Prema ovome, duga uopšte nije ni bilo kada malo bolje slušamo obrazloženje. Metodologija je jedinstvena za obračun javnog duga i to je ono o čemu govorimo.

Dakle, 410 miliona evra je dug prema bankama od strane budžeta, ali sada vi objasnite trudnicama, objasnite socijalnim kategorijama, objasnite bankama kojima je trebalo isplatiti još preko 650 miliona evra dugovanja plus ovih 410, koji ostaje kao javni dug. Hoćete da kažete da sa tim dugovanjima Beograd u stvari se nije susreo? Hoćete da kažete da nije trebalo isplaćivati sva ta dugovanja tim kategorijama kojima je Grad Beograd ostao duž? Zašto je ostao dužan? Zato što je neko vodio takvu neodgovornu politiku.

Prema tome, to je isto kao kada ste vi dužni, imate stambeni kredit, ali kao ne priznajem dug što dugujem mami, tati, dugujem 500 evra, dugujem 10 hiljada kumi, dugujem drugim kategorijama. To jednostavno ne postoji, taj dug. Dugujem samo stambeni kredit, mesečnu ratu.

Ne, dugovanja su ukupna i o tome Siniša Mali je upravo govorio, utoliko je njegov posao bio mnogo teži. Upravo zbog toga što neko kao vi polazite od toga da to sve možemo politički da obrazložimo, da u stvari to ne postoji, da smo mi ispravno radili, a da ste vi krivi što ste napravili još 600 miliona duga nekim tamo drugim kategorijama, zato što ne znate, u stvari, da vraćate kredite. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pa, nećemo dozvoliti, gospodine predsedavajući, da danas moralno razvlačimo gospodina Sinišu Malog zarad onih koji bi da steknu jeftine političke poene i da onda opravdaju sav onaj novac koji su uzimali od tajkuna iz različitih delova sveta, koji su inače juče i pohapšeni. Tu je gospodin Patrih Ho iz Hong Honga, iz Senegala Šeik Gadio i iz Kine gospodin Jin Jan Ming.

Prema tome, osam miliona evra treba opravdati za predsedničku kampanju i opravdati sve one afere koje su produkovane na osnovu tih para, a najveći teret treba da trpi Siniša Mali, i to jednostavno danas nećemo dozvoliti, jer ni u jednom trenutku se nije govorilo o izboru ministra finansija i o ekonomskoj politici Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Replika na izlaganje prethodnog govornika, koji je govorio da afere koje je gospodin Siniša Mali kao gradonačelnik se odnose takođe i na SNS, pokazuje da gospoda nemaju nameru da pričaju uopšte o finansijama i o ministru finansija, da žele da zamene teme sa fabrikovanim aferama, koje su, naravno, plaćene iz nekih centara moći. I mi molimo ovde kao poslanici pozicionih stranaka da nam kažu koji su to centri moći platili te fabrikovane afere, pošto stalno slušamo, ponavljamo, a vidimo u suštini da materijala za to i nema. A, kada budem izlagala, tačno ću svaku taksativno da navedem i videćete da u stvari to je sve stvar plaćanja takvih projekata.

Kada pričamo o nivou demokratije i indeksu koji je objavio engleski „Ekonomist“, do 2012. godine nivo demokratije, kada govorimo o oblasti finansija i uopšte o oblasti prava, bio je na nivou hibridnog režima, a od 2012. godine do danas se vodi u demokratskom režimu sa određenim izazovima, što je u rangu zajedno sa SAD.

Prema tome, ako je taj nivo demokratije toliko uništen za vreme SNS, zašto onda engleski časopisi objavljuju ovakve podatke? I to moraju da nam objasne. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ono što je važno danas reći to je da prethodni govornik u stvari ne razlikuje kako funkcioniše Skupština grada, a kako funkcionišu političke stranke. Političke stranke u svojim organima imaju glavni odbor, predsedništvo i skupštinu stranke. Gospodin Siniša Mali je član predsedništva SNS. NJega nikako ne možete da stavite u kontekst toga da je po prirodi stvari došao da bude gradonačelnik i izabran u Skupštini grada na taj način što je političkim nekim dekretom donešena odluka. Gradonačelnika biraju odbornici Skupštine grada. Dovoljno je bilo da dobijete 50% plus jedan glas i da vas izaberu odbornici Skupštine grada za gradonačelnika.

Prema tome, to je jedno nepoznavanje političkog života u kome se nalazi prethodni govornik, koji je želeo i nekoliko puta apostrofirao SNS, komentarišući da nekome odelo lepo stoji ili ne stoji, želeći tu da uvredi na najgori mogući način, pa ga poistoveti sa određenim mafijašima, ali nama je vrlo interesantno kako neki bibliotekar iz Čačka donosi takve komentare ovde u Skupštini sa željom da se oblači kao ruski tajkun, ali vam ta ideja nikada neće proći upravo zato što ne postoji način da vi prevarite građane Srbije. Oni znaju da ste vi bili sa Đilasom i 2012. godine, znaju da ćete biti i sada, znaju da ćete uzimati i od Amerikanaca i od Rusa ono za vaše projekte, varati ljude u Hilandaru zarad par hiljada evra. LJudi znaju, jednostavno, da ih varate i nikada neće dati podršku za takvu politiku. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena premijerko, poštovane kolege narodni poslanici, danas imamo priliku da postavimo nekoliko pitanja kada je tema dnevnog reda izbor ministra finansija. Ta pitanja, mislim da je i sama premijerka otvorila kada je prezentovala predlog koji se odnosi na gospodina Sinišu Malog, a to je šta kvalifikuje kandidata za obavljanje ovako važne funkcije, a drugo, šta ga čeka i šta je to što treba da radi budući ministar finansija.

Kada govorimo o tome šta kvalifikuje gospodina Sinišu Malog, onda su pre svega to rezultati. O tim rezultatima smo imali mnogo toga da čujemo, pre svega o tome da je prepolovljen dug kada govorimo o Skupštini grada, da su konsolidovane finansije kada je u pitanju budžet grada Beograda, kada je u pitanju smanjenje deficita, on je četiri puta smanjenj, kada je u pitanju smanjenje nezaposlenosti, treba reći da je za protekle četiri godine, 25.500 ljudi zaposleno u Beogradu, tako da ta stopa nezaposlenosti pada velikom brzinom.

Kada je u pitanju promena investicionog ambijenta, mnogo toga se promenilo. Znači, prvo pričamo o građevinskim dozvolama koje se izdaju u rekordnih 12 dana, ali treba reći da je u prošloj godini samo, u 2017. godini izdato građevinskih dozvola u vrednosti od jednog miliona kvadrata.

Ono što treba reći da je broj kvadrata građevinskih dozvola koji je izdat u prethodne četiri godine, čak dostiže rekordnu cifru od dva miliona kvadratnih metara.

Govorimo i o tome da postoje rezultati kada su u pitanju strateški projekti, kao što je izgradnja „Ikea“, kao što je izgradnja projekta „Beograd na vodi“, koji je pokrenuo kompletnu privredu Srbije, ali govorim i o otvaranju proizvodnih kapaciteta fabrike „Meita“ u Obrenovcu i govorimo o tome da najzad naučno-tehnološki parkovi dobijaju pravu svoju namenu.

Institucije koje trebaju zaista da mlade okupe na jednom mestu, onaj trust mozgova i znanje i da pokušaju da se stave u funkciju privrede Srbije, očito to je uspelo za rukom gradonačelniku i njegovom timu grada Beograda, da sada 64 firme rade i prave čak dobit od 14 miliona evra godišnje.

To su cifre sa kojima zaista treba građani Srbije da budu zadovoljni, a i mladi ljudi koji završavaju fakultete, da jednostavno dobiju informaciju i poruku o tome da država misli na njih i da je mnogo lakše raditi ovde sa svojim kolegama na naučno-tehnološkim parkovima.

Naravno, imamo i u najavi izgradnju novog naučno-tehnološkog parka u Borči i to je bio jedan od najava strateških projekata grada Beograda za budućnost u saradnji sa kineskim, sa Kinom, odnosno i sa njihovim predstavnicima univerziteta, koja treba da zaposli 10 hiljada mladih stručnjaka.

Ono što je važno reći, to je da se gospodin Siniša Mali pokazao na ovako zahtevnim zadacima, kada je u pitanju uopšte budžet, a reći ću vam da budžet grada Beograda čini 40% budžeta Republike Srbije.

Znači, ako pored tolikih dugova, naravno uvek tu postoji zamena teza koji je bio pokušaj na toj sednici, kada je gospodin Vujović govorio o javnom dugu i koliki je stvarni dug i koliki je javni dug, uvek postoji tu zamena teza i pokušaj pojedinaca iz opozicionih partija da prikažu da jednostavno neko laže u svemu ovome, ali brojke ne lažu.

Znači, dugove je neko morao da vrati. Beograd je morao da vrati trudnicama novac, morao da vrati i da uplati socijalna davanja. Grad Beograd je morao iz budžeta da isplati lokalnim samoupravama kojima duguje te pare, morao je da plati, jednostavno, kamate na kredite koje su podizali oni koji su vodili jednu neodgovornu politiku.

Srpska napredna stranka i u budžetu Republike Srbije i u Gradu Beogradu je ušla u praznu kuću. U toj praznoj kući nije bilo ničega, ostali su samo dugovi, ostali su krediti i više nije imala gde da se zadužuje.

Znači, poenta celih ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije je upravo bila u tome da morate da svojim zakonskim aktima, kreiranjem novog ambijenta otvorite mogućnost da strani investitori požele da dođu u Srbiju i da ulažu i da određeni način svedete troškove na jednu razumnu meru, da biste dobili budžet iz koga onoliko koliko prihodujete, možete i da potrošite.

Kada govorimo uopšte sada o makro-ekonomskim pokazateljima, to je jedan ambijent koji čeka ministra finansija. Ovaj ministar finansija dolazi na uređene finansije koje su zahtevale četvorogodišnji svakodnevni mukotrpan rad Vlade Republike Srbije na čelu sa gospodinom Vučićem. Do tada, dok gospodin Vučić nije došao, rezultati, jednostavno, nisu ni postojali.

Znači, priča o bankrotu nije iskreirana neka priča koja se dešavala negde tamo, nego se dešavala svakodnevno, ovde u Srbiji, u našim životima, u našim novčanicima. I, to su svi znali, i onih 400 hiljada ljudi što je ostalo bez radnih mesta, od firmi koje su bile u privatizaciji i u stečaju, i one koje su bile u tzv. restrukturiranju, ali i onih koji su izgubili posao zbog toga što nisu imali gde da se zaposle, jer jednostavno, država je finansirala sve privredne aktivnosti u državi. To je zbog toga što je, jednostavno, dala na upravljanje budžet Republike Srbije tajkunima. Tako funkcionišu države koje ne postoje u sistemu funkcionisanja primene zakona koje donosi Narodna skupština i kada vlade i ministre postavljaju tajkuni, a ne narodni poslanici Republike Srbije.

Ono što je važno reći kada su u pitanju makro-ekonomski pokazatelji, to je da je 2016. godina završena sa rastom od 2,8%. Tačno je da je ekonomski rast za 2017. godinu bio mnogo manji, 1,9%, ali nećemo da zaboravimo da su klimatske promene dovele do toga da je u energetskom sektoru došlo do velikih troškova, da je u poljoprivredi zbog velike suše došlo do velikih padova. Pored svega toga, država je završila budžet sa suficitom od 33,9 milijardi dinara.

Sada u 2018. godini, mi sada imamo do 1. maja rast od 4,5%. Šta to pokazuje? To pokazuje da se Srbija našla zajedno sa četiri države koje su članice EU rame uz rame po privrednim aktivnostima. To pokazuje da je na prvom mestu Mađarska, zatim ide Slovačka, zatim Češka i onda Srbija. Znači, veliki pomaci u ovom delu su učinjeni. Dakle, 12,1 milijarda evra je ono što se podrazumeva kao suficit, znači, više smo prihodovali, nego što smo rashodovali.

Naravno da Srbija ima jako velike probleme koji su ostali iz onog vremena kada su ovi koji nam danas spočitavaju kako treba država i budžet da se vodi ostali, ostali su mnogi troškovi za plaćanje sudskih presuda koje su donošene zbog toga što je jedan neodgovorna vlast vodila državu i nije marila o tome ko će plaćati ovakve dugove. Ostali su mnogi dugovi, kada govorimo po pitanju različitih izdvajanja za određene kategorije društva.

Ono što je važno je da je to zaustavljeno. Zaustavljeno je time što je uvedena jedna poreska disciplina, tako što su otvorena nova radna mesta, nove fabrike koje daju novu vrednost, i ono sa čime će se ministar finansija u budućnosti morati da se suoči, to je da ima pred sobom realizaciju velikih strateških projekata, kao što je stvaranje uslova za početak izgradnje metroa. Zatim, strateški projekti, za šta mislim da je već gotova određena tehničko-tehnološka dokumentacija kada govorimo o izgradnji sistema za upravljanje otpadom, za izgradnju upravljanja otpadnim vodama, jer se to nalazi u budžetu za 2018. godinu u vrednosti od 450 miliona evra. Zatim, treba da se uhvati u koštac sa nastavkom evropskih integracija iz oblasti finansija, kada je u pitanju Poglavlje 32, to je eksterni nadzor, nadzor nad javnim finansijama.

Ono što je Vlada Republike Srbije donela 2015. godine, kada je premijer bio gospodin Vučić, to program upravljanja javnim finansijama iz fondova EU i taj program ekonomskih reformi koje je gospodin Vujović zaista započeo i pomerio granice, koji govori upravo o tome da Ministarstvo finansija, Odbor za finansije, DRI su zajedno na tom zadatku, da imamo pomeranje kada je u pitanju otvaranje ka javnosti, trošenje javnih sredstava upravo zbog toga da bi se uvela stroža disciplina kada su u pitanju javne finansije i imamo onaj deo kada je u pitanju reforma poreske uprave, gde će sigurno veliki broj jedinica, kada je u pitanju poreska uprava, biti reorganizovan. To će biti jedan veoma zahtevan posao, ali mi smo navikli i kao država na visoke lestvice, velike zadatke.

Mislim da se do sada pokazalo, gospođo premijerko, da sve te zadatke možemo da nosimo bez obzira na težinu.

Biografiju ne bih ponavljala zato što smo imali prilike mnogo da čujemo, ali ono što je najvažnije reći da kada je u pitanju doktorat i kada je u pitanju tema plagijat, jednostavno, ponavljanje takvih tema da bi se uspostavila neka laž, zato što plagijat i doktorat, pre nego što dođe na samu odbranu od strane same komisije mora da prođe dva puta, minimum, nastavničko veće i jednom senat univerziteta. Pa, ako su svi profesori nastavno-naučnog veća iz senata rekli da to nije plagijat i pustili kandidata da odbrani taj doktorat, onda sigurno ne može da donese odluku da postoji plagijat. Može da se desi da postoje određeni delovi u smislu toga da tehničko-tehnološki nije urađena neka fusnota, ali to ne predstavlja nikakvu vrstu plagijata.

Prema tome, ako jedan profesor beogradskog univerziteta, koji se ne slaže sa činjenicom da nešto nije plagijat, naspram velikog broja profesora je merodavan da donosi u javnosti takvu odluku, onda to pokazuje da su određene afere zaista plaćene da bi se u javnosti non-stop vrtele i pokušaj da se negde omalovaži pojedinac koji je upravo kao Siniša Mali.

Mislim da je najveći problem u tome što je on zaista kvalitetan i kao kadar i kao čovek i sposoban da radi i da se nosi sa velikim zadacima. Imali smo prilike od stranih investitora to da čujemo, da nikad nisu imali efikasnijeg, vrednijeg i obrazovanijeg gradonačelnika koji ima zaista sistem donošenja odluka na vrlo jedan kreativan, efikasan način. Zbog toga mi danas imamo 104 hotela u gradu Beogradu, a u vreme 2012. godine radilo je svega 64.

Prema tome, jednostavno, kada govorimo o kandidaturi gospodina Siniše Malog, treba reći da je dobar predlog, da podršku od svih poslanika SNS ima ne samo zato što je član predsedništva SNS, nego zato što je najkvalitetniji za takvu jednu poziciju. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, pa, evo, pobegao je gospodin koji zna da upravlja budžetom, koji je potrošio četiri milijarde dinara koji je uveo lokalnu samoupravu u PPR, to znači nije zabeleženo u istoriji javnih finansija da uvodite neku lokalnu samoupravu unapred pripremljen plan za restrukturiranje dugova.

Onaj koji govori o političkom legitimitetu i da je neko nečiji lični bankar pokazuje da je u stvari on upravo bio lični bankar tadašnjeg predsednika DS i pokazao je upravo da je preko Fudbalskog kluba „Vodice“ i „Glibovac“ isplaćivao plate za radnike lokalne samouprave Smederevske Palanke. E, takvi nama drže predavanje o tome kako treba da se vode javne finansije i ko treba da ministar finansija. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici amandman na član 3. odnosi se na investicije u stanogradnji koju treba da obezbedi sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim akcentom na Agendu 2030.

Mislim da je ovde svim poslanicima jasno s obzirom da imamo fokus grupe koji se odnosi na održivi razvoj i na Agendu 2030 koji smo, kao članice UN u nekoj obavezi da do 2030. implementiramo. Jedna od najvažnijih ciljeva, odnosno tačaka te agende je cilj je broj 11 koji govori o održivim gradovima i zajednicama.

Shodno ovom zakonu ono što možemo da konstatujemo, to je da su investicije u stanogradnju u 2012. godini pale na 40%, što su činile jako mali procenat u ukupnom BDP, od 2012. godine do danas proizvodnih delatnosti, odnosno sama proizvodnja robe i usluge nadmašila je uopšte građevinarstvo i zbog toga je taj procenat učešća BDP bio negde 17,7% u prošloj godini.

Očito je brzom i efikasnom aktivnošću Ministarstva građevine napravljen koncept kako pospešiti to učešće u investicijama kada je u pitanju građevinarstvo na 25% da bi imali jedno makroekonomsku stabilnost i to je sada ovaj trenutak.

Ovaj zakon suštinski je ideja bila političkih nosioca najvažnijih funkcija kao što je Vlada Srbije predsednik Srbije i gospodina Vučića i danas gospođe Ane Brnabić, ali je trebalo ostvariti ekonomski okvir za tako nešto trebalo je sprovesti ekonomske reforme, fiskalne konsolidaciji i doći do trenutka da imate suficit u budžetu, da možete da finansirate projektne aktivnosti za investicije kao što je u ovoj godini preko milion evra, da u sledećoj godini i u drugoj i trećoj godini investicija završite znači tu prvu fazu 1.578 stanova.

Pošto smo mi juče imali prilike da čujemo kako nekima iz opozicije nije jasno da li će biti pet hiljada 200 stanova ili 1.578 stanova. Tako da ta zamena teza jednostavno u javnosti i pokušaju da se ovako jedan dobar projekat uopšte za državu obesmisli, jednostavno neće proći, zato što će svi ovde poslanici želeti da pokažu, svako sa svog aspekta da zaista ovakav zakon, ovakav jedan strateški projekat za državu Srbiju sigurno će dati dobre rezultate, a i da će ta Agenda 2030 i ciljeva državnog razvoja sigurno krenuti putem svoje implementacije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, kolege poslanici, zbog građana Srbije moramo da kažemo da Ministarstvo finansija ima veliko iskustvo kada su u pitanju uopšte ugovori ovog tipa, koji slede nakon donošenja ovog zakona i usvajanje pravilnika koji će biti.

Prvo, ako uzmete Ministarstvo privrede, koje raspisuje konkurse za različite vrste ugovora koje sprovodi Ministarstvo finansija, na taj isti način će biti sprovedeni i ovi ugovori. Na kraju krajeva to je iskustvo još od 2010. godine kada smo imali takođe ugovore sa određenim korisnicima državnih kredita, na taj način što 2010. godine su određene kasarne kao što je „4. juli“ pretvorene naravno u stambene komplekse, koje su tadašnji mladi naučnici i mladi profesori imali pravo da konkurišu za ovakve kredite i da kupe. Tada je kvadrat bio 1.290 evra sa PDV, došlo je do 1.450 evra, tako da je država jako dobro zaradila na tim kreditima.

Postupak, u stvari na koji će način pripadnici oružanih snaga, odnosno pripadnici bezbednosnih snaga moći da konkurišu je upravo konkurs koji će raspisati Ministarstvo finansija u saradnji sa MUP, Ministarstvom vojske, tako da će na osnovu akata podzakonskih, koje će doneti, i na osnovu uslova koji će taj konkurs imati. Znači, uslovi konkursa će biti tačno definisani i najbolji transparentan način prezentovan javnosti. Biće javan konkurs svi koji se jave moraće da ispune određene uslove. Kada budu ispunili te određene uslove, onda se stvara lista upravo da bi se izbegla bilo kakva mogućnost manipulacije prema redosledu javljanja i ispunjavanju tih uslova država će sklopiti sa njima ugovore. U tom ugovoru stoji čak i onaj deo uslova pod kojima uzimate taj kredit. To znači ukoliko ne ispunjava te određene uslove po ugovoru, da država ima pravo da raskine taj ugovor i tačno se znaju koje su konsekvence, ukoliko želite da napustite državni posao i da ne isplatite taj kredit do kraja, pod kojim uslovima i kako se to radi.

Prema tome, to nije neka novost, to nije nešto što do sada nije država radila, to je ono čime će se ova Vlada baviti, odnosno nadležno ministarstvo, a to je Ministarstvo finansija i sigurno da će biti mnogo povoljniji uslovi nego što smo do sada imali.

Sigurno je da će ljudi koji će konkurisati i dobiti mogućnost da potpišu takav ugovor imati velike benefite kada kupuju stan od 500 evra po kvadratu bez PDV kada dobijaju kredit, po sigurno najpovoljnijim uslovima, i to nije neka novost koju će država imati osim što je novost u tome da je taj kvadrat 500 evra po kvadratu stambenog prostora, da su stanovi u kvadraturi i strukturi od 32 do 94 kvadrata, i da zavisno od mogućnosti ljudi koji su zaposleni, visine plate i njihovih mogućnosti supružnika sa kojima podižu te kredite, jednostavno konkurisati za ovakve kreditne linije, ovakve stanove.

To je nešto što je dobro i što treba zaista u javnosti reći da je po prvi put država ozbiljno pristupila rešavanju ovakvog problema i mislim da je to jedini način da pokažemo da smo mnogo, na efikasniji način sposobnija Vlada koja je otvorila mogućnosti da zaista reši probleme velikog broja građana koji rade na tako zahtevnim radnim mestima, kada su u pitanju bezbednosne snage. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na realizaciju projekta stanogradnja, sa posebnim akcentom na održivi razvoj i Agendu 2030. To je Agenda koja podrazumeva prepoznavanje prioriteta po sektorima, odnosno ono što svaka Vlada u svom delovanju u budućnosti do 2030. godine, shodno novim tehničko-tehnološkim rešenjima i novim dešavanjima u svetu, treba da primeni.

Uspešno sprovođenje ciljeva održivog razvoja podrazumeva maksimalno iskorišćenje resursa, ali i našu obavezu kada je u pitanju budžetiranje da se stvore uslovi tako da raspodela bude u skladu sa nacionalnim ciljevima.

Ja mislim da ovaj zakon, a imali smo prilike od naših kolega koji su u Odboru za bezbednost i u Odboru za unutrašnje poslove i odbranu da vidimo da su upravo do maksimalnih granica iskorišćeni svi resursi kada je u pitanju očuvanje nacionalne bezbednosti kroz ovakav vid zakona.

Ono što je najvažnije reći, jeste da je ipak bila potrebna politička volja, jer model i koncept ovakve stanogradnje je uvek postojao, međutim, cena od 500 evra, očito neki koji su vodili državu do 2012. godine, nije bio prihvatljiv i tada su kvadrati koštali hiljadu i po evra, znači, tri puta više. U to vreme su govorili da projekti od 500 evra po kvadratu nisu izvodljivi.

Očito je trebalo jako puno snage i rada da se postignu ovakvi rezultati, koji su na kraju ocenjeni od strane MMF i Svetske banke, gde Srbija pokazuje da je jako napredovala posle ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije i da je pokazala da čak može da ima u kontinuitetu suficit u budžetu, znači da više prihoduje nego rashoduje, i da prevazilazi projektovani rast od 3%. Ovaj projekat i ovakva realizacija pokazuje da na primeru kredita od 30 hiljada evra, koji bi budući korisnik i pripadnik odbrambenih snaga Republike Srbije mogao da ima, da može da da mogućnost otplate kroz ratu od 30 godina, jednu ratu koja je krajnje prihvatljiva, takvog kredita, od 126 evra, tako da bi, recimo, 25 godina imao tu ratu, a poslednjih pet godina imao ratu od 25 evra. To pokazuje potpunu razliku u konceptu shvatanja odnosa države prema bezbednosnim snagama Srbije u odnosu na ono što je bilo pre 2012. godine.

Vi ste, ministre, rekli da je od 2012. godine do danas rešeno 700 predmeta, kada su u pitanju oficiri Vojske Srbije, tako da to pokazuje da Srbija ide dobrim putem kada je uopšte stanogradnja u pitanju.

Hvala vam, na kraju krajeva, što ste danas ovde, bez obzira što više ministarstava učestvuje u ovakvim projektima, zato što je potrebno da zaista pokažemo građanima Srbije da Vlada ovaj projekat želi da realizuje, iako je u pitanju dva miliona kvadrata, iako su projekti vredni 250 miliona evra. To znači da će zaista u budućnosti ovo postati svakodnevni život svih nas. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa svojim saradnicima, zadovoljstvo je danas i juče biti u Skupštini Srbije, jer to je dokaz da se Srbija menja, da u proteklih četiri-pet godina je mnogo toga urađeno da bi se stvorili uslovi da imamo zakone kojima želimo da modernizujemo Srbiju i da sve one korake koje smo radili tek sada u stvari trebaju da daju svoj puni rezultat.

Zbog toga danas imamo zakone iz svih oblasti, ali kada govorimo o saobraćaju, znači o svim vidovima saobraćaja, ali i oni koji se odnose na građevinarstvo i ja danas da ne bih oduzela mnogo vremena mojim kolegama, govoriću o ovom zakonu o leks specijalis koji se odnosi na izgradnju stanova, zato što želim da i vama i građanima Srbije, da vas podsetim na to kako je to nekada izgledalo 2010. godine, pošto su mnoge političke stranke Vlade, obećavale izgradnju jeftinih stanova.

Tako 2010. godine, ako se sećate jednog ministra, koji je govorio da je potrebno Srbiji 50 hiljada stanova, ali da ne može cena stana biti 500 evra po kvadratu, ali sada vidimo da može. Onda je došlo do toga da se izgradi 5.000 stanova u bivšoj kasarni „4. juli“ gde je cena stana bila 1.290 evra po kvadratu, plus PDV. Znači došlo je do 1550 evra, preko kreditnih banaka kao što je bila jedna „Hipo Alpe Adria“ banka koja je otišla u stečaj, koju je naravno, sada kupio neko drugi.

To je ono što govori o nedoslednosti u politici, pogotovo kada želite da pokažete kako ste voljni nešto da uradite, a za to nemate snage, ni političke, zbog toga što mnogi izazovi koji pokazuju da ulaganja države u infrastrukturu, a pogotovo za pripadnike institucija bezbednosti u našoj državi nisu mogli da budu u poziciji uopšte da kupe ovakve stanove.

Zašto govori i želim da poredim sa ovim današnjim zakonom i predlogom? Zato što tada je država uložila iz budžeta dve milijarde dinara, a kada je izgradila 500 hiljada kvadrata ona je zaradila 645 miliona evra. Znači, u budžetu Srbije, plus porez koji je iznosio oko 200 miliona evra. Znači, postavlja se veliko pitanje - na konto čega su u stvari građani Srbije živeli sve to vreme? Znači, na konto određenih propalih projekata koji su isključivo bili za sitno sopstveničke interese tadašnje vlasti do 2012. godine.

Sadašnji zakon i finansijski aspekt ovog zakona, kada je u pitanju izgradnja stanova se odvija u nekoliko faza i to je ono što treba reći. Ta prva faza govori o 1.578 stanova u šest gradova i govori o tome da samo u ovoj godini je predviđeno budžetom Republike Srbije, podsetiću i naše kolege kada smo glasali ovde u decembru mesecu, da je milion i 95 hiljada evra izdvojeno za izradu tehničke dokumentacije, odnosno idejnog rešenja i da je vrlo važno da u stvari sva ostala ulaganja, plaćanja će biti u ovoj godini za troškove parcele i participacije milion i 519 miliona evra, a da će u sledećoj godini, u stvari najveći deo tih investicija biti od 49 miliona 745 hiljada, da bi 2020. godine završili onaj spoljni deo, odnosno infrastrukture objekata koji će iznositi 11 miliona 995 hiljada evra. Odnosno, ukupna investicija je 64 miliona evra.

Šta dobijaju u stvari oni koji će moći da podignu kredit na osnovu svih ovih dokumenata, uslova, pravilnika koje će ispuniti? Dobiće stambene jedinice čija vrednost će biti 500 evra po kvadratu, bez PDV.

Kada bi ovaj broj stanova podelili sa ovim ulaganjem prosečno bi dobili neku cenu da će svaki stan biti u nekoj vrednosti od 40 hiljada evra. Ali, gde danas na tržištu nekretnina vi imate kvadrat od 500 evra završenog stambenog prostora?

Ono što će sigurno oni koji će biti korisnici ovog kredita, odnosno naši pripadnici službi bezbednosti, dobiće u stvari kapital koji će biti sigurno duplo dupliran u tom finansijskom smislu zato što same lokacije na kojima će biti građeni ti stanovi u suštini mnogo više koštaju, čak tri puta više nego što je 500 evra po kvadratu.

Tako da, time suštinski država se na neki način i odužuje tim ljudima koji rade najodgovornije poslove iz oblasti bezbednosti i koji zaista rešavaju svoje životno pitanje.

Mislim da ovaj zakon u stvari pokazuje koliko je država zaista otišla u modernizaciji Srbije, koliko su zakoni postali jednostavno svakodnevni deo života svakog od nas, koji pokazuju da ne dele ljude na pripadnike određenih političkih stranaka, da jednostavno zakon važi za sve jednako.

Ovih 30 hiljada ljudi koji imaju nerešena stambena pitanja sigurno će podržati ovakav zakon zbog toga što jednostavno su stvorili poverenje i u Vladu Srbije i u Ministarstvo i u ovu skupštinsku većinu, da se mi suštinski bavimo zaista državnim pitanjima, ali i pitanjima svakodnevnog života ljudi koji jednostavno obavljaju najodgovornije poslove u državi Srbiji.

Hvala vam što ste danas imali prilike da branite politiku moderne Srbije, politiku SNS, koja je pokazala da sa onima koji nemaju plan i program, koji se bave određenim potpuno neprimerenim temama u parlamentu Srbije će ostati sami na političkoj sceni, jer njihovi politički koncepti jednostavno, neće imati više uopšte ko da podrži. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege oficiri, moj amandman se odnosi na član 2. kada govorimo o vojno stručnom osposobljavanju kadrova i na implementaciji agende 20/30, odnosno putu kojim svet ide kada govorimo ne samo o održivom razvoju u privredi i ekonomiji, već i o obrazovanju kadrova da bi jednostavno ceo svet prešao u jedan novi sistem funkcionisanja tzv. digitalizaciju, modernizaciju, jednu četvrtu industrijsku revoluciju.

Ono što je važno danas reći, to je da Vojna akademija danas ima 650 kadeta ukupno, a da Vojna gimnazija godišnje upisuje 120 polaznika i pored toga postoje vojno stručne škole koje upisuju 60 srednjoškolaca. Ovo je vrlo važno da građani Srbije znaju sa kojim kapacitetima Srbija raspolaže, odnosno koliko je u stvari vama kao Ministarstvu ili uopšte nadležnim obrazovnim institucijama teško da izaberu najbolje od najboljih. Prema osnovnim akademskim studijama za upis na Vojnu akademiju ima 51 kadet na sedam smerova, odnosno deset modula i na master studijama, takođe ima sedam modula.

Treba pohvaliti to što je i sama Akademija ušla u kompletnu modernizaciju kada je u pitanju formalno obrazovanje, tako da postoje smerovi koji se odnose na menadžment u odbrani, na vojno elektronsko inženjerstvo, na vojno mašinsko inženjerstvo, na PVO, na logistiku odbrane i na ABHO. Znači, to su sve smerovi koji pokazuju po samom svom nazivu koliko u stvari idemo u korak sa vremenom. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, oficiri Vojske Srbije, ostvarenje posebnih ciljeva obrazovanja, a kada je u pitanju uopšte vojno obrazovanje, naravno da je u skladu sa Agendom 2030 što smo imali prilike da čujemo od mog kolege, ali oni su usmereni na posebne zadatke od posebnih nosioca određenih aktivnosti kada je u pitanju Vojska Srbije. Kada pričamo uopšte o tom obrazovanju, mi možemo da kažemo da imamo deo formalnog obrazovanja, o kome smo dosta čuli kada je u pitanju Vojna akademija ali imamo i deo neformalnog obrazovanja koji je jako bitan, to su određeni seminari i obuke i rad na razvojnim projektima koji su od velikog značaja za Republiku Srbiju.

Ono što je važno reći da današnji budžet u 2018. godini je za 25% veći nego budžet iz 2017. godine za Vojsku Srbije, što pokazuje nabavku opreme i revitalizaciju postojećih objekata, ali to ne može bez iskusnih i obrazovnih i stručnih kadrova. Ono što je isto važno reći da je od 2012. godine zaustavljen postupak topljenja preko 500 tenkova u američkoj kompaniji JUESTIL, otpuštanje oficira patriota prema spiskovima NATO, čerupanje vojnih kasarni koje danas postoje određenim planovima i master planovima, tačno definisano šta treba raditi sa njima.

Do 2012. godine imali smo prilike da vidimo da u kasarnama pored domaćih i divljih životinja koje su živele su deca iz osnovnih škola imali prilike da rukuju oružjem koje je zaostala iz ratnih operacija, da budu ukradena sva sredstva koja su ubojitog dejstva, ali to je 2012. godine zaustavljeno upravo odgovornom politikom koju je vodila Vlada Republike Srbije u kojoj SNS i gospodin Vučić uzeo učešće.

Današnjim upravljanjem kasarnama koje nisu stavljene u komercijalne svrhe može biti dobar primer, a to je izgradnja univerzitetskih centara za izvršavanje određenih razvojnih projekata Vojske Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa kolegama, poštovani oficiri, nadam se, gospodine ministre, da ćemo u nekom od sledećih predloga zakona videti od vaših saradnika i neku ženu na rukovodećem mestu pored vas. Mislim da će to kvalitativno popraviti sigurno sliku, ovu o kojoj govorite, u obliku cifara koje su zaista impozantne kada je u pitanju učešće žena.

Moj amandman se odnosio na Agendu 2030. To je upravo Agenda koja govori o 17 ciljeva i 169 podciljeva za razvoj uopšte sveta kada je u pitanju i privredni rast i razvoj društva u jednoj novoj fazi projektovanja uopšte odnosa i političkih i ekonomskih i socijalnih, u vreme nove industrijske revolucije, u vreme digitalizacija, ali i u vreme borbe za nove energetske resurse.

To je potvrda u stvari da je to put kojim sigurno svet mora da ide, jer potvrda toga je da je u Berlinu 17. marta bila jedna velika konferencija od 60 zemalja sveta u Nemačkoj, gde je ministar spoljnih poslova Nemačke rekao –ukoliko ne bude bila implementirana Agenda 2030 u svetu, doći će do rata i to velikog svetskog rata. Naravno da svaka zemlja će da radi na tome da do toga ne dođe i da ne učestvuje u tome i to smo imali prilike da vidimo u ovim spoljno-političkim odnosima, da određene države EU nisu učestvovale u ratnim operacijama, ali Srbija mora da se okrene sebi i okrenula se kada je vojska uopšte u pitanja i kada je obrazovanje naših kadrova za budućnost u pitanju i ono što je pokazala je da razmišlja o tome da su mnogi bezbednosni izazovi oko Srbije i da zbog toga mi pre svega treba da se okrenemo sebi u mnogim situacijama, da kada govorimo o vojnoj neutralnosti kao našoj politici i strategiji da smo negde pod velikim pritiscima već podeljenih saveza.

Zbog toga kada govorimo uopšte o amandmanima za vojno obrazovanje, vrlo je važno reći da je Srbija 2012. godine zatekla jedan potpuno drugačiji koncept nego što je sada, pored demilitarizacije koja je vršena permanentno do 2012. godine kroz topljenje tenkova i velike količine oružja, kroz otpuštanje oficirskih kadrova, pogotovo onih koji su učestvovali u odbrani integriteta i suvereniteta Republike Srbije u našoj južnoj pokrajini Kosovu, kao i ustupanja mnogih velikih razvojnih projekata države Srbije u oblasti vojne industrije drugim državama.

Godine 2012. SNS kada je uzela učešće u Vladi Republike Srbije i kada je imala svog ministra odbrane, gospodina Aleksandra Vučića i kada je državni sekretar tada bio donedavni ministar, gospodin Đorđević morali su pre svega da se suoče sa velikim finansijskim kolapsom ne samo budžeta Republike Srbije, već i budžeta Vojske Republike Srbije. Tada je vrlo teško bilo pre svega osposobiti sve ono što treba za normalan rad Vojske Republike Srbije sa onim sredstvima sa kojima je imala.

Naravno da je uz pomoć koalicionih partnera i svih subjekata u društvu kada je u pitanju i Ministarstvo finansija, uspela da zadrži jednostavno pozitivan kurs kada izvrši reformu kompletne privrede sa velikim poteškoćama i naravno sa svim tim teškoćama se uspešno nosila sve četiri godine.

Zbog toga danas imamo rezultat tih ekonomskih reformi fiskalne konsolidacije imamo rast od 4,5%, imamo planirani deficit za prva tri meseca 40 milijardi dinara, a mi smo završili sa suficitom od 6,1 milijarde dinara. To pokazuje u stvari da je sada prilika i za budžetom za 2018. godinu, da je budžet vojske koji iznosi 70 milijardi dinara povećan u odnosu na prošlu godinu za gotovo četvrtinu, a to je 11,6 milijardi dinara više, nego 2017. godine, opredeljeno za vojsku.

Naravno, da će ta sredstva biti opredeljena za unapređenje i kupovinu nove opreme, ali i za remont postojeće opreme. Samim tim da bi sve to uradila Vojska Srbije ona mora da ima adekvatne kadrove koji mogu jednostavno da se nose i sa ovakvim zadacima koji su joj zadati u 2018. godini.

Zemlja sa ratnom tradicijom i sa burnom istorijom kao što je Srbija mora da razmišlja o tome da svoje kadrove pre svega čuva, a sa druge strane da radi na njima i da permanentno se usavršava. Uvek je Srbija imala dobre pripadnike vojske koji su završavali i prestižne škole, ali bogami i njena doktrina kada govorimo o vođenju određenih ratnih operacija bila prikazana na prestižnim univerzitetima i na zapadu i na istoku.

Prema tome, takav jedan trend u eri novog svetla, novog razvoja privrede, razvoja nove industrije koja nam negde razvoje tehničkih i tehnoloških nauka daje jednostavno pokazuje taj put kojim Srbija ide i vojno-tehnički instituti i Vojna akademija upravo radi sa mladim kadrovima na unapređenju i rame uz rame razvijenim industrijama sveta u vojnoj oblasti može da se nosi i zato je važno da mi naše kadrove koje proizvodimo na tim vojno-obrazovnim institucijama zaista ljubomorno čuvamo i o njima vodimo računa.

Danas građani Srbije jako su osetljivi pogotovo kada je u pitanju uopšte tema Vojska Srbije, kada je u pitanju rodoljublje i kada je u pitanju borba za slobodu, i zbog toga treba zaista pohvaliti vaše nastojanje i inicijativu da ste 4. februar predložili kao dan koji treba da obeležava Srbija, to je dan ratnika Srbije, u stvari predstavlja jedno istorijsko pomirenje svih ratnika koji su u ime nekih politika u prošlosti ratovali, jer na kraju krajeva Srbija je izgubila jako puno muških glava u svim tim ratovima, i na kraju krajeva danas se borimo da popravimo tu demografsku sliku koja govori o tome da zaista kada vi imate godišnje 38.000 manje stanovnika u Srbiji. Pre svega, treba da vodimo jednu mudru i spoljašnju i vojnu politiku i zaista Vlada Republike Srbije u saradnji sa Ministarstvom odbrane i …pogotovo kada treba sačuvati uopšte jednu politiku vojne neutralnosti.

Ono što treba reći, to je da razvojni projekti, kao što smo imali prilike da čujemo da su Nora, Alas, Morava, zatim Lazar, Oganj u stvari su razvojni projekti naših kadrova. LJudi koji su radili u našim institutima i koji su danas priznati kroz praktično kompletnu industriju koju dajemo kroz proizvodnju i plasiramo na određena tržišta i kao takvi suštinski pokazujemo da naši kadrovi imaju budućnost, pogotovo oni koji završavaju prestižne škole vojno-obrazovne institucije Republike Srbije. S toga, je ova agenda, koja je 20, 30 predložena kao jedna od najvažnijih agendi razvoja i privrede i društva u budućnosti u stvari jedna od predloga da se i Vojska Srbije u budućnosti nosi sa svim razvojnim projektima u tom delu i obezbedi održivi rast i razvoj naše ekonomije i privrede. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, očito je amandman koji govori o privrednom rastu izazvao određene polemike u nekoliko nivoa, i u političkom, i u ekonomskom i u društvenom. To je ono zbog čega danas ne smemo da zaboravimo mnoge detalje iz vremena zbog kojeg nas mnoge ovde opozicione stranke osuđuju.

Danas smo imali prilike da čujemo da koalicioni partneri iz vremena 2005. godine, kada su govorili o pravnoj državi, sigurno su zaboravili kako je prodat „C market“ i kako je prodata PKB u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Kako je tada gospodin Mišković kupio za jeftine pare sve lance marketa u Srbiji i postao jedan od 100 članova Forbsove liste. To nije mogao da zaradi nigde, nego jednostavno od državnih para, iz budžeta Republike Srbije, kada je uzeo novac svih građana Srbije.

To je bila ta pravna država o kojoj sada pričamo, jedna pravedna, a ova danas je nepravedna, koja jednostavno dozvoljava konkurenciju, izjednačava strane i domaće investitore i otvara mogućnost da se otvaraju fabrike i nova radna mesta.

Tada su se budžeti pravili na osnovu toga koliko pojedinci, kao što je Mišković, mogu da zarade iz budžeta i koliko ljudi može da zaposli. Mogao je da zaposli svega 7.000 građana Srbije koji su imali povlašćen položaj, a svih sedam miliona koji su budžetski korisnici su radili u funkciji tih 7.000. Tako je izgledala pravna država, tako je izgledao ekonomski rast.

Kada pričamo o 3,5% i 5% povećanja ekonomskog rasta, to je ukupan broj, količina proizvedenih proizvoda u odnosu na prethodnu godinu veći i on se odnosio upravo na ono kada radite društvenu, odnosno državnu imovinu pa ste imali jednu „Kolubaru“ koja je imala 25 sati da radi bager, imali smo prilike da vidimo kako je rast energenata i proizvodnja energenata i prodaja na tržištu i u regionu same „Kolubare“ iznosio čak 300 puta više. Tako je izgledao privredni ekonomski rast Republike Srbije 2005, 2006, 2007, 2008. godine. Došli smo do 2008. godine kada smo prodavali „Mobtel“ i akcije „Telekoma“ i došli smo do toga da u Strategiji razvoja održivog razvoja Srbije koju je tada vodio gospodin predsednik Tadić, stoji da kompletna ekonomija i kapital Srbije iznosi u prodaji uslužnih delatnosti i u prodaji imovine koja se odnosila na sistem telekomunikacija. Tako je izgledala privreda.

Nova vrednost se stvarala iz uslužnih delatnosti zbog čega je Srbija podizala preko 200 kredita sa kamatnim stopama od 8%, isplaćivala plate i penzije i došli do kolapsa 2012. godine, kada je gospodin Vučić preuzeo odgovornost Vlade Republike Srbije i trebao da nađe model kako da izvuče Srbiju iz ekonomskog kolapsa i da otvori investicioni ambijent za ekonomski rast na osnovu realnog održivog budžeta.

To je razlika suštinska između onih do 2012. godine i onih koji odgovorno vode ekonomiju od 2012. godine do danas. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, moj amandman na član 2. govori o tome da pored pojmova…