Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko, kolege poslanici, moj amandman se odnosi i posebni akcenat stavlja na Agendu 2030, praktično jedan strateški svetski dokument kuda svet ide kada su u pitanju sve oblasti razvoja društva, pa tako i Srbija i ono čime se Republika Srbija i Vlada Republike Srbije nosi. Jedan od najvažnijih delova te agende, a koja je u vezi upravo i sa ovim zakonom i sa građevinarstvom je deo koji se odnosi na cilj broj 11, koji kaže: „održivi gradovi i zajednice“, kao i deo 9, koji kaže da je oblast infrastrukture jedan od najvažnijih ciljeva u kojima treba da se razvijamo.

Mislim da i vaše ministarstvo, gospođo Mihajlović, jednostavno prati te svetske trendove i da ono što je i cela Vlada svojim budžetom predvidela za ovu godinu je preko 80 milijardi dinara za infrastrukturne projekte.

Imaćemo izgradnju novih održivih malih gradova, u stvari, u sedam naših gradova koji pokazuju da primenom novih materijala koji su definisani ovim zakonom pravimo velike uštede za budžet, ali veliku korist za građane Srbije, jer mnogi će od njih rešiti svoja životna pitanja, kako stambena tako i ona da jednostavno žive prema novim standardima kojima se i svet nosi.

Ono što je važno da se kaže za grad Beograd, to je da je u prošloj godini preko građevinskih dozvola za izgradnju izdato preko milion kvadrata. Ako uporedimo vreme kada su gospodin Mišković i Đilas držali budžet u kandžama svoje vladavine i jednostavno ne dozvoljavali uopšte da se bilo kakva gradnja vrši, kada je trebalo prodati jedan „Belvil“, državni projekat i staviti novac u privatne džepove, i to je odgovor odakle 25 miliona evra imate ušteđevinu kao jedan od bivših gradonačelnika Beograda, kao što je slučaj sa Đilasom. Sada imamo slučaj da takvi ljudi žele da se ponovo vrate i ponovo da prave određene male gradove, da bi uzeli praktično iz budžeta Republike Srbije taj novac i stvarali neku svoju političku karijeru.

Ono što je važno da se kaže, da smo mi u prošloj godini prihodovali preko četiri milijarde dinara za tih milion kvadrata izgrađenih u gradu Beogradu i da novih 550 hiljada kvadrata imamo preko građevinskih dozvola, što pokazuje da Beograd postaje jedna ozbiljna savremena metropola. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo debatu koja mislim da ne priliči, pogotovo onima koji su do 2012. godine imali svega 45 dece u toku godinu dana koju su poslali na lečenje o trošku budžetskih sredstava Republike Srbije, ali su se zbog toga lečili na određeni drugi način, a to je davanjem donacija ličnih u određene organizacije koje su se time bavile.

Ono što je 2012. godine nasleđeno, a podsetiću neke kolege koji su tada bili narodni poslanici, to je upravo taj tip donacija koji je bio bukvalno iz džepa od strane ne samo građana Srbije, već i organizovanje različitih skupova da bi se skupio novac, pa je tako SNS imala svega 65 poslanika 2012. godine i svoj doprinos u tom cilju smo dali kao jedan vid donacije i skupili najviše sredstava kao narodni poslanici Skupštine Srbije da pokažemo da za lečenje tada Tamare Ognjanović smo bili spremni i na taj način i na taj model finansiranja lečenja dece, da damo svoj doprinos, iako sistemski do tada uopšte nisu bila rešena ta pitanja. I sami narodni poslanici koji su predstavljali tadašnju vlast tada su rekli da nisu prepoznali uopšte da treba ovakav zakon doneti jer jednostavno nisu bile prepoznatljive kategorije ni invalida, ni dece koja su bolovala od retkih bolesti, pa su zbog toga na neki način ad hok rešavali ova pitanja.

Zbog toga uopšte podela stranačka i političko otvaranje rana na ovaj način na koji to pokušavaju neki da urade jednostavno govori o tim ljudima koji žele na ovaj način da pokrenu ovo pitanje i da napadnu nas koji smo to sistemski rešili, a rešili smo tako što smo 2014. godine doneli Zakon o fondu koji treba da reši pitanje lečenja davanja sredstava iz budžeta za lečenje retkih bolesti i da ta stavka 25. tačka 3. u budžetu Srbije u svakom trenutku može da se vidi kolika je i kolika je ta stavka i da u komisiji koja rešava to pitanje sede predstavnici zdravstvenih institucija iz države Republike Srbije i jednostavno rešavaju ta pitanja i ta deca odlaze na lečenje i to plaćanje biva i kroz finansiranje kroz određena udruženja, ali i direktno bolnicama u koje odlaze ta deca.

Znači, uopšte tema lečenja dece, bolesti i poigravanje sa emocijama tog tipa u javnosti da neko nije dovoljno uradio za ove četiri godine gde je 1.975 dece otišlo na lečenje, a do tada bilo 45 dece svega lečeno iz budžeta Republike Srbije pokazuje jedan krajnje neodgovoran pristup ovoj temi. Jednostavno, o tome više ne treba pričati na taj način koliko je ko šta uradio, već koliko je dece otišlo zaista i našlo svoj mir time što se izlečilo od ovakvih bolesti.

Znači, ako kažemo da je 2017. godine to bilo - 614, 2016. godine – 563, da smo došli od toga da sa 45 dece na 653 i da smo ukupno 1.975 dece zbrinuli i kao država se pokazali krajnje odgovorno na jedan sistemski način da rešimo to pitanje i da je danas veliko zadovoljstvo bilo da na Odboru za finansije kažemo milijardu i po dinara je do sada dato za lečenje dece od retkih bolesti kojih ima 7.000, a da nam je zadovoljstvo da još 500 miliona prema planu RFZO, koji je izdvojio ta dodatna sredstva, imamo ukupni fond dve milijarde dinara, onda je to jednostavno završeno, stavljena tačka na ovu temu, na jedan krajnje odgovoran način. Jer, sve ostalo je jednostavno odlaženje i pokušaj da se jedno svetlo i sunce nade roditelja koji leče svoju decu pretvori u mrak i da se nesposobnost onih, koji su do 2012. godine pokušavali da se nose sa ovom temom, pretvori u napad na ljude koji su ovih četiri godine zaista na odgovaran način rešili ovo pitanje.

Ja ne bih više uopšte o tome razgovarala, jer ono što se pojavljuje na društvenim mrežama je zaista sramno i o tome ne treba uopšte diskutovati i ne treba davati na značaju uopšte tim ljudima, bez obzira da li oni sede u Skupštini ili ne. Znači, završili smo temu time što smo rekli koliko dece i roditelja zaista su našli put do rešenja svojih problema i kako se država odgovorna ponaša prema tome.

Što se tiče uopšte zakona, seta zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine i ovu oblast, treba reći da ono što je nasleđeno je zaista bio veliki problem i trebalo je sistemski rešavati i pitanje budžetskog fonda i onaj trenutak, prelazni period kad je trebalo zaista sve finansije i konsolidovati, izvršiti jednu sistemsku borbu uopšte sa trošenjem finansijskih sredstava na jedan neodgovoran način, odnosno sprovesti te ekonomske reforme.

Znači, zna se da su određena sredstva koja su išla kroz budžetski Zeleni fond 2012. godine bila nekontrolisana od strane države. Da je jedan čovek donosio odluku o tome, da je upravni odbor koji je sedeo imao milijardu dinara samo na sprovođenje određenih marketinških aktivnosti, da su čak novine finansirane iz tog fonda. To jednostavno Srbija u tom trenutku, sa preko 200 kreditnih linija, sa velikim javnim dugom, sa velikim sredstvima koja su trebala da se daju u socijalnim kategorijama nije mogla da izdrži.

Nije istina da je životna sredina bila ugašena, ona je u to vreme bila zajedno sa Ministarstvom za građevinu. Znači, to je bio model onih koji su vladali Srbijom. Znači, građevina je zajedno stavljena u isti resurs sa životnom sredinom. Znači, trebalo je sprovesti ekonomske reforme, trebalo je vreme da prođe da jednostavno određene direktive EU sprovedete i donesete, otvorite pregovore sa EU i da se stvore uslovi da bi zaista Ministarstvo za životnu sredinu postojalo. To je, na kraju krajeva, Vlada Aleksandra Vučića predložila i otvorila.

Otvorila se mogućnost da stručni ljudi zaista preuzmu to ministarstvo. Preuzeli ste i kao ministar dosta toga, sada imate mogućnost da sa određenim zakonskim promenama, znači onaj deo koji se odnosi na IPARD fondove, na podsticaj u poljoprivredu, otvorite i za IPA fondove, koji finansiraju praktično i projekte zaštite životne sredine. Da povećate broj projekata, odnosno poljoprivrednih gazdinstava koji će se javiti na konkurs za IPARD, da jednostavno ubacite i povećate i podstaknete veći broj kompanija i gazdinstava koji će ući u prerađivačku industriju i koji će se baviti isključivo proizvodnjom zdrave hrane.

To uopšte nije isplativ posao, odmah da vam kažem. Jer, pre svega, poljoprivredna gazdinstva da bi se bavila proizvodnjom zdrave hrane i onim svim standardima koji se traže preko IPARD-a, podrazumeva subvencije od 100%, ali oni moraju dve godine da pripremaju to zemljište i da sami finansiraju tako nešto da bi došli u tu situaciju da daju te proizvode.

To je ono na čemu je država, na kraju krajeva i Srbija, radila zadnje ove četiri godine krajnje odgovorno. Do dva hektara, znači poljoprivredna gazdinstva koji su se bavili različitom vrstom proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, finansira iz svog fonda, iz Agrarnog fonda, iz budžeta Republike Srbije, preko dva hektara, su to IPARD fondovi. Dokumentacija je jako zahtevna. To je ono na čemu treba svi građani Srbije da znaju i poljoprivredna gazdinstva.

Ali, neke teme koje smo mi otvorili u ovoj raspravi su jako interesantna, pogotovo kada su u pitanju nacionalni parkovi, mini hidroelektrane, genetski modifikovana hrana, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije. I sad, oni koji su neodgovorni krajnje idu, do krajnje granice onoga što ste vi rekli, a to je da dozvole koje su date za izgradnju mini hidroelektrana treba poništiti, oterati te investitore i postaviti veliko pitanje.

Ja ću samo da vam kažem da struktura dobijanja građevinske dozvole za bilo koje obnovljive izvore energije, pa tako i za mini hidroelektrane je vrlo zahtevna. Od energetske dozvole koju izdaje Ministarstvo energetike do toga da Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdaje procenu uticaja na životnu sredinu. I, kao neko ko daje uslov da bi se izdala građevinska dozvola, je takođe obavezan da sprovede javnu raspravu u samim tim lokalnim samoupravama i mesnim zajednicama, da bi se građani složili da se zaista ne ugrožava životna sredina na licu mesta da bi se dobila takva dozvola.

Svi oni koji su zaista dobili te dozvole od ministarstva su kasnije dobili i građevinske dozvole ukoliko su ispunili te uslove. Ako bi želeli da budemo krajnje korektni i otvoreni, ako želite sada da osporite bilo koju dozvolu, pod jedan, moramo prvo da budemo svesni toga da inspekcija mora da uradi određene zapisnike u tome da nije sprovedena do kraja građevinska dozvola prema projektu koji su dobili. Pod dva, ukoliko želimo da zaista te investitore stopiramo u svom poslu koji su, recimo, oni završili, mi moramo da znamo da oni imaju pravo da se obrate sudu za određenu vrstu naknade štete, a samim tim da budžet Srbije mora da izdvoji ta sredstva prema sudskim presudama.

Znači, ukoliko vi želite da stvorite jednu nestabilnu investicionu klimu, onda ćete tako neodgovorno da se ponašate. To traže oni koji, recimo, političke stranke koje nisu za evropske integracije. Ja razumem da oni mogu da budu protiv evropskih integracija, ali ne razumem zašto su protiv investitora koji jednostavno stvaraju novu vrednost i zapošljavaju ljude kroz određenu vrstu investicija u ovu oblast.

Mislim da sta vi tu rekli da možda treba razmotriti o onome što će biti u budućnosti, a ne ono što je prošlost, jer vrlo dobro znate koje su štete što se tiče prošlosti. S druge strane, još nešto ću vam reći, predsednik, gospodin Pahor, predsednik Slovenije, kada je bio gost ovde u parlamentu Srbije i kada su bili ti razgovori na tom parlamentarnom nivou, imao je priliku da kaže da je veliku grešku Slovenija napravila što je odmah zatvorila nacionalne parkove za primer obnovljivih izvora energije, jer je time sprečila dotok realnih investicija, nego se previše oslonila na bankarski sektor u tom trenutku, jer im je odgovaralo, jer su mnogo toga jednostavno teže prošli u tom svom evropskom putu nego što bi imalo šanse da su jednostavno ušli u određenu vrstu dužih pregovora sa EU. Pa, korak po korak primenjivali svoje direktive kako u oblasti energetike tako u oblasti zaštite životne sredine, i da bi ih mnogo manje koštalo uvođenje direktiva preko noći. Tako da, mislim da ono što sada radimo korak po korak, je ispravna strategija kada su u pitanju evropske integracije. Na kraju krajeva, i zahtevno Poglavlje 27.

Dobro je da imamo razvoj obnovljivih izbora energije i energetske efikasnosti i da se država pokazala odgovorna, jer postoje, iako ne postoji na nivou Republike, ali postoje na svim lokalnim samoupravama, fondovi za energetsku efikasnost, znači IPA fondovi mogu da finansiraju direktno lokalne samouprave kroz ove fondove. Zatim, zaštita životne sredine, koja je sada budžetski fond još uvek, znači ima šanse da se puni iz IPA fondova i da samim tim stvaramo uslove da kasnije te tzv. strukturne fondove možemo da koristimo. Mislim da se Srbija ovde ponaša krajnje odgovorno.

Ono što je, za kraj bih još želela da vam kažem da treba razmišljati o tome i pomoći građanima u onome što ste vi pokrenuli, a to je ukidanje plastičnih kesa. Ali, mislim da trebate da naterate trgovinske lance da moraju da nađu adekvatnu zamenu u datom trenutku. To je da se korišćenje papirnatih kesa i cegera zaista uvede supstitucionalno u istom trenutku. Ne može da se desi neka pauza od nekoliko meseci, pa da ljudi to nose u rukama, jer stvarate kontraefekat u javnosti. Reći ću vam da se mnogi građani onda pitaju – a šta ćemo mi, oni ne dozvoljavaju da jednostavno ti naši pravilnici zažive u istom trenutku i onda se stvara jedan odijum u društvu kako, eto, samo to radimo zbog para, a ne zbog toga što zaista želimo da čuvamo, ne samo životnu sredinu, nego i ono što su prirodni resursi za buduća pokolenja.

Imate podršku svih nas da sprovedete određene promene, ali u tim promenama morate da budete decidni i jaki, pogotovo kad je direktna primena tih zakona u svakodnevnom životu. U danu za glasanje naravno da ćemo podržati sve ove zakonske promene. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava podržao je i dao saglasnost na odluku o davanju saglasnosti na proširenje, kada se odnosi na izmenu Finansijskog plana RFZO za 2018. godinu. I, čuli ste gospodina Lončara da se radi o 500 miliona dinara, pogotovo na stavci, budžetska stavka 25.3. koja se odnosi na lečenje retkih bolesti.

Ali, ono što smo imali prilike i na tom odboru da čujemo, to je da zaista lečenje retkih bolesti, a pogotovo maloletnih lica, odnosno dece, je od 2011. godine do danas doživelo velike transformacije. I kada govorimo o 200 današnje dece koja se leče na osnovu onih kojih je bilo nula lečenja iz budžeta, pokazuje veliku odgovornost Vlade Republike Srbije kroz sve ove godine, da pored ekonomskih reformi, zaista je napravljen sistem po kome postoje finansijska sredstva i kome roditelji čija su deca bolesna treba da se obrate da bi zaista lečenje u inostranstvu bilo plaćeno.

Lečenja su na određeni način kroz davanje sredstava i faktura direktno izvršena ka bolnicama u inostranstvu, što je veoma važno, da se otkloni bilo kakva sumnja na to da se budžetska sredstva troše na ovakav ili ovakav način.

Ali, moram da kažem da RFZO je zaista doživeo veliku transformaciju. Prvo, prilikom svog rada od 2013. godine do danas, pored one digitalizacije u koju smo potpuno ušli, kada su u pitanju uopšte i fakture i plaćanja, uspostavljen je nov sistem funkcionisanja, uspostavljena je šestomesečna kontrola faktura, što znači da se zaista svaki dinar kontroliše kako se troši, ali i da je pojačana kontrola rada, pogotovo kada je u pitanju da se promptno reaguje ukoliko nekoj instituciji van Beograda ili u samom Beogradu su potrebna dodatna sredstva, pogotovo kada je u pitanju lečenje dece i da se to zaista uradi na jedan adekvatan i efikasan način.

Drugo, uspostavljeni su novi fondovi za različite vrste bolesti koje nikada do sada nisu bila definisana budžetom Republike Srbije. To je važno da se kaže upravo zbog građana Srbije koji imaju prilike u javnosti da čuju svakojake kvalifikacije, svakojake priče, koje jednostavno ne stoje.

Na kraju, treba reći da je po prvi put u Republici Srbiji RFZO, uz pomoć određenih finansijskih sredstava vrši nabavku inovativnih lekova najnovijih generacija, što je jako važno, pogotovo što smo imali prilike da od ministra zdravlja čujemo da spektar bolesti koje se danas javljaju se svakim danom povećava i uvećava, pogotovo kako medicina napreduje, tako se nalaze i određeni lekovi.

Mislim da je bitno da kažemo da Srbija ide svojim putem, svetskim putem i da prati sve te inovacije i da nam je to jako važno kada je u pitanju zdravlje ljudi. I ova tema vezana za životnu sredinu, na kraju krajeva, ima velike veze kada je u pitanju zdravlje ljudi zbog čega je i današnji Finansijski plan jedna od tema Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Mislim da je važno da kažemo da smo na Odboru imali pitanja – da li je dovoljno dve milijarde dinara da se podrži zaista lečenje ovolikog broja dece? U ovoj godini za sada je to projektovano ovoliko. Za sledeću godinu imaćemo, naravno, budžet pred poslanicima krajem godine i sigurno da ćemo ta sredstva projektovati na krajnje odgovoran i dobar način, gde možemo u svakom trenutku da zaista izađemo u susret svim roditeljima, sve dece koja se nađu u problemu. Hvala.

Zahvaljujem.

Da ne bi ostali nedorečeni, ne postoji diskreciono pravo Vlade koj eje dato ovim. Pokušaj je svih opozicionih poslanika da stalno ponavljaju kako je to diskreciono pravo 0,3% BDP što će se podeliti kao dodatak uz ovu penziju. To su jednostavno ekonomske mogućnosti budžeta koji u ovom trenutku ima jako dobre rezultate. Mi se nadamo da će u sledećoj godini biti još veći rezultati i da će ta podela tog dodatka biti još veća.

Prema tome, da li će važiti za sve, naravno da će važiti za sve penzionere. Drugo, potpuno je irelevantna činjenica i floskula jedna koja se stalno ovde ponavlja – penzioneri su pošteno zaradili svoju penziju. Izvinite, a ko je nepošteno zaradio svoju penziju? Valjda svaki penzioner koji je stekao pravo da dobije rešenje o penziji je pošteno stekao na osnovu svog rada.

Prema tome, za nas su svi penzioneri isti. Prema njima se krajnje odgovorno ponašamo, iz budžeta na osnovu zakona u budžetskom sistemu dajemo taj dodatak, i ne sme da pređe 11% BDP, tu smo ga definisali, i to je ono što je objašnjenje za stalnu priču opozicije kako mi to sad delimo zarad, ne znam, političkih poena. Nema političkih poena. Mi smo spašavali budžet Srbije i propast ekonomije Srbije kako smo znali i umeli. To što smo imali podršku građana Srbije i svih penzionera, to je zato što se SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, zaista pokazala kao krajnje odgovorna i izašla je krajnje iskreno sa svojom političkom platformom kako to treba uraditi. To nikome od političara do sada nije pošlo za rukom, zato što su se svi bavili sobom, a ne građanima Srbije.

Prema tome, mislim da je ovaj način na koji je izvršen Predlog za izmene i dopune PIO kada je u pitanju povećanje penzija i vraćanje, odnosno ukidanje odluke iz 2014. godine, pokazuje volju Vlade Srbije da postoje mogućnosti da se da penzionerima ono za šta su oni zaista zaslužili u ovom trenutku, da usklade penzije sa povećanjem. Eto, to je pravi odgovor na pitanja da li važi za sve penzionere. Naravno da važi za sve penzionere, i uvek će važiti za sve penzionere. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moj amandman se odnosi na primenu Agende 2030 kada su u pitanju ciljevi održivog razvoja, odnosno zaustavljanje siromaštva, a drugi je koji se odnosi na održivi ekonomski razvoj i rast jedne zemlje i ekonomije, zapošljavanje i dostojanstven rad.

Ono što je važno reći, to je da je premijerka Ana Brnabić zaista na čelu bila jedne subregionalne konferencije koja se odnosi na implementaciju ove agende, s obzirom da Srbija želi zaista da se okrene svetskim tokovima. Rezultat uopšte sprovođenja ekonomskih reformi u proteklih četiri godine pokazuje da je 3. avgusta 2017. godine u izveštaju Di Intelidžens ogranka Fajnenšel Tajmsa rekla da je Srbija svetski lider u privlačenju stranih direktnih grinfild investicija, da su razlozi za to pre svega, pored ekonomskih reformi, smanjenje vremena otvaranja firmi u Srbiji, zatim smanjenje vremena koje se odnosi na dobijanje građevinske dozvole, pristup jedinstvenom tržištu, kao i veliki skok na Duing biznis listi.

I danas smo imali prilike da čujemo da su otvorene nove fabrike, kao što je „Cumtobel“ u Nišu, i da će se sigurno otvarati još novih fabrika od strane nemačkih investitora, ali mi imamo i najave velikih investicija iz Republike Kine. Znamo da je Bor našao svog strateškog partnera koji treba da zaposli, a zaustavi otpuštanje 1.500 radnika, 4.000 u Smederevu, kada je u pitanju Železara Smederevo zaustavljeno je da budu otpušteni i imamo i nova zapošljavanja u Zrenjaninu od 1.000 radnika od strane kineskih investitora. To je pokazatelj, u stvari, kuda Srbija ide, ide ka periodu visokog ekonomskog rasta, što znači samim tim i visoke razlike u rastu BDP, odnosno koje će dati penzionerima sve veće i veće dodatke i povećanja, a to je u interesu svih građana Srbije, kao i samih penzionera. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Možemo da se ne složimo oko toga, ili složimo, na koji način u stvari se donose političke odluke, ali ono što su činjenice to je da ste doneli, kao stranka, pogrešne odluke koje su koštale budžet Republike Srbije i građane jako mnogo.

Ono što treba građane danas da podsetimo i da znaju, to je da je tadašnji premijer, gospodin Cvetković, koji je inače predložen, kao vanstranački kandidat DS, za premijera, a obavljao je funkciju direktora Agencije za privatizaciju Republike Srbije četiri godine pre toga, bio protiv takvih mera, ali, nije bilo političke volje, očito da se čuju i stručni ljudi i da se zaista ta platforma iznese do kraja politička.

To je ono zbog čega ste vi u stvari ste izgubili, ne samo izbore, nego ste izgubili, u stvari poverenje građana Srbije. Zato što ste se kao politička stranka nosili svojim ličnim interesima, a ne državnim. Zbog toga jednostavno je velika razlika između SNS 2012. godine i DS do 2012. godine, zato što i ove stranke kojima sada pričate, su shvatili zašto gospodin Vučić, kao predsednik SNS i Tomislav Nikolić kao predsednik Srbije su rekli i ovim političkim opcijama, koje vi napadate, koje se nisu promenile u smislu kadrova, da jednostavno činjenice govore da moramo da idemo tim putem racionalizacije ekonomskih reformi.

Vi niste imali ni političke snage, ni personalna rešenja koja su mogla da iznesu tu politički platformu, niti ste predlagali građanima Srbije. U tome je velika razlika i zbog toga mislim da nemate prava da na ovaj način uopšte sagledavate stvari, da neki koji se nisu promenili u svom političkom ubeđenju danas, jednostavno učestvuju u političkom životu na potpuno drugi način, ne, oni su shvatili ono što je istina, a to je da je Srbija na jako teškom ekonomskom putu bila do 2012. godine i došla u kolaps. Hvala.

Znači, relativizacija gledišta na to zbog čega je moralo 2014. godine da se umanje penzije da bi se sprovele određene ekonomske reforme, fiskalna konsolidacija, u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama i činjenica da do 2012. godine ste oterali MMF, uspostavili 208 kreditnih linija i zadužili Srbiju do toga da mi moramo to da otplaćujemo danas, sutra i za 10 godina, su jednostavno gledišta o kojima imamo pravo da razgovaramo, svako do poslanika i na koji način vidi svoje političko učešće u vremenu do 2012. godine i posle toga.

Niko ne govori ovde da neko nekom uskraćuje pravo, bilo kako da iznosi određena svoja gledišta, ali jednostavno, zarad istine je potrebno da uvek građanima Srbije dajemo i podsećamo šta se dešavalo tih godina, do 2012. godine i šta su posledice pogrešnih odluka tih godina. Znači, na nama je bio vrlo težak zadatak da jednostavno preokrenemo celu situaciju, kada je u pitanju ekonomija, privredni ambijent, budžet Srbije u smislu toga da zaista imamo sva moguća davanja koja treba da podmire sve učesnike u društvu koji su na budžetu Srbije, a da samim tim uspostavimo sistem funkcionisanja naše privrede da bi naša deca imala budućnost ovde u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koristim dva minuta kao predlagač amandmana.

Moj amandman se odnosi na izmene i dopune ovoga zakona, da je potrebno dodati stav kojim se poseban akcenat daje na implementaciju Agende 2030. Zarad javnosti želela bih da kažem da je naša premijerka, gospođa Ana Brnabić, otvorila jednu subregionalnu konferenciju koja se odnosi na napredak i sprovođenje Agende 2030 13. septembra u Palati Srbije koja suštinski pokazuje jedan nov koncept koji je na svetskoj sceni kada je u pitanju uopšte promena društva.

Kada govorimo o penzijama i o budućnosti Srbije treba reći da Srbija ide u korak sa svetom, pogotovo kada su u ciljevi održivog razvoja u pitanju, a to je prvi cilj koji se odnosi na smanjenje siromaštva, a drugi cilj je cilj broj osam koji se odnosi na inkluzivan i održiv ekonomski rast zaposlenosti i dostojanstven rad.

Ono što je važno da se kaže da je tada premijerka rekla da upravo akcenat na ovim temama pokazuje i jačanje institucija kada je u pitanju sprovođenje Agende 2030, koja govori o tome da je Srbija mnogo toga uradila u prethodne četiri godine i kada je u pitanju i reforma penzionog sistema, ali kada su u pitanju ekonomske reforme Srbije. Zbog toga mi danas imamo veliki broj investitora koji dolaze i sa istoka i sa zapada, ali interesantno je reći kada pogledate 2014. godinu da smo mi u toj godini, upravo kada smo uveli deo koji se odnosi na smanjenje penzija, odnosno isključivo za 39% penzionera sa penzijama iznad 25.000, pokazuje da i tada smo imali veliki broj kompanija koje su otvarale svoje proizvodne linije.

Danas je su to velike države koje su najavile velike investicije, kao što je Kina. Znači, 1,5 milijardi evra će ući u Bor, jedna milijarda će ići u Kikindu kroz investicije. Imali smo „Železaru Smederevo“ sa 350 miliona evra investicija od strane kineske kompanije „Hestil“.

Ono što želim da kažem je, da mi ulazimo u vreme velikog ekonomskog rasta sa velikim investicijama i samim tim penzioneri u budućnosti ne treba da brinu za usklađivanje penzija, zato što njihove penzije će biti sve veće i veće. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, očito su se sve stranke opozicije, bez obzira na svoja politička ubeđenja, stavili u jedan korpus ponavljanja tema koje govore o tome kako ne postoji nikakva formula, kako postoji jedna nesigurnost kada su u pitanju uopšte indeksacija i usklađivanje penzija u budućnosti, što naravno nije tačno zato što je to u nedostatku argumenata da se jednostavno da određeni konstruktivni predlog kada je u pitanju uopšte usklađivanje penzija i podrži rast privrede kakvu danas Srbija ima i otvaranje novih radnih mesta i investicija koje svaki dan dolaze u Srbiju.

S druge strane, treba da se podsetimo da od 2008. godine prosečne plate, koje su iznosile 400 evra, koje su došle do toga da 2010. budu svega 330 evra, da su penzije tada bile 60% od prosečnog ličnog dohotka, tako da su prosečne penzije padale u vrednosti od 240 evra do 150 evra. Nijedna vlada tada nije rekla da će usklađivati i vratiti praktično tu razliku kojom je oštetila građane, odnosno penzionere Srbije time što je projektovala inflaciju na 10%, time što je devizni kurs skakao sa 80 na 120 dinara. Znači varali su penzionere svaki mesec o tome kako u nominalnom iznosu povećavaju penzije, a u stvari su pravili jednu socijalnu kategoriju potpuno, ljude koji ne znaju kako će sutra da se probude sa tim, sa parama u džepu i da kupe određene namirnice da izdržavaju svoje porodice.

Ono što je važno još da se kaže, to je da tema kako su do 2000. godine isplatili 12 penzija socijalne kategorije govori o njihovom licemerju, a to je da je tadašnja penzija i tadašnja plata prosečna 2000. godine iznosila 1.842 dinara, što je po tadašnjem kursu od 60 iznosilo 30 maraka, onda, ako ćemo da pričamo o evrima, to je 15 evra.

Znači, kada kažete - vratili smo te penzije i plate, u stvari žele da kažu da su prevarili penzionere Srbije i pravili jednu kampanju na tome kako su oni, dao Bog, stali na stranu penzionera i da ih podrže i da im vrate određena dugovanja koja ne postoje.

Garantovano pravo svakog penzionera je pravo na ostvarivanje penzije. Nivo penzije, visina penzije zavisi od ekonomske moći jedne države. Jer, ako tim principom idete sada, izvolite, objasnite mi kako je 2000. godine bila penzija 15 evra, kako je 2008. godine bila penzija 200, a kako je 2010. godine bila 150 evra?

Ono što želimo danas ovde da poručimo penzionerima Srbije je da je uspostavljen siguran model finansiranja penzija, zato što postoji sigurna ekonomska politika Vlade Republike Srbije i građani Srbije ne treba da brinu više. Hvala.

Izvinjavam, se predsedavajući, replika, pošto je pomenuta SNS.

Znači, SNS koja vodi Vladu Republike Srbije u većini broja svojih ministara se i proteklih godina zalagala za rast ekonomski, privrednih aktivnosti upravo zbog toga da bi rešila probleme iz prošlosti. U tim problemima je pozivala sve privredne aktere, ali pozivala i penzionere i sindikate kada je bilo u pitanju sprovođenje ekonomskih reformi, jer da to nije radila ne bi mogla ni da sprovede te ekonomske reforme.

Kada govorimo danas o prosečnoj penziji, ona iznosi 228 evra, a 210 evra i 211 je iznosila 2009. godine, a pa posle toga sve manje i manje 2010. i 2011. godine. Upravo je i tu veličina i jačina političke platforme koja je rekla da će da se suoči sa problemima koji su nastali iz prošlosti, da reši te probleme i da jednostavno izvuče iz pada ekonomskih aktivnosti Srbiju sa 3,1%, kada je bila 2012. godine, da dođe do 4,9% ekonomskog rasta.

To nije bilo jednostavno i mi smo bili tu krajnje odgovorni i iskreni ne samo prema penzionerima, nego pred svim građanima Srbije i zbog toga danas imamo ovakve rezultate. Da li je to dovoljno? Naravno da nije i naravno da nismo zadovoljni, ali je ovo dobar početak da u budućnosti zaista svi budemo zadovoljni kada je u pitanju, ne samo nivo penzija već i nivo plata. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na pominjanje SNS je replika. Interesantno je da gospodin Šarović primećuje šarm gospodina Arsića, a ne nekih drugih u ovoj skupštinskoj sali. Ono što se odnosi na reči izgovorene s njegove strane da su u redovima SNS oni koji su bili tu do 2012. godine, pa ne znam kako onda objasniti što su oni bili u redovima istih tih ne samo do 2012, nego i do 2014. godine, kada je Pajtić vodio AP Vojvodinu i sedeli u upravnim odborima i pravili skupštinsku većinu.

Interesantno je da se ne postavlja pitanje ovde šta je ko uradio za Srbiju, ne samo članovi SNS, nego i ljudi koji nisu članovi nijedne stranke i ne postavlja se pitanje zbog čega imamo ovakve rezultate i šta je ko svojim ličnim doprinosom i svojim učešćem u Vladi Republike Srbije dao, nego se postavlja pitanje šta su lični i politički interesi neke stranke, a to u stvari pokazuje o vama na šta vi mislite kada se bavite politikom. Bavite se samo sobom, svojim ličnim pozicijama, svojom ličnom čak ne ni politikom, nego ucenjivanjem svih onih faktora od kojih možete da imate neku ličnu korist i da promovišete vašu stranku koja je odavno izgubila poverenje građana Srbije. Hvala.

Član 27, predsedavajući.

Dužni ste da sprovedete Poslovnik u delu kada neko reklamira Poslovnik i poziva se na povredu Poslovnika, a pre toga je praktično bio predmet replike i svi govornici posle njega su takođe imali repliku, a vama kao predsedavajućem se izvrgava princip povrede Poslovnika kada je u pitanju izlaganje prethodnog govornika iz opozicije, koji želi suštinski da dođe do nekih javnih nastupa ovde, da bi omalovažio bilo koga, da li pojedinca ili celu poslaničku grupu.

Tako da vas molim, predsedavajući, da zaista vodite računa o tome i da u datom momentu prekinete takva izlaganja, zato što to ne doprinosi konstruktivnom radu Skupštine. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Maj 2012. godine 15,4 milijarde javni dug Srbije, decembar 2012. godine 17,7 milijardi. Ne možete da zadužite državu za taj dug i da kažete od maja meseca ja više ne odgovaram za taj dug iako sam podigao preko 208 kreditnih linija po kamatnim stopama od 8,3%.

Ne možete da kažete nisam odgovoran za ono što se dešava posle toga, vidite vi šta ćete sa tim, ali mi smo samo zadužili za 15,4 milijarde evra, a sva ona dugovanja koja se odnose na energetiku, na plate, na penzije, na gradove, lokalne samouprave, to negde stoji na drugim računima, to nije javni dug. Sve je to javni dug, samo što ste vi hteli da ga smanjite u tom krajnjem iznosu, niste hteli da budete krajnje odgovorni prema građanima Srbije i svim kategorijama i onda želite da skinete sa sebe odgovornost za sve ove godine od 2012. godine do danas. E pa, tako se ne vodi država i tako se ne vodi odgovorna politika. Hvala.

Vreme poslaničke grupe.

Neće jačina argumenata ojačati te argumente koje su naveli oni koji su do 2012. godine pokazali da nisu sposobni da vode državu na jedan krajnje odgovoran i održiv način, a pogotovo kada govorimo o budžetu Republike Srbije.

Ono što želim da kažem, kada je u pitanju Fiskalni savet, to je da su pretpostavke Fiskalnog saveta totalno pogrešne. Zašto? Zato što se formula primenjuje ukoliko padnemo ispod 11% GDP-a kada je u pitanju uopšte nivo, obim penzija, a rast bi trebalo da bude iznad 4% da bi mogla da se primenjuje ta formula. Znači, to je taj švajcarski model koji se napravio u primeni ovde prema načinu na koji imamo mogućnosti da isplaćujemo, odnosno usklađujemo penzije. Mi ne pričamo ni o povećanju, nego govorimo o usklađivanju penzija u odnosu na inflaciju, odnosno na rast cena na malo i usklađivanje kada govorimo u odnosu na veći rast od 4% i to je ta formula o kojoj stalno pričamo. A tu formulu ne možemo da primenimo ako nam je iznad 11%, odnosno primenjivano je kada je ispod 11% vezan obim penzija za povećanje i kada govorimo uopšte o budžetu Republike Srbije, znači za ta davanja.

Sada kada pričamo o tome moramo da budemo realni i da kažemo – 11,1% bruto društvenog proizvoda je sada obim koji se odnosi na ovo povećanje, odnosno kada imamo ukidanje ono koje smo imali smanjenje penzija 2014. godine i još uvek smo iznad toga da nismo u mogućnosti da primenimo praktično onu formulu, jer primenom formule bi imali mnogo manje jer bi imali 1% povećanje penzija, sa skidanjem ovog smanjenja od 2014. godine, tako da bi penzioneri koji imaju 50.000 sada primili 50.500 dinara. Ako se vi zalažete za to, ako Fiskalni savet želi to stepenovano povećanje penzija, onda recite građanima Srbije da penzioneri znaju za šta se zalažete. Znači, formula funkcioniše onda kada imate veći rast od 4%, lepo kaže taj švajcarski model, i kada imate smanjen obim na 11%, kada se vezujete za rast bruto društvenog proizvoda. Danas moramo da budemo krajnje otvoreni i iskreni, a ne kad vam odgovara, onda se malo vezujemo za formule, vezujemo za Fiskalni savet, a kad vam ne odgovara, onda jednostavno ne želite o tome da razgovarate.

Mi želimo da sa ovim povećanjem penzija i sa vraćanjem na 2014. godinu penzioneri znatno dobiju povećanje penzija, odnosno usklađivanje, i taj procenat od 0,3% je dodatak koji će u stvari dovesti do toga da se penzioneri usklade na određeni nivo i od tada počinjemo da računamo visok rast, preko 4% za sledeću godinu, da bi otvorili mogućnost da u sledećoj godini dobiju znatna povećanja penzija. To je želja i rad kompletan, kao rezultat ekonomskih reformi, ne samo SNS, nego svih ljudi koji su u protekle četiri godine podržali ovu politiku i dali jačinu da se te ekonomske reforme što pre sprovedu. Zaista, ova zahvalnost leži i penzionerima koji su pretrpeli te ekonomske reforme i pomogli svemu tome i zato mi njima ovim želimo na određeni način da se zahvalimo. Taj nominalni ček koji će dobiti u tom mesecu novembru za oktobar, da se on nalazi znatnim povećanjem.

Prema tome, ta reforma o kojoj vi pričate, nigde ne piše da je neko ekskluzivno pravo Vlade da povećava penzije, već jednostavno stoji u zakonskom osnovu o budžetskom sistemu član 27e, koji upravo govori o tome da treba taj obim penzija da bude 11% bruto društvenog proizvoda, govori o tome da su penzije ne socijalna kategorija, već jedna kategorija stečenog prava koja važi za sve penzionere, da ovaj nivo

penzija je mogućnost ekonomske održivosti ne samo budžeta, nego i rasta koji planiramo u sledećoj godini, na osnovu realnih investicija koje ste imali prilike da vidite i u saradnji sa zapadom i sa istokom. To je ono zbog čega je Vlada Republike Srbije, u saradnji sa PIO fondom, dala ovakav predlog na glasanje i dala poslanicima na razmatranje.

Mislim da je pošteno da kažete da treba da se podrži ovakav predlog, jer ste svi vi bili za to da se ukine odluka koja je bila 2014. godine ovde u Skupštini donesena kao jedna od najtežih političkih mera koje bilo koja Vlada i bilo koja stranka predložila i sa time krajnje pošteno izaći pred građane Srbije i podržati ovako nešto, jer sve ostalo predstavlja jedno veliko licemerje i pokušaj da politički profitirate na ovakvom predlogu sa idejom da u budućnosti jednostavno penzioneri nemaju ovoliko povećanje sa usklađivanjem penzija. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas imamo na dnevnom redu vrlo aktuelne teme koje su od petka ovde i pokušaja određenih političkih grupacija, pošto više ne znamo da li su to stranke ili pojedinci koji podržavaju određene centre moći, da li finansijske ili neke medijske, kao što je na primer gospodin Đilas, jer on je stožer medijske slike Srbije u kojoj želi da se promoviše u inostranstvu kako ovde vlada određena vrsta nedemokratije, čak i kada su u pitanju penzije.

Kada su u pitanju penzije, moramo da kažemo da usklađivanje penzija je jedan od najvažnijih zadataka svake Vlade Srbije, svake zemlje i kada pričamo o tome da je vlast do 5. oktobra isplatila svih 12 penzija koje je dugovala, onda se postavlja pitanje - u odnosu na šta je gledala usklađivanje, kada je devizni kurs u to vreme bio 60 dinara za jedan evro, a usklađivao se na plate i penzije koje su bile tri evra, odnosno onaj deo koji se odnosi na vreme Srbije u okviru Jugoslavije kada je prolazila kroz najteže ekonomske trenutke.

Kada postavljamo takva pitanja, onda možemo da postavimo pitanje - zašto se nisu vraćale penzije od nivoa i vremena Ante Markovića, kada su bile 1000 maraka, odnosno 500 evra, ako ćemo da računamo po današnjem kursu? Znači, politička platforma određenih stranaka u to vreme je bila da se smire sve tenzije koje su vladale 2000. godine i da se počne jedna nova politika Srbije u kojoj je u stvari 5. oktobar predstavljao trenutak izgubljenih nadanja koja su građani Srbije u to vreme imali.

Sigurno da nisu glasali za promene u kojima su opravdavali pljačkaške privatizacije i oduzimanje radnih mesta i zatvaranje fabrika. Sigurno da nisu glasali za platforme koje su danas na političkoj sceni, da se fizički napadaju žene, da upadaju u kuće političkih neistomišljenika, kao što to imamo u Šapcu, sigurno da nemamo maltretiranja žena, pogotovo koje imaju određena svoja mišljenja, koje podržavaju sadašnje političke stranke, ne samo SNS, nego sve stranke koje podržavaju politiku Aleksandra Vučića.

Ono za šta mi danas treba da kažemo to je – hvala penzionerima što su dali poverenje i Aleksandru Vučiću i SNS i koalicionim partnerima da sprovedu ekonomske reforme, da podnesu žrtve koje su penzioneri najviše podneli i da danas imaju šansu da donošenjem ovog zakona sve to bude vraćeno u tom delu. Kada je u pitanju zahvalnost da se nađe i kroz onaj mesečni ček koji će primiti veću penziju nego što je to bilo 2014. godine.

Da bi istina bila i da bi zaista penzioneri znali o čemu danas pričamo, a ne da slušaju neke laži i prevare, PIO se u svakoj državi finansira iz poreza i doprinosa ljudi koji rade. S obzirom da su oni do 2012. godine zatvorili 400 hiljada radnih mesta, normalno je da nisu imali odakle da isplate plate i penzije, pa su iz budžeta davali 48,2% para svih građana Srbije da bi isplatili plate i penzije. Pa, kad su došli do toga da su preko 200 kreditnih linija otvorili, uzimali kredite po 8% mesečno, stopi zaduživanja, onda su došli do toga da su pojeli supstancu i uopšte novac iz budžeta Srbije i nisu mogli da isplate penzije i zbog tog ekonomskog kolapsa je došlo do toga da su i svetske finansijske organizacije rekle – ljudi, vi ste na ivici propasti. To je priznao na kraju krajeva, u decembru mesecu 2013. godine, sa početkom 2014. godine i taj Đilas.

Prema tome, ono što danas treba da kažemo, to je da su ekonomske reforme sprovede od 2014. godine zahvaljujući političkom uticaju Aleksandra Vučića, a to je na osnovu podrške građana koju su mu dali na izborima te godine. I SNS je zaista sledila tu političku platformu promena. Te ekonomske reforme nisu bile nimalo lake, pogotovo što su zakoni koji su doneseni ovde trebali da se sprovedu u praksi i stručna javnost koja je dala svoje mišljenje kako sprovesti te reforme, podrazumevala je žrtvu ne samo državnih službenika smanjenje plata, već određeni stepen smanjenja penzija.

Kada je sve urađeno, kada su svi troškovi smanjeni u budžetu Srbije, kada su prodana sva osnovna sredstva koja su trošila, kao što su automobili, kada su smanjena davanja koja se daju po osnovu dnevnica, kada su dnevnice smanjene na 15 evra za zaposlene koji imaju određene svoje poslovne aktivnosti, kada su prodati sva sredstva Vlade Srbije koja nisu bila u korišćenju a pravila su velike troškove, tek onda se poseglo za time da određene reforme moraju da se sprovedu kada su u pitanju penziona davanja iz Fonda. To je ono što je pokazalo da je svega 39% penzionera, znači 670.000 penzionera je smanjena penzija iznad 25.000, u odnosu 10%.

Znači, šta smo dobili kao rezultat svega toga? U međuvremenu je konsolidovan finansijski sistem Srbije, budžet Republike Srbije je racionalizovan u tom delu da može da funkcioniše na održiv način. Šta to znači? Koliko prihodujete, da toliko možete i da rashodujete. Svaki penzioni sistem, usklađivanje penzija i povećanje penzije na onom čeku svakog penzionera vrši se na osnovu ekonomske situacije jedne zemlje. Jesu penzije osnovno pravo koje je nepovredivo kada je u pitanju davanje od strane države, ali visina penzija je upravo na osnovu mogućnosti svake zemlje. Najrazvijenije evropske zemlje danas usklađuju penzije na osnovu cena na malo i zarada. S obzirom da su u EU nastupile određene okolnosti ekonomske krize, zarade se smanjuju, tako da su mnogo države izbegle usklađivanje penzije u odnosu na zarade, jer tog usklađivanja ne bi bilo. Uglavnom se usklađuju u odnosu na cene na malo i u odnosu na stopu rasta.

Tako je od 2008. godine usklađivanje vanredno koje su imali gospoda koja nam sada drže pridike o tome kako treba isplaćivati penzije, imali kurs evra od 84 do 120 dinara, a penzije su isplaćivali i usklađivali prema koalicionim sporazumima i prema političkim željama za dobijanje glasova na izborima. Pa su imali usklađivanja prema zakonu, taj famozni član 80. koji kaže – u aprilu mesecu u odnosu cena na malo, koje su bile mnogo veće nego što je usklađivanje bilo i imali smo u oktobru mesecu u odnosu na rast koji je iznad 4%. To je taj član na koji danas imamo velike kritike, jer oni tada nisu ni prognozirali uopšte da može država da postigne rast od 4%.

Onda su dali povećanje od 6,97% 2008. godine, pa su dali 4,13% u oktobru mesecu, a vanredno povećanje na sve to su dali još 10%. Naravno da to u onom čeku u dinarskom iznosu izgleda mnogo, ali kada pogledate kako se Narodna banka tada odnosila pri 10% inflaciji i prema šticovanju kursa od 84 na 120, suštinski, oni su varali penzionere, jer u nominalnom iznosu i snazi onoj ekonomskoj tih penzija, penzioneri nisu ništa više dobili.

Tako da je posle toga taj član 80. dostigao do toga da je davanje penzija iz budžeta, u odnosu na rast BDP-a, iznosi 13,4%, što je urušilo kompletno budžetsko finansiranje svih građana Srbije. To je ono o čemu mi danas pričamo.

Znači, SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem je uspostavila stabilno finansiranje penzija u budućnosti. Ne, da dolazi do toga da se brinemo za budućnost naše dece i da se na određeni način zadužujemo kreditnim linijama za isplatu penzija, nego jednostavno obezbedimo prihode na osnovu kojih stabilno imamo finansiranje. Danas se iz PIO Fond daje 28% iz budžeta da bi se nadomestilo za masu penzija za isplatu penzionerima.

Prema tome, taj odnos od 48% do 28% davanja iz budžeta da bi se isplatile penzije i povećale penzije u nominalnom iznosu, pokazuje upravo rezultat ekonomskih reformi koje je SNS zajedno sa tadašnjim premijerom, današnjim predsednikom države, sprovela, otvorila preko 80 fabrika, preko 140.000 novih radnih mesta, upravo iz čega možemo da imamo punjenje PIO Fonda da bi isplatili penzije.

Ono što je najvažnije je da smo kao država ozbiljno shvatili finansiranje PIO fonda upravo stavljanjem u budžetski sistem kao jednu od glavnih obaveza kroz član 27e, da ono što je odnos i praćenje isplate penzija ide upravo kroz rast BDP-a. Ono što je obaveza to je da 11% BDP-a može da bude ukupno davanje za penzije.

E sad, šta se javlja kao veliki problem kada je u pitanju tumačenje u javnosti, recimo Fiskalnog saveta, kad su u pitanju penzije? Prvo, ocena koja je data Fiskalnog saveta na ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona, pre svega je političke prirode, a ne ekonomske. Zašto? Zato što je velika kontradiktornost u analizi koju je Fiskalni savet dao. Prvo, da bi se povećavale penzije na osnovu te njihove formule, modela, tog famoznog člana 80. pokazuje da bi došlo do dva puta stepenovanog povećanja penzija koje bi u nominalnom iznosu iznosilo mnogo manje. Prema tome, i stepen povećanja uopšte tih penzija išao bi mnogo manjim tempom nego ono što je dato kao Predlog u ovom zakonu.

Podsetiću vas samo da je Fiskalni savet 2014. godine tražio da se penzije umanje za 15% i to progresivno, da važi za sve kategorije. Znači, uopšte nije ulazio u kategorije onih najsiromašnijih, nego nominalno 15% i da bi time, u stvari, suštinski, došli do smanjenja javnog duga. Javni dug se smanjio upravo zbog dobrih ekonomskih reformi, zbog toga što sada javni dug imamo ispod 60%, što je neki standard za zemlje EU, a biće ispod 50% dogodine, ali Fiskalni savet je upravo napisao na strani 3, stav 2. da usklađivanje mora da bude sa 11% BDP-a u odnosu na budžetski sistem Srbije i da je to zakonska obaveza. Znači, ono gde se mi sada nalazimo upravo sa ovim povećanjem je 11,1%.

Mi se rukovodimo upravo onim što je Zakon o budžetskom sistemu koje donosi Narodna skupština Republike Srbije. Ne možemo da se rukovodimo formulom iznad 4% rasta, zato što ono što nas obavezuje, pre svega budžetski sistem, i ne želimo da ugrozimo uopšte budžet Srbije prekomernim povećanjima, već ovo povećanje o kome pričamo od 0,3% nije ekskluzivno pravo Vlade Republike Srbije, već je naknada upravo koja pokazuje da će u sledećim godinama visokog ekonomskog rasta Srbije biti veće nego što je povećanje po onom članu famoznom 80, po formuli.

Prema tome, Fiskalni savet mislim da je ovde ušao sam u svoju kontradiktornost. Drugo, stavio je pogrešne pretpostavke uopšte za povećanje, jer isplata novčanih iznosa ne govori o visini penzija, ovo iz 0,3%, nego govori upravo o tim naknadama koje idu uz povećanje penzije.

Zašto to govorim? Zato što kada smo 2015, 2016. i 2017. godinu imali pod ovom uredbom, odnosno pod izmenama i dopunom zakona koje govori o smanjenju, umanjenju penzija, u tom trenutku išla su povećanja, usklađivanja sa onim što su bile mogućnosti budžeta Srbije. Imali smo 1,25% povećanje, pa imali smo 2,5%, izvinjavam se 1,5% i 5% za prošlu godinu. Ali, nemojte da zaboravite da su bile i naknade isplaćene po 5.000 dinara svim penzionerima. Time je Vlada Srbije htela da zaštiti zaista najsiromašnije, sa najmanjim penzijama i da negde uspostavi tu ravnotežu kada je u pitanju uopšte davanje svim kategorijama u društvu koje primaju određene vrste penzija.

Ono što na kraju treba reći, kada su uopšte penzije u pitanju, to je da isplaćivanje mora da bude uvek u skladu sa mogućnostima ekonomije jedne države. Taj koji vam danas govori, penzionerima, da treba da se vrati sve sa kamatom, pa ja vas pitam – zašto onda oni nisu vratili 2000. godine sa kamatom iz vremena Ante Markovića, zajedno sa kamatom u nivou od 1.000 evra, kada je odnos evra i dinara bio jedan prema sedam? Zato što to nije realno, zato što takva politika nerealnosti ne može jednostavno da da rezultate.

Mi se zahvaljujemo ovde penzionerima koji su zaista shvatili, i sa punom svojom odgovornošću, kako se treba žrtvovati za državu, za svoju decu i za budućnost Srbije i podneti ovakve mere štednje koje sada daju rezultate i koje su ekonomiju Srbije pokrenuli u pozitivnom pravcu.

Moram da kažem da na ovoj sednici, pored onoga što su penzije i plate i što su ekonomski rezultati Srbije, na današnjoj sednici imamo veliki broj sporazuma koji upravo pokazuju da je ova država, ova Vlada Srbije vodila jednu krajnje odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku. Jer, mi imamo set sporazuma koji su iz oblasti trgovine, turizma, imamo i sporazume koji govore o tome da Sporazum sa Rusijom daje mogućnost da jednostavno prodaju gas, distribuciju gasa, ne moramo samo da vršimo između Rusije i Srbije, već možemo da vršimo i sa trećim zemljama, što je i Energetska zajednica koja je, kao jedna krovna organizacija iz oblasti energetike, a u saradnji sa EU i direktivama, potvrdila i dozvolila. Znači, pokazuje da je Srbija zaista sa svojom spoljnom politikom okrenuta i ka istoku i ka zapadu.

Ali, ono što danas imamo kao temu je Predlog odluke o izboru viceguvernera, kojima 25. septembra ističe petogodišnji mandat i predlozi guvernerke, gospođe Jorgovanke Tabaković, su magistar Dragana Stanić za izbor na četiri godine i dr Ana Ivković za izbor na tri godine. NJihove biografije ste imali prilike da vidite. Izmenama i dopunama Zakona o NBS, guverner predlaže predsedniku parlamenta svoje saradnike i kao takvi jednostavno budu birani u Narodnoj skupštini Srbije.

Šta reći danas, na kraju, ovako iscrpne diskusije, onih koji su nam do 2012. godine ostavili mnogo toga da se borimo, ostavili jedan PKB sa godišnjim dugovima od 10 miliona evra, a onda posle toga podele bonusa koje su takođe u vrednosti od 12 do 15 miliona evra godišnje, govori o tome kako smo imali prilike da vidimo one koji su vodili Srbiju do 2012. godine i na gradu i na Republici, da su bili uvek spremni da izvlače državne pare i da žive na grbači građana Srbije. Velika je razlika između njih i nas, i nikada se verovatno nećemo složiti u toj politici zato što oni koji danas nama drže ovde moralne pridike, imaju imovinu milionskih iznosa i to možete da vidite na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i njihove imovinske karte. To govori o tome kolika je razlika između njih i nas, o tome ko misli o građanima Srbija, ko misli o budućnosti svoje dece i ko krajnje odgovorno vodi jednu državu.

U danu za glasanje, SNS sigurno će podržati ovakve zakonske predloge, jer je ona i učestvovala u ekonomskim reformama države i učestvovala u tome da zaista pomogne i penzionerima da prežive sve teške godine zbog onih koji su nas vodili do 2012. godine. Hvala.