Zahvaljujem predsedavajući.

Mnogo toga smo čuli, a dokazi za tako nešto ne postoje. Najlakše je zalepiti određene etikete ljudima koji radi, ali činjenice kažu da 2012. godine smo imali 128 kreditnih linija sa kamatama od 8,3% komercijalnih, zaduženih od strane budžeta Republike Srbije, a koje su išle preko NBS, tako da onaj javni dug, o kome stalno pričamo, koji je bio 15 milijardi, u stvari, se odnosio na određene kreditne linije koje su se negde čuvale ispod radara, kako bi rekli to ekonomisti, kroz te izveštaje NBS.

Treba biti realan onda i reći da je guverner NBS od 2012. godine do danas se nosila sa problemima koji se odnose na kredite Republike Srbije, ne samo kredite koji su bili sakrivani onih koji su vladali do 2012. godine i oni danas koji žele da napadnu lično guvernerku o izmišljenim nekim aferama, a u stvari žele da pokriju sve one koji su vladali do 2012. godine i da kažu da je, u stvari, to bila ispravna politika, a videli smo i kako su građani to ocenili tada kada su na izborima se opredelili za SNS. Hvala.

Prošle nedelje smo imali prilike da čujemo o rezultatima NBS i sva pitanja koja su bila direktno upućena odnosila su se zaista na rad NBS i onim čime se guverner nosila kao ozbiljna i odgovorna osoba.

Sve uvrede lične prirode jednostavno ovde ne treba da budu predmet ove rasprave, niti ćemo uopšte dozvoliti da na taj način razgovaramo o rezultatima i NBS i Vlade Republike Srbije i uopšte o budžetu Republike Srbije, jer ako hoćete da budete iskreni, krediti su se odnosili na plate i penzije koje je isplaćivala dotadašnja vlast do 2012. godine. Hvala.

Cela rasprava se svela na suštinu o plati guvernera NBS. Ona je bila ista kao i do 2012. godine i definisana je zakonima i pravilnicima. Ukoliko želimo nešto da menjamo u tom pogledu, Skupština je ta na kraju krajeva koja će to promeniti.

Znate šta, po zakonima tako postoji pravo poslanika koji je u penziji da ujedno ima i platu poslaničku, pa kada stavite na vagu i izmerite kolika je odgovornost guvernera NB i kada stavite mogućnosti penzionera koji primaju i penziju i platu narodnih poslanika, onda jednostavno uvek će preteći tamo gde je veća odgovornost. Da li je to bila Jorgovanka ili bilo ko drugi, normalno je da u svakoj državi plata guvernera NB bude definisana propisima i bude uvek iznad ranga narodnih poslanika.

Što se tiče plata premijera i predsednika, naravno da one nisu uopšte u skladu sa nomenklaturom svih primanja i da o tome treba da razgovaramo ovde i to treba da menjamo. Hvala.

Zahvaljujem.

Zbog javnosti treba reći, pre svega, da cena hleba i mleka nije promenjena u proteklih šest godina, da cene na malo praktično se formiraju na osnovu potrošačke korpe, da ono što je trebalo vratiti 2012. godine su veliki dugovi koji su ostali na bilansima banaka, a koji su upravo bili zaduženi na osnovu zaduženja budžeta Republike Srbije, koji nisu prikazani ni kroz javni dug, a bogami, odjednom su se pojavili onoga trenutka kada je trebalo da Republika Srbija otvori aranžman sa MMF, jer je MMM, i sve finansijske institucije su tražile istinu, a ta je istina upravo govorila koliko smo prezaduženi i zaduženi.

Kad pričamo o standardu, onda treba da se ogledamo na osnovu prosečnog ličnog dohotka koji je danas blizu 500 evra, zahvaljujući tome što smo imali ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju i otvaranje mnogih radnih mesta i preko 80 fabrika. E, to je zasluga ove Vlade.

Naravno, NBS da nije imala koordinaciju sa Ministarstvom finansija, Vladom Republike Srbije, ne bi mogla praktično da izvede ono što je izvela, a to je da sačuva rezerve NBS, jer da je dala sav svoj kapital u privredu, otišao bi na troškove kredita, koji su jednostavno pojeli svoju supstancu, pojeli budućnost naše dece. To ne bi uradio nijedan guverner NBS, pa ni Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, na kraju smo rasprave o kojoj možemo da kažemo da zakone koje ste predložili i koji su bili predmet Vlade Republike Srbije, predmet sednica koje je predložila Narodnoj skupštini imaju podršku svih stranaka u parlamentu. Možda određene pojedinosti se baš i ne slažu, ali očito da ima jedna dobra stvar, a to je da nema suštinskih kritika na temu Zakona o lokalnoj samoupravi, što je jako važno. To znači da je Vlada Srbije prepoznala potrebe lokalnih samouprava i građana tih gradova i opština koji upravo izlaze na izbore i glasaju za te lokalne funkcionere.

Ono što je važno danas reći, na kraju, to je da u raspravi o predlogu predsednika Aleksandra Vučića za guvernera NBS, za novi mandat gospođe Jorgovanke Tabaković, sve one izmišljotine i pokušaji da se lično omalovaži ovaj kandidat jednostavno ne stoje. Jedina istina je u tome da zaista gospođa Tabaković ima troje dobre i obrazovane dece, a sve ostalo joj se stavlja na leđa, upravo zbog toga što je zatekla velike probleme 2012. godine i očito da na jedan uspešan način je uspela da se nosi sa njima i rešava jedan po jedan, jer sada ne bi mogli da razgovaramo o inflaciji koja je bila 12,9%, a sada je 2%, kao sve razvijene evropske zemlje. Ne bi mogli da govorimo o makroekonomskoj stabilnosti, o stabilnosti deviznog kursa, o povećanju deviznih rezervi, o tome da su smanjene kamatne stope kod kredita koji se plasiraju i građanima Srbije, ali i rešavanju spornih kredita koje je država imala i kojima je praktično bio zarobljen kompletan sistem funkcionisanja države Republike Srbije, pa i budžet.

Onda kada se postavljaju pitanja o tome ko štiti uvoznički, odnosno izvoznički lobi, pa činjenica da je udvostručen izvoz Republike Srbije u poslednje četiri godine upravo je razlog zbog čega treba reći da su rezultati Narodne banke i ekonomskih mera koje su sprovedene i fiskalne konsolidacije upravo taj da je zaista naš izvoz dupliran, da su mnoge fabrike otvorene, da je uvoz smanjen. A ta priča da je neko štitio uvoznike uopšte ne stoji. Upravo zbog toga što rezultati pokazuju potpuno suprotno. Rezultati pokazuju da je neko uveo kredite u švajcarcima, da je država prevarila građane pre 2012. godine i zarobila 20.000 korisnika sa ovako nepovoljnim kreditima.

Ono na čemu NBS jedino može da radi, to je da tera banke da reše probleme sa tim građanima. Ono što nije moglo da se reši, ide u sudski spor. Sudski sporovi su ti koji treba da se završe u korist građana Srbije i toga smo svi ovde svesni i to želimo da zaista bude u korist građana koji su podigli ovakve kredite. Kada bi NBS stala u zaštitu tih 20.000 korisnika, morala bi da poništi i one sve ostale kreditne korisnike, da li su u evrima ili u dinarima, jer onda rušite to pravilo. Prema tome, sudovi su ti koji rešavaju sporove između fizičkih i pravnih lica, a ne država, jer ne bi bilo u redu da budžet Republike Srbije jednostavno daje podršku 20.000 građana.

Na kraju, reći ću da će SNS dati podršku izboru guvernera NBS i viceguvernera, sa zadovoljstvom, i svih kandidata za Savet Agencije za borbu protiv korupcije. Hvala.

Replika, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo izlaganje napuštenog muža koji jednostavno ne može da se pomiri sa nekim da je žena otišla. E, to je tako izgledalo.

Kada koristite uvrede lične prirode, izmišljate priču o milionima, o stanovima, o tome kako je žena radila i bila član Upravnog odbora „Telekoma“, a bila je u stvari član Upravnog odbora „Pošta Srbije“, onda to tako izgleda, kao što je imao prilike gospodin Šešelj 20 minuta da priča o guverneru Narodne banke.

Potpuno je jasno zašto vam je žao što nije u vašim redovima, ali vam to ne daje za pravo da vređate i njeno dostojanstvo i dostojanstvo Narodne skupštine.

Da sam ja na njenom mestu, zaista bih potegla tužbu za uvredu časti. Hvala.

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Gospodine predsedavajući, član 104. stav 3. kaže da dajete reč na osnovu replike. Niste me videli i niste mi dali pravo na repliku. Prva sam se javila. Pustila sam da prođu sve kolege, tako da vas molim da mi vratite repliku, dva minuta, sada odmah.

Dobro, svaki put od sada ću znači reklamirati Poslovnik upravo zato što niste ispoštovali pravo poslanika da jednostavno dobije reč za repliku.

Imala sam prava na repliku. Čekala sam strpljivo da 20 minuta prođe laži koje su izgovorili poslanici Vuka Jeremića, koji su govorili najgore salve uvreda koje se odnose i na SNS i na gospodina Aleksandra Vučića i to da govore o tome kako građani su najzad progledali o tome kako će da zaustave celu Srbiju, tako što ćemo da pričamo o ceni energenata, o ceni nafte, upravo oni koji finansiraju, oni koji imaju kompaniju u Hong Kongu, koji se odnose na energetiku, e ti ljudi danas nama danas drže predavanje o tome. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada govorimo o pitanju uopšte nacionalnih manjina koje gospođa Jerkov ovde nama u jednom govoru mržnje prema SNS, onda treba reći da verovatno ono što nije uspela kroz svoju političku karijeru u LSV da sprovede, verovatno to sprovodi u ovoj sadašnjoj stranci, mada i taj deo koji se odnosi na nepravde o kojima govori, kako SNS je etalon za nepravde koje su u lokalu i prema nacionalnim manjinama, ste postavili vi. Znači vi koji ste vladali do 2012. godine, vi koji ste nam dali za zadatak da ispravimo sve nepravde koje ste do sada postavili i trebaće nam još 10 godina da to sve uvedemo u red.

Kada govorite o učešću građana u donošenju odluka lokalnih samouprava, vaši odbornici sada učestvuju u blokadi Srbije. Vaši učesnici i predstavnici građana na lokalnom nivou tačno pokazuju šta treba raditi u Srbiji kad vi, jednostavno, vršite vlast. I to je u pravo ono – da Srbija stane, da jednostavno sav novac iz budžeta podelite među sobom i vašim drugarima i da jednostavno budućnost Srbije predate nekoj drugoj strani koja je van granica Srbije. E, to je vaša politika.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega ministre, o zakonima koji su danas predmet ove sednice, želim da kažem da će SNS podržati ove zakoni i ono što smo danas iz debate opozicionih stranaka videli, to je da i oni podržavaju te zakone. Možda imaju neke male dileme oko nekih amandmana ali samim tim to znači da oni podržavaju odluke Vlade Republike Srbije, s obzirom da nisu obavešteni da je SNS lider kada je u pitanju Vlada Republike Srbije i broj ministarstava. Tako da podrškom vama, suštinski oni podržavaju predloge samo što je to teško priznati zato što je u pitanju baš SNS.

Ono čime bih se ja na kraju današnjeg izlaganja kada su u pitanju ovlašćeni predlagači nosila, to je da najviše treba govoriti i kao predstavnik, predlagač i Odbora za finansije, a to je da predlog koji je došao u Skupštinu na osnovu člana zakona 19. Zakona o NBS i Ustava Republike Srbije, član 99. to je da predlog za guvernera NBS daje predsednik Republike Srbije. Taj zakon je inače izmenjen 2010. godine i tada je u julu mesecu i tadašnji predsednik, gospodin Tadić predložio, gospodina Šoškića, tako da ta praktična procedura je ustanovljena i 2012. godine i sada 2018. godine. ono što je razlog zbog koga je gospodin Vučić predložio nov mandat gospođi Jorgovanki Tabaković, su u stvari rezultati njenog rada.

Mi smo imali prilike prošle nedelje da razgovaramo o zakonima koji su bili ovde predmet rasprave, ali i o radu u prvom mandatu gospođe Tabaković. Ono što smo imali prilike da čujemo i od strane opozicije to je da je mnoge stvari pomerila u pogledu rada i same Narodne banke Srbije i u pogledu odnosa banaka prema Narodnoj banci i prema građanima, pa tako i rezultati rada govore upravo o tome da je inflacija svedena na 2%, što je, u stvari, u rangu najrazvijenijih evropskih država, što govori da je očuvana stabilnost kada je u pitanju uopšte kurs dinara, kada je u pitanju stabilnost i sama makroekonomska stabilnost države, ali i kada su u pitanju poslovni ambijent Srbije, koji je potpuno promenjen nakon donesenih svih zakona u protekle četiri godine, kada govorimo o zakonima koji su se odnosili na ekonomske reforme i na fiskalnu konsolidaciju, tako da je bila potrebna potpuna koordinacija, praktično, Narodne banke Srbije sa Ministarstvom finansija i Vladom Republike Srbije. Ti rezultati danas su takvi da pokazuju da u prvom kvartalu možemo da razgovaramo o suficitu u budžetu, da možemo da razgovaramo o tome da će biti dovoljno para i za povećanje plata i penzija, da govorimo o povećanju zaposlenosti, o otvaranju novih radnih mesta.

Danas imamo i otvaranje novog objekta „Lidla“, a vi znate da takve kompanije kao što je „Lidl“ ne dolaze baš na nesigurna ekonomska tržišta, ne dolaze u regione gde zaista nema te ekonomske stabilnosti, kao što danas govorimo o Srbiji.

Kada govorimo uopšte o radu Narodne banke Srbije ne mogu a da ne kažem da razlika između 2012. godine, kada je gospođa Jorgovanka preuzela, devizne rezerve Narodne banke Srbije su bile 25 puta manje nego što su danas. Znači, tada su one iznosile 409.000.000 evra, a danas iznose 10.550, odnosno preko 10.000.000.000 evra i to je 25 puta više.

Prema tome, govorimo o tome da jedna odgovorna politika, koja je vođena ne samo od strane Narodne banke Srbije, nego i Vlade Republike Srbije, i ta koordinacija je upravo dovela do toga da danas zaista govorimo o velikim rezultatima i govorimo o tome da, pored toga što su otvorena mnoga poglavlja kada je u pitanju saradnja sa EU i poglavlja koja se odnose na monetarnu i fiskalnu politiku, na finansijske usluge, upravo su prošli praktično nadležne odbore, a to su Odbor za finansije, Odbor za evropske integracije, Skupštinu Srbije i sada se nalaze u Briselu i razgovara se o tome da određene od tih poglavlja treba otvoriti, upravo kao što je i prvo poglavlje koje je otvoreno je poglavlje 32, a to je finansijska kontrola.

Znači da na svemu ovome je jako posvećeno rađeno i od strane guvernera Narodne banke Srbije, a kada pričamo o njenoj biografiji, koja je pokušana danas na najgori mogući način da bude osporena, pre svega ličnim uvredama, onda treba reći da u njenoj biografiji stoji da, zaista, žena koja je i rođena na Kosovu, završila je Ekonomski fakultet u Prištini i kao đak generacije u to vreme završila je i magistarske studije, upisala doktorske studije i završila taj deo posla, radila i kao profesor u Ekonomskoj školi i kao određeni oficir banke, tako da kažem, i kao direktor banke, znači prošla je sve stepenike u svojem karijernom napredovanju, kada je u pitanju uopšte struka, a šest puta je bila birana za narodnog poslanika i, na kraju krajeva, bila je i predsednik Odbora za finansije i predložena je od predsednika države 2012. godine, gospodina Tomislava Nikolića, za guvernera Narodne banke.

Ona je uspela za vreme njenog mandata da dinar, koji je bila četvrta najgora valuta u svetu i u regionu, da bude danas druga valuta, najbolja valuta kada govorimo o dinaru. Znači, izvršila je dinarizaciju privrede, što je malo kome pošlo za rukom od guvernera Narodne banke Srbije.

Ono što mi danas imamo i kao predlog, to je da je nekadašnji direktor Uprave za trezor, s obzirom da smo prošle nedelje imali izmene i dopune Zakona, praktično se gasi kao radno mesto i tu funkciju vrši v.d. guvernera, upravo direktor koji je izabran ovde u Skupštini Srbije, koji je prošao proceduru izbora direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Imali smo prilike da razgovaramo sa njim kao članovi Odbora za finansije. Zaista, njegova biografija je takođe impozantna. Završio je ekonomski fakultet sa najvišim ocenama ovde u Beogradu.

To je jedan mlad čovek, 1979. godište, koji je pokazao da je sposoban da bude i šef pregovaračkog tima za Poglavlje 9. kada su u pitanju pregovori sa EU, upravo finansijske usluge i to ga je negde kvalifikovalo da i kao direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama zaista vrši dužnost kao vice guverner NBS i, s obzirom da je ovde izabran, u ovom plenumu, kao vršilac dužnosti, potpuno je logično bilo zbog čega danas imamo taj predlog da v.d. stanje viceguvernera danas imamo kao predlog viceguvernera u punom svom mandatu, koji sledi prema izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbiji, koji je prošle nedelje usvojen u Skupštini.

Ono što treba reći da je potpuno logično zbog čega NBS danas ima rezultate, to je i pokazano, ne znam da li ste juče propratili, a to je da naša domaća kartica „Dina“ praktično postaje jedan od partnera mreže „China UnionPay“, koja je inače jedna od najvećih svetskih mreža kartica koji se nalaze u 168 zemalja i Banka Poštanska štedionica, zajedno sa „China UnionPay“ je praktično izdala jednu zajedničku karticu, kojim je, na inicijativu NBS, pokušaj da naša nacionalna kartica „Dina“ postane sastavni deo ove mreže celog sveta i to je ono zbog čega mislim da je kao rezultat rada NBS i Srbije kao jednog od stabilnih finansijskih monetarnih tržišta, a i stabilnih ekonomskih država upravo dobila kao nagradu za sav onaj trud i rad koji je i guverner Narodne banke učestvovao u tome.

Mislim da Narodna banka razvija tu domaću karticu. Prema najsavremenijim tehnologijama je pokazala da možemo da uđemo na velika tržišta sa svojim određenim derivatima sa kojima svet danas svakodnevno posluje i time mi suštinski ulazimo u sistem sam digitalizacije Srbije na velika vrata.

Ono zbog čega danas treba reći građanima Srbije odgovor na jedno važno pitanje, a to je uopšte makroekonomska stabilnost i ekonomska stabilnost Srbije je upravo ono oko čega zadnjih dana vidimo da neki ovde žele da zaustave Srbiju, a to je glavna tema, tema cene nafte i naftnih derivata, cena koja je u 2012. godini bila za 12% veća nego sada, cena koja je pokazala da 168 dinara za litar goriva je moglo da se da 2012. godine i niko se nije bunio, a sada je problem zbog čega je ta cena mnogo manje.

Ono što treba reći građanima Srbije to je da akcize, o kojima pričaju oni što zaustavljaju Srbiju, što učestvuju u lokalnim samoupravama kao opozicioni odbornici, pa ne dozvoljavaju ženama sa malom decom da prođu, sveštenicima, starim i bolesnim ljudima, ne dozvoljavaju da hitna pomoć prođe, a neće da se pokažu da su organizatori ovih demonstracija sile, pošto smo videli juče da su pojedinci spremni i da biju, treba reći tim ljudima da mogu da podižu određene vrste protesta, ali za to postoji zakon i način za to. Ne žele da kažu da su akcize uvedene 2009. godine i da je gospodin Tadić prvo što je potpisao u stvari povećanje akciza sa 7 na 44 dinara po litru goriva. Znači, govorim o benzinu. Tada je to bilo sasvim normalno i do 2012. godine ta akciza je rasla do 50 dinara, a za dizel 37 dinara.

Ono što nisu hteli da kažu to je da cenu litre goriva danas koju kupujemo na pumpama određuje nekoliko faktora. Jedan od faktora je cena naftnih derivata na tržištu i to je ono zbog čega imamo situacije koje moraju svi da trpe ukoliko dolazi do određenih ratova, ali i cena koja se odnosi na akcize i porez i deo koji se odnosi na praktično kurs dolara.

Svesni ste bili toga da je u tim ratovima velikih sila ta cena goriva bila toliko oborena da su jednostavno sve ekonomije morale da trpe te kursne razlike dolara, da danas počinje praktično da raste vrednost dolara. Ali, reći ću vam da u strukturi samih prosečnih maloprodajnih cena očito postoje kumulativni troškovi koji se odnose na sam transport tog goriva.

Interesantno je zbog čega upravo oni koji štrajkuju pominju cenu goriva i upravo dovode do štrajka u državi, u kome žele da Aleksandar Vučić podnese određeni teret svega toga, govori o tome da se oni ne zalažu uopšte za smanjenje cene goriva, nego da žele jednostavno haos u državi i da ponište izbore koje su građani imali u više navrata da iskažu kao svoje građansko pravo i glasaju za Aleksandra Vučića i SNS.

Da je to suprotno tome, onda bi zaista otvorili jednu kvalitetnu debatu o svemu tome.

U prilog tome ide činjenica da je američko tužilaštvo pokrenulo niz sudskih postupaka za pranje novca bivšeg ministra spoljnih poslova Senegala i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hong Konga, koji su finansirali nevladinu organizaciju Vuka Jeremića, u kojima su dali preko 7,2 miliona evra, u kome su praktično na osnovu tih sredstava finansirali deo koji se odnosi na izvesne usluge u energetskom sektoru.

Ne znam da li vam je sada jasna veza između u stvari podrške ovom stajanju Srbije, zaustavljanju građana Srbije da rade i da žive zbog toga žele da sruše nekolicina režim ne samo Aleksandra Vučića, nego da zaustave Srbiju na putu napretka. To je, u stvari, razlog zbog koga mi imamo finansiranje i pranje novca po pitanju nekih energetskih kompanija iz Šangaja, na osnovu nevladine organizacije koju gospodin Jeremić poseduje. To je ono zbog čega danas građani Srbije treba da znaju ko u stvari želi dobro budućnosti Srbije, a ko želi da nas vrati i pre 2012. godine u cenu struje, odnosno koja je bila mnogo veća nego sada i u cenu energenata i naftnih derivata i cenu benzina od 168 dinara po litru.

Prema tome, mi na osnovu svega ovoga danas možemo da vidimo da se poštuje rad, da se poštuju rezultati rada, poštuje se stručnost i da treba da ispravimo sve ono što do 2012. godine toliko toga predato nekim drugima van ove države da vode i kreiraju politiku Srbije. Toga više nema. Mi o svojoj budućnosti odlučujemo sami i neće nas sprečiti ni oni koji primaju pare iz inostranstva, koji projektuju neke izmišljotine u vidu nekih afera, a sve to zarad toga da bi sebi napunili džepove, vozili skupe automobile.

Moja poruka im je da kupe automobile od 1.200 kubika, pa će videti da neće imati tolike troškove, s obzirom da očito zaustavljaju saobraćaj samo džipovi, samo audiji i samo oni automobili od 3.000 kubika. Jeste to malo čudno, ali građani Srbije su to sada videli. I kada pričaju o tome da su se oni osvestili, osvestili su se jer vide ko želi da zaustavi Srbiju, a ko želi da napreduje i da obezbedi budućnost svojoj deci i svojim unucima.

Prema tome, u danu za glasanje sigurno ćemo podržati ove zakone i predlog gospodina Aleksandra Vučića, predsednika, za guvernera NBS. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko, narodi poslanici, moj amandman se odnosi na član 4. koji treba posebnu pažnju da posveti Agendi za 2030. godinu, koja sadrži ciljeve održivog razvoja i jedan od tih ciljeva je ekonomski održivi rast, koji posebno u podcilju osam, tačka 10, govori o tome da sve finansijske usluge treba promovisati da budu dostupne za sve.

Upravo ovaj zakon i ovaj član govori o tome i o vašim naporima da ovaj zakon zaista bude, pre svega, primenljiv za sve kategorije, i kada govorimo o fizičkim licima, i o pravnim licima, i o poljoprivrednicima, i o preduzetnicima. Ono što je najvažnije reći to je da ste vi otvorili, možda javnost ne zna, jedan centar za korisnike finansijskih usluga, gde ste tražili da sve nedoumice i pitanja građani mogu da postave i da na osnovu svih tih pitanja i nedoumica i problema, u stvari je ovaj zakon izašao kao jedan predlog ovde i pred nas narodne poslanike, i pred nešto što će pomoći u svakodnevnom životu građana onog trenutka kada bude usvojen.

Bitno je reći da potrošači moraju da budu informisani u svakom trenutku, obavešteni o tome šta plaćaju, kako plaćaju, pogotovo kada su u pitanju delovi ugovora sa bankom, kao korisnici određenih usluga, ali i da se zna sa kojim mehanizmima korisnici raspolažu kada je u pitanju zaštita prava korisnika finansijskih usluga.

Sada, kada pričamo o toj transparentnosti i informisanosti, moram da kažem da građani, mislim da nisu ni informisani, pogotovo oni koji danas zagovaraju da treba izaći na određene proteste zbog cene goriva, da je cena goriva 2012. godine bila 168,8 dinara po litri, a danas je 150,3 dinara po litri.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena guvernerko, poštovane kolege poslanici, moj amandman se odnosi da pored svih definisanih pojmova, nekako akcenat treba staviti na Agendu 2030. godine jer upravo svi ovi pojmovi su deo same Agende, pogotovo cilja osam koji govori o promovisanju ekonomskog rasta, održivog ekonomskog rasta i koji baš specijalizuje pojmove koji se odnose na finansijske institucije, na dešavanja na finansijskom tržištu.

Ovaj zakon o kome danas raspravljamo i amandman po članu 2. upravo govori o tome da nadležnosti NBS do sada nisu bile usmerene ka tom cilju digitalizacije Srbije i upravo je zbog toga NBS zaista temeljno i kroz javne rasprave pripremala ovaj predlog zakona.

Svi ovi pojmovi koji su definisani članom 2. na amandmanu, u ovom amandmanu pokazuju da je NBS uredila, kontrolisala i želi da unapredi nesmetano funkcionisanje platnog prometa, pogotovo kada govorimo o korišćenju novih tehnologija, da u Srbiji preko dva miliona korisnika postoje koji svoje usluge koriste preko interneta i da čak 97% svih građana vrši plaćanja u zemlji, a svega 3% u inostranstvu.

Od tih 3% koji obavljaju u inostranstvu 85% su celokupne transakcije vrše i reći ću vam da je verovatno oko 100% mladih ljudi koji se bave IT, koji rade za druge korisnike u inostranstvu i Srbije, obavljaju upravo preko ovih vidova informacionih tehnologija, znači platnog prometa koji se obavlja uz pomoć finansijskih usluga na daljinu.

Tako da je u stvari sama kontrola koju sve države imaju, do sada u Srbiji ni ovaj zakon nije postojao, niti je postojala kontrola. Ovo je jedan vid uvođenja reda u sistem informacionih tehnologija na finansijskom tržištu kojim će na kraju krajeva Srbija imati uvek pravu sliku i kada su u pitanju ljudi koji vrše funkciju i poslovne aktivnosti sa inostranstvom, ali će imati i podizanje broja nivoa korisnika koji danas vrše tu funkciju, upravo zbog toga što bez obzira što mladi to rade u punom svom kapacitetu, mislim da i oni stariji će shvatiti da se mnogi troškovi smanjuju bespotrebni, da se smanjuju bespotrebna čekanja na šalterima, kojima su stariji građani Srbije skloni iz nekih navika.

Mislim da je to podizanje svesti uopšte građana Srbije za tim da Srbija ide u korak sa novim tehnologijama i da privredne aktivnosti kojim je otvoren investicioni ambijent zaista postaju svakodnevnica.

Rezultati NBS, imali smo prilike da čujemo koji su, ali treba ponoviti i pored stabilizacije kursa NBS, pored dinarizacije kao jednog od glavnih instrumenata uopšte rada na finansijskom tržištu, pored smanjenja svih bespotrebnih davanja kada je u pitanju bankarski sektor u odnosu na korisnike bankarskih usluga, odnosno sve građane Srbije, imamo onaj deo koji se odnosi na otvaranje investicionog ambijenta, zajedno sa svim onim zakonima koje je Vlada Srbije donela u prethodne četiri godine i kada je gospodin Vučić bio premijer i sada koji kao predsednik države vodi jednu odgovornu spoljnu politiku.

Pokazao je da NBS rame uz rame sa svim ostalim centralnim bankama i razvijenih država EU može da se nosi sa svojim rezultatima, jer to potvrđuju sve finansijske institucije, koje na kraju krajeva su najveći kritičari ne samo ekonomije u Srbiji, nego i zemalja u regionu i EU. Ko što vidimo, rezultati pokazuju zaista impozantne mogućnosti da ovakvi zakoni o kojima danas govorimo možemo uopšte da raspravljamo.

Zahvaljujemo vam se, pre svega, što ste danas došli i sa ovakvim predlozima zakona da otvorite mogućnost da mladi danas razmišljaju o tome da sa ovakvim mogućnostima mogu lako od kuće, uz pomoć informacionih tehnologija, da rade u svetu, da zarađuju i da, na kraju krajeva, stiču i kapital ovde i da otvaraju mala i srednja preduzeća vezana za preduzetništvo, ali, pre svega, da povećavaju izvoz, kad su u pitanju visoke tehnologije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana guvernerko, narodni poslanici, na osnovu svih ovih izlaganja o rezultatima NBS, ono što možemo da zaključimo, da od 2012. godine do danas smo dobili dinar kao jednu od četiri najgore valute, u 2012. godini, znači, prošli su put do druge najbolje valute ne samo u EU, već i u regionu.

Ono što je važno reći, da ta monetarna stabilnost i stabilnost kada govorimo uopšte o inflaciji, kada govorimo o političkom i ekonomskom okruženju u kojem imamo određeno praćenje makroekonomskih trendova, u stvari su tek sada stvoreni uslovi, posle tog dugog i mukotrpnog posla, da Srbija krene jednim putem ubrzanog rasta i razvoja. Taj ubrzani rast i razvoj najbolje se ogleda u suficitu u budžetu koji je prošle godine bio 33,9 milijardi dinara, a ove godine za prvih pet meseci 8,7 milijardi dinara. Znači da su stvoreni uslovi da dođe i do povećanja plata i penzija, ali i do same potrošnje, čime ćemo sigurno dovesti do otvaranja novih radnih mesta i ove strane direktne investicije koje su bile dve milijarde evra za prošlu godinu sigurno će biti sada mnogo veće.

Htela bih samo da kažem, da se zahvalim, pre svega, na transparentnosti upravo kod ovih posebnih mera zaštite koji su dati ovim članom 3, kada govorimo o odnosima sa drugim propisima i o tome da bilansi banaka zaista su javno dostupna dokumenta, pošto smo imali priliku da čujemo da vi sad tu nešto krijete, kao i da je kurs dinara prema drugim valutama takođe javno dostupan dokument.

Ali, cena goriva o kojoj danas pričamo, koja je vrlo aktuelna kod nekih političkih stranaka da prave neke političke kampanje, je takođe javno dostupan dokument, pogotovo kad to upoređujete sa državama u regionu u EU – 26 zemalja su ispred nas po ceni, znači, mi imamo 22 zemlje EU, a samo u našem okruženju postoje tri države koje su energetski nezavisne kada je u pitanju gas i zbog toga imaju i manju cenu goriva. Hvala.