Zahvaljujem predsedavajući.

Ideja, uopšte, podnošenja amandmana, članova fokus grupe, koja se odnosi na ciljeve održivog razvoja, govori upravo o tome da budžet Srbije treba da sadrži sve one elemente koji se odnose na 17 ciljeva, počev od smanjenja siromaštva, do održivog korišćenja prirodnih resursa, do održive socijalne politike. Ali, onaj najvažniji deo, da sprovođenje svih ovih ciljeva, ne može da bude ukoliko nemamo održive finansije. Održivost finansija je upravo borba Vlade Srbije, koja je u prethodne tri godine pokazala da određenim merama mora da sprovede, da bismo zaista imali onolike rashode kolike prihode imamo.

Ono što je bilo najteže, a to je onima koji su do sada po različitim amandmanima pokušali da pokažu kako Vlada Srbije ima pogrešan koncept, su upravo ostali dužni ovoj Srbiji kada govorimo o firmama u stečaju, kada govorimo o 100.000 zaposlenih ljudi koji su ostali bez posla, upravo zato što su neki neodgovorni do 2012. godine uzeli iz budžeta 22 miliona i 754 hiljade, zato što su zastupali 16 preduzeća kao stečajni upravnici. Sada, kada bi govorili onako realno u životu, prvo treba da vrate tako nešto u budžet, da pokažu svojim primerom da zaista žele ovoj zemlji nešto dobro i da pokušaju da pokažu da taj koncept održivosti javnih finansija treba na svom ličnom primeru da daju.

Zbog toga, gospodine ministre, mislim da treba odgovarati na ovakva pitanja, baš zbog toga što građani Srbije trebaju da znaju, i ne treba da zaborave, da ovako nešto više ne treba da se pojavi. Zbog toga moramo stalno da pričamo o ciljevima održivog razvoja i da postanu sastavni deo budžeta Republike Srbije, jer je to budućnost za narednih 12 godina. Agenda 20, 30 podrazumeva našu budućnost i ta budućnost o kojoj treba da pričamo svaki dan ovde. Hvala.

Predsedavajući, reklamiram Poslovnik, član 27, jer ne sprovodite Poslovnik onako kako treba zato što je prethodni govornik, kada govorimo o povredama Poslovnika, uradio maltene repliku reklamirajući čl. 103. i 107. Znači, prvo je rekao 107, pa je posle rekao 103, jer je prethodnik, gospodin Marijan Rističević, reklamirao član 106, a on je pre toga napravio povredu koja se odnosila na vređanje gospodina Orlića u svom nastupu kada je branio izlaganje u vidu replike.

Ono što je trebalo reći jeste da ne treba govoriti o povredama Poslovnika iz tri člana, jer nema osnova za to, pogotovo kada iznosi određene činjenice kada govori o rastu privrednih aktivnosti tipa Kosova, koje je 9%, a koje se inače finansira isključivo od ino-doznaka gde je stopa nezaposlenosti preko 40%. Nemojte zamenjivati teze u takvim svojim izlaganjima i vređati poslanike SNS. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ko je lopov, a ko nije lopov, to kazuju brojke. Verovatno gospodin Đurišić polazi od onoga – nije lopov ko krade, nego onog koga uhvate. Ali, mi imamo brojke, a brojke kazuju da su dospeli dugovanja, ukupni dug u 2013. godini bio 1.118.760.000 dinara. Da su dospele sve kamate na kredite od 662 miliona i sva dugovanja javnih preduzeća na 336 miliona. Po 50 miliona su ostala dugovanja socijalnim kategorijama u gradu Beogradu. Potpuno je razumljivo što je nervoza velika i ne samo kod gospodina Đurišića, već i kod ostalih članova opozicije, jer je to najava Dragana Đilasa za beogradske izbore koji treba da objavi svoju kandidaturu.

Ali, ono što je još bolje to je što se tiče same gondole, u časopisu „Glas javnosti“ od 30. aprila 2004. godine, bila je prezentacija projekta gondole o kojima se govorilo da će koštati 14 miliona evra i da će građani Beograda za sedam godina otplatiti takav jedan kredit. Prema tome, brojke govore ko je lopov, a ko nije lopov. Hvala.

Jasno je da dobre rezultate svako voli da prisvoji. Nisam znala da je DS, odnosno i sve one stranke koje su nastale do 2004, vladala Beogradom, s obzirom da je moralo privremeno veće da se formira u Gradu Beogradu 2013. godine upravo na polovini godine zato što je gospodin Đilas izgubio skupštinsku većinu, jer su odbornici shvatili u kakvoj teškoj finansijskoj situaciji se nalazi Grad Beograd i da nije u stanju da servisira sva ova svoja dugovanja koja su se na dan 31. 12. 2013. godine upravo proknjižila na 1.118.000.000.

Prema tome, sva ova priča govori u prilog tome da mi imamo rezultate i mi imamo pred građane Beograda da izađemo na izbore i da kažemo šta je to što smo uradili, a šta je to što ćemo tek uraditi, a gospodin Dragan Đilas da pokupi celu opoziciju sada, neće imati dovoljno snage da se odbrani od svih ovih napada, pogotovo koji se odnose na finansijska dugovanja i te svedoke sa kojima je jednostavno ostao dužan. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri i kolege poslanici, imamo prilike da čujemo flagrantno kršenje osnovne logike koju govori prethodni govornik koji kaže da 400 ljudi primaju socijalnu pomoć po 40 hiljada dinara u Mionici, koji su članovi Srpske napredne stranke. Porodilje primaju 40 hiljada dinara, a ne postoji 400 porodilja u Mionici. Prema tome, takvu vrstu nelogičnosti pokazuje prethodni govornik upravo zbog toga što je jedan od glavnih kreatora rupe u budžetu od četiri milijarde u svojoj lokalnoj samoupravi.

Druga stvar, kada govore o strahu od Srpske napredne stranke i građana koji žele da pričaju, oni ne žele da pričaju sa onima koji su uspeli državu da dovedu u situaciju da nemamo da isplatimo plate i penzije, već žele da razgovaraju s ljudima koji misle o njihovoj budućnosti i o tome da imaju da isplate porodilje sa 40 hiljada dinara, a o tome kako će to u budućnosti izgledati, nemojte puno da čekate. Već posle lokalnih izbora imaćemo prilike da vidimo tu politiku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Evo, krenućemo od prethodnog govornika. Ko o čemu, prethodni govornik o poštenju. O dedinoj kući, a u stvari se protivi amandmanu koji govori o unapređenju obrazovanja. Znači, nije potrebno obrazovanje, ali je dobro biti član stranke koja napravi rupu u budžetu lokalne samouprave od četiri milijarde dinara. Nije dobro biti ekonomski ostvarljiv, održiv, razvojan budžet, nego imati budžet koji će da plaća radnike lokalne samouprave preko fudbalskog kluba ili preko kafića ili preko javnih preduzeća koji su već zaduženi.

Znači, to su modeli kako treba voditi lokalne samouprave, a ovako kako treba voditi budžet Srbije, sa ekonomskim rastom od 3,5%, to ne valja. E, pa građani Srbije znaju gde je rast, gde je prosperitet, gde njihova deca mogu da očekuju sigurnu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukoliko prekoračim vreme kao predlagač, molim da mi oduzmete od vremena poslaničke grupe.

S obzirom da je devet poslanika iz različitih političkih stranaka podnelo niz amandmana koji se odnose na ciljeve održivog razvoja, želela bih malo da objasnim, zbog drugih poslanika, šta je bila namera ovih amandmana. Oni se odnose, naravno, set zakona, prva tri su sastavni deo ovog paketa koji govore o budžetu Srbije.

Pre svega, ciljevi održivog razvoja su postali obavezna Agenda 2030, odnosno nastavak agende koju Srbija, naravno, nastavlja kroz evropske integracije, tzv. EU program 2016-2020, i taj sled je Agenda 2030, koju smo na osnovu ratifikacije Pariskog sporazuma ovde u Skupštini Srbije se obavezali da implementiramo. Vlada Republike Srbije je zadužila ministra za demografiju gospođu Slavicu Đukić Dejanović da bude koordinator za ovaj program i Vlada Republike Srbije prosledila je inicijativu parlamentu Srbije gde je gospođa Maja Gojković pokrenula inicijativu za formiranje Fokus grupe poslanika koji će se baviti uopšte parlamentarnim delom posla, kada su u pitanju implementacije ciljeva održivog razvoja.

Mi smo na osnovu saradnje UNDP-a i parlamenta Srbije imali prilike da čujemo ceo program i ono šta znači parlamentarna saradnja u ovom delu. Jedan od celog tog programa parlamentarne saradnje i rada Fokus grupe u budućnosti koji se očekuje od nas parlamentaraca je i deo način finansiranja implementacije ovih ciljeva. Kada pričamo o načinu finansiranja, taj deo obično se vezuje za sve zakone koji se odnose na budžet i rebalans budžeta. Zašto? Zato što 17 ciljeva Agende 2030 sadrži 169 podciljeva.

Ti osnovni ciljevi su grupisani u pet delova. Jedan je koji se odnosi na smanjenje siromaštva, obrazovanje, kulturu, deo koji se odnosi na sam ekonomski rast koji direktno utiče na prvih sedam ciljeva, zatim ljudski resursi, odnosno mogućnost stanovništva da implementira i prihvati primenu ovakvih ciljeva, treći deo je primena visokih standarda zaštite životne sredine u cilju očuvanja zdravlja ljudi i pokretanja potpuno novog vida zelene ekonomije i deo koji se odnosi na institucije, zaštitu ljudskih prava i međunarodnu saradnju. Onaj peti deo koji je vezan isključivo za Srbiju, a za razvijene zemlje nije, zato što su oni već dosta toga prošli, je proces evropskih integracija. Na osnovu procesa samih evropskih integracija mi smo mnogo toga već započeli. Znači, sve javne politike koje se odnose na održivi razvoj su usvojene, ali onaj deo koji se odnosi na sam budžet, primera radi, raspodelu budžeta, pa i u ovom delu kada pričamo o rebalansu, znači, bonusi i nagrade, treba da sadrže određene standarde koji se odnose održivi razvoj.

Kada govorimo o ekonomskom rastu, očito je da ta grupa ciljeva održivog razvoja pokazuje da smo aktivnom politikom ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije u protekle četiri godine, pogotovo ove zadnje tri, imali veliku snagu i mogućnost da ono što je bio budžetski problem, a to je velika rupa u budžetu 2014. godine od 250 milijardi na osnovu kredita koji su povučeni ili neodgovorne politike koju su imali prilike da vode oni koji osporavaju ovakvu vrstu amandmana, sada imamo ekonomski rast koji je planiran za sledeću 2018. godinu čak na 3,5%.

Kada pričamo o ljudskim resursima vrlo je važno da povećanje plata i penzija i određenih davanja bonusa bude u skladu sa mogućnostima i upravo je taj deo koji se odnosi na ovakav amandman trebao da stoji suštinski u svakom predlogu i rebalansa i samog budžeta. Stoga je, i eto naša namera dobra da stajanjem ovakvog amandmana u zakon jednostavno podsetimo da ti standardi mora da postoje.

Kada govorimo o institucijama uopšte i o životnoj sredini i treba reći da po prvi put ova Vlada ima zasebno Ministarstvo zaštite životne sredine, koja je planirala 5,8 milijardi dinara za sanaciju problema kada pričamo o upravljanju otpadom i kada pričamo uopšte o zaštiti životne sredine, od toga je 2,7 milijardi dinara su subvencije. To znači da će recikleri koji se bave ovom oblašću imati prilike i dalje da budu podržani od strane državi i da do 2020. godine, kada završimo ili kada otvorimo i zatvorimo poglavlje 27, stvorimo uslove da jednostavno koje su i obaveze EU, ne izvozimo više otpad. To je ono zbog čega danas kada govorimo uopšte o evropskim integracijama, treba reći da je ovaj budžet i za ovu godinu u svom rebalansu jako bitan da sadrži ove ciljeve, ali za sledeću godinu moje kolege će i u samom Zakonu o budžetskom sistemu braniti na određeni način ove amandmane u ovom predlogu, zašto javne politike vezane za ciljeve održivog razvoja treba da postoje.

To je naš put za narednih 10 godina, to je naš put za budućnost, to je nešto čemu mi treba da stremimo. To je postavljenje jednog puta u kome Srbija treba da se rame uz rame nosi i sa članicama EU, ali Boga mi i sa članicama UN. To nije amandman koji treba na određeni način diskvalifikovati zato što programi UN su sada podržani i od strane Vlade Republike Srbije i 24. oktobra je bio dan UN kada je premijerka Ana Brnabić i gospođa Zorana Mihajlović, zajedno sa koordinatorkom UNDP su imali prilike da tada daju svoje izlaganje kako će taj put izgledati narednih 10 godina. Jednostavno tada je rečeno da moramo da nađemo način kako da uspostavimo finansijske mehanizme uz pomoć kojih ćemo, jednostavno vršiti implementaciju ovih ciljeva.

U prošloj godini je dato 63 miliona dolara, znači za ove namene. Oni su uglavnom prema instrukcijama UN utrošene za migrantsku krizu, za sanaciju, znači problemi sa migrantima, za sanaciju deo koji se odnosi na elementarne nepogode, upravljanjem vanrednim situacijama, za ovu godinu je predviđeno 173 miliona dolara. Sigurno je da ta sredstva i za sledeću godinu će biti po određenim instrukcijama planirana, ali nemojte da zaboravite da u vreme onih koji sada se odriču ovakvih inicijativa je potrošeno 230 miliona dolara, a da za to jednostavno nije bilo nikakvog izveštaja i nikakvih budućnosti u smislu budućih javnih politika koje je trebalo implementirati, jer da je to tako bilo mi ne bi imali problem sa ekonomskim padom od 3,6% i ogromnim dugom koji se stvorio kada je u pitanju uopšte održivi razvoj.

Znači, održivi razvoj podrazumeva održivo finansiranje. Onoliko koliko prihoduje toliko morate da trošite. Po prvi put mi ćemo imati suficit, to znači višak prihoda u odnosu na rashode. To što mi moramo da otplaćujemo neke dugove iz prošlosti, to je istorija koja nam govori o tome da u budućnosti treba pametno da biramo one koji će da nas predstavljaju i koji će da zastupaju interese građana Srbije.

Bez obzira što ovi amandmani nisu usvojeni, mi smo kao Ženska parlamentarna mreža tri godine se borili za rodno odgovorno budžetiranje, da primer rodne ravnopravnosti uđe u Zakon o budžetskom sistemu. To je bio jako težak put. Da vam kažem, pre svega, od samih kolega koji se nisu slagali sa takvim predlozima, do toga da su nas podržali, da je dve trećine parlamenta glasalo za ovakav predlog. Da ste vi kao ministar bili prvi koji ste prihvatili takve amandmane Ženske parlamentarne mreže i jednostavno takav napredak pokazali i u samom izveštaju EU o Srbiji koji je pokazao da ovakve inicijative koje su možda u datom trenutku previše napredne, mi moramo da krenemo da razgovaramo o njima. Mi moramo da predlažemo.

Možda nije trenutak da se usvoje i možda način na koji mi predlažemo nije dovoljno dobar, ali je jedna tema o kojoj mi želimo da pričamo i otvaram ovde u Skupštini Srbije i eto poslanici koji su članovi te Fokus grupe, znači, iz četiri različite političke stranke, žele da razgovaraju. Ono o čemu smo govorili i moje kolege, svaka koja želi da unapredi u svom delu budžet Republike Srbije, nije nešto sa čim se vi ne slažete, nego jednostavno način na koji je koncipiran, možda nije prihvatljiv za sam rebalans budžeta.

Zbog toga smatram da treba da zaista ozbiljno pričamo o ovakvim predlozima amandmana, da otvorimo jednu debatu u kojoj ćemo na kvalitetan način dati doprinos budućem ekonomskom razvoju Srbije, bez obzira na to iz koje se političke stranke dolazi. Mislim da oni koji su najoštriji kritičari po pitanju ovakvih predloga amandmana, sutra će se dičiti time i ponositi ovakvim predlozima koji su počeli, evo danas. Hvala vam.

Hvala.

Pre svega, treba ovde da dovedemo sednicu u nivo konstruktivne rasprave, ali i u nivo toga da se poštuje pre svega bonton kada je u pitanju korišćenje određenih reči. Pod znacima navoda, citiram – sprdanje, baš i nije neka reč koja treba da se koristi u plenumu, ali to je odraz svakog pojedinca i o tome koliko je poneo od kuće.

Drugo, kada govorimo o investicijama, do sada smo imali prilike, do 2012. godine da vidimo kada nema investicija kako siromaštvo raste. Znači, svaki ekonomista zna, ukoliko nema investicija nema ni porasta, ni ekonomskog rasta, ali nema ni isplate ni penzija ni neproizvodnih zanimanja, kao što su obrazovanje, kultura, zdravstvo.

Prema tome, mi se nosimo osnovnom ekonomskom teorijom gde mora da se stvara nova vrednost, profit, mora da se stvara suficit u budžetu kod javnih finansija. To je jedino moguće investicijama. Ako neko to ne želi da razume, onda je njegov problem obzirom da su građani to razumeli jako dobro. Imali su prilike da vide do 2012. godine, shvatili su da to nije put izlečenja od problema koji nastaju usled uzimanja kredita i vraćanje tih istih kredita, da dolazite u situaciju da ne možete da isplatite ni penzije, ni plate, onda su se zaista opredelili za one koji mogu da dovedu i domaće investicije i strane investitore i da na taj način omoguće budućnost života u Srbiji, kako dece, tako i onih koji primaju penzije i plate.

Prema tome, ono što danas ovde imamo prilike da čujemo to je da svaki narodni poslanik radi svoj posao. To znači da svaki narodni poslanik, ali svaki pripadnik i vladajuće i opozicionih partija ima pravo da podnese amandmane. Ti amandmani, ako se nekome ne sviđaju, to je njihov problem, ali danas pokazujemo da zaslužujemo platu.

Replika na izlaganje gospodina Božovića.

Kada pričamo o penzijama, onda moramo da ponovimo, da ne bi građani Srbije zaboravili, da je 50% fonda PIO išlo iz budžeta Republike Srbije 2012. godine kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje države, danas je 32%. To znači da smo svojom pozitivnom ekonomskom politikom uspeli da uštedimo toliki novac koji su oni besomučno rasipali i to rasipanje je išlo do tih mera i do tih razmera da bi isplatili penzije, podizali kredite.

Zamislite kada bi neki ljudi u svojim domaćinstvima podizali kredite da bi mogli jednostavno da žive. To jednostavno ekonomski nije održivo i takav vid politike, a pogotovo socijalnih davanja, ne može da postoji u Srbiji. Zato su građani i penzioneri upravo dali podršku Aleksandru Vučiću 2014. godine, zato što je krajnje otvoreno i iskreno rekao o kakvoj ekonomskoj situaciji se u državi radi, da postoji rupa u budžetu od 250 milijardi dinara, da ne postoji mogućnost isplaćivanja penzija ukoliko se ne sprovedu ekonomske reforme koje sada daju rezultate. Te rezultate je trebalo zaista uspostaviti u jednoj državi i u jednom sistemu koji je potpuno bio demontiran od onih koji nam danas drže predavanja. Hvala.

Pominjanje SNS u izlaganju koje je bilo namenjeno tome da smo mi kao stranka u stvari ojadili penzionere Srbije time što smo sproveli ekonomske reforme i sada uspeli da zaokrenemo uopšte trajektoriju javnog duga u pozitivnom smeru i da dovedemo do toga da zaista imate ne samo povećanja penzija u tom nominalnom delu, već i jednokratne isplate koje, verovali ili ne, u ovoj godini samo pet hiljada dinara svakom penzioneru koštaju 88 milijardi dinara iz budžeta Srbije.

Prema tome, tim jednokratnim isplatama mi praktično dolazimo da su najniže penzije došle do toga da su imale preko 50% od jedne penzije koju primaju u toku godine.

Kada pogledate i saberete, zaista, preko 61% penzija su u ovoj godini dobile više nego što im je smanjeno u toku samih ekonomskih reformi. Ono što je pokušano da se uradi, a očito se uspelo u tome, da se sprovede jedna pravedna raspodela u povećanju penzija. To je najteže bilo, pogotovo u vreme kada morate da sprovodite fiskalnu konsolidaciju u budžetu Srbije. E, zato smo odgovorni i toga se ne stidimo, jer smatramo da je to potpuni i ispravan put ozdravljenja javnih finansija. Hvala.

Replika.

Nekoliko je činilaca koji su doveli do velikih dugovanja kada pričamo o penzijama. To ne smemo da zaboravimo. Pre svega, kada je dolazilo do povećanja penzija u vreme 2008, 2009, 2010, 2011. godine je išlo kumulativno. To znači da je određeni procenat važio za najmanje penzionere i za najveće penzionere. Kada vi na osnovici povećavate pet puta veću penziju od onoga koji ima najmanju, vi time suštinski od onih najvećih dajete pet puta više nego oni koji imaju najmanje. Samim tim pravite veliko socijalno raslojavanje.

Sa druge strane, kurs evra 2008. godine je bio 76,2693, 2009. godine 92,77, 2010. godine 106 dinara, 2011. i 2012. godine je došao do 118 dinara. Samim tim igranjem sa kursom, šticovanjem, ne da su zarađivali oni i njihove firme, već samim tim su urušavali vrednost podizanja penzija i opet ste osiromašivali te iste penzionere. Znači, nemojte da pričate neistine koje ne stoje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Kada govorimo o Fiskalnom savetu, znači, mi uvek moramo da pročitamo od početka do kraja šta oni kažu. Kada govorimo o Ustavnom sudu, govorimo o presudama koje su doneli u odnosu na penziju. I jedno i drugo, ako nam se ne dopada, moramo da budemo krajnje iskreni i racionalni i da kažemo kako stoje stvari.

Ako uporedimo 2007. godinu sa cenom rada, koja je u to vreme iznosila 55 dinara po satu, po kursu od 79,9 onda to govori da je iznosila 0,68 evra.

Danas, 2017. godine, 10 godina kasnije, iznosi 1,18 evra. Znači da se nešto radilo. Znači da je SNS vodila odgovornu politiku, da je otvorila nova radna mesta i na osnovu otvaranja novih radnim mesta povećanom produkcijom, znači stvaranjem nove vrednosti, vi dobijate mogućnost da jednostavno isplatite sve one troškove koje ste imali i koje zatekli u trenutku kada su dospeli svi krediti, sva dugovanja i da sada osposobite svoje javne finansije da u budućnosti imate sigurnu isplatu plata i penzija. To je ono što je najvažnije reći građanima Srbije, a ne plašiti ih time da je to jednostavno nemoguće i da to više ne postoji. Nemojte plašiti građane Srbije i penzionere lažima koje ne stoje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 107, ugroženo je dostojanstvo Narodne skupštine. Govornik koji je govorio na temu penzija i uopšte rasta dovodi u pitanje uopšte bilo kakve podatke i ono što donosimo kao narodni poslanici u vidu zakona ovde u Skupštini. Vaše je bilo da ga u tom trenutku prekinete i vratite na temu, da razgovaramo zaista o budžetu i o penzijama kao glavnom pravu na ostvarivanje prava svakog čoveka koji posle određenog broja godina ima određeni deo obaveza u odnosu na državu da primi. Nivo penzija je određen odlukama koje donosi Narodna skupština, koje donosi na osnovu budžeta i zakona koji se odnose na nivo penzija. Jer, nećete mi reći da će u Grčkoj, koja je smanjila penzije 50%, možda penzioneri imati pravo na povraćaj tih sredstava, ili u Portugaliji koja je imala pravo na 40% smanjenja? Molim vas, reagujte.

Zahvaljujem predsedavajuća. Tačno je da projektujemo život građana Srbije za 2018. godinu, ali je isto tako tačno da preprojektujemo sve one lopovske projekte koje smo imali do 2012. godine, od duga u budžetu Smederevske Palanke na četiri milijarde dinara, do mosta Đilasovog na Adi koji košta preko 600 miliona evra.

Šta kaže MMF za ovakav budžet? Kaže da je razvojni, da je napravio preokret u smislu zaustavljanja ekonomskog pada i devastiranja ekonomije Srbije.

Zbog toga je gospodin ministar finansija Dušan Vujović dobio od strane MMF i Svetske banke 4. septembra nagradu kao najbolji ministar finansija Srednje i Istočne evrope.

Nam je čast što imamo Vladu Srbije koja ima ovakvog ministra. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice. Replika na pominjanje Srpske napredne stranke.

Građani Srbije imaju prilike danas da gledaju, imaju prilike da gledaju nemoralno, nasilno ponašanje onih koji su upravo doveli do toga da Srbija mora da plaća njihove pogubne dugove politike koju su vodili do 2012. godine. Lenjivci su oni koji su podizali kredite da bi plaćali penzije i pojeli budućnost naše dece, možda ne njihove, ali naše dece i sve dece koja žive u Srbiji.

Sramota je da danas slušamo raspravu o budžetu na jedan potpuno devijantan način. Ja bih vas molila, predsedavajuća, da zaista kada god čujete predstavnike ostatka opozicije vratite raspravu u tokove o raspravi o budžetu. Jer, kad nemate dovoljno argumenata, onda posežete za nasiljem. To jednostavno nećemo dozvoliti ni kao vladajuća većina, a verujem i da Vlada Srbije podržava ovakvu politiku većine. Hvala.