Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko, narodni poslanici, moj amandman odnosio se na član 1. gde bi trebao da se doda stav da ovaj zakon koji se odnosi na finansijske usluge na daljinu treba zaista poseban osvrt i akcenat dati na sprovođenje Agende za 2030. godinu. To je jedan krovni dokument UN koji podrazumeva ciljeve održivog razvoja kojim svet treba da ide prema 2030. godini, potpuno spreman da se uhvati u koštac sa svim ovim inovativnim, naučno-tehnološkim promenama, ali i promenama u društvu i shodno klimatskim promenama kojih smo svi svesni.

Treba reći da je ovaj zakon pokazao suštinu koja govori upravo o modernizaciji Srbije u pogledu, kada su finansijske usluge, a i usklađen je sa ciljevima održivog razvoja, Agendom 2030, među kojima je od 17 ciljeva osmi cilj – dostojanstven rad i ekonomski rast. Tu postoji 169 podciljeva. Najvažnija dva podcilja koja u stvari definišu ovaj zakon je podcilj 8.3. koji upravo kaže da treba uključiti pristup finansijskim uslugama na onaj način koji će biti potpuno orijentisan da podržava politiku ekonomskog razvoja, dostojan svih, preduzetništvo, kreativnost, inovativnost i podsticanje na rast malih i srednjih preduzeća. To je ono što mi suštinski ovim dobijamo. Promovisanjem ovog vida finansijskih usluga i povećanjem broja kartica, povećanjem broja korišćenja inovativnih, odnosno informacionih tehnologija u bankarstvu, suštinski dobijamo organizaciju samog sektora i društva na jednom novom nivou.

Ono što je bitno još reći jeste da je jedan od drugih podciljeva u stvari jačanje kapaciteta domaćih finansijskih institucija, kako bi se podsticala i širila dostupnost bankarskih, osiguravajućih, finansijskih uslova za sve. Upravo ova rečenica i podcilj pokazuje kako ovaj zakon može jednostavno da se uradi ukoliko postoji politički konsenzus Vlade Srbije, Narodne banke Srbije i predsednika države kada je u pitanju uređenje jednog vrlo važnog sektora, a time će najveću korist imati građani Srbije.

Stoga, bez obzira što nisu prihvaćeni ovi amandmani, mislim da treba reći da ovim zakonima idete u susret budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Pa, prvo da radi javnosti objasnimo da gospodin Siniša Mali je sada u formiranju svog kabineta, tako da iz prostog razloga, nije ni mogao da dođe, s obzirom da je tek na putu da sa svojim saradnicima dođe ovde.

Ovo su neki zakoni, predlozi za ratifikaciju zajmova, koji su odavno pripremljeni i ono što treba danas reći to je da se ovi zajmovi odnose ne samo na podršku budžeta vezano za „Srbijagas“, a ako ćemo i o „Srbijagasu“ da pričamo, onda moramo da budemo do kraja iskreni prema javnosti ili ćemo povećati cenu gasa i opteretiti škole i bolnice ili ćemo ostaviti u ovakvom delu finansiranja iz budžeta, zbog toga što je jako važno da bolnice i škole uvek imaju gas kada to treba, jer su to, pre svega, ljudi koji žive zbog svojih situacija sa svojim zdravljem u bolnici i njihovi zaposleni i deca koja idu u školu ne treba da plaćaju ceh prošlosti zbog kojih su podizani krediti za „Srbijagas“, koje sada vrlo teško možemo da otplaćujemo.

Ono što je važno još reći to je kada pričamo o zajmovima, ne možemo sve da ih stavimo na jedno mesto, pa da kažemo, eto mi se zadužujemo samo tako. Prvo, mi vraćamo one kredite koji su nekada neki podizali sa kamatnim stopama od po 8,3%, a uzimamo kredite koji su ispod 2% sa velikom otplatom, odnosno i grejs periodom i oni su vrlo namenski. Pored ovog za podršku, kada pričamo o EPS-u, „Srbijagasu“ i saobraćaju koji je na 20 godina, devet godina je grejs period, kada govorimo i o kreditu koji se odnosi za finansiranje institucija u državnom vlasništvu i to je ono što je važno, restrukturiranje Poštanske štedionice, Fonda za razvoj.

Kada pričamo Razvojnoj agenciji Srbije, njena suština rada je da pomaže privatnom sektoru, a ne da pomaže državnom sektoru. Znači, da biste pokrenuli privredu, morate pre svega da pomognete privatne kompanije da otvaraju nova radna mesta, da unapređuju svoj rad. Na kraju je zajam za razvoj zdravstva u Srbiji, koji je započet još pre tri godine, sastoji se iz nekoliko faza. Znači, 29 miliona je započeo sa kupovinom akceleratora, to je završeno. Ali, druga faza koja sledi je reforma, u stvari i bolja podrška kvalitetu zdravstvene ustanove i to je ta druga faza. Akcenat je stavljen na centre za onkologiju, za centre koji leče bolesne od raka, pogotovo kada pričamo o Vojvodini, naravno i o drugim centrima u Srbiji i optimizaciji mreže domova zdravlja, što je jako važno da digitalizacija kao proces koji uopšte u Srbiji treba pre svega da uđe u zdravstvene ustanove i u škole. Ovo je jedan vid ulaska u zdravstvene ustanove i praktično time dobijamo bolji kvalitet zdravstvene usluge.

Prema tome, današnji zajmovi o kojima govorimo, upravo pokazuju namenu tih kredita koji treba da unaprede život građana Srbije. Kada govorimo o rastu javnog duga, pošto ovde sada oko toga stalno treba da ponavljamo zašto postoji razlika između 15 milijardi i 24 milijarde, pa treba reći da nije prikazivano uopšte realan javni dug, zato je MMF i otišao i nije hteo da razgovara sa Srbijom. Znači, ono što se čuvalo na nekim bilansima i računima javnih preduzeća, nikada nije bilo prikazano u budžetu Srbije. Ono što su kamate ostale od 128 kredita su iznosile 1,4 do 1,5 milijardi evra godišnje, samo kamate od 2012. godine do danas.

Mnogo je razloga zbog kojih javni dug uopšte nije realno prikazan. Zato je i MMF pristao posle 2012. godine, kada je dobio dobrog političkog partnera u vidu SNS i gospodina Vučića kao premijera, da može da razgovara na krajnje realan, iskren način i sa Srbijom, i sa njegovim političkim rukovodstvom, i sa ljudima koji vode Narodnu banku kao što je guvernerka Tabaković, koja je takođe učestvovala u pregovorima kada je u pitanju aranžman MMF-a. Zbog toga mi danas pričamo o rezultatima NBS o inflaciji koja je 2012. godine bila 12,9%, a već 2013. godine 2,2%. Danas se kreće u evropskim delovima koji su od 1,5 do 2%, kod nas je 1,9% danas, tako da stabilnost uopšte dinara danas je mnogo veća i ne može uopšte da se govori da vreme pre 2012. godine i danas je isto. Potpuno su dva različita koncepta ekonomije koja se vodila.

Kada govorimo o rezultatima NBS, treba reći da usled efikasnog korišćenja deviznih rezervi mi danas imamo znatno povećanje deviznih rezervi. Od bruto rezervi, koje su iznosile 409 milijardi evra, mi danas pričamo o 10 hiljada 550 milijardi evra rezervi. Prema tome, to su rezultati. Referentne kamatne stope NBS su nekada bile 11,75%, danas su 3%. Znači, govorimo o tome da je dinarizacija, kao jedan od modela instrumenata, danas u ekonomiji Srbije dominantan pojam sa kojim se svi građani susreću i čak su krediti koje podižu u dinarima mnogo veći, jer su mnogo povoljniji.

Prema tome, ono što još treba naglasiti, da su ovi finansijski zakoni danas predloženi, suština da daju mogućnost građanima Srbije da jednostavno uđu u digitalizaciju u finansijskom sektoru i da poboljšaju svoj kvalitet finansijskih usluga za koje će oni da se sami odluče. To je jednostavno tržište. Do sada imamo dva miliona korisnika kada je u pitanju korišćenje uopšte interneta i e-bankarstva i to je u stvari ideja sa ovim zakonskim predlogom i primenom kartica i novih obaveza koje će banke preuzimati na sebe, a ne prelamati preko leđa građana Srbije, u stvari da taj broj ljudi koji koristi e-bankarstvom se udvostruči i time svi suštinski olakšamo poslovanje, a naravno da će to olakšati pre svega poslovanje privrednim subjektima i zaposlenima.

Finansijsko obezbeđenje, kada govorimo o zakonima o finansijskom obezbeđenju, o naknadama, o pravima poslovanja, o platnim uslugama pokazuje da Narodna banka po prvi put sada uvodi strože kriterijume za poslovanje banaka na tržištu. To znači da će ona uspostaviti jednu listu, u stvari svojih bankarskih derivata svake banke ponaosob, i vi ćete moći na sajtu Narodne banke da uđete i za svaku banku gde ste vi deponent, da tačno znate koje su te usluge koja ona može da naplati. Mi smo imali prilike da čujemo na Odboru za finansije da recimo banke nemaju pravo da naplaćuju naknade za zatvaranje računa i taj zakon je 2014. godine usvojen i pravilo se poštuje.

Međutim, banke to što rade, one to rade nezakonito. svaki deponent je dužan, ukoliko ima obavezu da prati to, ukoliko vidi da to pojedina banka radi, treba jednostavno da presavije tabak, da napiše i da tuži i da obavesti Narodnu banku o tome da bi ona na adekvatan način mogla da reaguje. To je jednostavno posao svakog od deponenata da ovakve vidove, ja bih rekla za upotreba banaka koje misle da su ovde na tržištu mnogo jake i da im niko ništa ne može, da jednostavno ta transparentnost se pokaže u javnosti koliko će u stvari da uvede red, a i pomogne Narodnoj banci da na određeni način uvede strože sprovođenje zakona u svakom momentu.

Kada pričamo o izmenama Zakona o Narodnoj banci, treba reći da je Narodna banka dobila nove nadležnosti koje se odnose na zakon koji smo usvojili o deviznom poslovanju i shodno tome sve te promene koje se odnose na zakon, pokazuju u stvari da jedan kontinuitet u ovakvom sprovođenju politike NBS i pokazuje suštinski da je prepoznat dobar poslovni ambijent, ne samo banaka, već i uopšte poslovanja i firmi koje su zainteresovani investitora i sa zapada i sa istoka. Ono što nije do sada bilo, NBS je u protekle četiri godine uvela čak i nove četiri valute sa kojima može da se menja kada je u pitanju tržište deviznih kurseva.

Ono što je važno reći danas, ovaj set zakona zaista je na dobrobit svih nas i mislim da treba zaista i stranke koje neće da se slože sa tim, zato što se nalaze u opoziciji, da treba jednostavno da podignu ruku i da glasaju za ovakav zakon, zato što on jednostavno utire put dobroj ekonomskoj politici Srbije, unapređenju bankarskog sektora. Na kraju krajeva, Skupština Srbije usvojila je pregovaračko poglavlje 33, koje se odnosi na finansijske i budžetske odredbe, za Poglavlje 9 – finansijske usluge i za Poglavlje 17 – ekonomsku i monetarnu politiku, što pokazuje suštinski da Srbija ide u korak sa evropskim integracijama, pogotovo kad je ovaj sektor u pitanju.

U danu za glasanje naravno da ćemo svi ovde poslanici SNS podržati ovaj set zakona, jer smatramo da zaista to donosi dobrobit građanima Srbije. Hvala.

Interesantno je, kada neko govori ko je zadužio lokalnu samoupravu sa četiri milijarde dinara, isplaćivao plate preko fudbalskog kluba, da priča o tome kako treba trošiti budžet i kako treba voditi domaćinski finansije.

Interesantno je da govorim o kursu evra koji je 84, možda je on zaista plaćao neki kurs 84 dinara za jedan evro, ali taj kurs je bio 2005. godine. Znači, kurs, tačno je da je varirao od 84 do 123 je čak varirao do 2012. godine i NBS je vodila jednu krajnje komercijalnu politiku, tako da su pojedine banke mogle samo time da se bave, a i neki pojedinci. Tako da je sve to išlo preko građana Srbije, preko tog budžeta i preko deviznih rezervi. Tada su devizne rezerve bile 400 milijardi evra, a danas su 10.550 milijardi evra. Znači, velika je razlika.

Pričanje o javnom dugu 1,5 milijardi evra su nam ostale kamate samo od velikih kredita koje ste podizali i za koje ste bili sigurni da ćete nešto uraditi u državi, odnosno da isplatite plate, penzije i zato ste podizali kredite jer više niko nije hteo sa vama da radi, jer ste građevinske dozvole investitorima izdavali za 300 dana. Zato što ste kursne razlike krili na posebnim računima NBS. Zato što ste plaćali 750 miliona evra iz budžeta za firme u privatizaciji koje su vraćene, pa su se nazvale firme u restrukturiranju i zato što ste vojnim penzionerima doneli određenu odluku, ukinuli praktično, penziju nivelisali sa penzijama koje nisu iz oblasti Vojske, pa napravili dug od 22 milijarde dinara u sudskim presudama.

To sve nije ušlo u javni dug, ali kada dođu određene finansijske institucije, onda kažu mi hoćemo da vidimo koliko ste vi zaista dužni. Onda morate da stavite sva dugovanja koja stoje na završnim računima, odnosno u budžetu Srbije i onda normalno da taj javni dug mora da bude veći, jer upravo je ta razlika onih vaših sposobnih menadžera, političara koji su vodili ovu državu i koji su pokazali da je najlakše zadužiti i tako voditi u stvari ekonomiju do trenutka dok ne kažu – e, dosta je bilo, dok niko više neće da vam pomogne, dok jednostavno građani Srbije ostanu u situaciji da ne mogu da prime plate i penzije. To je razlika između vas i nas. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Očito je rasprava bila veoma napeta i zbog toga mislim da je bilo potrebe da se da reč mnogim poslanicima koji su reagovali na nesuvisle komentare kod izlaganja guvernerke i ministra gospodina Đorđevića.

Pre nego što pređem kao ovlašćeni predlagač na temu, a to je izbor Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, koje je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, još jednom bih rekla da ono što smo imali prilike da čujemo, zaista nema veze sa temom i predloženim zakonima, danas su paušalne izjave i na svaku od tih izjava danas su paušalne izjave i na svaku od tih izjava vrlo lako može da se odgovori iz prostog razloga, što, recimo, na pitanje kada treba vratiti neisplaćene plate iz firmi koje su bile u privatizaciji i stečaju nije nadležnosti rada Narodne banke Srbije.

Drugo, kada govorimo o tome da se omogući preprodaja duga određenih banaka, govori se u trenutku kada jedna banka ode u stečaj, šta se dešava sa deponentima te banke i sa njihovim dugovanjima. Normalno je da postoji pravni sled onog ko kupuje tu banku, pa je logično da taj dug preuzme druga banka. Znači, to pokazuje jedno neznanje uopšte kada već želite da napadnete nekog po prirodi onih zakona koji se donose, onda treba da idete zaista sa argumentovanim napadom i rečinacama, a pogotovo kad pričamo o lobistima drugih banaka.

Moram da vas podsetim da u vreme do 2012. godine mi smo imali tajkune koji su državne akcije davali kao garanciju privatnim bankama i tako uzimali kredite i opterećivali budžet Republike Srbije i plus, imali smo i „Razvojnu banku Srbije“, „Metals banku“ i „Agrobanku“ koje su davale bespovratne kredite određenim političkim strankama za izbore. Prema tome, od 2012. godine, toga više nema.

I ono što je vrlo važno reći, da kurs koji se kretao do 2012. od 84 dinara za jedan evro, do 123 dinara za jedan evro je upravo davalo mogućnost NBS da sa bankama otvori jedan biznis u kome su se bogatili oni koji su radili za te banke, a to su u svakom slučaju bili pojedinci.

Tako da, ono sve što je danas u budžetu Srbije zahvaljujući guvernerki NBS, se nekada prelivalo u privatne džepove. Tako da je potpuno razumljivo zašto je budžet Republike Srbije do 2012. godine došao u situaciju da nema da isplati plate i penzije.

Kada govorimo o onim rezultatima NBS, to će govoriti i ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe i mislim da mu to neće biti uopšte težak posao, ja bih rekla samo ispred Odbora da kao ovlašćeni predstavnik kada smo vršili izbor Komisije za zaštitu ponuđača u postupku javnih nabavki imali smo obavezu da raspišemo oglas zbog toga što je četvoro kandidata, od ukupno devet koji su podeljeni u tri suda, koji se bave praktično drugostepenim odlukama prilikom žalbi u postupcima javnih nabavki, imali smo obavezu da raspišemo javni oglas, jer je mandat za četiri člana tih sudova istekao 1. aprila.

Mi smo to uradili u zakazanom roku, 20. februara, tako da je 23. februara u listu „Politika“ i na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije oglas pušten da se svi zainteresovani, u skladu sa zakonom, koji imaju zaista godine staža provedene u ovoj oblasti, koji imaju položen pravosudni ispit, mogu prijaviti na ovakav konkurs.

S obzirom da su uslovi konkursa visoko postavljeni, zbog toga što traže iskustvo u ovom radu, svega se šest kandidata javilo. Onda, u skladu sa praksom koja je i prošle godine imala kada smo vršili izbor ovih kandidata, izvršen je jedan test u pismenoj formi prema kojem su pitanja sastavljena na osnovu Zakona o javnim nabavkama i na osnovu Zakona o upravnom postupku. Od šest kandidata, uslov je bio da se postavi određeni limit. Od 42 pitanja koja su nosila po jedan bod, 34 boda, praktično 34 pitanja je trebalo da se odgovore tačno.

Ono što bih rekla da se pokazalo da od ovih šest kandidata svi su imali zaista jako veliki broj bodova i došlo je do toga da su suštinski pokazali svoje znanje i na tom pismenom testu. Bili smo u obavezi kao Odbor da izvršimo i usmeni razgovori sa svim kandidatima. Ono što se pokazalo da broj bodova se praktično sa našim utiskom poklopio i to je ono što je pokazalo da tri kandidata koja su konkurisala sa pravosudnim ispitom su i nosila najveći broj bodova.

Tako da Vesna Gojković, Željko Grošeta i Vesna Stanković su kandidati koji su najveći broj bodova postigli sa pravosudnim ispitom i bili naš predlog posle razgovara. I Slaviša Milošević sa 38 bodova koji je stekao iskustvo u Upravi za javne nabavke. To su u stvari četiri kandidata koji su predlog odluke koju smo doneli 23. maja 2018. godine i utvrdili na samom Odboru.

Mislim da su imali prilike i predstavnici opozicionih partija da jednostavno i učestvuju u ovom procesu i da učestvuju, kada je u pitanju rad komisije koja je sprovodila pismeni test, tako mislim da je bilo teško doneti ovu odluku zato što su svi kandidati bili jako dobro i njihovo znanje se negde merilo bukvalno sa par bodova.

Mislim da današnja sednica zaista treba da ide u nekom pravcu stručne rasprave, odnosno rasprave koja može i ako treba da donese neke popravke u smislu amandmana na određeni predlog zakona, onda ona treba da pokaže suštinu kojom treba ovaj parlament da se bavi, a to je otvaranje prostora građanima da lakše, jednostavno sprovode postupke u odnosu sa bankama.

Odluka svakog korisnika usluga banaka je njegovo lično pravo. Drugo, banke su na tržištu kapitala, jednostavno treba da se utrkuju sa svojim uslugama i na osnovu te konkurencije da svi korisnici, odnosno građani Srbije zaista idu ka najboljim uslovima koje će u tom trenutku za njih ponuditi na tržištu. Mislim da je taj put ustvari, koji je guvernerka dala sa ovim setom zakona, negde otvoren i svi napadi koje smo do sada imali prilike da čujemo su lične prirode, pokazuju ustvari da oni koji to žele da napadnu prvo, ne poznaju temu, nisu hteli ni da pročitaju predlog ovih zakona i onda je najlakše krenuti ka tim ličnim uvredama, tipa kolika je plata ljudi koji rade u NBS. To je uvek jedna paušalna izjava kojom se želi da se građani Srbije okrenu protiv institucija, ali to im ne donosi nikakav benefit. To neće doneti nikakvu korist građanima, pa čak ni onima koji se bave i koji imaju probleme sa kreditima u švajcarcima.

Mi smo na odboru imali prilike da čujemo taj odgovor. Odgovor je da 19. hiljada ljudi koji zaista imaju realne probleme, koji su se stekli u mnogo godina i pre nego što je ovih šest godina guverner NBS gospođa Jorgovanka Tabaković. Ne treba da preliju probleme budžet Srbije koji koristi sedam miliona građana. Naravno da mere koje donosi NBS i uteruje banke u redu i uteruje na određeni način da poštuju standarde koji postoje u svim međunarodnim institucijama, treba da budu isti.

Upravo ovi zakoni teraju banke u taj red. Zbog toga guvernerka i ima takvu poziciju koja možda danas i nije omiljena kod bankara, ali jednostavno navika banke da moraju da poštuju pravila koja važe u svim razvijeni državama, ne samo članicama EU, nego i one koje poštuju ove standarde, a nisu članica EU.

Mislim da je nama danas zadatak da na što bolji način prezentujemo građanima Srbije šta je to dobro što će ovi zakoni da donesu, a ne da se bavimo time da napadamo bez razloga, političkim putem, zarad jeftinih političkih poena pojedinih malih stranaka i strančica, pokreta, da bi jednostavno oni dobili koji minut više reklame na RTS.

Hvala vam gospođo guvernerka što niste hteli da ulazite u ovakve rasprave koje se odnose na određene uvrede, jer to više govori o njima koji daju uvrede, nego o nama koji želimo da damo odgovor na ovakve napade. Hvala zbog toga što danas građani Srbije treba da vide koliki su rezultati za ovih šest godina postignuti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Srpska napredna stranka nema potrebe da se stidi i da stavi na listu člana predsedništva SNS, bivšeg gradonačelnika gospodina Sinišu Malog, ali bi bilo obmanjivanje staviti ga na listu, a predlagati ga za ministra finansija. Prema tome, ono što ste želeli ovde da kažete, jednostavno ne stoji – obmanjuje javnost.

Kada pričate o ličnim bankarima, pa šta je gospodin Cvetković bio kao ministar finansija? Stavili ste ga i za premijera, pa ste mu na sednicama govorili – ćuti ti, ti ništa ne znaš.

Prema tome, to govori o vama, o vašoj politici koja je naravno, otišla na istorije prošlosti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, ne treba ni da se poredite sa premijerom koji je preglasavan na sednicama Vlade. Znate, taj premijer nema podršku ni ministara, a kamoli građana Srbije. A vi imate podršku i građana Srbije i političkih stranaka. Tako da takva vrsta poređenja jednostavno daje za pravo onima koji ništa ne znaju u politici i koji su svojim rezultatima pokazali gde su ih građani stavili na svoje mesto, pogotovo u Beogradu, gde su dobili 2%. Hvala.

`PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Kada pričamo o penzijama, onda treba reći da izvrtanje istine je najopasnije, pogotovo kada govorimo o obraćanju prema penzionerima.

Ono što treba Vlada Srbije u dogledno vreme da izađe sa zakonskim predlogom, to je ukidanje Zakona o smanjenju penzija, koje je pre četiri godine bila iznuđena mera, usled toga što smo našli praznu kasu i usled toga što je svega 15 dana ostalo bilo za isplatu svih finansijskih davanja i to nije izmišljena priča o bankrotu, nego je to realnost koja je Srbiju zadesila usled vlasti DS od četiri godine. hvala.

Zašto ne kažete šta smo nasledili od 2012. godine? Stotinu dvadeset i osam kreditnih linija sa kamatom od 1,4 milijarde evra godišnje. Zatim, 750 miliona evra godišnje za davanje firmi u restruktuiranju. Zatim, 20 milijardi dinara dugove od sudskih presuda vojnim penzionerima koje je vaš ministar napravio.

Zatim, davanja koja su išla za penzije, 48% ukupnog fonda koji danas iznosi 30%. Znači, ono što vi govorite, to je da je javni dug isključivo bio onaj koji je napisan, a sve ostalo što ste krili po nekim tajnim davanjima, to jednostavno vam nije ulazilo u javni dug i zbog toga ste prikazivali sliku koja je bila mnogo lepša, ali toliko lepša da više niko nije hteo sa vama da sarađuje, ni da vam da kredit, ni da vas podržava, a MMF niste hteli ni da vidite, jer su oni upravo dali ovu sliku.

„Blumberg“ je u javnosti dao upravo ovu izjavu o kojoj govorim i to je gospodin Vujović rekao. Nemojte stalno stavljati nešto u usta gospodinu Vujoviću što nije rekao.

Nije oko metodologije javnog duga, nikada nije bilo sukoba između gospodina Vujovića, niti izjave Siniše Malog, nego vi želite javnosti stalno da prikazujete kako ste mnogo bolji nego što postoji i zbog toga su građani Srbije sigurno se opredelili za SNS. Hvala.

Ličnim uvredama u odnosu na gradonačelnika Sinišu Malog niste uspeli da osujetite SNS da takvog čoveka s takvom biografijom, sa takvim iskustvom predložimo za ministra finansija.

Možda niste čuli obrazloženje, ali da smo stavili Sinišu Malog kao prvog na listi za Grad Beograd dezavuisali bi građane Beograda, jer mi smo njega spremili za ministra finansija ili za neku jaču funkciju i ne bi bilo dobro stavljati nekoga i lagati građane da će obavljati funkciju gradonačelnika.

Prema tome, mi se svojih kadrova ne stidimo, kao što se vi stidite pa ni ne znate ko vam je predsednik stranke. Hvala.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

U izlaganju prethodnog govornika videli smo, u navedenih niz uvreda koje se odnose na ministra Vujovića, a zarad javnosti, moramo da kažemo da ono što je navedeno potpuna je neistina.

Prvo, ministar finansija je izabran 4. avgusta 2014. godine. On je tada vršio funkciju od sledećeg dana, 5. avgusta, znači ujedno i funkciju ministra privrede, 30. januara 2016. godine, kada je došlo do promene praktično ministra odbrane, tada je u jednom periodu, manje od mesec dana, vršio funkciju ministra odbrane.

Prema tome, molim vas, predsedavajuća, ukoliko postoji mogućnost da kada se iznose određene neistine govorniku bude skrenuta pažnja. Hvala.

Kada pričamo o političkoj doslednosti, bilo bi fer ovde da nam gospodin prethodni govornik kaže koji je član Upravnog odbora ili Nadzornog odbora u Skupštini grada bio za vreme Dragana Đilasa. Jer, napadati Srpsku naprednu stranku da sprovodi politiku Đilasa od nekog ko je član Upravnog odbora iste te vlasti u to vreme pokazuje da je podržavao politiku Dragana Đilasa.

Prema tome, Srpska radikalna stranka je u to vreme podržavala politiku Dragana Đilasa i Demokratske stranke i to treba reći. Ako se SNS izjasnila da je protiv te politike, onda je ona dosledno sprovodila tu politiku i od strane tima koji je vodio gradonačelnik Siniša Mali. Zašto vama smeta što mi nikada nemamo jednog kandidata za gradonačelnika? Kada budu bili izbori za jednu osobu, za jednu ličnost, tada ćemo dati svog kandidata. Dok god je ovaj izborni sistem na političkoj sceni, kada su u pitanju lokalni izbori, izbori za Grad Beograd, do tada ćemo uvek prezentovati naš tim, sposobne ljude koji mogu da sprovedu politiku stranke. Hvala.

Javna preduzeća danas prave suficit, za razliku iz vremena Dragana Đilasa kada su pravila deficit i dugove. To je ogromna razlika i to upravo govori o tome kakvu ste politiku vi podržavali, a kakvu je politiku SNS sprovodila.

Ako ste član Upravnog odbora „Studija B“, ne znači da možete da dobijete podatke koji su lako proverljivi na osnovu budžeta grada Beograda. Naravno da svi građani mogu da dobiju takve podatke, pogotovo što svi znamo da je GSP u problemu upravo zbog toga što daje velike subvencije građanima Beograda.

Izađite ovde, pa recite koji je plan za restrukturiranje GSP da bude profitabilan, a ne da bude isključivo saomoodrživ. Izađite, pa recite da je to određena privatizacija, da je to izlazak u finansiranje ne iz budžeta, nego ili povećati kartu. Znači, ukoliko želite da povećate kartu kod socijalnih kategorija, onda recite koja je to cena. Znači, između ta dva izbora morate da kažete koja je vaša politika vaše stranke u svemu tome.

Igrokaz nisu odluke kojima se povećavaju penzije penzionerima od 8% do 13,3%, igrokaz nisu rezultati Vlade i suficit u budžetu, igrokaz nije ekonomska politika Srbije. Ono što je realnost to je da na osnovu rezultata ekonomskih reformi, fiskalne konsolidacije mi sada imamo uslove da ukinemo mere štednje za koju su podneli teret penzioneri. Hvala.

Kada govorimo o penzijama, one će biti osam do 13,3% veće nego 2014. godine, a pet do 25%, znači, sada, posle povećanja koje je bilo u protekloj godini. Samo za 5.000 naknada koja je data penzionerima u prošloj godini je u budžetu stavka bila 8,85 milijardi dinara.

Kada govorimo o povećanjima, ovo povećanje koje će biti će u budžetu biti od 35 milijardi dinara. Kada dođete i vidite da nemate sredstva da isplatite ono što su osnovna davanja, socijalna davanja, onda ne možete da govorite o povećanju penzija. Morate da stvorite ekonomski i investicioni okvir za tako nešto.

Te insinuacije da se daju subvencije privatnicima, a da se ne da penzionerima, to je na nivou onih koji zaista vode pojedine tabloide. Non stop ponavljate jedno te isto, upravo što pišu ti tabloidi. Kada ste toliko velikodišni, uzmite 37 miliona dinara koje ste uzeli kao grupa građana i potrošili u kampanji, vratite u budžet, pa pomozite narodu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre nego što dam završnu reč, moram da dam neke odgovore zbog javnosti, a možda i zbog informisanosti premijerki i budućem ministru finansija, a to je da na Odboru za finansije, kada je bilo priče o tome da li je ispravna metodologija za proračun javnog duga, odgovor gospodina Vujovića je bio da je metodologija jedna jedina. I dalje uopšte nije ulazio u kvalifikaciju dugovanja.

Ono što smo imali prilike u javnosti da čujemo da je gospodin Mali govorio o ukupnom dugu i gospodin Ćirić nije bio prisutan juče na sednici da čuje odgovore o tome kako je trebalo izdvojiti iz budžeta Grada Beograda i te kamate koje su bile 363 miliona dinara, i 15 miliona za javna preduzeća, i 150 za lokalne samouprave i za davanje trudnicama i dojiljama kojima su ostali dužni, grad Beograd pojedincima bez obzira što je javni dug od 410 miliona, kako stoji u izveštaju Fiskalnog saveta, znači, podrazumeva dug koji je Grad Beograd dužan bio prema bankama.

Tako da dugovanja, kada govorimo o javnom dugu od 15 milijardi evra u 2012. godini, ne podrazumevaju sva ona dugovanja koja su se krila na drugim pozicijama, kao što su kursne razlike u Narodnoj Banci, kao što su sudske presude za vojne penzionere, kao što su kamate, jer život ne prestaje u jednoj godini, kada je u pitanju ekonomija. Ostaju krediti koje moraju da otplaćuju i oni koji dolaze posle vas, i deca koja dolaze posle vas, i unuci. Prema tome, oni su zadužili našu decu, unuke i naša pokoljenja, i te dugove moramo da vraćamo, a da osposobimo budžet Srbije i državu da normalno funkcioniše.

Kada govorimo o lokalnim samoupravama po prvi put u ovoj godini imamo suficit u budžetu, i to je ono što zaista treba pozdraviti, jer prvi put u stvari vidimo rezultate dobre ekonomske politike i fiskalne konsolidacije. I, ono što smo govorili, po prvi put sada su se stvorili uslovi da se penzije vrate na nivo koji je bio 2014. godine i uvećaju od 8% do 13,3%, ali uvede jedan mehanizam uvećanja, koji će zaista smanjiti odnos između najmanje i najveće penzije, upravo zbog toga da bi se uspostavila jedna socijalna ravnoteža.

Kada govorimo uopšte danas o predlogu za ministra finansija, ja bih zahvalila gospođi Ani Brnabić što je prepoznala kvalitete Siniše Malog, koje smo imali prilike da čujem i u njegovoj biografiji i o rezultatima rada kao gradonačelnika Grada Beograda. Možemo da vidimo da je to u stvari jedan rezultat ukupnog rada čoveka koji je očito imao mogućnosti i da se školuje u inostranstvu i da radi u inostranstvu i da stiče iskustva iz različitih aspekata iz oblasti finansija. Sama činjenica da je završio državni univerzitet, da je bio najbolji student na Ekonomskom fakultetu, da je magistrirao na istom tom fakultetu, da je predavao pet predmeta iz oblasti finansija ga kvalifikuje za takvo mesto.

Sve ovo što se odnosi na kreiranje pojedinih afera, koje su očito plaćene, pokazuje da su određeni centri moći bili vrlo zainteresovani da gospodin Sinišu Malog kao ovako kvalitetan kadar unište i pre nego što se stekne mogućnost da one na neko drugo mesto, a ne samo da bude gradonačelnik Grada Beograda.

Mi smo danas imali prilike da čujemo da je on jedini čovek koji je sprovodio privatizaciju. Zamislite, državni službenik sprovodi privatizaciju. Ja sada postavljam pitanje – šta su radili ministri i Vlada ako jedan državni službenik i direktor nekog centra za privatizaciju je zadužen za kompletnu privatizaciju svih firmi u nekoj državi?

Onda smo čuli da su problem afera, izgradnja fontana u kojoj pojedinci imaju ideju da sipaju deterdžent. Pa smo onda čuli da je doktorat u kome jedan profesor, koji naravno daje izjave u „Peščaniku“, je kadar da u društvu bude prihvaćeno mišljenje da li je nešto falsifikat ili nije, da li naspram toga imate dva puta odluke komisija, odnosno profesora za univerziteta i fakulteta na kome je doktorirao gospodin Siniša Mali, onda dolazimo do toga da je očito da sve te afere koje se navode u javnosti u određenim tabloidima, očito postoje na određeni način su finansirane od nekih ljudi.

Nas ovde zanima koji su ti ljudi koji plaćaju te afere? Postoji finansiranje nevladinih nekih organizacija kao što je „Žuta patka“ i mnogo njih, koji pokušavaju da izigravaju političke stranke i da razgovaraju sa građanima po Beogradu, koje su finansirane i verujte mi to su milionske cifre. Postavlja se pitanje - da li plaćaju porez u budžet Republike Srbije, ali isto tako se postavlja pitanje ukoliko je u pitanju slučaj Savamala, koji je dobio neki svoj sudski epilog, da li su oni koji su iznajmnjivali privremene objekte, a članovi su stranaka koje sada ovde zastupaju, da li su platili porez državi za zakup tih prostorija koje su u hiljadama kvadrata, koje su koristili veliki broj godina, a privremenog karaktera?

Znači, postavljaju se mnoga pitanja koja su „afere“. S druge strane, kada pogledate vidite da su sve te afere u stvari, štetile budžet Srbije i na kraju mogu samo da kažem da ćemo kao poslanička grupa SNS sa zadovoljstvom glasati za kandidata, gospodina Sinišu Malog za ministra finansija i zahvaljujem se na ovako dobrom predlogu.