postavili kroz Zakon o računovodstvu i reviziji i kao takvi uvek treba da imate ljude koji će da sprovode te propise.

Program ekonomskih reformi, inače svakih šest meseci Vlada Republike Srbije objedinjava sve izveštaje, znači i izveštaj koji podnosi Odbor i DRI i Ministarstvo finansija u saradnji sa svim nadležnim institucijama i svakih šest meseci izveštavamo kao država Evropsku komisiju o tome i Evropska komisija radi izveštaj o tome koliko smo zaista uspeli u ovoj oblasti da napredujemo.

Mogu vam reći da ono što je važno da je ipak prepoznat neki rad od protekle tri godine i DRI i Odbora za finansije zato što sada, kada EU je želela da produži taj svoj program u naredne dve godine, ono što smo mi predložili kao Odboru u saradnji sa DRI za tu 19. meru nije uopšte naišao na bilo kakvu ispravku, ocenu ili kritiku, za razliku od svih drugih institucija koji su negde imali neke svoje kritike i hteli da prikažu kao deo koji treba popraviti i podići tu lestvicu, kako oni kažu, kada je u pitanju uopšte eksterni nadzor.

Šta smo mi radili? Mi smo odlazili u lokalne samouprave na predlog DRI, koje su na adekvatan, dobar način odgovorili na preporuke koje daje državni revizor, odnosno kada sada slušamo državnog revizora, pa kažemo – nije dobro urađeno ovo, nisu dobro urađene javne nabavke, nije dobro urađeno ovo, to znači da nije dobro urađeno prema standardima koje propisuje zakon, ni koje propisuje DRI, a zahvaljujući tome što i mnoga zakonska regulativa nije do sada promenjena.

Kada smo pitali državnog revizora koje to preporuke nisu poštovane, on je reko da sve preporuke ne možemo staviti u jedan koš po prioritetima, nego uvek postoje objektivni i subjektivni razlozi zbog čega mnogi budžetski korisnici nisu ispoštovali određene preporuke. Šta sad to znači? To znači da smo mi prema akcionom planu obišli one lokalne samouprave koje su dale svoje preporuke od strane revizora da treba da promene i zaista na adekvatan način to popravili i da su njihovi izveštaji se pokazali u sledećoj interakciji sledeće godine kao jako dobri i urađeni prema tim standardima, a to znači da su napravljene ispravnom funkcionisanjem finansijskih izveštaja mnoge uštede u budžetu i to u stvari je i suština izveštavanja DRI, jer ako sada 2018. godine uzmemo koliko zaista postoji nepravilnosti u onom obimu para, primetićemo da je to tri puta manje, četiri puta manje, i pet puta manje u odnosu na protekle godine.

Da ne pričam o tome da do 2012. godine nisu ni postojali ovakvi izveštaji, niti su se razmatrali, niti je Odbor uopšte imao prilike da na detaljan način ispituje revizora određenim budžetskim korisnicima, mi smo ovo krenuli jednim putem koji smatramo da je krajnje ispravan.

Tako smo u 2017. godini prvi put otišli u grad Novi Sad i tamo imali zajedničku sednicu DRI, Odbora, svih zainteresovanih poslanika iz tih lokalnih samouprava i na kraju imali pod lupom medija takvu sednicu gde smo imali upravo ovo izveštavanje.

Zatim smo u 2018. godini imali dve sednice javne koje su bile u julu mesecu u gradu Subotici, a u septembru u gradu Leskovcu, gde smo nekako ušli u taj sistem rada, da prvo razmatramo izveštaje tih samih lokalnih samouprava na osnovu izveštaja državnog revizora i čujemo šta kažu gradonačelnici, kako su se oni snašli u ovoj proceduri popravljanja unapređenja svojih javnih finansija i kako su odgovorili na adekvatan način, pre svega, stručan, a mogu reći i onaj način koji se odnosi na političko delovanje, a to je donošenje različitih odluka koje se donose u skupštinama njihovih gradskih opština.

Znači, bilo je potrebno da imaju dovoljno sluha da donese i političke odluke koje će pratiti ove finansijske izveštaje.

Mi smo zaista u ovoj godini prvi put sada otišli u grad Kruševac, a planiramo da odemo i u grad Pirot i u Zrenjanin. Ono što smo imali prilike da čujemo to je da, recimo, grad Kruševac do sada su se, zahvaljujući zaista unapređenju i dobrim odnosima sa DRI i unapređenju i primeni svih tih preporuka, oslobodili bilo kojih kredita, da su uradili svoje finansije na način koji odgovara svim standardima, ali za to je bilo potrebno veliko vreme, veliki rad i, jednostavno, politička spremnost da se nosite sa određenim promenama koje možete da izvedete u skladu sa preporukama.

Ono što se primetilo sada to je da smo otvorili prvi put sada u Kruševcu jednu debatu sa DRI krajnje otvoreno, da smo zaista ulazili u detalje kada su u pitanju sami budžetski korisnici i da smo videli da one nepravilnosti koje postoje kod onih korisnika koje ste kontrolisali, zaista pokazuju da se mnogi ljudi koji se nalaze na čelu ovih institucija ponašaju krajnje neodgovorno, ali i da negde pravosuđe ne podržava tu veliku količinu izveštaja i kritika na osnovu onih pokrenutih sudskih postupaka, tako da negde pravosuđe i tužilaštvo su ti za koje smo primetili da nas opstruiraju u ovom radu da mi vršimo određeni nadzor, da možemo da uvedemo u legalne tokove sve one koji rade, jer oni ljudi koji vode javna preduzeća, koji vode lokalne samouprave, koji vode određene uprave, koji se ponašaju u skladu sa propisima, koji su prihvatili vas kao svoje partnere u određenom poslu, danas nemaju nikakav problem sa zakonom, a svi oni koji su negde sebi stavili rad da ih to ne zanima, ne interesuje, negde imaju veliki problem i sa zakonom i sa sprovođenjem zakona koji se odnosi na računovodstvo i reviziju.

Negde mislimo da je edukacija prva koja treba da ide kao jedan vid programa radu uopšte onih budžetskih korisnika koji treba negde da se ustroje u tom svom radu. Na kraju krajeva, tu postoji i budžetska inspekcija koja može na određeni način svojim kontrolama da ih uvede u red, a na kraju tek idemo sa sudskim sporovima.

Ono što smo imali prilike da čujemo, to je da izveštaji koje ste vi pregledali pokazuju da, pre svega, je nedovoljan sistem kontrole kada je u pitanju interna revizija. To znači da ono što je zakonska obaveza budžetski korisnici nisu na adekvatan način odgovorili, da svega 71% subjekata nije uspostavilo internu reviziju, a to znači da nisu čak ni angažovali kuću koja bi radila za njih internu reviziju, pošto postoje tri načina - ili imenujete jednog čoveka koji će se baviti time koji ima sertifikate, ili dajete određenoj firmi koja će to da uradi za vas ili imate čak neku službu. Znači, minimum troje ljudi koji će da rade ceo ovaj posao.

Znači, na osnovu ovoga vidimo da još uvek budžetski korisnici nisu shvatili šta je interna revizija, da ona treba njima da pomogne, a ne da odmogne i to je ono na čemu smo mi kroz ovaj zaključak, koji ću na kraju pročitati, kao Odbor intervenisali.

Sa DRI smo održali određene sastanke gde smo spremni da zajedno sa Ministarstvom finansija uđemo u određene izmene zakona koji se odnosi na budžetski sistem i na budžet koji bi zajedno došli kada budemo raspravljali o budžetu za 2020. godinu, kojim u stvari bi određene zakonske promene uveli upravo zbog toga da bi olakšali rad budžetskih korisnika koji su navikli možda da rade po nekoj inerciji, a nisu u skladu sa dosadašnjim zakonskim rešenjima.

Treće, da pogrešni iskazi i određene greške koje se javljaju u samim prikazima izveštaja je takođe jedan deo nedovoljne edukacije kako da naprave svoje izveštaje oni koji su za to zaduženi.

Kad pričamo o javnim nabavkama, mi smo toliko toga zaista i zakonom regulisali i kad govorimo, imamo izveštaj Uprave za javne nabavke na odborima i komisije o zaštiti ponuđača u javnim nabavkama. Nama je kao narodni poslanicima neshvatljivo da neke lokalne samouprave ili budžetski korisnici plaćaju bez ikakvih sprovedenih konkursa, ni malih nabavki, ni velikih. Znači, ni onih koji se odnose na tri ponude, ni onih koji se odnose na javne pozive. To je za nas, verujte nam, neshvatljivo.

Takođe nam je neshvatljivo da, recimo, ako ste napisali prekršajne prijave 2.165, od toga svega 1.022 su osuđene, ostale su zastarele. Neshvatljivo nam je da, recimo, od onih koji su napisali 263 krivične prijave da 129 je zastarelo, da samo dve presude imate koje su donesene i da su ostale oslobađajuće ili da su rokovi svi istekli.

Znači, hoću da vam kažem da nije dovoljno vršiti kontrolu samo mi kao poslanici, vi kao institucija, da je za to zaista potrebno mnogo drugih aktera u društvu da uzmu da rade svoj posao i da izađu sa tim krajnje hrabro da sprovode zakon. Ništa drugo.

Znači, i sudovi i inspekcije, ali da mi tu možemo zaista da pomognemo kada je u pitanju edukacija i mislim da smo negde i Ministarstvo finansija našli ko bi od tih centara koji bi dali svoje edukatore, zaista pomogli da se budžetski korisnici lakše informišu i dođu do toga kako treba da rade svoj posao prema novim propisima.

Ono što je za nas važno, ono što ste rekli, da sve preporuke koje vi dajete, a predstavljaju jednu vrstu kritike samog rada budžetskih korisnika, nisu sve iste prema rangu. To znači da ste recimo rekli da ima prvog, drugog i trećeg prioriteta, da recimo ta postupanja koja idu imaju i svoje neke termine, recimo od 30 do 90 dana da se isprave u određenom delu. Ima nekih koji se ispravljaju, da se rok od godinu dana, a i neki koji imaju kada je u pitanju imovina, to je i najteži problem Srbije, popis imovine koji nije rađen u proteklim godinama i sad se u stvari vidi zbog čega mi Zakon o poreklu imovine i zakon, kad govorimo uopšte o državnoj imovini, odlažemo stalno, zato što budžetski korisnici sami nisu jednostavno knjižili tu svoju imovinu i nisu je upisivali i nisu u katastru vodili na adekvatan način kakav zakon traži.

Zašto smo odlagali taj zakon? Dok sve ne budemo zaista uveli u određeni red, nije ni moguće raditi, ali smo napravili prve korake. Znači, ovom vrstom kontrole koju vi sprovodite i kojom danas ste dali određene preporuke, kada pogledate ovako procente i kada kažete – cifre, zaista su šokantne da recimo budžetski korisnici nisu trošili prema standardima, ali oni su, to treba naglasiti, tri puta manji i četiri puta manji i pet puta manji nego kao što su bili pre sedam i osam godina. Da ne pričam da o tome nije se ni razgovaralo ni pričalo da državni revizori nisu mogli da uđu u te institucije kada su u pitanju bili izrade uopšte bilo kakve dokumentacije ili bilo kakvih izveštaja. Da sada tek posle deset godina rada ove institucije, mi možemo da kažemo, da vi radite zaista svoj posao.

Ono što na kraju u ovom delu kao predlagač smo doneli zaključak, to je da Narodna skupština izveštaj vaš ocenjuje kao celovit i da treba zaista podržati u izvršenju ustavnih i zakonskih nadležnosti koje imate u reviziji javnih sredstava, ali smo rekli i pod tačkom 2. i pod tačkom 3. da polazeći od preporuka DRI, koji se odnose na izveštaj za 2018. godinu, Narodna skupština preporučuje Vladi da preduzme mere iz svoje nadležnosti koje će obezbediti sprovođenje preporuka DRI, pre svega zato što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje odgovarajućih zakona, kao izmenu i dopunu podzakonskih propisa koje donosi Vlada iz nadležnosti ministarstva, za koje je u izveštaju posebno ukazano.

Tačka 3. polazeći od nalaza DRI, kod većine revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, kao i postizanje drugih ciljeva u skladu sa propisima.

Odbor konstatuje da je neophodno da Vlada u skladu sa odgovornošću za izvršenje zakona obezbedi dosledno sprovođenje Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na obaveze uspostavljanja adekvatnog sistema finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenja interne revizije kod korisnika javnih sredstava.

Shodno tome, mi smo pre jedno dve nedelje održali zajednički sastanak DRI, predstavnici Odbora i Ministarstva finansija i konstatovali smo da je potrebno uraditi određene izmene i dopune tih zakona. Pohvalili smo zaista napore DRI da će uspostaviti jedinstveni informacioni sistem, ali i ono što smo dobili kao zadnju informaciju Ministarstva finansija, da su napravili radnu grupu za izradu zakona, izmena i dopuna koje se odnose na Zakon o budžetskom sistemu koji ćemo imati i da, jednostavno, imamo podršku što se tiče izvršne vlasti samog Ministarstva da zaista zakone menjamo, usklađujemo, da bi pomogli budžetskim korisnicima da sve manje imaju problema, odnosno preporuka koje dajete, da sve manje ulaze u probleme kada je u pitanju pokretanje bilo kakvih postupaka protiv nosioca funkcija.

Znate šta? Mi uzimamo i objektivne i subjektivne okolnosti kada su nosioci funkcija, kada vi imate predsednike opština koji, recimo, nisu ekonomisti nego su, primera radi, pravnici ili lekari ili čak imamo i agroinženjere i imaju, recimo, za saradnike svoje koji su u stvari raspolagaoci budžeta kada su u pitanju načelnici koji su navikli da rade po inerciji na jedan potpuno drugačiji način koji nije, jednostavno, u skladu sa određenim novim standardima kada je u pitanju računovodstvo i knjigovodstvo. Onda on kao prvi na čelu te institucije mora da podnese sve pritiske i sve konsekvence za neadekvatnu izradu izveštaja. Koji su u pitanju? Finansijski izveštaji, izveštaji o poslovanju, da li je u pitanju svrsishodnost.

Znači, onda dolazite u situaciju da račun za ono što neko od stručnjaka u samim lokalnim samoupravama u stvari taj račun najveći pritisak trpi onaj koji je prvi, koji je u stvari politička ličnost i koji možda i nema toliko znanja kada su u pitanju same finansije.

Znači da vaši revizori u stvari treba tu da budu saradnici, partneri na istom zadatku i to je ono što se očekuje od vas i od vaših saradnika u budućnosti, da bi ovi rezultati koje sada vi pokazujete, gde su urađene određene greške kroz vaše preporuke bili sve manji i manji i jednostavno se oslobodili bilo kakvih pritisaka za pokretanje bilo kakvih postupaka protiv nosioca takvih funkcija. To je cilj.

Naš cilj je ovde kao poslanika da razgovaramo o tome, da pričamo, da ukazujemo na probleme koji se javljaju. Mi danas, recimo, imamo informacije da su određene lokalne samouprave u gradu Beogradu, kao što je na primer Stari grad, napravio troškove koji se odnose, a nije naplatio, na poslovni prostor u vrednosti do sada od 580 miliona dinara.

Ko to pokriva, u stvari? To su nenaplaćeni troškovi za korišćenje

poslovnog prostora opštine koja je najbogatija jer se nalazi u centru Beograda. To je, govorimo, o Starom gradu i govorimo o svim drugim lokalnim samoupravama koje imaju poslovni prostor koji nisu na adekvatan način naplatili troškove i naknadu za poslovni prostor, a neće je ni naplatiti jer takvi troškovi zastarevaju.

To je ono što pokazuje, u stvari, kako se odnosi koji predsednik opštine prema javnim finansijama. Na vama je da tu na određeni način pomognete, zaista, svim funkcionerima, ukoliko oni to žele, da im kažete na koji način oni treba da funkcionišu, a samim tim, ako im kažete da treba interna revizija da postoji i da im pomogne u tome, ja ću vam reći da u praksi mi to znamo da nije tako, jer oni internu reviziju vide kao jednu vrstu kontrole i jednostavno je ne žele.

E, sad, oni pametniji, koji imaju dobre finansije, oni drže interne revizore da zaista rade svoj posao i onda kada vi dođete u te ili lokalne samouprave ili kod tih budžetskih korisnika, onda nemaju problem.

Znači, suština uopšte vašeg rada jeste u tome da mi imamo što manje trošenje javnih sredstava na neadekvatan način. To je ono što vi treba kao institucija, zaista, da radite, a to je jedan vid edukacije, kada vidite da jednostavno ni edukacija, ni razgovor ne postoji, ni ono što se tiče samog zakona, onda, vi ste tako i radili, na kraju krajeva, dolazite u situaciju da morate da pokrećete sudske postupke kada ne postoji želja, jednostavno, da se menja, niti bilo šta da se popravlja od tih izveštaja, onda dolazite u situaciju da se suočavate da ono što pokrećete pred sudom zastareva.

Postoje modeli koji inače u svetu pokazuju da saradnja između državnih institucija i kada je u pitanju sama edukacija je permanentna. Zaista očekujem od Ministarstva finansija da pokrene tu inicijativu, jer oni su i rekli da postoji taj Centar za harmonizaciju koji, jednostavno, i radi tu edukaciju kada su u pitanju revizori. Ta edukacija traje, recimo, nedelju dana od strane Ministarstva finansija, ali očito je da to nije dovoljno. Očito je da moramo svi akteri u tom procesu da učestvujemo i da pomognemo i da osvetlimo, na kraju krajeva, u javnosti ovu temu, da se o toj temi govori na jedan potpuno drugačiji način, ne samo na način sad ćemo mi da sprovedemo neke kazne, jer vidimo da sudovi, jednostavno, ni oni nisu dovoljno edukovani šta da rade po ovom pitanju i onda im je najbolje da ne rade.

To, naravno, nije opravdanje i zbog toga mi želimo o tome da pričamo ovde u javnosti. Sudije će možda smatrati ovo kao jedan vid ataka na nezavisnu granu, kako oni sebe nazivaju, pravosuđe, da nemamo prava čak ni da pričamo o tome nikad ne rade svoj posao, ali mi želimo na zaista konstruktivan način da doprinesemo da oni koji žele da učestvuju u postupku trošenja javnih sredstava na zakonit, dobar način, da zaista to rade u saradnji i sa vašom institucijom, a oni koji to zaista ne žele i neće i pokazuju da ne žele ni politički da poštuju institucije i zakone, onda treba da odgovaraju za to. Da bi odgovarali, nama su potrebne sudske presude za to. Zbog toga mi moramo ovde to da kažemo krajnje otvoreno.

Hvala vam, pre svega, kao instituciji što ste pokrenuli zaista na kvalitetan način celu ovu temu. Mislim da su mnogi budžetski korisnici shvatili da saradnja sa vama im zaista pomaže da rade na adekvatan način i da ih ne boli glava, kako oni kažu, pogotovo direktori javnih preduzeća, koji su uveli internu reviziju i zaista se drže nje, jer im to jako pomaže da funkcionišu na određeni način.

Znate šta, zakonima o izboru direktora, mi smo stavili da samo oni koji imaju pozitivne finansijske efekte mogu da budu direktori. Tako da, oni su shvatili poruku koju ste vi dali kad dolazite, ali negde oni drugi, a najviše lokalna samouprava, jer ima 180 predsednika opština, njima je i najteže, zato što oni, kad pričamo o ljudskim kapacitetima, koji treba zaista da budu edukovani na ovaj način, nisu uvek u mogućnosti da zaposle i da imaju. Zato smatramo da, pošto je tu najveći problem, locirali smo ga, njima treba i najveća pomoć.

Tako da, mislim da zajednički i sa Ministarstvom finansija treba ići na podršku njima, u smislu stručne podrške i edukovanja tih ljudi, da bi im zaista pomogli da rade svoj posao kako treba.

Zahvaljujemo se na saradnji i nadamo se daljem unapređenju naše saradnje, ne samo zbog memoranduma, nego zbog toga da sledeći izveštaj kad bude došao opet prepolovimo ovu cifru kad pričamo o nepravilnostima i zaista onda pokazujemo napredak kada su u pitanju javne finansije. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Samo da preciziramo neke stvari. Niti sam rekla da predsednici opština ne treba da poštuju zakon zato što ne znaju finansije, nego sam rekla da oni trpe najviše zato što ne znaju finansije jer mora da trpe konsekvence za nepoštovanje zakona, a to što njihovi načelnici i šefovi finansija mogu da ih savetuju pogrešno, za to plaćaju ceh pred zakonom kroz ove određene prekršajne prijave ili krivične. To sam rekla.

Što se tiče sudova, valjda možemo da kažemo da sud ne sprovodi, ne radi svoj posao kada može samo dve presude od 263 krivične da donese. On je nezavistan. Tačno. Mi ne možemo da utičemo na njihove odluke, ali možemo u javnosti da kažemo cifre. Možemo da kažemo da je prošle godine bilo 263 krivične prijave, svega dve presude. Ostale su sve zastarele, dve oslobađajuće. To je statistika.

Treća stvar. Kada pričamo o donošenju novog zakona i da država ne dozvoljava da oni budu nezavisni, mi smo zaista pokrenuli inicijativu, razgovaramo o tome da u budućnosti treba da idu određene izmene i dopune o radu DRI i da to zaista nije problem i da u budućnosti zaista treba da razgovaramo o tome.

I nama bi jako odgovaralo da oni svojim finansijskim planovima zaista dolaze na Odbor za finansije da razmatramo. Tako da oko toga sigurno kao poslanici možemo da se složimo.

Na kraju, kada govorite o tome da opozicija treba da bude predlagač određenih zakona, izmena i dopuna što se tiče finansija, mislim da je procedura sledeća – da na osnovu svojih preporuka prvo treba da se obrate onima koji su zaista predlagači Zakona o budžetu Srbije, a to je Ministarstvo finansija i taj red treba da se poštuje.

Što se tiče obraćanja opoziciji, to nije problem. Dajte prvo da vidimo sveobuhvatne predloge kada je u pitanju Zakon o budžetu. Ipak je tu ministarstvo i Vlada kao predlagači. I na kraju krajeva, svi ovde poslanici možemo da reagujemo kroz amandmane. Mislim da je to pošteno da se kaže koja je procedura i koji su zakoni i da to poštujemo.

Što se tiče opozicije, nikada nije problem da oni nešto predlože. Mi smo imali ovde u parlamentu dva puta da su predlagači određenih zakonskih predloga bili predstavnici opozicije, ali mislimo da kada su u pitanju zakoni i preporuke DRI gde najviše poštovanje te institucije ide kroz poštovanje Vlade i nadležnih ministarstava da izmene te zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ne branimo mi svoje opštine, mi upravo, govorimo o vašim opštinama, vi ste na Starom gradu. Gospodin Bastać je napravio problem i manjak od 580 miliona dinara za poslovni prostor na vašoj opštini.

Što se tiče naših opština, kako vi kažete, svako odgovara pred zakonom za ono što je počinio, odnosno nije počinio. Kada je u pitanju Zakon o reviziji i računovodstvu, imamo primere u određenim lokalnim samoupravama, nemojte da pričamo o ljudskim kapacitetima, o mogućnostima da oni zaista rade ovaj posao kako treba. Kada su pitanju finansije, mi imamo agroinžinjere za predsednike opština, imamo lekare, koji zaista slušaju svoje saradnike, koji su tu opštinama dugo godina, načelnici uprava, šefovi za finansije, koji pogrešno knjiže, i dolazimo u situaciju da izveštaj koje dobijamo, finansijski, su pogrešno proknjiženi. On ne zna kao lekar ili kao agroinženjer, kako treba da se knjiži, za to su zaduženi načelnici uprava i šefovi i načelnici finansija u određenoj opštini. I, vi to znate, gospođo Radeta, sigurno.

Znači, o tome govorim. Da, taj predsednik opštine, zbog toga što je pogrešno knjiženo, određeni finansijski izveštaji su u prekršaju. I, to je to, on će da trpi konsekvence što on to ne zna, ne zna da kaže načelnici da nešto nije dobro uradila. Ona može iz nekoliko razloga da to uradi, iz neznanja, ili zato što je na funkciji od prethodnog režima, pa želi to predsedniku to tako da prezentuje ili politički želi da manipuliše sa određenim predsednicima.

Znači, mnogo je tu, kako da kažem, stvari koje treba da sagledate kada je u pitanju opšte vođenje finansija, a pogotovo kada je u pitanju jedna politička ličnost koja treba da vodi neku lokalnu samoupravu. Mnogo je tu opasnosti i izazova koji se kriju za te predsednike opština, ali on je pred zakonom kriv, kako god okrenete, ukoliko Državni revizor utvrdi da nije trošio javne finansije u skladu sa zakonom. On će to da trpi, on će da snosi konsekvence.

Da li je on član SNS, i da li mi tu možemo ili ne možemo da ga štitimo, mi ne možemo nikoga da zaštitimo ko je prekršio zakon, nego, mora da se ponašamo u skladu sa zakonom. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi vrhovni revizori, poštovani gospodine Pejoviću, ispred SNS, a nismo danas dovoljno pričali upravo koje efekte daje ovakav jedan izveštaj DRI, egzaktno u brojkama. Pored podatak koje smo imali prilike da čujemo od mog kolege iz Odbora, gospodina Vladimira Marinkovića, makroekonomski pokazatelji u 2018. godini očito idu paralelno sa izveštajima DRI, jer kako se smanjuju troškovi, odnosno povećavaju se prihodi u budžetu, a paralelno sa tim Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije aktivno rade na nastavku ekonomskih reformi, na otvaranju novih fabrika. Za ovih šest godina praktično smo od onog negativnog rasta, odnosno pada ekonomije iz 2012. godine sa minus 3,1% rasta BDP došli smo do 4,4% za prošlu godinu, a u ovoj godini projekcija je vrlo konzervativna na 3,5%, a imali smo prilike da čujemo da će taj rezultat biti mnogo veći 3,7% rasta BDP.

Šta to govori? Govori da naš izvoz raste, da naša privreda raste, da se otvaraju nova radna mesta, samim tim da nezaposlenost pada, ona je već na 11,3% sa tendencijom da padne ispod 10%, što je u stvari karakteristika razvijene ekonomije, a ovaj podatak da je nivo stranih direktnih investicija 3,3 milijarde evra, predstavlja ukupnu količinu svih investicija na teritoriji zapadnog Balkana, odnosno bivšeg država SFRJ.

To pokazuje da je Srbija ekonomski bum i da je država koja svojom uspostavila konkurentnost, jer da nema saradnje sa zapadom, sa zapadnim zemljama, sa EU, ne bi bilo isključivo ni saradnje sa istokom. Prema tome, Srbija sarađuje i sa istokom i sa zapadom, jer to je u interesu Srbije, jer takav predsednik države vodi politiku koja je isključivo u interesu Republike Srbije i to pokazuju i ovi rezultati. Izvoz je porastao za 10% u odnosu na prošlu godinu.

Ono što je važno da je i program MMF-a, koji je isključivo bezbednosnog karaktera, takođe sklopljen u slučaju da dođe do određenih ekonomskih poremećaja, MMF može da reaguje, ali on je, uglavnom sada savetodavnog tipa, to znači da smo mi potpuno izašli iz recesije, suficit i dalje je četiri godine uzastopce. Kreditna aktivnost, znači u prvom kvartalu 2019. godine pokazuje da je udeo tzv. negativnih učešća kredita opao i da je konstantna i dalje inflacija od 2%.

Kada govorimo o evropskim integracijama, primetili ste u prošloj godini, a i sada, uglavnom se otvaraju poglavlja koja su vezana za finansije. Ja ću vas podsetiti da je prvo bilo Poglavlje 32, koje predstavlja eksterni nadzor u kojem učestvuje i DRI, kao što i poglavlje vezano za javne nabavke, ali mi smo u međuvremenu otvorili i Poglavlje 33, znači budžet određene finansijske odredbe budžeta EU, zatim, finansijske usluge - Poglavlje 9, zatim, Poglavlje 4. - kretanje kapitala, 17 - ekonomska i monetarna politika, zatim, statistika - Poglavlje 18, pored toga, imamo pravo privrednih društava - 6, 29 - carinska unija i 20 su preduzetništvo i industrijska politika.

Šta nam ovo govori? Ovo nam govori da paralelno sa onim što kažemo da su standardi u računovodstvu i reviziji, idemo na ekonomski razvoj, ali nema toga ukoliko mi ne kažemo koliko ste vi u svojim preporukama na osnovu vašeg izveštaja uštedeli para. Te uštede mora da se kažu. u proteklih 10 godina računa se da je to negde išlo milijarda dinara godišnje, odnosno za 10 godina, da je to bilo 10 milijardi, ali kada vi pogledate koliko je urađeno time što ste vi razložili vaše izveštaje, posebno finansijski, posebno poslovanje, a posebno na svrsishodnost, onda vidite da pravite još veći prostor za uštede. A, evo kako?

Na osnovu vašeg izveštaja za prošlu godinu, efekti revizije pokazuju da ste ostvarili na osnovu finansijskih efekata, znači samo finansijskih izveštaja negde oko 733,72 miliona dinara i usklađivanjem poslovanja sa propisima preko 2,94 milijarde dinara, čime je izvršen popis imovine koja do tad nije bila upisana.

Šta nam to govori? To znači da je kapital države sam povećan za ovoliko. Znači, ovo namerno govorim zbog ljudi koji možda i ne prate finansije i ne zanima ih ova tema. Šta znači jedan izveštaj ovako važne institucije, šta znači za državu?

Drugo, kada govorimo da preporuke institucija određeni subjekti prihvataju, tim prihvatanjem svojim, takođe prave velike prihode za državu, odnosno za velike uštede. Tako je sama ušteda u troškovima bila za prošlu godinu 433,18 miliona dinara. Zatim, određeni su prihodi koji su bili uvećani, a vi ste ih doveli na to da se oni na određeni način u skladu sa zakonom prilagode izveštajima onako kako treba na određeni način pravilno da se knjiže, dovedena ušteda od 218,53 miliona, zatim, korist samih građana koji su pored određenih propisa izvršen je 34,85 miliona dinara.

Pored navedenih ovih efekata, finansijski podaci u ukupnom iznosu od 482, 4 milijardi dinara u završnom računu budžeta Republike Srbije, u finansijskim izveštajima 68. subjekata revizije prikazani su na objektivan u skladu sa određenim klasifikacijama.

To znači, uvođenjem reda, upravo ono što je i moj kolega Marinković govorio, mi sada pravimo određene uštede na osnovu kojih, u stvari, povećavate i kapital same imovine i kapital države. Svake godine da pronalazite po jednu, dve ili koliko god milijardi dinara, vi, u stvari, povećavate vrednost same države, a samim tim i taj rejting privredni, a i bankarski, samim tim vas gledaju potpuno drugačije oni koji sa vama žele da rade.

To je ono o čemu mi danas želimo da pričamo, koji su efekti ovakvih rada institucija i koji su efekti političkim odlukama kojima je SNS krenula da oslobodi da institucija od 2012. godine slobodno rade svoj posao, ono što nisu mogli da rade do tada.

Svake godine je sve bolje i bolje. Da li je savršeno? Nigde nije savršeno, ali svaka godine pokazujemo da imamo rezultate u tom podizanju lestvica kada su u pitanju standardi, kada su u pitanju privreda, kada su u pitanju finansije.

Mislim da je zaista ovakav izveštaj predmet rasprave danas u parlamentu, treba da bude podržan od svih političkih aktera, jer on pokazuje boljitak Srbiji, i prema tome, u tom delu, ne treba politički da se delimo.

U danu za glasanje poslanici SNS podržaće ovaj izveštaj. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas smo imali prilike dosta da čujemo o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, o kome danas kada govorimo uopšte o Beogradu, jednostavno, pričamo o gradu koji je centar, metropola ne samo Srbije, nego i svih zemalja zapadnog Balkana, ali jedan od najinteresantnijih gradova i same EU, zato što prema broju turista koji posećuju za tzv. brejk centre, odnosno za vikende koji su najinteresantniji u EU, Beograd je jedan od gradova koji je najposećeniji. To govori i sam broj turista.

Ali, ono zbog čega danas pričamo o gradu Beogradu, to je da je urbanizacijom, povećanjem broja stanovnika, povećanjem i realizacijom novih projekata od 2012. godine do danas, Beograd potpuno promenio svoj izgled u odnosu na ono vreme kad ga je vodio Đilas koji je bio gradonačelnik grada Beograda, koji je, podsetiću vas, ostavio grad u dugu od 1,2 milijarde dinara, koji je samo 626 miliona kredita ostavio sa kamatama i 366 miliona troškove porodiljama, penzionerima i opštinama.

Prema tome, trebalo je srediti finansije, konsolidovati račune i nakon toga ući u mnoge investicije. Republika je pomogla u tome mnogo. Danas već imamo i vidimo kako izgleda projekat „Beograd na vodi“, kako izgleda obilaznica oko Beograda. Infrastrukturno se Beograd menja, ali je bilo potrebno, pošto su mnogi zakoni promenjeni od 2007. godine, kada je donesen posebni Statut grada Beograda, usaglasiti sve nove zakone koji su do danas doneseni i izvršiti, zaista, decentralizaciju o kojoj se toliko pričalo do 2012. godine, pa ni jedna vlast nije uspela to da uradi.

Pre svega, kada govorimo o infrastrukturi na samim opštinama, Beograd se sastoji od 17 opština gradskih, kada govorimo o tome da je trebalo komunalne mreže poveriti gradskim opštinama, uvek je to bio problem. Kada se govorilo o tome da treba rešiti bespravnu gradnju, bilo je pokušaja, doduše, pet puta su menjali Zakon o planiranju i izgradnji do 2012. godine, ali su sve manje davali nadležnosti i opštinama. Ono što je bila možda dobra volja u Statutu i politička volja 2007. godine jeste da se da mogućnost opštinama da rešavaju ta pitanja kroz prenesene nadležnosti, ali do toga nikada nije došlo.

Sada po prvi put kroz ovaj zakonski predlog imamo mogućnost da će gradske opštine moći da izdaju građevinske dozvole, odnosno da rešavaju svoje pitanje urbanističkih planova, jedinstveno sa gradom, da će moći da daju dozvole za objekte od 400 do 1.500 kvadrata, da će moći da osnivaju javna preduzeća koja su u interesu razvoja samih opština, a naročito kada govorimo o prigradskim opštinama i kada govorimo o tome da će određene manifestacije od značaja za pojedine opštine moći na određeni samostalni način, uz saglasnost grada, da promovišu, kao i da se određene mere propisuju i finansiranje projekata u cilju podsticanja određenih projekata, kao što je jedan od najvažnijih nacionalnih projekata, a to je uvećanje nataliteta i na kraju definisati određene projekte koji bi dali primenu novih standarda zaštite životne sredine.

Za sve to je potrebno, naravno, danas imati novac, a ono što pokazuje budžet za ovu godinu i rezultati i poslovanja grada za 2018. godinu jeste da je grad preneo, odložio realizaciju na osnovu povećanih prihoda za ovu godinu, preko 40 milijardi dinara za realizaciju novih projekata.

Možete primetiti da postoji uvećanje prihoda u budžetu grada Beograda od prošlog februara do ovog februara u 2019. godini i razlog tome je što se išlo na smanjenje zaposlenosti, odnosno zaista se primećuje otvaranje novih fabrika, otvaranje novih radnih mesta, pa je prihod prema porezima samih zarada veći za 600 miliona dinara u ovoj godini u odnosu na prethodnu, da je bolja naplata poreza od 213 miliona i da imamo povećanje plana prihoda od integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata u javnom prevozu od jedne milijarde dinara, samim tim da je uređenje gradsko-građevinskog zemljišta veće za 100 miliona dinara.

Time pokazujemo da svi rezultati govore da postoji novac koji je planiran na osnovu prihoda za ovu godinu, a to su veliki projekti koje treba obaviti, kao jedan veliki posao, a to je kupovina 200 novih, znači, obnoviti vozni park GSP-a i javnog prevoza, čime bi povećali i podigli nivo kvaliteta usluga građanima Beograda. Na osnovu projekata koje inače, ne samo Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija, imaju određene sporazume koje ovde ratifikujemo, a koji se odnose na energetsku efikasnost. To je obnavljanje javnih zgrada. Znači, preko pet miliona evra je predviđeno za podizanje energetske efikasnosti, znači, rekonstrukciju fasada, kada su u pitanju javne zgrade, a čime u stvari smanjujemo troškove za električnu energiju.

Na kraju, onaj deo koji je vrlo interesantan, a to je veće izdvajanje za prihvatilišta za decu u Beogradu. To je oko pet miliona dinara odobreno iz tekuće budžetske rezerve. Inače, na opštini Zvezdara je otvoreno prvo prihvatilište za decu i mlade koji su praktično deca bez tuđe nege i brige. Ono što je vrlo važno jeste da ono svratište, koje je do sada predstavljalo dve sobe, sada postoji jedan moderan objekat koji je grad uzeo u svoje okrilje i time obezbedio da deca koja su skitnice danas više ne postoje ili ako imaju takav problem, postoje institucije u kojima mogu zimi da provode svoje vreme.

Ono što je važno da se kaže, jedan od najvažnijih projekata je stalno povećanje prihoda, odnosno kroz realizaciju projekata za grad Beograd je unapređenje infrastrukture. Kako grad dobija veći broj stanovnika, tako i ta urbanizacija, imamo i povećanu izgradnju stanova, tako imamo i povećan broj registrovanih automobila u gradu Beogradu. Grad Beograd se stalno bori sa tim problemom iznalaženja načina povećanja broja parkirališta i urbanističko uređenje grada Beograda, da bude prihvatljiv za normalan život svih građana Beograda. Sa time se suočavaju sve savremene metropole, ali je odgovornost u tome da u ovakvim programima rešavanja problema, ne samo da to treba da radi samostalno grad Beograd u saradnji sa nadležnim ministarstvima, nego sama Vlada Srbije i predsednik države daju svoj puni doprinos u rešavanju ovakvih novih programa, poput nekih modernih prestonica u svetu. Zbog toga često možete da vidite da delegacije grada Beograda obilaze sve svetske metropole i da njihovi gradonačelnici dolaze u Beograd, a upravo zbog toga što vide da zaista postoji odgovorna vlast koja želi da implementira najnovija rešenja koje daju, ne samo zemlje EU, već sveta, istoka i zapada, a to je u stvari rezultat toga što imate jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku predsednika države i Vlade Republike Srbije.

Mislim da ovakav predlog zakona sa izmenama i dopunama o uređenju uopšte grada Beograda i svih lokalnih samouprava, kada imamo kao danas, treba da podrže sve poslaničke grupe. Žao mi je što oni koji su deo opozicije u ovom parlamentu danas nemaju odgovor na bolja rešenja funkcionisanja grada Beograda, pogotovo što imaju iskustva, kao bivši gradonačelnici, predsednici opština. To znači da nemaju ni malo sposobnosti političke da izađu sa određenim planom i programom koji bi dao određene rezultate, ne samo Beogradu, nego i Srbiji, jer znamo da se najveći deo dohotka građana generiše upravo u Beogradu i da najveći inicijatori velikih projekata u Srbiji kreću od Beograda.

Vidimo da postoji politička neodgovornost onih koji danas nisu ovde, jer ne mogu da daju odgovore na određena pitanja, ali su kadri da kritikuju svaku vrstu rešenja koja daje vladajuća koalicija na čelu sa, ne samo premijerkom, već i sa predsednikom države, gospodinom Vučićem, i to je ono zbog čega danas mi upravo govorimo o tome ko je za razvoj Beograda, a ko je za to da se vrati na vlast i da uzima ponovo iz budžeta i zadužuje građana Beograda zarad toga da bi se njihove lične firme i njihova lična imovina desetostruko uvećavala.

Prema tome, u danu za glasanje odgovorni ljudi će podržati ovakav predlog zakona, a oni poslanici koji ne žele o ovome da razgovaraju ostaće očito na rubu prošlosti, njihove politike koju građani, ne samo Beograda, nego i Srbije neće podržati. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo, kao i juče dve teme koje mislim da oslikavaju važnost rešavanja problema u društvu. Jedan se odnosi na skup krivičnih izmena i dopuna Krivičnog zakona, koji je nastao kao rezultat rada Fondacije „Jurić“ i svih onih suštinskih problema u društvu koji su se godinama nagomilavali i nemogućnost države da rešava ovakve probleme, a probleme smo videli u prošlosti, veliki su.

Mislim da je ovo suštinski, ovaj predlog gospođo ministar, dug jedan države prema svoj onoj deci koja su tragično izgubila svoje živote i njihovim roditeljima, a pozivanje na nečovečnost i nehumanost bilo kojih međunarodnih organizacija u društvu, pokazuje jedan vid najvišeg licemerja kada govorimo o tim međunarodnim organizacijama. Države članice tih međunarodnih organizacija upravo rade ovo što mi sada radima i to odavno. Reći ću vam primere da nema uslovnog otpusta postoji u zakonima najrazvijenijih država članica EU.

Godine 2017. do kraja septembra 1.831 čovek leži u zatvorima Nemačke na izdržavanju doživotne robije, od toga 1.720 muškaraca i 111 žena. Prošle godine u junu mesecu, inače je osuđena žena na doživotnu robiju koja je ubila na najgori svirepi način devet migranata i jednu policajku i oko toga se digla nemačka javnost da li je to adekvatna kazna ili ne, ali je celo društvo stalo u odbranu primene zakona koji odavno postoji.

Kada govorimo o tome da u zakonima ne postoji primer uslovnog otpusta, kako je to onda moguće da postoji u zakonima jedne Engleske, jedne Holandije, Slovačke, Bugarske, Slovenija, čak zove ovaj zakon, odnosno kaznu dosmrtna kazna izdržavanja zatvora za najsvirepija ubistva, kad su u pitanju ubistva dece, trudnica.

Prema tome, mi se s ovim predlozima zakona stavljamo rame uz rame u zakonske okvire onih država koje su najrazvijenije države EU i koje god međunarodne organizacije koje bi želele da nas kritikuju za ovako nešto, jednostavno nemaju argumente za to.

Reći ću vam i podsetiću vas na neke primere u društvu, koje smo možda zaboravili, a Fondacija „Jurić“ ih nije zaboravila. Jedno svirepo ubistvo trogodišnje devojčice koja je bila predmet silovanja očuha uz saglasnost majke u Zvezdarskoj šumi 2005. godine. Trogodišnja devojčica je umrla nakon toga. Sudski spor je završen. Kazna dobijena od strane suda u Beogradu je 40 godina zatvora za svirepo ubistvo za očuha i 37 godina za majku.

Sad se postavlja pitanje - kada bude izvršio tu kaznu i završio sa 60 i nešto godina, šta ostaje takvom čoveku, pod uslovom da dobije uslovni otpust, kakav bi on član ovoga društva bio, s obzirom da imamo poražavajuću statistiku, da preko 80% izvršioca ovakvih kazni su povratnici?

Postavljamo pitanje - koga mi, u stvari, u društvu onda gajimo kada bi dozvolili da nakon ovolikih kazni pustimo da šetaju slobodno ulicama gradova Srbije, ovakve ljude koji su spremni da izvrše ovakve monstruozne činove koje smo svega bili svesni? I oni koji su vodili državu do 2012. godine, u ovakvim slučajevima nisu hteli čak ni da pričaju, ni da puste da se u medijima ovako nešto objavi. Gurali su pod tepih ovakve probleme jer nisu hteli da se suoče u društvu sa ovakvim slučajevima.

Najzad je SNS u saradnji sa Nevladinom organizacijom, u saradnji sa roditeljima koji su doživeli ovakve najgore tragedije u svom životu, otvorila ovo pitanje, zaista krajnje je odgovorno prišla rešavanju ovog problema i zbog toga je vreme koje je potrošeno za izradu ovakvih zakonskih predloga jeste trajalo i jeste dugo, godinu dana, je direktno od inicijative do zakonskog predloga prošlo i jeste podržalo 158.000 potpisnika ovako nešto, ali smo, na krajnje odgovoran način, prišli rešavanju ovog problema i danas suštinski imamo epilog ovakvog rešavanja problema u društvu.

Ono što je deo opozicije pokazao, a to je da je potpisao ovakvu inicijativu, a onda kada treba da ovde dođe u parlament i ovako nešto podrži, je pokazao da nije spreman da pokaže ni političku, ni društvenu odgovornost i odgovor prema najtežim pitanjima koje se otvaraju u društvu, ali je spreman da zove majke nastradale dece na svoje proteste da bi rušio Aleksandra Vučića i rušio politički sistem bez izbora. E, to su rezultati onih koji nam drže pridike i moralne lekcije o tome kako treba da vodimo državu i kako treba da rešavamo najgora pitanja i najteža pitanja u društvu, a to su pitanja života naše dece, trudnica, od strane onih koji su, jednostavno, zastranili, kojima je potreba nadzor države, kojima je potreban nadzor lekara i koje moramo probleme da prepoznajemo u društvu i da radimo na preventivni.

Neću više da pričam o Krivičnom zakonu. Zahvaljujemo vas se, gospođo ministar, što ste spremni da ovakvim stvarima pričate svuda i na svakom mestu i sa udruženjima građana i sa stručnom javnošću koja nije mogla da izađe pre nego što je država izašla sa ovim, jer se stalno pozivala na evropske vrednosti, na nehumanost i to je ono oko čega, jednostavno, građani Srbije su se svi složili da mi moramo da budemo, pre svega ljudi, a tek onda da govorimo o tome da li imaju određena prava oni koji su počinili najteže zločine i na koji način država treba prema njima da se ophodi.

Znači, veličina kazne i veličina zločina treba da se nađe srazmerna mera, srazmerna mera je data kroz ovaj predlog zakona i to je ono što pokazuje da najrazvijenije države i u Svetu i EU imaju ovakve zakone. Prema tome, nismo mi van tih zakona, nego mi idemo rame uz rame sa tim razvijenim državama.

Kada govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju korupcije, prvo ono što pokazuje, to je da je zakon urađen uz pomoć ekspertize jedne grupe zemalja koja se bore protiv korupcije, koje su inače dobri saradnici i deo zemalja koje su članice Saveta Evrope, znači, one pod nazivom GREKO i te preporuke inače Srbija ima i mi kada učestvujemo u radu, skupština Saveta Evrope stalno se pozivamo, ne samo mi, nego sve države na te preporuke.

Ono sa čime Srbija danas izlazi to je da ima dobre rezultate u primeni tih preporuka i vi ste na čelu tog ministarstva koje se, na kraju krajeva, i bavi ovim pitanjima. Srbija od 13 preporuka, 10 preporuka ispoštovala. Jedanaesta je, praktično, donošenje ovog predloga zakona.

Ono što treba reći danas to je da prethodni govornici su govorili o tome da mi sada govorimo o Krivičnom zakonu, da nije stavljeno izmenama i dopunama. Treba reći da Agencija za borbu protiv korupcije nije imala bilo kakve mehanizme da pokrene bilo kakve postupke, da prepozna da li je neko od funkcionera koji prijavljuje svoju imovinu na granici sa zakonom, niti je bila mogućnost da se to na određeni način kvalifikuje, jer nije bila zakonska mogućnost. Sada postoji u zakonu.

Ono što je važno, to je da se radi na zaštiti javnog interesa, na smanjenju rizika od nastanka korupcije i na jačanju integriteta ljudi koji rade taj posao, same institucije. Uvodi se ta dvostepenost, kada govorimo o samom direktoru i savetu i onaj deo koji se odnosi na Odbor za borbu protiv sukoba interesa, koji je postojao sada, uvodi se nov termin „Veće“ i njihov sam izbor koliko je kompleksan pokazuje koliko će se u stvari raditi na integritetu izbora ne samo direktora, nego i članova Saveta, ali i članova Veća. Znači, raspisuje se konkurs pod pokroviteljstvom Ministarstva pravde, ali ono što postoji, to je Komisija Pravosudne akademije koja sprovodi taj konkurs, koja sprovodi testiranje iz tri dela. Kada dobijete listu kandidata, Ministarstvo pravde prosleđuje Narodnoj skupštini Republike Srbije, u čijoj nadležnosti je i rad same Agencije.

Kada vi vidite taj jedan transparentan način za sam izbor tih kandidata koji ulaze u trku za direktora, članove Saveta i članove Veća, onda vidite suštinski da je mnogo toga kvalitativno urađeno kada je u pitanju sama institucija Agencije.

Preciziraju se odredbe koje se odnose na povrede ovoga zakona. Uvodi se nov mehanizam anonimnih prijava, što do sada nije bio slučaj kada govorimo, recimo, o tome da neko ima određenu imovinu, prijavio je funkcioner, a sakrio je drugi deo svoje imovine. Znači, postoji mehanizam anonimne prijave koja može biti razmatrana od strane same Agencije i povećavaju se sama ovlašćenja Agencije.

Sada, kriminal, korupcija uopšte u svakom društvu je jedna od najvažnijih tema, ali je važna i od strane građana Srbije. Koliko građani Srbije poznaju uopšte termin borba protiv korupcije, a mislim da je najvažniji za članove političkih stranaka i ono sa čime je SNS izašla i zaista napravila jedan iskorak uopšte u ovoj temi je ne samo ovaj zakon, nego i sama dela koja stoje iza nas, a to je da nismo pravili razliku između naših i njihovih, odnosno prethodnih funkcionera i sadašnjih funkcionera, nego svako ko se ogreši o zakon mora da odgovara, pa tako nismo štitili svoje funkcionere, ministre, poslanike, predsednike opština. Mi smo sada imali primer i pokretanja krivičnog postupka protiv predsednika opštine, predsednika skupštine koji su se ogrešili o zakon u jednoj lokalnoj samoupravi, ali to treba da važi za sve one političare koji, jednostavno, krše zakon kada je u pitanju korupcije.

Oni koji nam danas drže predavanja o tome da postoji korupcija, a pre toga su bili bivši gradonačelnici i bivši ministri spoljnih poslova, pa recimo imaju prijavljenu imovinu, kao što je bivši gradonačelnik, uknjiženo 1.624m2 poslovnog i stambenog prostora i prijavljenih vrednosti 25 miliona evra. Znači, vrednost imovine pokazuje najviši stepen licemerja o kome, jednostavno, građani Srbije ne žele da razgovaraju. To pokazuje, praktično, i podršku građana ne samo protestima, nego i politici onog ko kupuje političke stranke i želi da se vrati u politički život da bi opet sticao tu imovinu.

Pitanje se postavlja i za bivšeg ministra spoljnih poslova koji je utvrđeno radio sa onima koji se bave svetskom korupcijom i svetski veštaci su na tim suđenjima ustanovili da je glavna veza za svetsku korupciju upravo bio Jeremić, koji je suštinski radio ono protiv čega danas vode velike proteste koje, jednostavno, građani Srbije ne žele da podrže. Samo ne stoji nigde objašnjenje kako možete da vodite nevladinu organizaciju CIRS, da prođe kroz tu nevladinu organizaciju osam miliona evra za predsedničke izbore i da imate pravni osnov za tako nešto i još da dobijete 200 hiljada evra od nekih ambasada u Berlinu i ne stoji obrazloženje svih tih političara kako i na koji način imaju moralno pravo da pričaju uopšte o borbi protiv korupcije u društvu i da drže moralne pridike nama koji donosimo zakone, koji sprovodimo Zakon o borbi protiv korupcije.

Ovaj zakon i sve zakonske predloge zaista u danu za glasanje treba da podrže svi poslanici, bez obzira na poziciju i opoziciju, jer mnogo toga menjaju u društvu, jer mnogo toga pokazuju da Srbija je jedna demokratska država u kojoj probleme i onih najtežih ciljnih grupa u društvu smo spremni da rešavamo i spremni da razgovaramo, ali i spremni da podržimo sve one koji su tu da građanima Srbije olakšaju život kada je u pitanju ne samo borba protiv korupcije, ne samo priliv stranih direktnih investicija, ne samo ekonomski rast i razvoj, jer to direktno sve utiče na našu budućnost, budućnost naše dece i na politiku Srbije koja je priznata u EU i u svetu.

U danu za glasanje naravno da ćemo podržati predloge svih ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na dnevnom redu u ovom setu zakona imamo predlog ratifikacija sporazuma koji se odnose na kreditna zaduživanja, i to dva u odnosu na kinesku Eksport-import banku, dva sporazuma Evropske investicione banke, tri koja se odnose na Evropsku banku za obnovu i razvoj i jedan koji se odnosi na Banku za razvoj Saveta Evrope.

Važno je reći da svako ko je zajmodavac, odnosno daje kredite, naravno da ima određene interese. Ti interesi, kada posmatramo političku situaciju danas u Srbiji 2019. godine i onu koja je bila 2010, 2011. i 2012. godine, potpuno je u velikoj suprotnosti, zato što danas krediti o kojima govorimo i sporazumi se isključivo odnose na infrastrukturne projekte, što jednostavno pokazuje jednu ozbiljnu, odgovornu politiku vođenu od strane Vlade Republike Srbije još od 2012. godine, kada je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem preuzela odgovornost za vođenje države, pa do danas kada je na poziciji predsednika države, da jednostavno takva politika ima svoj kontinuitet.

Ona pokazuje suštinski da mi danas govorimo da u Srbiji postoje i ruski i kineski krediti i evropski krediti, azerbejdžanski krediti i krediti koji se odnose na turske investitore i da zahvaljujući takom vođenju odgovorne politike i sa istokom i sa zapadom, Srbija danas zaista postaje razvijenija država, upravo što razlika između, kada država podiže infrastrukturne kredite, odnosno kredite za infrastrukturu i kada podiže za prostu potrošnju, za povećanje plata i penzija, govori o tome koliko ste odgovorni kao državnici i koliko ste odgovorni i zaista sposobni da vodite Srbiju u bolje sutra.

Reći ću vam da do 2012. godine krediti o kojima je govorio moj kolega Marijan Rističević su pokazali da javni dug Srbije o kome se toliko govorilo, oni koji danas ne žele da uđu ovde u salu, da su bili zadužili Srbiju za 15 milijardi evra, govori o tome da su krili o tome koliko su u stvari napravili duga za sve ove sledeće godine, jer smo mi svaku sledeću 2013, 2014, 2015. godinu, pet godina imali samo kamate da otplaćujemo u vrednosti od 1,1 milijarde do 1,4 milijarde evra. Tako da je za pet godina skoro pet milijardi evra otplaćeno samo na kamate. Nemojte da zaboravite da su dugovi javnih preduzeća vođeni kod poslovnih banaka koje takođe nisu ulazile u stvari u javni dug nego skrivane na posebnim računima, a nemojte da zaboravite da smo imali famoznih 38 firmi u restrukturiranju, odnosno one koje su privatizovali, pa koje se nisu pokazale kao dobre, pa su vraćene praktično da 100 hiljada ljudi prima neke mizerne plate za firme koje ne rade, u vrednosti koje su koštale budžet Republike Srbije 750 miliona evra godišnje, što za četiri godine iznosi tri milijarde evra.

Prema tome, to je sve ono što je sačekalo Vladu Aleksandra Vučića i SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, da te probleme rešava – i onda kada je podizala određene kredite od strane ruskih fondova koje je trebalo da nadomeste određena plaćanja za plate i penzije i kada je trebalo izaći pred građane Srbije i reći da para za isplatu plata i penzija nema, da moramo da sprovedemo ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju.

Danas mi imamo toliko dobre sporazume i ugovore koji su potpisani još kao neki tehnički sporazumi 2009. godine, kada pričamo o Narodnoj Republici Kini. Govorimo o kineskoj Eksport-import banci koja je osnovana još 1994. godine, u državnom je vlasništvu pod direktnom upravom državnog saveta i finansirana je od strane države. Podrška kineskoj spoljnoj politici, trgovini i investicijama i međunarodnoj ekonomskoj saradnji pokazuje da kineska strana tek kada ima na drugoj strani sa kojom pregovara oko puštanja određenih kreditnih linija za infrastrukturu, tek kada ima zaista odgovornu drugu stranu koja je pripremila projekte koji su isključivo iz oblasti infrastrukture, jer su se oni tu pokazali kao najodgovorniji i najbolji, tek onda je spremna da izađe sa jednim ovakvim sporazumom i potpiše sporazume sa određenim državama.

Srbija se očito pokazala kao sposobna za tako nešto da prošle godine zaista potpiše gotovo u vrednosti od tri milijarde evra projektno finansiranje i kao takva ide u fazno po sekcijama. Danas mi imamo na dnevnom redu onaj deo koji se odnosi na povlašćenog kupca za projekat izgradnja auto-puta E765, znači deonica Preljina-Požega, koji govori o 445 miliona dolara, gde je to oko 85% same investicije projekta i govorimo o ugovoru o kreditu koji se odnosi na projekat modernizacije graničnog prelaza mađarsko-srpske železnice, pogotovo granica Kelebija, koja je u stvari nastavak ovog projekta koji treba da zaživi, putna odnosno železnička infrastruktura u pravcu Beograd-Budimpešta. Mi time suštinski treba da obezbedimo železnicu koja će ići brzinom 200 kilometara na sat, koja će nam obezbediti zaista jedan evropski put kroz Evropsku uniju i koja će pokazati da, bez obzira što imate kineske investitore, mi kao Srbija radimo sa najboljima u određenim projektima koji se odnose na infrastrukturu.

Ovo pokazuje da Srbija ide zaista svojim razvojnim putem koji govori o tome da poslednje četiri godine mi imamo suficit u budžetu. Šta to znači? To znači da više prihodujemo nego što rashodujemo, da sa razvojem infrastrukturnih projekata mi povećavamo investicije. Ne smemo da zaboravimo da je Srbija u prošloj godini imala 3,5 milijardi priliv stranih direktnih investicija, što je ukupno više nego ceo regiona zemalja zapadnog Balkana.

Znači mi time pokazujemo da smo zaista krajnje odgovorni i pre svega prema sebi kao građanima Srbije, a onda i prema svojim partnerima sa kojima sarađujemo i zbog toga me i ne čudi što mi imamo u istom ovom paketu danas ne samo ratifikaciju sporazuma sa kineskom bankom već i sa Evropskom investicionom bankom, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kao i sa Bankom za razvoj Saveta Evrope.

Kada smo rekli da Evropska investiciona banka je potpisala svoje sporazume još 11. maja 2009. godine da će pustiti određene svoje kreditne linije onda danas si rekla da postoji taj program partnerstva za lokalni razvoj kojim će odobriti 22 miliona evra za određene svoje projekte, ali će i dati takozvane projekte jačanja otpornosti lokalnih samouprava gde će 40 miliona evra praktično odobriti za povlačenje određenih investicija koje se odnose na rekonstrukciju, modernizaciju, proširenje kanalizacione infrastrukture, vodovodne infrastrukture i time ovim sporazumima vidite da je različit način finansiranja. Dok, recimo kineski naši partneri daju određene kamatne stope koje su fiksne mnogo manje. Oni odmah naplaćuju, recimo troškove obrade kredita, dok određene, znači kreditne linije Evropske investicione banke pokazuju da njihova ulaganja ovde kroz određene kredite, nisu predviđeni troškovi obrade kredita i provizije za ne povučena sredstava.

Znači, samim tim postoje određeni projekti realizacije od 2018. do 2022. godine i postoje različiti modaliteti u kojima se finansiraju različiti projekti. Tako da mislim da je Srbija i Ministarstvo finansija i Ministarstvo građevine, kao i Kancelarija za javna ulaganja i Kancelarija za IT i Poreska uprava su prema svojim potrebama projektnog finansiranja praktično sagledali sve mogućnosti na osnovu kojih određene projekte treba da realizuju i našli najbolji način, u stvari najbolji put do realizacije tih projekata.

Kada govorimo o kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj onda tu imamo tri vrste ratifikacije sporazuma, jedan se odnosi na modernizaciju poreske uprave u iznosu od 45,3 miliona evra, zatim imamo unapređenje trgovine i saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana sa 35 miliona evra i unapređenje usluga elektronske uprave sa 43,8 miliona evra. Razvoje digitalizacije i obećanje ove Vlade Republike Srbije da će građani Srbije imati sve više bolji pristup u smislu elektronskih usluga koje država treba da obezbedi, da smanji troškove bespotrebne administracije, da poboljša i olakša rad uz pomoć, zaista onih projekata koji bi doveli do uvođenja IT i inovacija u kontaktima države i samih građana Srbije, pokazuje da Vlada zaista nije odstupila od svojih obećanja koje je dala kada je ovde i premijerka Ana Brnabić iznosila svoj ekspoze i zaista to treba podržati.

Na kraju krajeva, mi imamo ovde sagledano sa svih strana, a kada pogledate ove projekte, odnose koji se odnose i na modernizaciju lokalnih samouprava i na kraju kada govorimo o banci Saveta Evrope imamo unapređenje zdravstvenih ustanova u 17 opština koje su od velikog značaja kroz finansiranje od preko 200 miliona evra. Vi možete da vidite da je Ministarstvo finansija oformilo jednu centralnu fidicijalnu jedinicu koja će u stvari obavljati stručno upravljanje ovim projektima i raspisivati konkurse za javne nabavke koje bi trebale suštinski da se završe u što efikasnijem roku prema zakonskim odredbama upravo da bi se najbolji i najefikasniji način realizovali svi ovi projekti. Time suštinski mi pokazujemo i kao država da smo sposobni da sutra dan kada budemo govorili o nekim strukturnim finansiranjem iz fondova EU zaista postoje ljudi koji se nalaze i u Ministarstvu finansija, sposobni da zaista vode i upravljaju ovim projektima na najbolji i najefikasnije mogući način.

U danu za glasanje, smatram da ovakav set sporazuma i ratifikacija njih treba da bude podržana ne samo od SNS za koju ne sumnjam da će poslanici podržati već i od onih poslanika koji se možda i ne slažu sa politikom vladajuće koalicije zato što ovi zakoni, ove ratifikacije, ovi sporazumi daće jedno bolje sutra svima nama koji živimo u Srbiji. Hvala.