Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na Centralni registar koji elektronski servis za operativno, pušten za rad, koji podrazumeva da svi poslodavci i građani Srbije mogu u svakom trenutku da znaju da li su prijavljeni ili odjavljeni kod svojih poslodavaca koji mogu tačno da znaju da li je njihov radni status definisan od strane poslodavca.

Ali mi danas jednostavno imamo situaciju u parlamentu da neki poslanici ne žele uopšte da razgovaraju ni o ovom zakonu i mislim da su, predsedavajući, u prilici da daju širu temu tj. da pričamo i o budžetu Srbije i mislim da je ovaj amandman i kao svi amandmani mojih kolega u cilju poboljšanja zakona koji upravo radi na digitalizaciji Srbije.

Kada pričamo o cenama goriva, mislim da ste imali priliku u prisustvu ministra energetike da pitate za cenu goriva, da vidite da je cena goriva manja nego što je prošle godine bila, da cenu goriva definiše cena sirove nafte i cena koja se odnosi na deo akciza uslovljena kursnom razlikom rasta dolara.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Ništa, sada obrazlažem predsedavajuća da čujete koji problemi muče one koji žele ovde da čuju odgovore na pitanja kroz određene povrede Poslovnika, a koji ne žele da kažu da li se slažu sa onima koji uvode takse od 100% Srbima koji žive u Kosovskoj Mitrovici ili se protive tome, jer će budžet Srbije morati da podrži taj narod koji živi na Kosovu i Metohiji i da jednostavno omogući normalan život ljudima tamo. Znači, budžet Republike Srbije definiše i davanje iz budžeta Srbima koji se nalaze na prostoru Kosova i Metohije.

Na poslanicima je ovde svima da se izjasne šta misle o problemima koji su se desili u istom trenutku i od strane Srba koji žive, koji imaju problema u Crnoj Gori i oni koji imaju u Makedoniji i oni koji imaju u Republici Srpskoj i kako to da odjednom preko noći projekat velike Albanije počinje da živi na ovim prostorima, to su sve teme o kojima možemo ovde da pričamo…

(Marko Đurišić: Ne možemo reč da dobijemo, pa zato pričamo. Ko je glasao za Kadrija Veseljija?)

…pa čak i kada je u pitanju budžet Republike Srbije, a pogotovo kada je Centralni registar kao…

Zahvaljujem vam predsedavajuća.

Završila bih na kraju da se vlast osvaja na izborima, a ne na ulici i nikakvi žuti prsluci neće doneti vama, ni građanima Srbije na nešto dobro. Prema tome, plan, program, predlog, rešenja izvolte, dajte neka građani odluče o tome na izborima.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, tajkune smo nasledili kada smo došli 2012. godine kao SNS i naplatili im porez.

Kada pitate odakle suficit, pa suficit od naplate poreza tajkuna koji su plaćali porez vama u džepove do 2012. godine, a nama su plaćali u budžet.

Pričate o tome da je uporedivo Vuk Jeremić i Oliver Ivanović i pričate o tome kako mafija vlada na Kosovu. Treba da vas je sramota. Vi ste postavili granica između Srba i Srba na Jarinju i ni jednu reč nismo čuli u Skupštini Srbije ovde da je na pomolu humanitarna katastrofa na Kosovu, nego pričate o tome da jednostavno politiku podržavate Haradinaja i Tačija, a da su Srbi krivi što žive dole na Kosovu. To je jedna sramota sa kojom vi jednostavno ne možete da ovde u Srbiji i pred građane Srbije izađete uopšte da razgovarate na tu temu, pogotovo kada pričate o policiji i Vojsci.

Vi tvrdite o tome da podržavate povećanje plata policiji i vojsci, a tražite da se smanji budžet i govorite o tome kako podržava vlast, a ne govorite o tome kako jednostavno vode računa o miru i redu u gradovima Beograda, Novog Sada i Niša gde je povećan kriminal bio do 2012. godine i da je MUP po svim statistikama sada uspelo da reši određene slučajeve i da dovede pravdi sve one koji su u vaše vreme radili šta su hteli.

Treba da vas je sramota za ono što ste izjavili sada i treba da se izvinite pre svega ljudima koji rade u toj vojsci i MUP, zato što oni brinu o svim građanima Srbije, radu uopšte svih nas.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, pravda nije za SNS nego za sve građane Srbije. Pravda je ta da smo od 2012. godine morali da vraćamo dugove, one koje ste vi napravili do 2012. godine. Pravda je da za sve ono što ste radili do tada. Mi smo morali da uzmemo taj teret na svoja leđa i da dovedemo zemlju iz minus 3% pada društvenog proizvoda i uopšte svih privrednih aktivnosti do plus 4,2%. To nije tako jednostavno. Zbog toga su građani Srbije i prepoznali SNS da može da izvuče zemlju iz ambisa u koji ste je vi gurnuli.

Što se tiče toga da u budžet treba, kroz raspravu, da se provuku u blato i poslanici koji rade u državnim institucijama, oni nisu zaposleni kao poslanici u visokim školama, nego su zaposleni kao profesori, učili su neke škole, završili državne fakultete, magistrirali, doktorirali i imaju izbor u zvanja.

Prema tome, nemojte to da radite, jer mnogo toga što bi mi mogli da pričamo o vašoj kadrovskoj strukturi, o tome kako ste vi i vaše kolege završavali škole i gde ste sve radili i kako ste budžet Srbije trošili na vaše potrebe, ne bi išlo nikome ovde u korist. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, evo, privodimo kraju ovu načelnu raspravu. Ono što moram da kažem, i ono što smo imali prilike da čujemo da neki poslanici smatraju da se mnogo toga nije čulo – čulo se i mislim da je uvek zaista dobro da ministri imaju dovoljno razumevanja da traže najbolja rešenja koja treba da određenim zakonskim predlozima daju, da i čak ona koja su možda negde imala i manjkavosti, da ne treba praviti grešku ponovo dva puta i zbog toga ne treba gledati to sa te strane da neko ne želi ili neće da uradi određene promene u zakonu, kao što smo imali prilike, koleginice, da čujemo kada su mame u pitanju.

Tu ima dosta zakona koji se kose u svojim nadležnostima, a koji su problemi navedeni. Mi znamo da, recimo, postoje različita stanovišta kada su u pitanju mame, pogotovo kada su u pitanju žene poslodavci i kada su u pitanju, recimo, država, kao što je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja i mislim da je negde rešenje uvek dobro da se radi, uzimajući u obzir sve relavantne subjekte zainteresovane za određenu temu. Stoga mislim da će sigurno ministarstvo i za finansije i za rad i socijalna pitanja naći određene predloge rešenja koji će zadovoljiti određene ciljne grupe koje sada imaju zaista problema kada su u pitanju finansiranje, recimo, porodiljskih odsustva, žene koje se bave malim biznisom.

To je ono što, recimo, i uz podršku Udruženja poslovnih žena zaista znamo koji su problemi. Mislim da rešenja moraju na određeni, egzaktniji način da se kreiraju.

Da postoji sigurno dobra želja i politička volja da se izađe u susret svima je sigurno i to što smo u diskusiji imali prilike da čujemo da treba veći i jači doprinos dati poljoprivredi. Mi ćemo posle ove načelne rasprave imati sednicu Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, gde ćemo imati i predlog određenih rešenja, kao što su amandmani odbora, za određena viša izdvajanja za poljoprivredu, i to tačno definisano sa kojih pozicija. Ministarstvo finansija je izašlo u susret sa svojim pozicija da izvrši preraspodelu.

Ali, moram da kažem da pored toga postoji želja i da se određeni zakoni, kao što su naknade u svojim predlozima koji su dati zaista daju rasterećenje privrede. I to je ono što danas moramo da kažemo kada određeni poslanici govore o tome kako ne postoji želja uopšte da se privatni sektor podrži.

Prvi put u budžetu Srbije mi imamo podršku privatnog sektora, prvo kroz smanjenje obaveznih poreza i doprinosa od 1%, drugo kod smanjenja naknada. Na taj zakon i izmene i dopune zakona smo čekali jako dugo. Čekali smo četiri godine dok su prošle sve ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija. I to rasterećenje privrede, za šta čak ni sami poslodavci nisu znali, nego su saznali od ministra finansija, kada je imao jedan skup, kada je prezentovao svoj budžet, tek onda su suštinski videli koliko će to doprineti tome da se otvori taj jedan bolji investicioni ambijent. Šta to znači za građane Srbije? Znači nova radna mesta, znači novo zapošljavanje.

Upravo ovi rezultati koje danas imamo, koji kažu da od 2014. do 2018. godine je otvoreno 370 hiljada novih radnih mesta, su u stvari rezultati svih ovih napora od četiri godine, pa na kraju krajeva, i ovog parlamenta.

Imali smo tri saziva od 2012. godine. Doneli smo preko 600 zakona i akata i dokumenata, tumačenja i odluka, kojima smo mnogo toga promenili u Srbiji. Možda neki ljudi to ne vide i možda jednostavno ne žele da priznaju naši politički neistomišljenici, ali svakodnevni život pokazuje da se mnogo toga napredovalo od 2012. godine do danas. Ono što ne mogu da razumem, ne samo kao poslanik SNS, nego kao čovek, da jednostavno ne priznate da postoji poboljšanje u svakodnevnom životu i same privrede i samih građana Srbije, koji su i korisnici budžeta Republike Srbije.

Znači, ovaj budžet po prvi put posle šest godina prelazi iz onih okvira u kojima je funkcionisao 2012. godine, a to su velika zaduživanja, veliki budžetski deficit. Čak je 163 milijarde dinara deficit za 2009. godinu bio.

Kada su najveća dugovanja, najveće tranše kredita, kada smo plaćali godišnje samo kamatu na kredite po 1,5% milijarde evra plus glavnica koja je išla, dolazite u situaciju da imate projektovan budžetski deficit sa svega 22,9 milijardi dinara, što je 0,5% BDP, dolazite u situaciju da tri godine uzastopno imate suficit, što znači da ste u prošlosti nešto naplaćivali. Kada su u pitanju prihodi, odnosno porezi pokazuju u stvari veliku odgovornost svih politika vlada koje su bile od 2012. godine do sada i kada je gospodin Vučić bio predsednik Vlade i sada kada je predsednik države i kada je gospođa Ana Brnabić praktično nasledila dobru ekonomsku sliku Republike Srbije i nastavila takvu politiku zajedno sa svojim timom.

Znači, ono što pokazuje u stvari ovaj budžet jeste mi da posle šest godina govorimo o tome kako raspodeliti budžet da zaposleni u državnim institucijama, da penzioneri imaju mnogo veća primanja, znači da imaju povećanja, govorimo o tome da imamo mnogo veće ulaganje, investicije, pogotovo kada je u pitanju infrastruktura, da sada govorimo o tome da je to izbalansirano, uravnoteženo davanje i kada su u pitanju troškovi i kada su u pitanju prihodi i, na kraju, imamo i onaj deo koji je jako važan, taj treći element koji govori upravo o subvencijama, koji govori o podsticaju, povećanju konkurentnosti privrede. Moram reći da onoga trenutka kada vi rasterećujete privredu i kada u razgovoru sa sindikatima podižete taj minimalac sa 24.000 dinara mesečno na 27.000 dinara mesečno, pokazuje zaista da Srbija se kreće u jednom razvojnom svom trendu i da će te privredne aktivnosti biti sve učestalije i sve veće i veće. To je u stvari onda interes države da i ne samo strani, nego i domaći investitori otvaraju nova radna mesta.

Mi imamo ovde izmene i dopune Zakona o ulaganjima. Upravo smo tim zakonom još pre dve godine izjednačili status i domaćih i stranih investitora. Znači, država se i dalje opredelila da preko 100 milijardi dinara daje podršku, odnosno daje subvencije kako privredi za mala i srednja preduzeća 17,75 milijardi dinara, tako i poljoprivredi 41,5 milijardi. Nemojte da zaboravite da je 2012. godine to bilo 19 milijardi. To znači da je dupliran praktično iznos predviđen za buduću podršku poljoprivrednicima. Za turizam 1,27 milijardi dinara. Nemojte da zaboravite da smo uveli 100 hiljada vaučera za turističke usluge svake godine u Srbiji. Za kulturu znači sada imamo izdvojena jako velika sredstva za investiranje u izgradnju kulturnih objekata. Koncertna sala i rekonstrukcija svih objekata koji se odnose na kulturne aktivnosti. Imamo i deo koji se odnosi na železnicu i same puteve koji je nama od velikog značaja.

Po prvi put pričamo o penzijama gde budžet Republike Srbije ne učestvuje sa 54% učešća, kada govorimo o ukupnim iznosima za isplatu penzija, nego govorimo o svega od 27,4%. To znači da je Srbija krenula pre svega racionalizovala svoje troškove, a s druge strane povećala rapidno svoje prihode, i to znači da Srbija zaista ima stabilne finansije.

Da li su dovoljna povećanja za penzionere od 8-13%, za državne institucije od 7-12%? Naravno da nisu. Uvek kada govorite o tome kolika treba da budu povećanja, treba da budu u skladu sa mogućnostima prihoda, odnosno prihodne strane budžeta. To znači da je Srbija u stvari na putu da i dalje napreduje i da taj rast o kome govorimo… Rast je ukupan broj privrednih aktivnosti uvećan u odnosu na prošlu godinu, znači, kada gledamo 12 meseci sa 31. decembrom za prethodnu godinu. Kada govorimo o tom rastu, znači, mi moramo da postavimo pitanje – koje je to početno stanje? Naše početno stanje za projektovani budžet za sledeću godinu je 31. decembar prethodne godine. Znači, ukoliko smo ustanovili da u prethodnoj godini, znači ovoj sada, imamo rast 4,2%, mi smo konzervativno kao država rekli – imaćemo 3,5. Ako se setite, prošle godine smo rekli da će biti 3,5% rast, ali je on došao na 4,2. To znači da smo mi sada krajnje strogo rekli – biće taj rast od 3,5% BDP, on će biti sigurno preko toga.

Vi ste svi primetili onoga trenutka kada su sve međunarodne organizacije, koje se bave finansijama, pa bogami i Fiskalni savet, kada su videli da taj rast prelazi 4%, odmah su krenuli da rade određene ocene kako treba da izgleda metodologija povećanja penzija, kako treba u stvari da se penzije usklađuju. Svako je počeo da traži određene modele kako treba povećavati plate.

Na kraju krajeva, moram da kažem da ona kritika koja se odnosi zbog čega nije donet uopšte zakon o platnim razredima, mislim da je dobar trenutak što se to odložilo za godinu dana, a upravo zbog toga što su mnoge kategorije dale svoje kritike, pogotovo deo koji se odnosi na sindikate obrazovanja koji nisu bili zadovoljni sa ovim Predlogom zakona o platnim razredima. Mislim da očito treba još vremena da bi u društvu se postigao jedan konsenzus kada su u pitanju platni razredi, da bi stvarno na jedan pošten, krajnje korektan način sve institucije sa svojim zaposlenima bili na određeni način pravedno raspoređeni kad su u pitanju plate.

Tako da ovi zakoni koji su dati uz budžet, uz Predlog budžeta Republike Srbije za sledeću godinu, su u stvari sastavni deo politike, razvojne politike, ne samo ekonomske, već i politike koja se odnosi i na obrazovanje i na kulturu i na deo koji se odnosi na zdravstvo, a gde je dat poseban fokus na taj deo koji je potreban svim građanima da se razvije.

Ono što je najvažnije da se kaže je da su i Skupština Srbije i Odbor za finansije razgovarali sa svim institucijama koje su u nadležnosti rada Skupštine, kao što su REM, Komisija za hartije od vrednosti, Agencija za energetiku. Imali smo razgovore i sa onim institucijama koje su, takođe, sastavni deo budžeta, ali podnose izveštaje Odboru za finansije.

Što se tiče budžeta za 2019. godinu, mislim da smo po prvi put otvoreno pričali o tome da li su određene institucije zadovoljne Predlogom budžeta, što se tiče i njihovog finansijskog plana. Mislim da su svi bili na stanovištu da je ovo dobar trenutak kada je Srbija zaista ušla u mirne vode, što se tiče javnih finansija, da politički izazovi koji postoje jednostavno su predvideli sve moguće rizike koji se nalaze u ovom budžetu.

Zbog toga u Danu za glasanje, smatram da i oni koji se možda i politički ne slažu sa SNS i sa njihovim koalicionim partnerima za ovaj budžet, zaista treba da podrže ovakav jedan program Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege poslanici, imali smo prilike juče i danas dosta toga da čujemo kada je u pitanju rasprava o budžetu i prateći zakoni i da se u stvari karakteristike ovog budžeta nalaze između potreba građana Srbije i mogućnosti države da odgovori tim potrebama građana.

Ono što je važno reći je da je SNS prepoznala koje su potrebe građana, ali u skladu sa mogućnostima i svim onim dugovanjima koje je imala u proteklim godinama i rešavala na krajnje odgovoran način kroz ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju sačinila ovakav budžet.

Ono što je važno, to je da po prvi put posle ovih četiri, pet godina u kojima smo sprovodili teške reforme, kada je u pitanju ekonomija Srbije, imamo ovako koncipiran budžet na krajnje konzervativnim parametrima, a to je 3,5% planirani rast za sledeću godinu, zatim, 2,3% nivo inflacije i deficit od 0,5% BDP.

Juče smo imali prilike da čujemo da suficit u budžetu nije dobra ekonomska kategorija. Podsetiću vas da su pojedine države redovno u određenim svojim javnim finansijama imale suficit, kao npr. Japan, i onda je u vreme kada je došao u velike, katastrofalne ekonomske situacije, usled elementarnih nepogoda, upravo imao tačno definisan kontrolisan deficit.

Prema tome, nije istina da suficit dolazi iz pogrešno planiranih javnih finansija, već je ono što je Srbija uradila i za šta sada ima zaista pohvale od svih međunarodnih institucija naplatila dugove iz prošlih godina, pogotovo kada su u pitanju prihodi u budžetu od strane određenih poreskih obveznika. I to je ono zbog čega danas kada pričamo o vremenu mirnih voda javnih finansija velika stvar. Znači da ste uspeli kroz ekonomske reforme da uredite, da sredite svoje finansije, da napravite održive, da onoliko koliko prihodujete, toliko i rashodujete, ali da i one dužnike koji su na račun ove države i svih građana Srbije radili, a u saradnji sa onima koji su vladali do 2012. godine, uspeli da ih uvedete da posluju prema zakonima Republike Srbije. To znači da ne postoje više tajkuni koji će projektovati budžet Republike Srbije, nego postoji zakon i svi smo pred tim zakonom isti.

Ono što je važno kada govorimo o budžetu za 2019. godinu, to je pitanje šta budžet donosi građanima Srbije? Ovako dobar, izbalansiran budžet, koji govori o podjednakoj osnovi za prihode, da može da da rashode i povećanje plata i penzija, a da istovremeno može da obezbedi velika sredstva za kapitalne investicije, govori i o tome da je to jedan od najvažnijih uslova za otvaranje novih radnih mesta, za otvaranje novih fabrika, ali i za dalje povećanje plata i penzija i povećanje uopšte rasta naše privrede.

Nije istina da je, kada govorimo o rastu, Srbija maltene, kad slušate neke ovde poslanike, na zadnjem mestu. Postoji jedna studija Svetske banke, kada je u pitanju uopšte upoređivanje zemalja zapadnog Balkana, i jednostavno ona, kada govori o Srbiji, upravo govori o tome da je Srbija prema procenama ostvarila privredni rast koji je zaista nezabeležen, pogotovo kada posmatramo stope rasta još od 2008. godine. To vam stoji na strani 69. i govori o tome da je privredni rast nastavio da podstiče stvaranje novih radnih mesta i bolje ishode na tržištu rada. Značajno je fiskalno prilagođavanje za posledicu imala rekordni nizak fiskalni deficit od 1,4% te 2012. godine i da je poboljšanje rezultata bankarskog sektora, takođe, jedan od uslova koji je doveo do tog rasta. Predviđeno je postepeno povećavanje rasta i kaže da do 2019. godine treba da bude 3,5%. Srbija je uspela da izađe sa rastom od 4,2%.

Prema tome, nemojte da stavljate neke podatke jednostavno u javnost koji nemaju svoje uporište. Zato što procene koje rade određene međunarodne institucije su isključivo procene koje govore o tome da je to nešto što planiraju za Srbiju a onda kad se uspostavi činjenično stanje da Srbija mnogo toga bolje uradi, čak rekordnim svojim rezultatima, onda se svi oni začude. Tako je bilo isto kad je MMF planirao za 2016. godinu rast od 1,8%, i to je Fiskalni savet pisao, pa smo izašli sa rastom od 2,6% procenata. Isto ovo stoji sa rastom od 3,5% za 2018. godinu, pa smo došli do 4,2%.

Prema tome, ne treba u javnosti dezavuisati građane Srbije o tome da ne postoji poboljšanje u ekonomiji Srbije, jer građani to vide oko sebe. Da li je to dovoljno za svakog građanina ponaosob i njegovu kuću? Naravno da nije. Zbog toga Vlada Republike Srbije, uopšte parlament Srbije, pomaže u tome da se kreira jedna bolja ekonomska politika i bolji privredni ambijent da bi otvorio još veći broj fabrika, još veći broj radnih mesta. Premijerka na čelu Vlade insistira da prelazimo u jednu ekonomiju koja je zasnovana na investicijama, u jednu ekonomiju zasnovanoj na inovacijama, znanju i da bi upravo ovaj ekonomski rast prešao od 4,2% i sledeće godine išao u visoke stope rasta.

Gde smo bili 2012. godine, gde smo danas? To možete sami da vidite, pogotovo, ne samo kada su u pitanju ekonomski rezultati, nego svakodnevni život građana. Kada govorimo o onom rastu i kada govorimo uopšte o strukturi prihoda i rashoda, pogotovo rashoda za budžet za sledeću godinu o poljoprivredi, onda možemo da kažemo da je 2012. godine bilo izdvajanje iz budžeta 19 milijardi dinara. Planirana izdvajanja za sledeću godinu su 41,5 milijardi dinara. Znači, duplo veći je planirani budžet za ovako nešto.

Dolazimo u situaciju da na odboru, recimo, imamo predloge naših kolega iz PUPS koji kažu da to nije dovoljno. Ministar je uvek otvoren za razgovore po ovoj temi i kada govorimo o poljoprivrednim zadrugama trebi reći da je SNS prva koja je predložila Zakon o zadrugama, koji je donesen pre dve godine, o kome oni koji su vodili državu do 2012. godine uopšte nisu razgovarali, niti su razmatrali ovako nešto.

Ono što zaista smatramo za potrebu jeste da treba podržati poljoprivredne zadruge i mislim da ćemo u razgovoru i sa ministrom finansija videti da to pomognemo. Ministar je zaista uvek otvoren za razgovor i mislim da to znatno menja uopšte sliku o tome i o Srbiji kako budžet Srbije treba da izgleda za sledeću godinu.

Priča o promeni metodologije Zavoda za statistiku, pa se na osnovu toga sada mi nešto ovde brojkama se igramo, jednostavno ne stoji. Evropska unija ima svoj Međunarodni zavod za statistiku zove se Eurostat i on diktira u stvari statistiku, kako treba posmatrati određene stvari u ekonomiji i kako baratati ciframa, a upravo zbog toga da bi imali adekvatnog partnera, kada pričaju uopšte o kreditnim linijama i Centralne evropske investicione banke i svih država, ne samo članica EU, već i onih članica koje žele da budu članice EU, a to su zemlje zapadnog Balkana.

Znači, penzije i plate, mislim da su danas dosta i juče govorili o tome, o povećanju plata i penzija, o tome da Fiskalni savet ima svoju kritiku zbog čega se plate u državnom sektoru podižu 7%. Ne treba zaboraviti da su one smanjene 10%. Mislim da je taj deo povećanja od 7% adekvatan, da je negde data prednost upravo penzijama da one porastu na mnogo većem nivou od 8 do 13%.

Ono što je još važno reći jeste da kritika na nivou investicija i ulaganja u kapitalne investicije, koje iznose 220 milijardi dinara ove godine, a da treba da budu 300, jednostavno pokazuju da smo se vodili tim putem da treba ići u što veće investicije, ali da se ne može sve odjednom uraditi. Ne možete rasteretiti poslodavce za poreze i doprinose u stopi od 63 do 60%, od 3%, jer to iznosi 36 milijardi dinara manje prihoda u budžetu. Ministarstvo finansija je dalo predlog od 1% rasterećenja, i to je 12 milijardi dinara manje prihoda u budžetu.

Prema tome, treba biti realan. Kada govorimo da smo za šest godina uspeli, kao država, da transformišemo našu ekonomiju gde je bila stagnacija i pad kompletne ekonomije, u visoke stope ekonomskog rasta u rastuću, smanjenje inflacije, u prepolovljenom procentu uopšte kada je u pitanju nezaposlenost. Ovakav budžet donosi jednu sigurnost i predvidivost svim građanima Srbije, ne samo poslodavcima, nego svakom od nas.

Kada govorimo uopšte o delu koji se odnosi na konkretne projekte, imali smo prilike da vidimo da će se strateški projekti zaista finansirati od strane države u sledećoj godini i ono koje se odnosi na energetiku, ali mislim da je veliki fokus dat upravo na zdravstvo, na zdravstvene institucije, i to je ono što je važno, ali ja bih rekla da je po prvi put prepoznata podrška ženama u promociji ženskog inovativnog preduzetništva, a za šta je dato preko 100 miliona dinara, predviđeno za sledeću godinu, i za promociju i popularizaciju inovacija, inovacionog preduzetništva sa 60 miliona dinara.

To je u stvari onaj strateški cilj prema kome mi idemo, a to je da svi projekti u budućnosti zaista treba da budu podržani od strane jednog globalnog procesa digitalizacije, uopšte i privrede i obrazovanja. Tu Ministarstvo obrazovanja zaista radi krupne korake u kojima ne možete sada videti konkretne rezultate, jer ono što pokrenete možete tek za određeni broj godina videti kao konkretne rezultate.

Ono što je važno reći, po prvi put, jeste da se sada izdvaja duplo manje iz budžeta Srbije, kada su u pitanju penzije. To znači da Fond za PIO zaista radi na krajnje odgovoran i dobar način i da se porezi i doprinosi slivaju od svih privrednih subjekata, a to znači da privreda radi. Svi oni koji tvrde da to ne postoji i da su ti pokazatelji jako mali, jednostavno žele na zlonameran način da minimiziraju uopšte rad Vlade Srbije, počev od 2012. godine, počev od 2014. godine, i kada je SNS učestvovala u Vladi Srbije i kada je imala premijera, gospodina Aleksandra Vučića, a sada predsednika države, i sada kada ima gospođu Anu Brnabić. Mislim da brzina kojom se Srbija kreće, kada je u pitanju uopšte ekonomija, je nezaustavljiva.

Važno je reći da mi imamo političke izazove koji jednostavno mogu sutradan da utiču na život svih nas i mislim da je ono čime se na krajnje odgovoran način vodimo, to je da kritika upućena, Fiskalnog saveta, da se mnogo toga ulaže u Vojsku pokazuje jednu zlonamernu činjenicu i pokušaj da se kaže da Aleksandar Vučić zvecka oružjem i da zbog toga želi na određen način da vodi svoju politiku, ratnu politiku.

Reći ću vam jednu činjenicu o kojoj verovatno vi svi mnogo toga znate, ali ne želite da govorite o tome. Ulaganje države u namensku industriju predstavlja veliki doprinos u izvoznoj strategiji jedne države. I vi znate da se Srbija uvek kada je u pitanju namenska industrija vodila time. Time mi obezbeđujemo veće prihode uopšte kada su u pitanju porezi i doprinosi za budžet. I nemojte prebacivati ovako jednu dobru ekonomsku strategiju na polje politike gde želite da se obračunate sa svojim političkim neistomišljenicima, sa SNS i gospodinom Vučićem, na ovaj način, plašeći građane Srbije o tome kako je zbog toga u stvari napravljen ovakav budžet i data određena sredstva vojsci i policiji.

Mislim da je to jako važno reći ovde u parlamentu da bi građani znali pravu istinu. Za sva pitanja, naravno, uvek treba odgovarati i reagovati i mislim da ovakav budžet Srbije u sedećoj godini treba da donese mir i stabilnost kada su u pitanju život svih građana Srbije.

Naravno da ćemo o ovom budžetu i ovim svim predlozima koje smo imali kada je u pitanju i poljoprivreda i možda i izmena i dopuna nekih zakona možda razgovarati kroz određene amandmane Odbora, ali sve u svemu moram da vam čestitam, gospodine ministre. Mislim da po prvi put imamo ovakav budžet koji će zaista dati, obezbediti da se potrebe građana Srbije zadovolje u što većoj meri. U danu za glasanje SNS će podržati ovakav predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, javljam se po tačkama dnevnog reda koje su sastavni deo ove sednice koji govore o utvrđivanju predloga odluka o davanju saglasnosti Skupštine na finansijske planove koji se odnose na REM za 2019. godinu i na izmenu pojedinačnih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana za REM za ovu godinu, 2018. godinu, i davanje saglasnosti za Finansijski plan za 2019. godinu Agenciji za energetiku.

Na Odboru koji je održan 23. novembra naš zadatak Odbora za finansije je bio da razmatramo ove predloge finansijskog plana i da donesemo odluke i uputimo predlog Skupštini, s obzirom da su u nadležnosti rada Skupštine ove dve institucije sa svojom nezavisnošću, ali treba reći da inače one svoje prihode stiču same na tržištu iz određenih naplata dozvola i sertifikata. Tako recimo za REM, s obzirom da je došlo do povećanja određenih troškova usled sudskih sporova, usled učešća, odnosno primanje naše regulatorne Agencije za elektronske medije u svetske, odnosno evropske institucije, došlo je do potrebe za povećanje troškova kada su u pitanju troškovi putovanja i ono zbog čega smo mi u stvari dali svoju saglasnost to je da je svega 3,5% ukupnih troškova u finansijskom planu REM-a povećano za osam miliona, trebali smo da damo svoju saglasnost da bi oni svoje funkcionisanje vršili prema zakonu.

Svako drugo stopiranje ovakvog posla jednostavno dovelo bi u problem rad REM-a i zbog toga je naš zadatak bio da donesemo ovu odluku, kao i odluku kojom ćemo dati saglasnost na finansijski plan za sledeću 2019. godinu.

Moram da kažem da su oni projektovali svoje povećanje plata svega 5% iz prostog razloga što je ta odluka bila pre same odluke o budžetu o povećanju plata koje je država dala svojim budžetom i Ministarstvo finansija od 7%, iz prostog razloga što su oni jedino tako u mogućnosti na osnovu svojih prihoda.

Ista je priča i kada govorimo o Agenciji za energetiku. NJihova mogućnost na osnovu prihoda je da povećaju svoje plate svega 3%. Tako da mislim da smo detaljno razmotrili ove finansijske planove na sednici Odbora i doneli odluku da ih usvojimo. Tako da molim narodne poslanike da kada bude glasanje bez obzira na stranačku pripadnost da ne bi sprečavali i rad ovih institucija koje su u nadležnosti rada Skupštine, prihvatimo i izglasamo i damo podršku za ove finansijske planove.

Moram reći da na Odboru za finansije i kada je bilo pitanje budžeta imali smo jednu konstruktivnu raspravu u prisustvu i ministra i njegovih saradnika i Fiskalnog saveta i moram reći da je najveća zainteresovanost bila sada na Odboru. Od 17 članova, 16 je bilo prisutno. Odbor jeste trajao dugo, ali mislim da su svi imali prilike da kažu svoje dileme kada je u pitanju sam budžet. Dobili su odgovore. Razrešene su mnoge dileme i mislim da po prvi put sada imamo ovakav budžet koji jednostavno nema više stege koje se odnose na ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju i mislim da i građani Srbije su imali prilike da čuju kako će budžet za 2019. godinu izgledati i stoga mislim da i ova rasprava u parlamentu treba da doprinese svim građanima Srbije uverenje i podršku tome da država zaista misli o interesima građana Srbije i o njihovim potrebama. Stoga mislim da i ova rasprava i ove nedelje i sledeće po amandmanima će ići u tom smeru. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo mnogo tema, počev od Alan Forda, do toga kako ne treba usvojiti Predlog odluke o davanju saglasnosti na izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda na finansijski plan REM-a.

Šta to znači? To znači da se uopšte obim sredstava nije promenio, da su unutar stavki i suštinski REM promenili određene pozicije i to pokazuje, u suštini, da onaj ko je hteo da priča nije hteo ni da čuje, ni da pročita kako glasi tačka dnevnog reda.

REM je institucija koja u nadležnosti rada Skupštine Srbije. Ona ima, znači, ona ne prima pare iz budžeta, ona stiče sredstva kojima raspolaže slobodno na tržištu na osnovu naplate naknade za medijske usluge. I, ta cena naknada se nije menjala, ali se promenio način na koji oni raspolažu unutar samih finansijskih sredstava i pozicija. Time što je Odbor dozvolio i usaglasio tu izmenu, samim tim je dozvolio da REM zaista može da koristi određena sredstva u skladu sa zakonom. U protivnom ne bi mogao da koristi.

Znači, nema povećanja sredstava. To je vrlo bitno da kažemo istinu, kada govorimo uopšte o nekim tačkama dnevnog reda. A, mi smo danas slušali, ne samo o REM-u, nego smo slušali o Fiskalnom savetu kako je nešto rekao, a u stvari je potpuno suprotno rekao, onda smo slušali o restituciji kako smo smanjili sredstva kao država, što uopšte ne stoji, jer 64.000 ljudi čeka da se završe postupci, jer jednostavno ne mogu da dokumentaciju koja se odnosi na imovinu, brojeve parcela završi zbog nekih loših premera i predračuna katastara koji su dugo godina za nama.

Drugo, imamo priču o tome da vila „Mir“ treba da bude rekonstruisana zarad toga da bi neko bio. Ukoliko ne znate, strane delegacije su gosti tih svih rezidencijalnih objekata, a ne pojedinci.

Prema tome, nemojte da obmanjujete narod ovde kada govorite na neku temu, a ne znate uopšte šta pričate, nego pričate isključivo zbog toga da biste pravili marketing vašem tom novom savezu, na neki arhaičan način, pri tome spominjući neke pare i neke pronevere novca koje jednostavno, prvo nisu ni dokazane, a drugo i ne postoje. Ali, u stvari, vi uvek polazite od sebe, jer ste vi ti koji su vaši partneri i te porodice i majke oštetili, jer je budžet grada Beograda bio oštećen za 1.200.000.000. Preko 200.000.000 je ostalo neisplaćeno porodiljama naknada u Beogradu do 2013. godine. Znači, vi morate prvo svog predsednika, odnosno mentora, gospodina Đilasa da pitate kako je on raspolagao parama? Gde je taj novac od tih 300.000.000 evra što je prošlo kroz njegove firme? Odakle samo 25.000.000 ostalo na njegovoj imovini? Gde su ti ostali novci?

Znači, morate jednostavno da uđete potpuno u analizu vaših stranačkih partnera sa kojima predstavljate taj savez. I, na kraju krajeva, ako već hoćete da se bavite temom kao što je Alan Ford, postoji jedan lik koji se zove „No 1“. On kaže, jednostavno govori o tome da ono što obećavate, ne treba da obećavate, nego treba da izvršite. E, mi to radimo. Mi ne obećavamo mnogo, ali zato radimo posao od kojeg građani Srbije zaista vide rezultate. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na deo koji obuhvata rešavanje posledica poplava.

Ono što treba zaista ponoviti ovde je da smo u saradnji sa EU od 2014. godine imali rešavanje posledica od nezapamćenih poplava od 120 godina, kažu da se nisu pojavile takve poplave kao što su Srbiju zadesile. Ali, ono što je važno reći je da je Srbija u 2015. godini potpisala sporazum sa EU o mehanizmima koji se odnose na saradnju sa civilnom zaštitom. Time je, u stvari, obezbeđena izgradnja 160 novih kuća i 870 rekonstrukcija kuća, što je 112 kuća više nego što je planirano. Pored toga, 16.000 porodica dobilo je seme i đubrivo. Ono što je važno reći je da su 63 opštine dobile ukupne vrednosti preko 60 tona insekticida da bi se obezbedio normalan život ljudi koji su zahvaćeni ovom nepogodom.

Najvažnije je reći da je Srbija do 2012. godine zaista neodgovorno vodila politiku koja se odnosi na vanredne situacije, i to su svi oni koji danas nama drže lekcije o demokratiji, a koji bi da vešaju, ubijaju i siluju. Ali, ono što pokazuje budžet, predlog za 2011. godinu, za vanredne situacije bilo je predviđeno 800 miliona dinara, za 2012. godinu 950 miliona dinara. Danas i prošle godine su to cifre koje pokazuju pet milijardi i 494 miliona i šest milijardi i 144 miliona, kojim pokazujemo da zaista radimo na preventivi i očuvanju ljudi, materijalnih sredstava i državnih institucija, kada su u pitanju ove nepogode.

Tako da u danu za glasanje zaista o ovim amandmanima treba ozbiljno razmisliti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, moj amandman odnosi se na umanjenje posledica od poplava, koji treba da bude sastavni deo člana 2. To je ono u stvari što bi trebalo da da poseban akcenat na sve ono što smo proživeli.

Vrlo je važno da se ovaj zakon oslanja na nacionalni program upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda, kao jedan od skup svih iskustava koje smo prošli, pogotovo kada govorimo o posledicama od poplava iz 2014. godine i vrlo je važno da ti godišnji planovi sadrže uvek šest komponenti. Te komponente, pored izgradnje i razvoja samih institucija, koje treba da rade i na prevenciji, ali i na sanaciji posledica od ne samo poplava nego svih elementarnih nepogoda, treba da sadrže identifikaciju, praćenje samog rizika. Znači, to što se desilo 2014. godine mi danas pratimo i zbog toga na adekvatan način odgovaramo i za to, naravno, postoje određena finansijska sredstva.

Postoji identifikacija i praćenje rizika, kao i strukturno i nestrukturno smanjenje rizika, zatim sistemi ranog upozoravanja i sprečavanja elementarnih nepogoda, među kojima su i poplave, ali, jedan od najvažnijih delova ja mislim da je strategija finansijskog upravljanja vanrednim situacijama. Samim tim smo uspostavili jedan mehanizam uz pomoć kojih iz fondova možemo na određeni način da povlačimo sredstva promptno, zatim smo uveli osiguranje od samih rizika i, na kraju, onaj najvažniji deo, koji se odnosi na sama partnerstva država.

Tako je kroz IPA fondove Srbija povukla 22 projekta u vrednosti od preko 15 miliona i 700 hiljada evra, samo u periodu sanacije naših problema koje smo imali, kada govorimo o samim vanrednim situacijama. Ali, važno je reći da od tih 22 projekta, 10 su se odnosili isključivo na poplave i oni su vrednosti od 10 miliona i 300 hiljada evra. Ono što je važno reći, to su programi prekogranične saradnje.

U danu za glasanje mislim da je jako važno da svi razmislimo uopšte o ovim amandmanima, bez obzira da li će oni biti usvojeni. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, moja amandman se odnosi na član 1. i dodatak stava koji kaže da ovaj zakon praktično donosi do održivog razvoja i razvoja Srbije uopšte, ali sa posebnim osvrtom na poplave. Zbog toga što smo svi svedoci da smo od svih elementarnih nepogoda, sa svih strana države, suočeni sa poplavama.

Kada pogledate, ako krenemo samo od 2014. godine da vidimo koji su rezultati praktično i države i elementarnih nepogoda, onda ćete videti da je to sastavni deo budžeta i jako utiče i na naš ekonomski rast. Da nije bilo takvih poplava koje su obuhvatile dve trećine opština Srbije, i prema studijama UN, obuhvatile 20% ukupnog stanovništva Srbije, i kada je praktično došlo do jednog troška od 1,7 milijardi evra i ukupnog učešća u BDP od 4%, kada govorimo o troškovima za sanaciju svih onih nepogoda koje su izazvane poplavama u maju 2014. godine, mi bi danas verovatno išli i više vrtoglavo kada govorimo o jednom ekonomskom rastu. Jer, štete koje su proizvedene onda, nisu samo direktne, koje su se odnosile na sanaciju, već predstavljaju i one indirektne koje se odnose posebno na ljude koji su izgubili svoju materijalnu imovinu, kada govorim o preduzećima i o njihovim zaposlenima, kao na primer što su privremeni gubitak posla i zaposlenje imalo 51.800 lica. Znači, to je ogroman broj ljudi koji je zaista izgubio pravo na rad upravo zbog ovih poplava, a procenjuje se da je 125.000 građana palo ispod granice siromaštva te 2014. godine.

Znači, poučeni takvim iskustvima, Vlade Republike Srbije koje su bile i 2014, kada je gospodin Vučić bio premijer, i sada kada imamo premijera gospođu Anu Brnabić, zaista svake godine su ulagali u tu preventivu i na kraju krajeva, 2016. godine UNDP je uradio jednu studiju, kojom je rekao da ulaganje, odnosno u prevenciju nije samo ulaganje u sanaciju, već je ulaganje u nešto što predstavlja investiciju, a ta investicija, kada pogledate i kroz same cifre, pokazuje višestruke.

Kada su UN uradile tu studiju finansijsku, tačno su utvrdile da na jedan dinar uloženi ne dolazi dva, nego tri do pet dinara praktično investicije, čime se čuva ono što se zove sanacija terena, a samim tim imate i povećanje praktično odbrane od poplava. Tako, kada pričamo o poplavama, one su se odvijale u određenim delovima države i 2016. godine, recimo imali smo u 11 opština ako se sećate, vanredno stanje zbog poplava kao što su Arilje, Lučani, Ovčar Banja, zatim Kraljevo, LJig, Čačak i Raška.

Tu se pokazalo da je bilo potrebe zaista preventivno delovati. Sad, one opštine koje su delovale preventivno, praktično nisu imale štete. Recimo, 2013. godine, baš opština Novi Pazar je uložila preko 420 miliona dinara iz njihovog budžeta i budžeta Republike Srbije i zaista ta šteta koja je trebala da bude izazvana poplavama se nigde nije ni osetila zbog toga što je na adekvatan odbranjen taj prostor.

U maju 2016. godine, Zapadna Morava, kao i Novi Sad u svojim određenim obodnim delovima takođe su bili obuhvaćeni poplavama i naravno da svi lokalni budžeti onda osećaju taj finansijski pritisak zbog koga treba reagovati, naravno i ljudstvo i štabovi lokalni, ali i Republika, kad zatreba i vojska, da zaista odbrane te delove Srbije.

Ono što je kao zaključak svega ovoga je da smo izvukli pouke iz 2014. godine, da smo kao odgovorna Vlada obezbedili sredstva i u budžetu iz 2016, 2017. i 2018. godine. Tako je u 2018. godini gospođa Ana Brnabić rekla da je obezbeđeno bilo dve milijarde dinara, ukoliko je potrebno zaista efikasno reagovati na majske poplave i bili smo spremni. Pokazali smo da određenim investicijama u preventivu preko 500 miliona evra do tada uloženih smo zaista kao jedan izazov odbranili se od poplava u maju ove godine i time se suštinski pokazalo da i ovaj zakon koji je pred nas sada došao suštinski je skup svih iskustava koje je Srbija imala, ali odgovorna ne samo spoljna i unutrašnja politika, već i ona monetarna politika, jer smo mi dobili šest novih donatorskih organizacija koje su spremne u svakom trenutku da nam pomognu kada je to potrebno, pogotovo kada je u pitanju sanacija teritorija od poplava.

Ti fondovi u stvari su finansijski mehanizmi uz pomoć kojih mi možemo na adekvatan način da reagujemo i ti fondovi u stvari pokazuju zaista koliko je Srbija shvaćena kao jedna ozbiljna država, pogotovo kada su konsolidacije javnih finansija u pitanju, kada su u pitanju ekonomske reforme koje sada daju rezultate i kao jedna stabilna država u tom finansijskom smislu, zaista, te finansijske organizacije su uvek spremne da sarađuju sa nama. Većina tih organizacija sarađuje sa Svetskom bankom, sa kojom mi imamo, naravno, direktne kontakte i direktne projekte, zatim, tu su pretpristupni fondovi Evropske unije i na kraju fondovi švajcarske državne institucije zadužene za ekonomske odnose.

Prema tome, mislim da je Srbija pokazala ovim zakonom da vodi jednu odgovornu finansijsku, budžetsku i ekonomsku politiku koja je jako potrebna da bi pogotovo u ovoj oblasti opstali i, na kraju krajeva, obezbedili sve objekte koji će u budućnosti doprineti zaštiti od poplava i smanjenju bilo kakvih troškova, ali sačuvati ne samo ljude i njihovu imovinu, već i posebne državne institucije od javnog interesa koji su važni za sve građane Srbije, kao što su Elektroprivreda, kao što je „Telekom“, kao što su Elektromreže Srbije, Naftna industrija Srbije, znači svi strateški objekti važni za budućnost Srbije.

U danu za glasanje naravno da ćemo podržati ove zakone i ove predloge, a nadam se da ćemo u jednom od sledećih amandmana zaista naći adekvatna rešenja kojima ćemo još bolje unaprediti ovaj Predlog zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, imali smo prilike danas dosta da čujemo o zakonskim predlozima koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova predložilo i ono što je Ministarstvo pravosuđa dalo i mislim da su ti zakoni dosta vremena čekali upravo zbog toga što je bilo potrebno rešiti velike probleme koji su se godinama nagomilavali upravo neodgovornim, neadekvatnim ponašanjem države svih Vlada do 2012. godine.

Mi smo imali prilike da vidimo, da recimo, kada pričamo o zakonima koji se odnose na upravljanje vanrednim situacijama da su zakoni doneseni 2009, 2011. i 2012, da oni nisu adekvatno odgovorili uopšte na situacije koje su se desile, recimo, 2014. godine. Tada je ugroženo, dovedeno u pitanje 1,6 miliona ljudi, njihoviH životi, odnosno njihova imovina koja je branjena od strane od strane Vlade Republike Srbije, svih raspoloživih sredstava, institucija, zatim u 119 opština na različite načine po različitim nivoima. Tadašnja šteta, od maja 2014. godine, je iznosila 1,7 milijardi evra.

Znači, bilo je potrebno zaista u što kraćem roku promeniti mehanizam funkcionisanja uopšte kad pričamo o vanrednim situacijama o odbrani, ne samo od poplava, nego i onih situacija koje su moguće kao izazovi da se pojave u budućnosti. Na osnovu takvih gorkih iskustava mislim da je jedan kvalitetan zakon danas pred nama poslanicima ovde i nakon svih sanacija koje je trebalo završiti u određenom kratkom vremenskom periodu, jer treba vratiti ljude koji su bili izmešteni iz svojih domova u svoje kuće, adaptirati, sanirati uopšte gradove i opštine. Mislim da je to jedno veliko iskustvo bilo, pre svega za građane Srbije, ali i za institucije koje treba da rade ovakav posao.

Kad pričamo o riziku, onda kažemo da treba predvideti, u stvari, sve scenarije moguće, adekvatno napraviti plan odgovora na te situacije i samim tim posledice koje treba da saniramo treba da budu minimalne. Znači, država je dužna da zaštiti život ljudi, svih građana Srbije, njihovu imovinu, ali i da zaštiti ono što je državna imovina. Pre svega, ono što je potreba svih građana Srbije, kao što je elektrodistribucija, sistem telekomunikacija, zatim institucije kao što su bolnice, škole i zbog toga se država odlučila na ovaj model, znači da spusti odgovornost na lokalne samouprave.

Inače, u svetu postoje dva modela. Jedan model je velikih država sa velikim brojem stanovništva, kao što su to Amerika, Kina, donekle i Rusija i deo koji se odnosi na države EU i svih drugih država koje su shvatile da svi oni ljudi koji su na lokalu najbliži građanima svih gradova i opština, nevladine organizacije, lokalne samouprave uz pomoć vojske, kada je to potrebno, na adekvatan način mogu da odgovore na ovakve rizične situacije.

Zbog toga smatram da je ovakav zakon prema ovakvom načinu kako je postavljen, a naravno u skladu sa nacionalnim planom za smanjenje rizika od vanrednih situacija, suštinski pokazao da ste uveli i vidove, odnosno finansijske mehanizme na osnovu kojih treba raditi upravo onu preventivu o kojima su moje kolege govorile, a ne lečiti posledice. Zaista za to treba svaki poslanik u ovoj sali da se založi i da glasa, bez obzira kojoj stranci pripada.

Na kraju krajeva, treba reći da kada govorimo uopšte o MUP, svako od poslanika treba da podrži uvek povećanje plata ljudi koji rade ovaj posao. NJihov posao u svakom vremenskom periodu je uvek jako težak, a ono za šta su plaćeni uvek je nedovoljno adekvatno, jer je stepen u stvari rizika njihovog posla veći, jer je način na koji oni jednostavno napreduju u svojim službama na kraju krajeva se i mnogo toga menja, uspostavljaju se nove direktive, nove smernice i u svetu i u EU, na kraju krajeva i u regionu i Srbija koja je opredeljena ka EU da poštuje te standarde, znači, mnogo toga menja.

Sve te promene zahtevaju veliki vid angažovanja tih ljudi koji imaju iskustva po nekim pravilima i treba, na kraju krajeva, da prihvate nova pravila po kojima treba da funkcionišu i zbog toga zaista njihov posao negde uvek je dosta težak i treba podržati, kada je u pitanju sistem funkcionisanja i povećanja plata, koje treba da se određenom, uvek pozitivnom smeru kreće.

Takođe, mislim i da za ovaj vid predloga zakona, treba da postoji negde konsenzus i podrška. Ali, ono što mi danas imamo prilike da vidimo, to je da oni koji se skupljaju kao opozicione stranke oko tzv. Saveza za Srbiju, očito putem ne informisanosti i manipulacije informacijama u javnosti, pokušavaju da sve ove dobre predloge koje mi danas imamo potpuno okrenu u nekom negativnom kontekstu, dezinformišu javnost i ako mogu unesu strah u domove naših građana, pogotovo kada pričamo, recimo o zakonu koji govori o zaštiti ličnosti, o njihovim podacima, o tome kako, ne znam, nisu izuzeti određene ciljne grupe, na šta smo danas imali prilike više od deset puta da čujemo ministarku koja kaže – koje ciljne grupe se nalaze i zbog čega se nalaze upravo o zaštiti podataka od značaja pojedinih ličnosti. Isto tako, imamo i neke pripadnike institucija koje vide sebe iznad institucija, iznad ove Narodne skupštine, koje jednostavno pojedine informacije o nekim ličnostima, kada pridobiju, na krajnje način pritiska, obavljajući neku svoju funkciju, onda jednostavnu puštaju u javnost sve te podatke i za to ne snose nikakve sankcije.

Znači, mi danas moramo građanima Srbije da kažemo šta ovi zakon donose, istinu o tome i koji su benefiti. Mi smo danas imali prilike da čujemo o tome, ali očito, mi ćemo morati u budućnosti da se susrećemo sa ovakvim informacijama kada su u pitanju oni koji sebe vide kao neku budućnost Srbije. Mislim da građani jako dobro prepoznaju, bez obzira što je pokušaj da se manipuliše informisanosti u javnosti, ko radi zarad interesa građana Srbije, a ko radi za svoje buduće neke interese. Jer su, i u prethodnom periodu do 2012. godine, isključivo radili za svoje lične interese. Zbog toga se danas postavlja veliko pitanje, zašto do sada, recimo, nije donošen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći? Zašto do sada nije donošen Zakon o lobiranju?

Mi Zakon o lobiranju, znači u javnosti se ponovo stavilo na za i protiv jedan zakon o kome govore UN, znači o tome da o donošenju ovakvog zakona je jednako borba protiv korupcije. Znači, pored toga što su UN donele takvu jednu konvenciju, pored toga što su Savet Evrope, znači 47 zemalja koje su u to vreme još 2010. godine donele ovakvu odluku, i doneli otprilike u više navrata, mi smo negde u četvrtom krugu evaluacije sprečavanja korupcije u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce, najpre doneli zbog sebe. Znači, zbog svoji skupština, zbog svojih poslanika i stavili da su to evropski standardi evropske direktive, jednostavno preporučili i Srbiji da ovakav jedan zakon treba doneti.

Znači, 2010, 2012. godine nisu doneseni ti zakoni zato što jednostavno nije bilo političke volje da se uopšte bave ovakvim temama. Mi danas kao država se zaista odgovorno, i narodni poslanici i Vlada Republike Srbije i predsednik države, bave odgovorno sa svim onim teškim pitanjima sa kojima se Srbija suočavala godinama. I, to ne od pre pet godina, deset, nego od pre 20 i 30 godina. Ta pitanja zaista rešavamo na krajnje odgovoran način, tako što pred građane Srbije idemo isključivo sa istinom o tome šta građani Srbije dobijaju, ne samo o Evropskim integracijama, nego i zakonima iz ove oblasti, pogotovo kada je pravosuđe u pitanju, šta dobijamo sa Poglavljem 23 i 24.

Zbog toga mislim da su građani Srbije danas, za koje kažemo kada ih pitate da li su priklonjeni tome da se nađu kao članica EU u nekom budućem periodu ili su isključivo protiv EU, 60% građana se izjašnjava da su za evropske integracije, a 23% da su isključivo protiv. Svi oni između procenti pokazuju da oni negde još uvek žele određene promene da osete u svakodnevnom svom životu. To je pokazatelj u stvari kojim putem ide politika i SNS i da se ona kreće putem interesa građana Srbije.

Zbog toga smatram da zaista kada bude došlo vreme treba da razmisle svi narodni poslanici, i oni koji se možda ne slažu sa politikom i SNS i njenih koalicionih partnera, da podrže ovakve predloge zakonske jer su oni zaista u interesu naše budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri i kolege poslanici, moj amandman se odnosi na deo člana kojim treba dodati stav da poseban akcenat treba dati u ovom zakonu na Agendu 2030. Jedan dokument koje su UN donele kao strateški dokument koji se odnosi na primenu ciljeva održivog razvoja i na svetsku politiku, ali i na politiku u regionu i svake države koja propisuje 17 ciljeva. Jedan od tih 17 ciljeva održivog razvoja se odnosi upravo na izgradnju bezbednih, inkluzivnih, prilagodljivih i održivih gradova i naselja.

Mislim da Vlada Republike Srbije i samo Ministarstvo građevine je pokazala da se zaista nosi ovom politikom izgradnje održivih naselja i gradova. Kada vidimo da je u pitanju primena najsavremenijih građevinskih materijala, prema najnovijim standardima, ali za to je trebalo stvoriti uslove. Država Srbija je morala pre svega da uradi fiskalnu konsolidaciju, ekonomske reforme, da donese čitav set zakona, ali i da ih primeni. Rezultati koje danas imamo pokazuju dobre osnove upravo za primenu i ovih ciljeva, ali pokazuje da samo Ministarstvo prema broju izdatih građevinskih dozvola danas je na 25.228 što je duplo više nego 2015. godine kada je izdala 12.800 građevinskih dozvola.

Ministarstvo građevine, danas inače učestvuje u izgradnji prema budžetu strateških projekata, koje spadaju u kapitalne investicije predviđene budžetom za te namene je 84 milijardi dinara, a ono u čemu Ministarstvo učestvuje danas je 68,7 milijardi dinara. To pokazuje da jednostavno građevinarstvo smatramo za stratešku granu razvoja privrede Srbije i reći ću vam da i mnoge lokalne samouprave se nose sa mnogim dobrim rešenjima nakon primene ovog seta zakona, kao što je na primer grad Pančevo koji nema u svojoj evidenciji nijedan nelegalan objekat. Hvala.