Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, pa dobro je što ovakav amandman nije prihvaćen. Zato što, daću vam primer, recimo „Elektromreže Srbije“ ili bilo kog drugog javnog preduzeća koje nema mogućnost uopšte da nabavi, recimo opremu od preduzeća koja se recimo ne nalaze u opšte u mogućnosti da proizvedu određenu količinu. Onda bi došli u situaciju da recimo po određenim delatnostima uopšte javna preduzeća nisu u mogućnosti da nabave određena dobra. Time bi doveli u situaciju da određeni sistemi stanu. Samim tim otvaranjem ovakvih, znači preduzeća uz saglasnost osnivača, odnosno privrednih društava koje će raditi za potrebe tog javnog preduzeća, prvo smanjujete troškove velike. Drugo, dobijate konstantno funkcionalnost takvih preduzeća. Tako ono što ste sada rekli, suštinski treba i obrazložiti.

Jedan „Srbija gas“ ima jako puno zavisnih preduzeća uz pomoć kojih sada kada biste, na primer usvojili ovakav amandman, morali biste da ugasite, ili recimo neka druga otprilike preduzeća koja su zavisna od rada javnih preduzeća koja bi na određeni način, iako se bave drugom delatnošću morali potpuno da prestanu sa svojim radom i da zaposlene otpuste.

Tako da, samim tim vi biste na određeni način potrošili mnogo veća finansijska sredstva za sprovođenje ovakvih modela koji predlagač daje, a to u tržišnoj privredi danas jednostavno nije moguće. Zbog toga se osnivaju upravo ovakva zavisna preduzeća koja potpuno treba da uvedu jednu efikasnost u radu javnih preduzeća. S toga, s pravom ovakav amandman treba odbiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, preduzeća se osnivaju da bi pravila profit. Znači, ne osnivaju se preduzeća da bi radili određenu delatnost na račun države Srbije i na račun budžeta Republike Srbije i građana Srbije, nego zarad toga da bi kroz određene obaveze zbog opšteg interesa pravila profit.
Ova zavisna preduzeća treba da budu u funkciji javnih preduzeća, njihove efikasnosti, njihove ekonomičnosti i zbog toga jednostavno ne postoji drugi model osim da vi normalno ulažete određeni kapital, investirate u tako nešto i samim tim pomažete javnim preduzećima da se podignu kada su u pitanju završni računi da postoji profit.
To je osnovna ekonomska logika. Time razvijate tržište i jednostavno stvarate konkurentniju privredu. Takva privreda može da se nosi sa regionom, može da se nosi sa EU.
I danas, sutra, i kada budete hteli da razgovarate sa članicama EU, da postajete jedan od njihovih partnera ili komšija ili u sastavu EU, onda vas potpuno drugačije gledaju, nego onda kada nemate tu mogućnost da jednostavno imate javna preduzeća koja su u stalnim konstantnim dugovima, po stalnim garancijama, po stalnim kreditima i nemogućnosti da jednostavno racionalizujete njihovo poslovanje.
Stoga, potpuno opravdavamo uopšte što ovaj amandman nije prihvaćen. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, čudi nas uopšte toliko zalaganje da jednostavno Beograd se ne razvija kao sve savremene metropole. Pogotovo od onih koji u pet opština u ovom trenutku raspolažu demokratskom vlašću i preduzećima koja postoje kao javno komunalna preduzeća u okviru tih opština.
Međutim, znate kako, oni su na funkcijama u tim opštinama gde nema javno komunalnih preduzeća, jer su to uglavnom centralne gradske opštine. A za one opštine koje se nalaze na rubu grada Beograda, jednostavno ih nije ni briga. S obzirom da su do 2012. godine imali prilike da rukovode i tim javno komunalnim preduzećima, ostavili su velike dugove, koje su, naravno, morali kao lokalna samouprava i grad Beograd da preuzme, i s obzirom na ovakvu situaciju, potpuno je logično što ste dali ovakvo rešenje. Jer, finansijski i suštinski gledano, grad Beograd, kao osnovna jedinica lokalne samouprave, praktično upravlja finansijama i kao taj drugostepeni organ 17 opština koje se nalaze u okviru grada Beograda odgovara prema Republici i prema budžetu Republike Srbije.
Stoga je ovakvo rešenje je potpuno logično, da lokalne samouprave, odnosno gradske opštine ne mogu više da budu osnivači javno komunalnih preduzeća. Zatečeno stanje kaže sledeće - da 691 preduzeće pripada lokalnim samoupravama, da 457 preduzeća pripada javno komunalnim preduzećima. Mi imamo definisano 12 javno komunalnih preduzeća u gradu Beogradu, a sve ostalo, preko nekih 12, još toliko, spadaju u nadležnost gradskih opština. To jednostavno i nije normalno. Ako vi upravljate tim preduzećima, a gradske opštine nisu u mogućnosti finansijski da upravljaju na adekvatan način, s obzirom da oni zavise od grada Beograda, potpuno je logično onda ovakvo rešenje i jednostavno za Ministarstvo finansija, zbog toga što će u budućnosti imati mogućnosti da jednostavno kontroliše i ugovore koji se odnose na ulaganja, kada govorimo o investicijama, ali i ono koje se odnosi na sklapanje ugovora na osnovu javnog privatnog partnerstva.
I još nešto, loše primere upravljanja preduzećima imate i kada je u pitanju Kragujevac. Srpska napredna stranka gotovo manje od dve godine je preuzela vlast. Ono što je zatekla, recimo, u Sektoru upravljanja otpadom, jeste 1.000 ljudi koji su zaposleni, dugovanja preko nekoliko milijardi dinara. Znači, potpuno predimenzionirana preduzeća koja su se finansirala iz budžeta svih građana Kragujevca. Budžeti su bili prezaduženi, nisu imali mogućnosti uopšte da funkcionišu. Nakon tog preuzimanja Republika je ta koja suštinski mora da obezbedi funkcionisanje lokalnih samouprava, a prema tome i samih javno komunalnih preduzeća.
Tako da, potpuno je logično što na ovaj način u budućnosti dajete mogućnost da grad Beograd reši pitanje i upravljanja otpadom i upravljanja otpadnim vodama, ali i neke velike strateške projekte koji nas očekuju. Naravno da otvaranje nekih kafića ne spada u formiranje javno komunalnih preduzeća. To predstavlja dezavuisanje javnosti na jedan krajnje nekvalitetan način. Stoga, zahvaljujem se upravo na ovakvom rešenju.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, koja to komisija, bila ona na republičkom, lokalnom nivou, u osnovnoj školi, u domu zdravlja, u bilo kojoj instituciji prihvata neblagovremene, nerazumljive prijave koje nisu priložene bez posebnih dokaza?  Ovakvim neprihvatanjem mi bi prihvatili bezakonje u Republici Srbiji. Koja je to sigurnost građana Srbije kada bi zaista obrisala ovakav član?
Molim vas gospodine Sertiću, morate da kažete svim ostalim kolegama u Vladi da se predlagač ovog amandmana zalaže za neblagovremene, nerazumljive i prijave koje nisu priložene bez dokaza. Znači za prazan papir kada se konkuriše po bilo kakvom javnom pozivu, za izbor na bilo koju funkciju i vidite molim vas, šta misle vaše kolege o tome. verovatno će se pitati i ceo državni vrh kakvi su to predlozi narodnih poslanika koji uvode bezakonje u pravni sistem Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministri, kolege poslanici, pa u ime Odbora želim prvo se zahvalim gospodinu ministru što je u jednoj iscrpnoj raspravi zaista hteo da obrazloži ovaj set zakona koji se tiču privrede gde najviše imamo zainteresovanih uopšte i članova Odbora iz svih stranaka, znači, ne samo pozicije, nego i opozicije. Kada bude rasprava bila u načelu i o javnim preduzećima i o delu proglašenja javnog interesa za Železaru ali i javno privatno partnerstvo koje je u ovoj raspodeli ministarstva u nadležnosti rada Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Tako da se zahvaljujem ministru što je zaista i u ovom paketu obrazložio sve probleme kojim u stvari želimo da rešimo ovim zakonskim rešenjima kada je u pitanju javno privatno partnerstvo.
Odbor je bio zaista, želim da kažem, interesantan u tom delu što je i prisustvo članova i svih političkih stranaka bilo evidentno. Želim da kažem da je prihvaćen od svih članova osim što naravno članovi opozicije nisu iskoristili svoje pravo da se izjasne o njemu. Mislim da ćemo u načelnoj raspravi zaista otvoriti mnoga pitanja koji su rezultata politika koje su vođene poslednjih 12 godina i da sva ova rešenja suštinski dobiće podršku većine političkih stranaka. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ono što smo do sada imali prilike da čujemo to da srpska groteska je u stvari vladavina DS do 2012. godine u oblasti javnih preduzeća, jer ovakav zakon nije ni postojao.
Tačno je da je u decembru 2012. godine usvojen Zakon o javnim preduzećima i tačno je da je to prvi stepenik bio praktično, pri pokušaju da se direktori biraju, zaista na konkursu i da ne budu politički obojeni, jer do tada takvih ideja ni predloga nije ni bilo zato što su deljeni upravo zbog toga kada su pravljeni Vlada i direktorska mesta.
Srpska napredna stranka imala je zatečeno stanje 2012. godine i zaista zahvaljujući mnogim direktorima koji su ostali na tim mestima, uz pomoć tih direktora je izvršena konsolidacija javnih finansija, s obzirom da je Srbija bila u tom trenutku u jako teškoj finansijskoj situaciji. Ono zbog čega smo dobili kao jedno iznuđeno stanje, to je da rešimo pitanje preko 700 javnih preduzeća, gde radi preko 100.000 ljudi i u ovom trenutku. Ali, imamo i zabranu zapošljavanja, prema tome, ideja o tome da zapošljavamo ljude po javnim preduzećima ne stoji, na onaj način na koji je to rađeno do 2012. godine.
Osim toga, problemi koje smo nasledili, a morali smo da ih rešimo je ukidanje upravnih i nadzornih odbora po sistemu – pet, sedam, 12, pa čak i 21, kada pričamo o upravnom odboru PIO Fonda. Sada smo to rešavali na određeni način tako da smo rekli u zakonu u 2012. godini – pet članova nadzornog odbora za javna preduzeća na republičkom nivou, tri na nivou lokalnih samouprava, s tim što nismo hteli da kažemo decidno da na preduzećima na lokalnom nivou želimo isključivo da direktori budu iz te branše, jer smo bili svesni manjka kapaciteta, kada pričamo o preduzećima na lokalnom nivou.
Naša statistika danas govori da imamo 37 preduzeća na republičkom, 691-o preduzeće na nivou lokalne samouprave, od toga 457 preduzeća koja su u oblasti javno-komunalnih preduzeća, 56 kada govorimo o medijima i sportskim aktivnostima, a onaj ostatak preko 170 preduzeća koja se bave uređenjem, uopšte i urbanizmom i direkcijama, u nadležnosti direkcija za imovinu i rešavanje pitanja urbanističkih uslova lokalnih samouprava. To su današnje statistike.
Danas, suštinski sa ovim zakonskim predlozima, mi podižemo jednu lestvicu i dajemo zadatke, pre svega, onima koji će birati direktore javnih preduzeća, a to su nadzorni odbori, da jednostavno uzmu se u pamet, na osnovu čega će i koji kriterijume izabrati direktora javnih preduzeća, sa uslovima koje propisuje zakon, a to su – pet godina rada, visoka stručna sprema, tri godine minimum koji iskustvo u korporativnom upravljanju i koji imaju uopšte veze sa tom temom.
Do 2012. godine mi nismo imali takve slučajeve. Ali, pored takvog izbora direktora javnog preduzeća imamo obavezu izrade godišnjih planova rada, minimum 15 posle usvajanja budžeta, što je veliki uslov za to da bi bilo koji direktor ostao direktor javnog preduzeća. Članovi nadzornog odbora ne mogu da budu ljudi koji nemaju bilo kakav dodir sa tom temom. Moraće da budu stručnu ljudi i moraće da imaju čak i određene licence, odnosno položene stručne ispite da bi bili članovi nadzornog odbora.
Kada govorimo u opšte o Zakonu o javnim preduzećima, onda treba da reći da uslovi koji su traženi jeste da se pojača kontrola i sada će ministarstvo praktično imati veću kontrolu koja nije imala mehanizme uopšte da sprovodi jaču kontrolu, pogotovo u ovih 691 preduzeću, koja se odnose na lokalne samouprave. Imaće veću mogućnost koja se odnosi na finansijske performanse i imaće mogućnost praktično da definiše tačne rokove kada su u pitanju kvartalna izveštavanja rada javnog preduzeća.
Na kraju, krajeva imao i povećane transparentnosti, kada je u pitanju javnost samog rada preduzeća. Znate, ja sam bila jedini član Odbora za privredu koja je otišla na javnu prezentaciju Transparentnosti Srbije u medija centru, pre više od godinu, njihove studije o efektu donošenja rada javnog preduzeća gde gospodin Goati je imao prezentaciju ove studije. Otišla sam tamo da čujem kakvo je mišljenje na kraju krajeva i nevladinog sektora po pitanju opšteg rada javnih preduzeća, šta misle da je dobro uraditi kada je u pitanju ovaj sektor.
Ono što sam imala prilike da čujem da podržavaju sve ove predloge koje smo imali. Posle toga je bilo razgovora u okviru radnih grupa sa Ministarstvom privrede, gde su takođe bili prisutni i Transparentnost Srbije i DRI i Agencija za borbu protiv korupcije, koji su dali svoje određene predloge na određene članove gde su hteli da podignu još lestvicu više kada su u pitanju mnogi kriterijumi i za izbor i za korporativno upravljanje, za šta Srbija u ovom trenutku nije spremna bila.
Kada nije bila spremna do 2012. godine da se donese ovako rigidan zakon, a nije se doneo i kada je jednostavno sa dolaskom SNS u Vladu donesen takav predlog, a sada vidimo da ti određeni problemi nisu mogli da se prevaziđu, zbog toga ovakav zakon i donosimo koji može da bude realno primenjiv u praksi. Zbog toga govorimo ne samo o tome da želimo korporativno upravljanje nego nedvosmisleno kažemo da javna preduzeća ne mogu više da budu rešavanje socijalnih problema ovog društva. To proizilazi iz činjenice da će ti izveštaje koje daju direktori biti predmet ocenjivanja njihovog rada i jednostavno razlog zbog koga mogu da budu i smenjeni.
Vi to nikada niste imali u svojoj praksi, vi to nikada niste ni sprovodili. Upravo zbog toga što nije bilo ni političke volje i bilo je jako puno političkih stranaka koje su činile Vlada, koje su smatrale da nisu dovoljne sposobne i da nemaju taj kapacitet da ovako nešto sprovedu. Zbog toga smatram da treba podržati ovakav koncept Zakona o javnim preduzećima. Ono kada govorimo o delu koji se odnosi za Zakon o javno-privatnom partnerstvu, tačno je da u okviru zakonskih rešenja su sada Predlog zakona o trgovini, ali tačno je isto da Ministarstvo privrede zajednički ima komisije koje razmatraju ovakve predloge.
Tačno je da dosadašnji Predlog zakona nije dao mogućnost da se veći broj projekata implementira i u lokalnim samoupravama i na nivou Republike, kada govorimo o Zakonu o javno-privatnom partnerstvu. Znači, mogućnost privatnih, stranih i domaćih investitora da u saradnji sa lokalnim samoupravama, republičkim organima, jednostavno daju nove projekte i jednostavno otvore nova radna mesta kroz ovakva rešenja.
Svega 34 projekta su aktivna u Ministarstvu privrede, uopšte koje Vlada Srbije u ovom trenutku ima, ali ono što ona daje kao mogućnost, daje mogućnost i obavezu da jednostavno kada govorimo o koncesionim ugovorima, oni idu na javno oglašavanje na tender.
Da takvi tenderi više ne mora da budu objavljenu u „Fanenšl tajmsu“, u najskupljim časopisima, jer je jednostavno to za lokalne samouprave veliki teret, ali da imaju mogućnosti da kroz javne određene načine objave taj tender i da ulaganja veća od 50 miliona evra budu deo razmatranja i budu deo saglasnosti koje će dati Ministarstvo finansija i samo Ministarstvo privrede. Zašto? Zato što jednostavno kontrola javnih finansija mora da postoji i u ovim projektima.
Kada govorimo o Zakonu o javnom interesu i proglašavanju prava svojine Železare Smederevo, onda treba reći da su to, u stvari, nasleđeni problemi koji su praktično deo uopšte politike poslednjih 12 godina, jer svi oko toga možemo da se složimo da imovinski i pravni odnosi u Republici Srbiji su glavni problem uopšte rešavanja pitanja i građevinarstva i izlaženje, kada govorimo o pitanju javnog privatnog partnerstva i deo koji se odnosi na protok stranih direktnih investicija, ali i onaj deo, pogotovo kada govorimo o tome na koji način je suštinski uopšte Vlada u prošlosti imala odnose sa „US stilom“, pa na koji način, kada kaže jedan od poslanika da je to bila privatna kompanija, na koji način je onda vraćena u državni sektor i nadležnost i na koji način u stvari, sa kojom imovinom se izašlo prema stranim investitorima.
Da li je to „US stil“ ili je sada neko drugi, uopšte nebitno, bitno je da kada izlazite pred investitore, ne izlazite samo sa objektima i proizvodnim kapacitetima, već izlazite i sa kapitalom te firme. Kapital ne možete da oivičite ukoliko ne znate koji su vaši objekti, koje je zemljište u pitanju i jednostavno, koliki je taj kompleks.
Mi smo danas imali prilike na odboru da čujemo da 170.000 kvadrata u kompleksu Železare, praktično se imovinsko-pravno nigde ne vodi. I to je ono što je zapanjujuće uopšte kao činjenica, da sve ove godine smo sproveli, imali nerešeno, praktično pitanja zemljišta. To znači da smo imali nerešeno pitanje kapitala, to znači da s pravom suštinski nismo usvojili zakon o imovini Srbije u onom delu u kom je trebao, zbog toga što očito da veliki deo imovine bi ostao van domašaja takvog zakona i da suštinski mi ne bi imali pravu sliku o tome sa čime raspolažemo.
Nerešena pitanja Železare Smederevo, praktično ovde nam daju jedno iznuđeno rešenje, tzv. „leks specijalis“, jer ukoliko bi hteli da primenimo zakon koji smo nedavno usvojili o ozakonjenju građevinskih objekata, onda bi taj postupak trajao minimum godinu i po dana. Ovim mi praktično skraćujemo taj rok, rešavamo ovo pitanje i pokazujemo jednu ozbiljnost prema svim potencijalnim investitorima, pa čak i prema onima koji za sada imaju ugovor o zakupu Železare Smederevo.
Na kraju, kada govorimo o zakonima iz oblasti privrede, a odnose se na Zakon o metrologiji i odnose se na Zakon o izmenama i dopunama o plemenitim metalima, treba reći da smo ovde u ulozi uvođenja i usklađivanja zakonske regulative sa EU, ali i otvaranja praktično mogućnosti našim izvoznicima, koji se bave ovom temom, da jednostavno na nesmetan način, potpuno mogu da postanu deo tržišta i EU i regiona, jer kada vi dobijate mogućnost da stavite žig koji je u skladu sa Međunarodnim standardima i propisima, onda jednostavno postajete konkurentni i zahvaljujući tome, suštinski povećavate izvoz kada je u pitanju ta branša.
Naravno, treba reći da kada je u pitanju Zakon o metrologiji, negde mislim da on nema dovoljno svetlo kada je u pitanju uopšte Zakon o privredi, a sastavni je deo rada Ministarstva privrede, ovde govorimo o nadležnosti koja govori o overavanju merila. To je veliki deo jedne čitave branše koja se bavi merenjem određenih delatnosti, zadire u deo delatnosti, a recimo, reći ću vam da veliki broj preduzeća koji se bavi recimo merenjem kvaliteta goriva i koji se bavi pitanjima saradnje sa skladištima nafte, gasa, recimo, nisu bili u mogućnosti da na adekvatan način ovo rade, dok nismo doneli ovaj zakon. Praktično su bile vezane ruke. Zbog toga kažem da ovaj zakon negde nije dobro prepoznat, a vrlo je bitan i vrlo je važan što ga danas donosimo.
Kada govorimo uopšte o drugim zakonima, oni koji se odnose na sporazume, a vezani su i za drumski i za vazdušni saobraćaj danas, praktično on pokazuje da ovaj set zakona otvara onaj deo saradnje kada su u pitanju sami sporazumi i omogućava da se prepreke koje postoje praktično u delu, a vezane su i za ekonomiju, ovim se ruše i potpuno je normalno što su sastavni deo današnje sednice, i mislim da tu ne treba da postoji neko pitanje u tom delu.
Kada govorimo o zakonima vezanim za zdravstvo, očito je da su pred nama parlamentarni izbori, očito je da neće biti dovoljno vremena da se jednostavno posebna jedna sednica organizuje vezano za zdravstvo, ali kada pogledate o čemu govore ovi zakoni, a vezani su upravo za zaštitu, unapređenje zdravlja ljudi i pitanje zaraznih bolesti, s obzirom da imamo u regionu otprilike neke najave da postoje određene zarazne bolesti koje možda jednostavno moramo da sagledavamo svakodnevno, potpuno je razumljivo da ovakvi predlozi zakona mogu da budu sastavni deo bilo koje sednice.
Ako pričamo o opravdanju zašto su se danas našli na ovako objedinjenoj raspravi, jednostavno mislim da ne treba da izazivaju bilo kakvu sumnju da je tu bilo nekih loših namera, jer mislim da i pripadnici drugih političkih stranaka sigurno će podržati ovakve predloge zakona.
Zbog toga, u Danu za glasanje, jednostavno moje kolege lekari će podržati ovakav predlog zakona, a detaljno o ovim zakonima će govoriti oni.
Mislim da su ovo sve razlozi kada govorimo o ovom ekonomskom setu, a imamo i finansijski sektor o ukidanju dvostrukog oporezivanja, razlozi zbog kojih treba prihvatiti ovakve zakone i zaista se zahvaljujem gospodinu Sertiću što je danas detaljno na sednici Odbora imao zaista strpljenja da objasni uopšte razloge zbog kojih danas imamo ove zakonske predloge na dnevnom redu.
U Danu za glasanje SNS prihvatiće ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Koristiću vreme poslaničke grupe, ali ću posle ustupiti vreme ovlašćenog predstavnika mojim kolegama. Htela sam samo da rezimiram današnju raspravu oko potrebe donošenja ovog seta zakona zbog toga što kada pričamo uopšte o zakonima o javnim preduzećima, ono gde imamo najbolji primer funkcionisanja, kako su to nekada radili, na osnovu izveštaja državnog revizora o rukovođenju uopšte finansijama u AP Vojvodina. Kao jedan od velikih rezultata, kao što vidimo, je da nije postojala uopšte dokumentacija koja se vodila i da određene odluke Skupštine AP Vojvodine nikad nisu objavljene u „Službenom glasniku“ AP Vojvodine. „Službeni glasnik“ AP Vojvodine je takođe javno preduzeće, i to je jedan od dobrih primera, da vidite kako funkcionišu javna preduzeća po zasterelim modelima kada nije postojao uopšte Zakon o javnim preduzećima.
Osim toga, u izveštaju revizora moglo je da se vidi da pored nepostojanja dokumentacije, nije bilo raspisano ni javnih nabavki po mnogim stavkama, da je preko 159 miliona dinara praktično raspodeljeno finansijskih sredstava bez javnih nabavki.
Znači, to su neki modeli zastarelih poslova koji su loši primeri i očito današnji zakoni treba da budu u funkciji veće kontrole, da se ovo ne bi dešavalo i jednostavno adekvatno raspolaganje budžetskim sredstvima građana Srbije. Mislim da u danu za glasanje treba biti realan i podsetiti kolege, koji možda ne bi glasale za ovaj zakon, da je to u interesu građana Srbije, budućnosti naše dece, bez obzira kojim strankama pripadamo i da bez obzira što je gospodin Aleksandar Vučić premijer ove Vlade, treba ovakva zakonska rešenja da podrže. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, poštovane kolege, dobro je kada spoljna politika i zakoni iz oblasti spoljne politike ulaze u domen rešavanja pravopisnih grešaka koje su u duhu srpskog jezika. Zašto? Zato što to pokazuje da suštinski predlagači nemaju ništa protiv zakona koji su danas na dnevnom redu. Znači, nemaju uopšte suštinske zamerke na spoljnu politiku koju vodi Vlada Srbije i Ministarstvo i zakone koje ova Skupština glasa i politiku koja pokazuje da Srbija jača sa svojim pozicijama kroz usvajanje ovakvih zakona, za koje su do 2012. godine bili nesposobni da uopšte stave ovom parlamentu na izjašnjavanje narodnim poslanicima, a imali su većinu i imali su konsenzus, kako kažu, i više političkih stranaka.
Prema tome, ako predlagač amandmana na član 18. daje definiciju kojom želi da jednostavno upriliči ovaj amandman koji će biti u skladu sa pravopisom, onda je to suštinski davanje jednog komplimenta i ovom zakonskom predlogu i radu Vlade Republike Srbije i stoga zaista smatram da kada bude Dan za glasanje, s obzirom da ste prihvatili ovakve amandmane i oni su postali sastavni deo zakona, želimo da vidimo naše kolege da pritisnu taster i da glasaju za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine Bečiću, gospodine Dačiću, kolege poslanici, pre nego što počnem da govorim o zakonskim predlozima, rekla bih prvo da današnja sednica mislim da je u stvari krunisanje jednog mukotrpnog rada kada je u pitanju i spoljna politika Srbije, ali i rad Vlade Srbije. Ono što možda mnogi ne znaju, Madridska konvencija, koja je povezana praktično sa prekograničnom saradnjom, je obaveza Srbije još od trenutka kada je Srbija postala članica Saveta Evrope.
Ali, ono što sigurno javnost ne zna, to je da mnogo toga zavisi od pojedinaca, pogotovo kada je u pitanju spoljna politika i ono o čemu treba danas i govoriti i nedvosmisleno reći svim građanima Srbije da je delegacija parlamenta Srbije i delegacija Odbora za spoljne poslove, koja je učestvovala u radu Saveta Evrope na prethodnom zasedanju, kada je govorila o izveštaju o stanju ljudskih prava na Kosovu i kada je u Savetu Evrope u plenumu bilo izjašnjavanje o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji, treba reći da je postignut veliki uspeh i borba koja se vodila unutar samog Saveta Evrope je bila mukotrpna.
Ako vam kažem da od svih albanskih amandmana glasanje, rezultat glasanja je 51 prema 50 da se odbiju albanski amandmani, onda ne treba ništa više da govorim o tome koliki je značaj toga da rezolucija koja je usvojena o Kosovu i Metohiji, a na osnovu Izveštaja o stanju ljudskih prava, dobila u plenumu 53 glasa, a 50 koji su bili protiv te rezolucije.
Znači, govorim o tome da su naši predstavnici i predsednik Odbora za spoljne poslove Aleksandra Đurović imali jedan težak posao, kao što ste i vi imali težak posao kada je u pitanju bio i UNESKO i Rezolucija o Srebrenici, da se izborimo zaista za očuvanje nacionalnih interesa Republike Srbije, ali i da se izborimo sa tim da naše obaveze moramo da izvršimo.
Kada je u pitanju Madridska konvencija koja je na snazi od 1981. godine, a koja govori o prekograničnoj saradnji, dobro je što smo izabrali model koji podrazumeva državni suverenitet, jer je Srbija imala prilike 2000. godine da dosta, kroz lokalne samouprave, sarađuje na projektima prekogranične saradnje i sa Bugarskom, i sa Rumunijom, i sa Mađarskom, i sa Bosnom i Hercegovinom, ali bez podrške države i praktično Republike Srbije nijedna lokalna samouprava to nije u stanju da uradi. Zašto? Zato što uvek kroz te projekte prekogranične saradnje traži se učešće u budžetu projekta od 15%. Šta to pokazuje? Lokalne samouprave nisu uvek sposobne da se nose sa uslovima konkursa. To su manje karakteristike kada govorimo o uslovima konkursa i blaži uslovi kada je prekogranična saradnja, nego kada su konkursi isključivo EU. Kod projekata prekogranične saradnje imate učešće dve države članice, a kod članica EU kada su evropski projekti u pitanju imate minimum tri, plus normalno podrška tri članice EU.
Treba reći da je ovakav model koji je izabran i kroz ratifikaciju uopšte i usvajanje ovog zakona o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica i vlasti jako dobar i zaista ga treba podržati. Treba reći da je do 2012. godine prethodna vlast uglavnom forsirala projekte prekogranične saradnje koji su se odnosili isključivo na Vojvodinu. To su naše kolege iz Novog Pazara takođe ovde rekle. Usvajanjem ovakvog predloga nacrta daju se jednake šanse svim pograničnim lokalnim samoupravama da zaista se razviju u svim segmentima i kada je oblast tog regionalnog razvoja u pitanju, znači privrednih aktivnosti, i kada je u pitanju turizam, i trgovina, i kultura, i onaj deo koji se odnosi na zaštitu životne sredine, ali i na oblast upravljanja vanrednim situacijama, jer smo videli da pod uticajem klimatskih promena nijedan problem ne može sama država da rešava, već je za to potrebna regionalna saradnja, pa i podrška EU, kada smo imali pitanje poplava u Srbiji 2014. godine.
Da se ne bih ponavljala, kao i moje kolege, reći ću samo da ono što smo primetili kada je u pitanju uopšte ovaj predlog, znači ratifikacija Madridske konvencije, treba reći još da projekti koji su finansirani od same strane EU, a daju podršku projektima prekogranične saradnje za sada dok je Srbija u ovakvom statusu pregovora, u trenutku kada budemo na pragu ulaska u EU, čak godinu dana pre toga, postoji mogućnost otvaranja tzv. strukturnih fondova iz kojih jednostavno Srbija može da povuče određena bespovratna sredstva, ali i sredstva koja predstavljaju kreditne linije sa veoma, veoma povoljnim uslovima. Ta sredstva u stvari treba da služe za razvoj infrastrukture upravo na tim pograničnim opštinama i treba da služe upravo tome da pojačaju regionalnu saradnju.
Naravno, svega ovoga ne bi bilo da ne postoji zaista jedna stabilna spoljna politika, politika koja je usmerena ka miru i gde su istok i zapad sada prepoznali praktično da je Srbija područje i država u kojoj imaju jednog ravnopravnog partnera kada je u pitanju zalaganje za mir i bezbednost, kako u regionu tako i u EU, a bogami i u svetu. Imali ste prilike, kada su u pitanju rezolucije o Srebrenici i UNESKO, da vidite da postoji u svetu mnogo prijatelja, negde je taj odnos bio dosta uspavan, i dolaskom na čelo SNS i gospodina Vučića, u saradnji sa vama gospodine Dačiću, se jednom odgovornom politikom, uz sve prepreke na koje ste nailazili, uspostavio takav sistem funkcionisanja u državi da smo zaista priznati po vođenju spoljne politike od svih partnera u svetu, kao ozbiljni i odgovorni, što stvara uslove za otvaranje mnogih projekata, kada je u pitanju prekogranična saradnja.
Taj naš put prema Evropi, koji praktično pokazuje naše strateško opredeljenje, ali i onaj deo koji se odnosi da našim istorijskim prijateljima nikada nećemo okrenuti leđa, pokazuje suštinski da mi nikada ne radimo tajno, nego svima i svim partnerima u svetu kažemo ono što mislimo, pa tako i kroz zakon koji se odnosi na ratifikaciju Sporazuma gde ukidamo vize za nosioce diplomatskih, specijalnih, službenih pasoša za Vladu Republike Liban. Odajemo priznanje za podršku koju su nam dali, ali treba reći, kao jedan podatak, da je Liban izdao do sada oko 2,500 hiljade ovakvih pasoša koji su van granica države i pokazuje opredeljenje ove države da želi da sarađuje sa Srbijom po različitim pitanjima.
Ovaj predlog zakona se sastoji samo od tri člana, ali oni pokazuju, pored toga da se ukidaju vize, da ovaj zakon treba da stupi na snagu osam dana od dana donošenja u Narodnoj skupštini Srbije i pokazuje našu spremnost da je ovo država sa kojom, kao i sve druge kojima smo ukinuli ove mogućnost, pokazuje dobar odnos.
Kada govorimo o zakonu, koji je najinteresantniji, o međunarodnim merama ograničenja, treba reći da je vaše Ministarstvo 30. jula bilo na sednici Odbora za spoljne poslove i imalo je prilike da nam obrazloži ovaj predlog zakonskog rešenja. Zakon je došao u skupštinsku proceduru 15. jula. Nije išao po hitnom postupku, ali ono što pokazuje jeste da on daje jednu proceduru uvođenja i primene i ukidanja međunarodnih mera ograničenja koje predstavljaju obavezu Republike Srbije. Imamo tako Rezoluciju UN prema članu 25. Imamo obaveze koje se u vidu procesa vrše u okviru Poglavlja 31. Imamo jačanje pozicije Srbije i kada su u pitanju mere ograničenja, pogotovo kada govorimo trgovini, odnosno izvozu oružja, ali i kada govorimo o delu koji se odnosi na kretanje određenih lica, kao i raspolaganje imovinom određenih lica koja rade na tome da urušavaju mir i bezbednost, ne samo u svetu, nego i u određenim regionima. Srbija postaje sastavni deo sveta, kada je u pitanju ova oblast i sprovodi te određene zakone. Kao što ste dobro rekli, to je jedan leks specijalis koji se odnosi i na Krivični zakon za one koji se ogreše. Predviđene mere su od tri meseca do tri godine, a kada je to sa namerom urađeno idu kazne i do osam godina zatvora.
Hoću da kažem da je dobro što ovakav zakon donosimo, jer on pokazuje zalaganje Srbije za mir i bezbednost u svetu i pokazuje da postoje određene naše međunarodne obaveze po kojima treba da sprovodimo te međunarodne mere. To je, pored Rezolucije Saveta Bezbednosti UN, kada je u pitanju Glava VII Povelje, odluka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
To su odluke mnogih međunarodnih organizacija gde je Srbija ili član ili ima izjavu po kojoj treba da bude u skladu sa spoljnopolitičkim prioritetima, ali ima određene mere ograničenja, koje Republika Srbija uvodi po drugim osnovama i ono što je vrlo bitno to je da ovim zakonom će se omogućiti vođenje evidencije i biće obaveza naša, vođenje evidencije, koja inače postoji već na veb stranici Ujedinjenih nacija i tu dajemo i sebi jednu obavezu kojom treba da sarađujemo sa Komitetom Saveta bezbednosti, pogotovo kada su u pitanju osobe koje krše ovakav zakon.
Sve u svemu, ovo je samo jedan deo praktično onoga što smo mi imali prilike da čujemo kada je u pitanju spoljna politika i mislim da ovaj deo zakona suštinski je jedan preduslov za veliko poverenje naših prijatelja u svetu, Evropskoj uniji, ali i u regionu, ali treba reći da kada su u pitanju određene konferencije kao što je bio Savet ministara OEBSa, kao što je bio deo koji se odnosio na zajedničku konferenciju sa Narodnom Republikom Kinom, a odnosilo se na zemlje Srednje Evrope, pa i Jugoistočne Evrope nedvosmisleno, onda se u stvari tu pokazuje kako vas neko poštuje u svetu. Suštinski, ekonomija izlazi kao posledica dobro vođene spoljne politike i kao jedno priznanje za sprovedene ekonomske reforme, a ja bih rekla i određene reforme koje su sigurno u okviru spoljne politike.
Kada to kažemo, onda sigurno za to ima puno razloga, pogotovo kada ne govorimo samo o međunarodnim organizacijama koje dotiču ekonomiju. Znači, kao što su MMF, Svetska banka i Međunarodna organizacija Ujedinjenih nacija, koja kroz svoje komitete i kao i Savet Evrope, kroz svoje komitete, jednostavno daju tu ocenu. Ta čestitanja koja zaista dolaze, kao što je bilo i našim predstavnicima u Svetu Evrope, kada smo imali pitanje Rezolucije o Kosovu i Metohiji, onda to pokazuje suštinski da ova Vlada, koja je zaista do sada postigla istorijski uspeh kada je u pitanju spoljna politika, daje jedan veliki značaj tome da smo na putu koji donosi rezultate. Ti rezultati, treba stalno govoriti o njima i zaista su rezultati koji daju budućnost i našoj deci, ali i Srbiji, da zaista ostane na putu razvoja.
U danu za glasanje Srpska napredna stranka ovaj set zakona će prihvatiti i glasaće o njima. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku smo dosta toga razgovarali, o svim amandmanima koji su prihvaćeni. Želim da se zahvalim ovom prilikom i ministru što je imao razumevanja ne samo od strane članova Odbora, već i od strane predstavnika svih stranaka koje činu ekonomski kokus, da prihvati ovoliki broj amandmana, čime suštinski ste pokazali da jednostavno u tom političkom dijalogu zaista može da se uradi neki predlog zakona sa kojim će i opozicija biti zadovoljna i podržati i glasati za njega. To je ono što je dobro.
Kada govorimo konkretno o amandmanu na član 11. koji govori o lažnom predstavljanju, govori o obmanjujućem oglašavanju koje je striktno zabranjeno članom 11. onda treba reći da je predlagač amandmana suviše otišao u jednu, kako bih rekla, jedan deo oblasti oglašavanja isključivo koja se odnosi na određene preparate koji su u domenu medicine.
Kada govorimo o njima, negde mislim da je i predlagač zaboravio da svi ti preparati koji izlaze na tržište moraju da imaju određene deklaracije, dozvole. Bez takvih deklaracija u kojima piše tačno definisano za šta se koristi, isključive namene, znači ne može da izađe na tržište. To je jedna stvar.
Sa druge strane, vi ste i u ovom zakonu u kasnijim amandmanima naveli da te deklaracije će morati da budu sastavni deo oglašavanja. Tako da mislim da ovaj amandman, ako se posmatra tako usko isključivo kroz deo koji se odnosi na medicinske, odnosno pomoćne preparate jednostavno ne stoji.
Kada govorimo o lažnom oglašavanju, mi moramo da gledamo to ekonomsko ponašanje koje predstavlja u stvari potrošače u onom delu kada se opredeljuju da kupe nešto. Zbog toga se zove i ekonomsko ponašanje. Svako drugo ponašanje je predmet nekih drugih zakona. I ona se negde sankcionišu, mi smo imali u prošlom setu zakona ponašanja koja se odnose recimo i na prosjačenje, gatanje, proricanje. Znači, ne možete sve obuhvatiti jednim zakonom. Morate u svakom zakonu da navedete tačno na šta mislite.
Ovim ste tačno naveli šta je ekonomsko ponašanje. Da je uvek bilo marketinga i u prošlom veku po pitanju preparata, pogotovo biljnih čajeva, bilo je i sada, i uvek će. Prema tome, mi to ne možemo da sprečimo, ali možemo da sprečimo da oni koji nemaju dozvolu, koji nemaju deklaraciju, koji se lažno predstavljaju sa svojim preparatima da leče ono što ne leče. Tu mislim da se svi slažemo i da tu zaista nema niko ništa protiv.
Zbog toga nije dobro da se ovakav amandman prihvati. Kada pričamo o lažnom predstavljanju, na kraju moram da kažem da ipak politika nije matematika, jer ako bi uzeli u obzir da je 33 amandmana „Kokusa“ prihvaćeno od 84, onda izlazite na nekih 37%, što naravno nije realna slika ni o bilo kojim političkim dešavanjima, niti predstavljanjima, a o tome koliko ko podržava koga u političkom smislu imaćemo prilike već na sledećim izborima da vidimo. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, ovaj predlog člana 45. u vidu amandmana i određenih preporuka, imali smo od strane različitih klastera, ali ono što smo kao poslanici ovde sve svi složili, to je da elektronsko poslovanje uopšte u domenu elektronske trgovine mora da bude tačno definisano.
Upravo ovakvim amandmanom koji ste vi prihvatili smo pokušali da izađemo u susrete kompletnoj i različitim ciljnim grupama koje su u obliku klastera i podnosili ovakve zahteve.
Mislim da je zaista na određeni način i to tzv. internet oglašavanje tačno ovde definisano na koji način i kako, i elektronska trgovina tačno po stavkama navedena, stoga vam se zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, htela bih da se zahvalim gospodinu ministru što je prihvatio ovaj amandman sa ispravkom, jer on je trebao da precizira upravo ona ograničenja koja su data kada se definišu igre na sreću. S obzirom da smo uglavnom u mestima oglašavanja, kada govorimo i o elektronskim medijima, štampanim, bili bombardovani i sa oglašivanjima, ne samo klasičnih igara, već igara na sreću koje se odnose na robe i usluge, u ovom delu je ostalo ograničenje, a klasični deo igara na sreću praktično je dozvoljen, s tim što je uređenje obaveznog sadržaja sada tačno definisano, i to je dobro, jer se tim definisanjem obaveznog sadržaja više postiže u samom sankcionisanju i odgovornom učestvovanju kada je u pitanju izbegavanje igara na sreću od strane maloletnika.
S obzirom da su uređene velike studije, a i postoje određene direktive i preporuke Evropske komisije od 14. jula 2014. godine, da se principi zaštite potrošača i korisnika on-lajn igara na sreću i sprečavanjem maloletnika od kockanja praktično upravo definišu razdvajanjem, a da suštinski novac kojim se koriste maloletnici u učešću igara na sreću dolazi od roditelja. Prema tome, mi treba da radimo više sa roditeljima, sa ljudima koji imaju odgovornost za svoju decu, a pogotovo kada je u pitanju ova oblast.
Sa druge strane, da nismo ovako definisali ovu oblast, jednostavno ni jedna televizijska kuća više ne bi mogla da sklopi ugovor sa, recimo, kućama koje se bave reklamiranjem, kao što su igre na sreću, kao što je „Lutrija Srbije“, jer bi onda određene televizijske kuće izgubile prihode koje su do sada imale. Mislimo da je ovde izvršen jedan balans koji suštinski uvodi red u ovu oblast i tačno definiše ograničenje. Zahvaljujemo se na ovom prihvaćenom amandmanu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, ovaj amandman upravo govori o tome da ne postoji nigde vremenska ograničenja kada je u pitanju oglašavanje, pogotovo kada su u pitanju igre na sreću. Da  nije ovakav amandman usvojen, došli bi u jednu potpuno kontradiktornu situaciju, zato što reemitovanje kanala određenih stranih televizija, recimo u Srbiji je moguće, a po njihovim zakonima, naravno u skladu sa onim evropskim direktivama o kojima sam govorila je moguće, tako da bi naši praktično distributeri, odnosno oglašivači po tom propisima bili uskraćeni uopšte za mogućnost da se oglašavaju.
Prihvatanjem amandmana zaista ste omogućili funkcionisanje oglašivačima na ovu temu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagač amandmana se zalaže da se prekid okupljanja jednostavno briše. Znači, da okupljanja postoje, na način na koji jednostavno nedolikuje uopšte po principima koji su dati ovim zakonom.
Da li je to razlog bio što smo ovde čuli u diskusiji da je Srbija zadužena na ovaj ili onaj način, ali treba odgovoriti da su ta zaduživanja su nastala kao rezultat dugogodišnje politike zaduživanja onih koji su vladali do 2012. godine. Onih koji su ovu Srbiju doveli da se zaduži za 232 kreditne linije po komercijalnim uslovima.
Kada su prikazivali budžet, krili su jednostavno ta zaduživanja kroz bankovne garancije. Nisu želeli da idu krajnje pošteno prema građanima Srbije da znamo koliko prihodujemo, koliko trošimo, jer je bilo lakše potrošiti za neki „pašnjak“ na Vračaru nego za građane Srbije. Hvala.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Poslovnik.)

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, gospodine ministre, dobro je što ovaj amandman niste prihvatili. Mi smo u nekoliko navrata razgovarali o tome da školovanje kadrova podrazumeva i nove trendove u školovanju. To znači da svi oni studenti koji žele da se bavi forenzikom, sada sve više imamo zahteva kada govorimo iz oblasti policijske službe da je potreba veća za školovanim kadrovima iz oblasti finansijske forenzike.
Zašto to govorimo? Zato što kao najbolji primer imate novi izveštaj DRI, koja se odnosi na konsolidovane finansijske račune AP Vojvodine koji pokazuju da je, recimo, onaj ko sedi na čelo AP Vojvodine, a dobro se zna da je to premijer, jednostavno raspolagao sa 1.999.276.000, što stoji na strani četiri, bez potrebne dokumentacije i sa važećim propisima o međunarodnim standardima. To pokazuje da je preko 159 miliona utrošeno na javne nabavke bez adekvatne dokumentacije, što pokazuje da je upisano u imovinu AP Vojvodine 1.172 hektara zemlje bez procene uopšte njihove vrednosti, a nema 59 puteva koji su druge namene, koji predstavljaju infrastrukturu kada govorimo o Vojvodini.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ovo je o amandmanu?)
Znači, to je praktično uvod…