Govorim o amandmanu, amandman se odnosi da traže da se briše - izjednačavanje statusa domaćih i stranih ulagača, gospodine Bečiću. Znači, govorim u prilog tome, zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen i s razlogom nije prihvaćen. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagač amandmana traži brisanje kriterijuma na osnovu kojih se utvrđuje značaj ulaganja pod geslom „vladavine prava“.

Ja vas molim ministre kada budete imali vremena da nam date jedan onako detaljan izveštaj kako je ta vladavina prava bila u vreme izdavanja sartida US stilu, koji su kriterijumi bili, koji je to broj novih radnih mesta i efekat ulaganja bio, vrsta i iznos ulaganja, uticaj na ukupan spoljno-trgovinski bilans Republike Srbije, dugoročnost ulaganja, stvaranja velike vrednosti ili visoke dodatne vrednosti i reference i kredibilnost ulagača.

Isto to uradite, ne morate da nam dostavite ukoliko mislite da postoje određeni delovi, poslovne tajne ugovora i za ugovor sa Fijatom, pa da vidimo kako se to nekada radilo u odnosu na ugovore sa posebnim namenama, od državnog interesa, a kako to danas prema ovom zakonu treba da izgleda.

Sasvim ste u pravu što ste ovakav član zakona uveli, što ste uveli sistem vrednosti na osnovu čega će se vršiti dodela sredstava u najzad, mora da postoje kriterijumi i sistemska rešenja u društvu kada su u pitanju ulaganja. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, sigurno da je namera bila dobra. Ali, mislim da je amandman u ovakvom obliku potpuno ne primenjiv. Pa evo iz kog razloga. Zato što vi imate investitore koji jednostavno imaju svoja ulaganja u različite vrste delatnosti.

Kako pospešiti zapošljavanje žena recimo u topionici, u železari, kad je to jednostavno nemoguće. Pri tome, kako naći određeni broj mladih ljudi ispod 30 godina, ako oni jednostavno nemaju adekvatnu stručnu spremu za takve vrste delatnosti. Danas investitori cene, pre svega, znanje, znači stručnu obučenost i pre svega cene tržišne uslove poslovanja.

Kada pričate o stranim direktnim investicijama i padu, to važi za zapadne ekonomije. Tačno.

Ali, tamo se na investicije misli na hartije od vrednosti, ne na realna dobra kao u oblasti kao što su u zapadno razvijenim zemljama, kada govorimo o proizvodnim delatnostima, kao što kad govorimo o zapadnom Balkanu, Grinfild i Braunfild investicije jesu u padu, ali kada govorimo u Srbiji, govorimo u realnim dobrima. U otvaranje novih radnih mesta, u stvaranje nove vrednosti.

Znači, ne govorimo o hartijama u vrednosti. A ako želite nova radna mesta, proizvodnju, mora da sagradite objekte, mora da zaposlite neke ljude koji će to raditi, koji će stvarati tu novu vrednost, mora da dovedete mašine, i mora da imate stručne ljude koji bi to radili i stvarali novu vrednost.

Prema tome, jako mi je žao, ali mislim da je koncept, uopšte, zapošljavanja mladih ljudi i zapošljavanja žena, potpuno na drugačiji način sagledan nego u odnosu na ovaj zakon o ulaganju, zbog toga što oni treba da otvore svoje, da se forsira preduzetništvo, svoje kompanije koje će praktično se pojaviti na tržištu koje će država pomoći kroz druge vidove finansiranja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, zarad istine treba reći da kada smo govorili uopšte o predsednicima opština i gradova, odnosno ljudi koji vode lokalne samouprave, i kada je izneseno jedno mišljenje gospodina ministra da ti predstavnici nisu kadri da se bave privredom na onaj način na koji bi trebalo, suština toga je bila da većina tih predsednika opština nema svest o tome koliko je važno da se oni bave dovođenjem investitora, odnosno ulagača.

Tu se ogledala ta, kako da kažem, nesposobnost njihova da imaju svest o tome, jer sigurno da polovina njih smatra da treba da se bave upravom i da kažu da to nije njihov posao, da tim poslom treba da se bavi ministarstvo, Fond za razvoj, sadašnje agencije koje su do sada postojale, SIEPA, NAR i upravo zbog toga je bilo to stanovište ministra kada je govorio o nesposobnosti.

Sada, jedan koncept koji treba suštinski uvoditi, a mislim da u poslednje tri godine se uvodi, rezultati pokazuju šta su radili predsednici opština i gradonačelnici. Rezultati se ogledaju kroz budžet, kroz otvaranje novih radnih mesta, kroz sposobnost da brzo reformišete lokalnu samoupravu sa zaposlenima, da budu spremni da se bave ovakvim poslom. Zbog toga, možda je i namera gospodina Markovića bila najbolja, mislim da u samoj formulaciji negde nije dobro urađena. Ako vi izbrišete ovim amandmanom, kao što želite, pod uslovom da znanjem i iskustvom može da pruži stručnu pomoć ulagaču, vi praktično se sečete mogućnost da u nekim nerazvijenim opštinama, a ima ih 40 koje država prepoznaje kao nerazvijene, nemate čoveka koji će moći da da adekvatne informacije i da uradi nešto sa ulagačima, bez obzira da li su domaći ili strani.

Vi jednostavno onda samo upućujete da to mora isključivo da budu asocijacije ili isključivo komora, da jednostavno lokalna samouprava neće imati bilo kakav manevarski prostor da razgovara sa tim ulagačima. Gde se onda ulagači prirodno se javljaju? Javljaju se Razvojnoj agenciji, ministarstvu, Vladi, pišu, kao i do sada. Oni se javljaju lokalnim samoupravama, ali pišu i republičkom nivou. Sada negde, taj prvi kontakt se dozvoljava da budu sa lokalnom samoupravom i tako treba da bude.

Zbog toga mislim da ovaj amandman nije prihvatljiv u tom delu, ali mislim da vam je namera bila zaista dobra.

Hvala.

Gospodine predsedavajući, mislim da je potrebno da zaista uvek razjasnite neke dileme koje postoje, a očito postoje dileme i zloupotreba izvlačenja reči i rečenica iz konteksta.

Rezultati će pokazati ko je koliko radio i na koji način je radio. Sigurno da Paraćinska Staklara nije primer koji pokazuje pravilo da tamo gde su bili neki predstavnici opozicije, je to model kako treba raditi u Srbiji, zato što jednostavno zadužite kompletan budžet Srbije sa velikim dugovanjima i onda ste neki uspešan gradonačelnik ili predsednik opštine.

Znači, to nije model sa kojim trebamo uopšte da funkcionišemo i to ministar Sertić je hteo danas da pokaže. Ne postoji uopšte način na koji ćete vi reći da je gospodin Sertić na odboru naveo da su svi od prilike nesposobni, u tom delu kada pričamo o stranim direktnim investicijama. Jednostavno je govorio o svesti političkih aktera o tome šta je potrebno da bismo razvili privredu, a konačan sud daće građani Srbije. Imaće lokalne izbore, reći će kakvu vlast su imali do sada. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, očito se vidi da idu lokalni izbori, pa onda teme na Zakon o investicionim ulaganjima, o decentralizaciji lokalnih samouprava, o ženama, o transparentnosti, o borbi protiv korupcije se nalaze i kao teme važne i u ovom setu zakona.
Ono što treba reći onima koji ne znaju, to je da je ovaj zakon pisan na osnovu zaista relevantnih publikacija na svetskom nivou, koje su prihvaćene od strane međunarodnih finansijskih institucija, kao što je reforma zakona u oblasti investicija iz 2010. godine od strane Svetske banke i institucija na međunarodnom nivou i na osnovu određenih projekata koje je Svetska banka radila u Srbiji, a koje se odnose na analizu svrsishodnosti uopšte postojanja institucija koje su relevantne za oblast funkcionisanja ne samo Ministarstva privrede, nego privrede uopšte.
Prema tome, nije napamet dobijeno ovakvo rešenje. Drugo, zakon, kako bi rekli pravnici, je počeo da se kuva od januara meseca ove godine, a sada je oktobar. Bilo je dovoljno vremena da svi oni koji imaju nešto da kažu o ovom zakonu iskažu kroz određenu vrstu svojih predloga, preporuka i ono što je interesantno, to je da predstavnici bivšeg režima, ma koliko stranaka imali ovde u parlamentu, te demokratske orijentacije, jednostavno se pozivaju na određene dopise koje su nezavisne institucije dale, ali tumačeći na svoj način.
Znači, uporno se pokušava da negde i gospodin Šabić i gospodin Saša Janković, da se stave u neku kontra-dimenziju, u sukob sa određenim zakonskim rešenjima, što ne stoji. Ja ću vam na određeni način to i prezentovati, zato što imam dopis kao predsednik odbora, koji je dobila predsednica Skupštine, gospođa Maja Gojković, određeni dopis od Zaštitnika građana, gospodina Saše Jankovića, koji kaže, s obzirom da je on jedini relevantan u smislu zaštite prava građana i ostalih institucija koje nemaju prava pojedinačno da podnose određene amandmane, kaže: „Budući da nisam ovlašćen za vođenje politike u bilo kojoj oblasti, pa ni u oblasti ulaganja, ne mogu ni da predložim amandmane koji bi konkretno uradili sadržaj evidencije, koje predlog zakona, sada se samo pominje, a njihovo uređenje ostavlja podzakonskim aktima. Molim vas da učinite sve da naknadno otklanjanje tih manjkavosti što pre nužno donese određene pozitivne efekte koji se odnose na zakon“, što ste vi kao ministar uradili pre nego što je zakon ušao u plenum.
Znači, taj sporni član o kome se toliko priča, koji ja vidim kao jednu tehničku izmenu, pokazuje da suštinski oni koji su čitali ovaj zakon nisu shvatili uopšte suštinu ovog zakona.
Do sada nije postojao zakon o subvencionoj politici. Postojali su određeni pravilnici, izmene i dopune, 10 izmena i dopuna od 2006. godine. Znači, nije postojala evidencija, nije postojao kriterijum na osnovu koga su deljeni. Kad dođu izbori, određeni predsednici opština su dobijali subvencije i otvarali određene firme, samo zarad toga da bi određeni lokalni funkcioneri zaista bili veliki gradonačelnici i predsednici opština i samo na taj način je to funkcionisalo do 2012. godine.
Zašto je došlo do pada subvencija od 12%? To sada treba odgovoriti. Zato što vi imate jedan dokument koji je tadašnji predsednik DS, a predsednik Tadić govorio, koji se odnosi na Strategiju održivog razvoja Republike Srbije iz 2010. godine, koju je potpisao gospodin Tadić, a rađena je na osnovu ne samo mišljenja određenih ministarstava, nego i lokalnih samouprava, koji kaže da strane, direktne investicije jesu bile na osnovu prodaje akcija „Telekoma“ i jesu bile na osnovu prodaje određenih kompanija tipa „Deleze“ i da ne oslikavaju pravo stanje stvari. To je zaista dato na strani 3. ove strategije i to svako može da pročita.
Prema tome, ako kažemo da je 12% palo u odnosu na te strane direktne investicije i da su subvencije samim tim pale, to znači da smo mi za to vreme nešto radili.
Kao SNS i kao Vlada, koja na čelu ima premijera, pokazuje da smo za to vreme izvršili reformu privrednog ambijenta i poslovnog ambijenta, da napravimo da on bude predvidiv, da smo doneli mnoge zakone koji idu u prilog konsolidaciji javnih finansija, jer na osnovu subvencija i davanja iz budžeta, niko nije znao gde ide novac.
Kada govorimo uopšte o tome da postoji borba protiv korupcije i te analize tačaka koje mogu biti potencijalni rizici za samu korupciju, onda treba reći da je korupcije svuda bilo, jer zakona nije ni bilo. Prema tome, šta sada imamo? Sada imamo zakon koji tačno definiše korake u procesu investiranja. Imamo četiri nivoa.
Prvo imamo lokalnu samoupravu, gde sede neki investicioni timovi, pišu neki investicioni program.
Drugo, da kažem, svi vole da pričaju o toj ekologiji, o zaštiti životne sredine, o zelenim tehnologijama, pa uslov svakog investicionog programa, u svakoj finansijskoj instituciji, počev od banke komercijalne do EBRD, do MMF, je strateška promena uticaja na životnu sredinu. Znači, ne možete ni jedan posao, ne možete da otvorite firmu, ako ne dobijete dozvolu ministarstva koje obuhvata oblast zaštite životne sredine, ne možete da dobijete dozvolu za rad ukoliko ne rešite probleme zelenih tehnologija.
Prema tome, to ovako, marketinški, vrlo lepo izgleda, hajde da pričamo o zelenim tehnologijama, ali hajde da pričamo o ulaganjima, hajde da pričamo o tome da smo na ovaj način uredili sistem i uveli disciplinu kada govorimo uopšte o pitanju domaćih i stranih investitora, da imaju jednostavnu početnu fazu u kojoj će oni jednostavno razgovarati o otvaranju novih radnih mesta.
Ako se prvi put jave lokalnim samoupravama, posle toga zaista ili se jave direktno Razvojnoj agenciji Srbije. Oni jednostavno moraju zajednički da rade, jer, svaki objekat, svaka fabrika otvara se u nekoj lokalnoj samoupravi. Ne postoji način da vi nešto sakrijete, pošto ovde se stalno priča o tome kako neko nešto hoće da sakrije.
Ako lokalna samouprava na potpuno transparentan način na sajtu objavi investicioni program, objavi koji su investitori zainteresovani, ako RAS objavi na svom sajtu koje su firme koje pregovaraju za određene fabrike i lokacije, ako to dođe na ekonomski savet ili Savet za ekonomski razvoj, u kome sede ne samo ministri, nego i Privredna komora, onda je opšta javnost u privredi informisana koje su to firme, koje su to kompanije koje žele da otvore nova radna mesta.
Na kraju, kada vi to sve pripremite Vladi Srbije, kao jedan predlog, potpuno je nemoguće da Vlada na određeni način ne donese pozitivnu odluku, ukoliko su sve te stepenice potpuno pređene na adekvatan i transparentan način. Prema tome, kada pričamo o transparentnosti, ta ideja o tome da nema dovoljno transparentnosti, pada u vodu.
Kada pričamo o borbi protiv korupcije, i korupcija se tu isključuje, znate, kad imate veću transparentnost.
Hoćemo da pričamo sada o decentralizaciji lokalnih samouprava? Pa lokalnim samoupravama je u interesu da imaju na ovakav način uređen sistem dogovora sa investitorima. Zašto? Zato što ih napadaju investitori. Oni ne znaju jadni kome da se obrate, onda predsednici opština nemaju kontakt sa određenim institucijama i ne znaju koje su to procedure. Pri tome, neki imaju objektivne, neki subjektivne probleme. Prema tome, sada i njima olakšavate i otvarate prostor da ovakvim zakonskim rešenjima zaista dođu do tih novih radnih mesta i da zaista počnu da se bave time, kada govorimo o uopšte ulagačima.
Na kaju, kada govorimo o ideji da treba izvršiti određenu racionalizaciju uopšte otvaranja privrede na određeni način, mi govorimo sada na jedan potpuno nov koncept. Zašto? Zato što ovim zakonom čiji sada imamo predlog, znači nije to izmislila Srbija, nije to izmislilo Ministarstvo privrede, već postoje neka pravila poslovanja u evropskim zemljama, a mi težimo da idemo ka evropskim integracijama, težimo da postanemo to konkurentno tržište. Prema tome, mi moramo da se usaglašavamo i prema standardima koje diktira EU.
Samim tim, mi pokazujemo ovde da postajemo zaista jedno demokratično društvo, a kada govorimo uopšte o dopisima i Komisije za zaštitu konkurencije. Ja ću vam, ministre, na kraju reći da, s obzirom na član 151. Pravilnika i Poslovnika o radu parlamenta, bez obzira što je Komisija za zaštitu konkurencije u nadležnosti rada Skupštine i Odbora za privredu, ona nije u faktičkoj mogućnosti da podnese određene amandmane direktno. Zbog toga smo, kao predsednik Odbora, moja malenkost i gospodin Babić, kao predsednik Odbora za administrativna pitanja, kao poslanici, podneli sve te amandmane, a to su tri amandmana, a za koje imamo vašu reč da ćete ih prihvatiti, iz prostog razloga što se Komisija uplašila da zadirete u njihovu oblast rada. Oni imaju određene obaveze prema EU, a po kojima moraju da daju određene izveštaje kako se ponašaju na uopšte tržištu, odnosno šta sve čine i koje mehanizme koriste da bi sprečili sve vidove monopola.
S obzirom da vaš fokus uopšte nije bio na radu Komisije i da jednostavno niste uopšte ni pomišljali da negde zadirete u njihov delokrug rada, jednostavno ste pokazali time da prihvatanjem ovih amandmana to uopšte i nije problem.
Znači, samim tim pokazujemo da u današnjoj raspravi, svi oni koji su imali određene zamerke i jednostavno pokušali da ovaj zakon odbiju na krajnje jedan nemoralan način, zbog toga što su pokušali da nekim ličnim promocijama daju sebi na značaju kako ovaj zakon potpuno devastiran, neprecizan i ne postoji uopšte način da se on sprovede, pokazuje jedno veliko neznanje, zato što ste na osnovu najstručnije prakse ljudi koji se bave ovom tematikom, zaista ceo svoj život, suštinski uradili jedan zaista najbolji predlog koji je inače ocenjen i od svih udruženja i domaćih i stranih investitora kao zakon koji će dati potpuno jedno novo lice Srbije na tržištu prometa roba i usluga, tako da mislim da zaista ne treba uopšte da se obazirete na diskusije koje ste imali ranije, koje su pokušale da minimiziraju vaš rad.
Ono što je važno reći jeste da izmene i dopune Zakona o Agenciji o licenciranju stečajnih upravnika pokazuje jedan predlog da Centar za stečaj, koji prebacujete u ovu Agenciju iz Agencije za privatizaciju, pokazuje da mi moramo da završimo postupak privatizacije. Kako završavate postupak privatizacije, tako će Agencija za privatizaciju smanjivati svoj obim posla. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika će imati sve više posla, ali to je ono što nas čeka i na šta smo se obavezali prema EU. Jednostavno, ove izmene i dopune su plasirane na potpuno prihvatljiv način.
Na kraju, imamo Sporazum o finansijskom restrukturiranju, gde prvi put izjednačavate stečaj kod privatnih i društvenih kompanija. Drugo, pokušavate da na postupak mirovanja duga rasteretite poslovanje, ne samo privrednih subjekata, već preduzetnika i pokazujete jednostavno da tu domaću privredu želite na određeni način da rasteretite. Znači, do 2012. godine zaista svi privredni subjekti su grcali u dugovima, jesu se zaduživali na krajnje nemoguć način, jer to je bio jedini način da funkcionišu u ovom sistemu i ovom tržištu. Očito da nije postojala zakonska regulativa. Oni koji su trebali da donesu ove zakone nisu to uradili. Sada su kadri da izmišljaju raznorazne načine kako ovi zakoni ne valjaju, jer su svesni toga da kad tad, kako tržište počinje da funkcioniše, kako dolaze strane direktne investicije, oni jednostavno neće biti ni politički aktuelni, jer jednostavno su bili nesposobni da u vreme, kada su to mogli, nisu učinili.
Zahvaljujemo se na usvajanju svih ovih amandmana Ekonomskog kokusa, s obzirom da smo kao predsednici Odbora, i gospodin Babić i ja, članovi Kokusa i u danu za glasanje SNS ove predloge će podržati u punom kapacitetu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici i svi ostali u sali koji ste ostali do kraja diskusije, danas praktično imamo predlog jednog novog institucionalnog okvira u politici koja se odnosi na ulaganja i od strane domaćih i od strane stranih ulagača.
Imamo nov institucionalni okvir za politiku subvencija koji do sada u Srbiji nije postojao. Imamo praktično zaštitu državnih interesa kada su u pitanju uopšte davanja iz budžeta na konto politike subvencija. Imamo zaštitu ulagača koji u samom procesu pregovora tačno znaju red kojim se kreću kada su u pitanju pregovori. Na kraju, imamo nov institucionalni okvir koji se odnosi na uspostavljanje efikasnih mehanizama koordinacije između novo ustanovljenih institucija od lokalne samouprave preko razvojne agencije Srbije do Ministarstva privrede i Vlade Srbije.
Mislim da kroz ovakva zakonska rešenja Srbija dobija jedno novo lice kada je u pitanju poslovno okruženje, kada su u pitanju investicije, kada je u pitanju uopšte Srbija kao zemlja koja ide ka evropskim integracijama, odnosno ka Evropi i koja želi da postane u dogledno vreme članica i koja želi da ima tržište onako kako postoji u zemljama EU.
Ono što je bitno je reći da se zakonskim rešenjima koja su pored zakona o ulaganjima koja se odnose i na prebacivanje centra za stečaj u Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, praktično dajete jedan signal i ono što smo zacrtali kao država za završetak procesa privatizacije, ali i stečaja koji na određeni način će vršiti punu kontrolu stečajnih upravnika koji do sada i nisu bili objedinjeni niti je postojala evidencija, već sada kroz zajedničku bazu podataka jednostavno imaćete punu informaciju šta se dešava sa firmama koje završavaju postupak stečaja.
Na kraju ono što smo malo govorili, a to je deo koji se odnosi na mogućnosti koje dajete da preduzetnici reše svoje pitanje likvidnosti, odnosno reše pitanje svojih dugovanja u kontaktu sa bankama i sa svojim dugovanjima i sa institucijama koje treba da reše, praktično daje mogućnost da mala i srednja preduzeća zaista malo živnu, i da jednostavno dođu u jedan novi zamajac da funkcionišu na tržištu kapitala.
Na kraju ono o čemu smo najmanje pričali je Sporazum koji se odnosi na Srbiju i Češku Republiku, a on je vrlo bitan zbog toga što nam upravo daje tu društveno ekonomsku saradnju i razvoj u budućnosti i u pogledu projekata koje ćemo imati iz oblasti zaštite životne sredine, iz oblasti obnovljivih izvora energije, iz oblasti obrazovanja, i time praktično Ministarstvo spoljnih poslova i Kancelarija za evropske integracije će, na određeni način imati mogućnosti da sve ove projekte realizuje, a vi kao Ministarstvo privrede u svakom trenutku imaćete praktično mogućnost da imate uvid koje će to strane direktne investicije kroz ovu vrstu saradnje u budućnosti biti realizovane, s obzirom da je još 27. juna 2013. godine sklopljen taj ugovor, a eto tek sada se ratifikuje.
Tako da, uopšte ovaj set zakona koje sada i danas smo imali u plenumu mogućnosti da raspravljamo, sigurno će otvoriti bolji poslovni ambijent i sigurno će u budućnosti dati dobre rezultate za budžet Srbije.
Hvala, gospodine ministre, što ste imali strpljenja i nadam se da ćemo prekosutra zaista ući u jednu konstruktivnu raspravu što se tiče amandmana, zbog toga što mislim da ne treba raspravljati o amandmanima koji jednostavno su neka izvikana priča o temama koje očito služe u izborne svrhe na lokalnim izborima koji nam se približavaju sledeće godine. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, ajde da pričamo konkretno o amandmanu.
Predlagač je dao svoje obrazloženje koje naravno ne stoji, ali oni koji podržavaju pričaju o katastrofalnom zakonu. Nikako da prevale preko usta da je suština sledeća, da žele da jednostavno pokrajinska Vlada upravlja nacionalnim parkovima koji su na teritoriji, praktično Pokrajine Vojvodine.
To je suština amandmana. Zbog čega? Zbog toga što vrše vlast, trenutno u pokrajinskoj Vladi. Šta će se desiti u budućnosti, ako recimo Demokratska stranka ne bude vršila vlast? Da li će ona tražiti da izmene ovog amandmana idu u smislu da zajednički upravljaju sa Vladom i nekom lokalnom samoupravom u kojoj budu uspeli da ostvare vlast, možda u par opština?
Da li će onda tražiti takve izmene, kojim će suštinski hteti da pokažu kako se zalažu za prava zaštite životne sredine. Predlog za taj član 11. je sledeći, da kompletno pokrajinska Vlada upravlja nacionalnim parkom Fruška gora.
Znači, takva je vrsta amandmana predlagača koji danas brane, praktično ove amandmane.
Naravno da Vlada Republike Srbije i da uopšte bilo ko ko je radio ovakav Predlog zakona ne može da se složi sa ovim, iz prostog razloga što su to nacionalna dobra, što svi moramo da znamo koliko iznose ta nacionalna dobra, da Vlada Republike Srbije, koja upravlja kompletnom imovinom i nacionalnim dobrima Republike Srbije, ne želi da odvaja Vojvodinu od Srbije, nego jednostavno da bude u punom svom kapacitetu, kada govorimo o prirodnim resursima zajedno.
Prema tome, ovakav vid amandmana nikako ne smemo da dovedemo u vezu sa ovakvim zakonima. Politizacija ovog tipa nikako ne može da bude pravilo po kojem ćemo da govorimo da postoje određeni amandmani, da postoji struka, jednostavno, to je politizacija na najvišem nivou, u ovom trenutku kada pokrajinska Vlada nema određeni legitimitet za vršenje vlasti. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, dosta je toga rečeno po ovom dnevnom redu, a i mislim da je konstruktivna rasprava takođe bila i na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, ali sigurno da izmene i dopune ovog Zakona o turizmu izazivaju veliku pažnju, pogotovo što i lista govornika ima jako veliki broj, tako da je ovo tema u kojoj zaista imamo dosta toga da kažemo, bez obzira što su moje kolege do sada govorile.

Osnova uopšte donošenja ovog zakona se pokazala da nije samo regulisanje cele ove oblasti, već i deo koji se odnosi na uređenje i rada turističkih organizacija koji su u direktnom kontaktu sa korisnicima, odnosno sa putnicima i kao što smo imali prilike da vidimo, zakon je jedno, a život je nešto sasvim drugo. Upravo zbog svih onih problema koji se dešavaju, a oni su najvidljiviji negde kada je vreme godišnjih odmora, očito je bilo potrebe da dođe do velikih izmena i dopuna.

Ono što je bitno da se kaže da je ovaj zakon prošao javnu raspravu u januaru 2015. godine. To znači da je zaista bilo potrebno dosta vremena da se sve te promene i popravke izvrše da bi došao u ovoj formi. Ali, pre svega, cilj ovog zakona i ovih izmena je otklanjanje određenih problema koji su se pojavili i u samoj privredi, jer na tržištu uopšte ponude i potražnje u turizmu javljaju se različiti subjekti.

Osim ovog dela koji se odnosi na sučeljavanje svih tih subjekata koji se nalaze na tržištu uopšte turističke ponude, odnosno usluga, imamo i te direktive EU koje smo obavezni da usaglasimo, a imamo i onaj Zakon o zaštiti potrošača, koji treba da bude usaglašen. Dobro je što na kraju ovakve izmene i dopune treba da daju jedno celishodno rešenje.

Ono što je važno reći da uvođenjem novih pojmova koje ste dali u ovom zakonu, kao što su menadžeri i menadžerske kompanije, ali vezane za određene destinacije i vezano za određene promene kada govorimo o kongresnom turizmu u stvari daju jedno novo svetlo, jedan novi pečat ovom zakonskom predlogu, ali i pokazuju da Srbija zaista u ovom resoru ide jako napred.

Osim toga, treba reći da time jačate i konkurentnost ovog sektora, ali ne samo unutar konkurencije koja se dešava kod privrednika u Srbiji, nego i onih u našem okruženju.

Možete primetiti da je negde privatni sektor uvek prepoznao sektore koji su u uzlaznoj putanji i vi možete danas posetiti određene privredne subjekte koji su zaista dosta toga uradili što se tiče turizma i podigli jedan nivo te usluge na nivo koji mislim da je i viši nego sa zemljama u okruženju, pa čak i one koje su članice EU.

S druge strane, imate, recimo, nezavršenu privatizaciju i mnogo objekata koji su još uvek ostali u nekom statusu društvenog preduzeća, pa niti su u sistemu da odu u stečaj, niti da su ikada bili pomenuti da budu sastavni deo privatizacije i jednostavno tavore kao objekti, zbog kojih stvarno treba država da na određeni način što pre završi taj postupak i, naravno, Ministarstvo privede to radi.

Dobro je što ste organizovali tu intersektorsku, kako da kažem, međuministarsku komisiju, koja treba da reši na adekvatan način i privatizaciju, deo koji odvaja RH centre, znači, izdvaja iz dela privatizacije banja, da banje rešavate sistemski, integralno, posebno u odnosu na ovaj medicinski turizam. To je ono što suštinski danas mi kad pričamo o svim vodećim vrstama turizma, mi vidimo da za svaki segment u društvu vi možete tako da ga nazovete. Ako govorimo o sportskom turizmu, onda možemo da govorimo i o rekreativnom turizmu. Ako govorimo o seoskom turizmu, onda nećemo samo da se zadovoljimo time, nego ćemo da kažemo da je to ruralni turizam ili tzv. održivi turizam, EU ga tako naziva, pa čak i projekte koje finansira iz IPA fondova ili ga naziva održivim, zato što spaja određene segmente razvoja ekonomije za turizam, kao npr. životnu sredinu, planinski turizam, ruralni turizam i onda ga vezuje, objedinjuje.

Mislim da Srbija ima te potencijale. Ja sam nekoliko puta i ministarki poljoprivrede skrenula pažnju da bi zaista sa vama trebalo da ima jako dobru saradnju što se tiče tog održivog i ruralnog turizma, zato što mnogo žena koje su na selu, poljoprivredni proizvođači, jedino se one bave tim ruralnim turizmom. One su prepoznate kao nosioci tog segmenta i razvoja. To je u stvari šansa da i naši ljudi ostanu što više na selu, da se zaustavi taj vid urbanizacije koji je neminovan u svakoj državi, ali eto, Srbija ima potencijale da zaista selo ostavi na određenom nivou razvoja i da krene u jednu zdravu modernizaciju, ne onu koju mi smatramo modernizacijom time što bi, recimo, uveli određenu vrstu infrastrukture tog tipa da napravimo jedno moderno selo, pa onda dolazimo u situaciju da se ono spaja sa gradom.

Htela sam da kažem da uopšte ovo što ste rekli u vezi infrastrukture, da je u stvari jedan od najvažnijih faktora. Ono što je važno da se kaže, a negde se malo spominje, da recimo Niš od kad je otvorio tu avio-liniju sa Malmeom i Cirihom je negde povećao i taj banjski turizam. Zašto? Zato što je Niš na poziciji između tri velike banje – Niška Banja, Ribarska Banja, Sokobanja i samim tim oni koji su korisnici takvih saobraćajnih usluga, malih aerodroma kao što je Niš, zaista imaju mogućnost i uopšte Niš onda ima mogućnost da da širu paletu ponude prema ovim destinacijama za koje je povezan.

Strane direktne investicije u sektoru turizma, mislim, će biti prepoznate onog trenutka kada mi završimo privatizaciju, jer je očito da se sadašnje firme koje su stečaju nalaze u velikim banjama Srbije i još uvek nisu privatizovane na onaj način na koji to treba da se završi. Znači, ili se prodaju delovi u vidu stečajne mase tih objekata. Još uvek nije neka velika kompanija došla da kupi. Tačno je da postoje zainteresovani. Tačno je da postoje pisma i vi to vrlo dobro znate i od Ministarstva privrede, ali je isto tako tačno da kompanije koje su negde prepoznate po, recimo, spa-turizmu, ili po rekreativnom turizmu, ili po medicinskom turizmu, onoga trenutka kada se one budu pojavile ovde na tržištu, mi tek tad možemo da govorim o stranim direktnim investicijama. Tako veliki objekti zahtevaju velika milionska ulaganja i da je do sada bilo šanse verovatno bi neko od naših domaćih investitora u to uložio i na određen način ušao u to. S obzirom da je kriza, nikada se niko nije usmerio da ulaže velika sredstva u turizam, uvek bi pre krenuo prema proizvodnji.

Kada vi malo pogledate statistiku od 2012. godine, pa do danas, onda ćete na osnovu ove statistike da vidite suštinski da je jako puno urađeno u sektoru turizma i da ovo ministarstvo koje vodite zaista ima dobre rezultate. Pre svega, treba reći da je Vlada Srbije i gospodin Vučić vodio jednu očitu spoljnu politiku koja je otvorila mogućnosti da se poveća broj stranih turista, jer taj broj noćenja upravo to i govori.

Ako pogledate 2012. godinu, kada je porast turizma bio samo za 1%, gde je domaći bio u velikom padu, a 61% je bio domaći, 39% strani gosti su bili na tržištu Srbije, kada govorimo sa aspekta turizma, onda u 2014. godini vi imate potpuno drugu sliku. Imate drugačiju strukturu. Imate 12,5% rasta, imate kod domaćeg turizma 1% pad, ali zato imate inostranog 13% porast. Samim tim struktura se potpuno promenila. Imate 46% stranih gostiju, a 54% domaćih. Vlada je u tom trenutku reagovala vrlo brzo, s obzirom da nije čekala da prođe ova godina, nego kada je videla ove rezultate 2014. godine, postojala je ta politička volja sa kojom ste izašli i zajedno kao ministarstvo i premijer i osmislili model sa kojim biste stimulisali putem vaučera, da jednostavno takav pad, ukoliko postoji, da se on zaustavi i da negde krenete u dalji progres.

Ono što je interesantno, to je da, ako pogledate, recimo, Beograd, kao „siti brejk“ destinaciju, ona se nalazi svuda na prvom mestu svih turističkih ponuda u svetu i EU. Među mladima je to, kako da vam kažem, 1% brend, kao što je i Egzit, kao što je i Guča, ali kada pogledate porast broja u odnosu na 2013, 2014. godinu, porast broja gostiju u Beogradu, on je sada u porastu 13%, a od 2012, ako uporedite Novi Sad, koji je bio u padu 1%, sada je u porastu 16.

Kada govorimo o banjskim mestima, rast koji je bio 2012. godine na 10%, danas već ide na 14, a kada govorimo o planinskim mestima koji je negde bio u rastu od 13%, danas 2015. godine, sa podacima iz 2014, je u rastu 21%. To vam govori da je ta paleta ponuda zaista porasla, da je turizam prepoznat i od strane države, kao razvojna šansa u smislu ekonomskog razvoja države i pored svih problema koje ste imali i kao Vlada, u smislu poplava prošlogodišnjih i tog variranja šta je ekonomski rast, a šta je suštinski ono što se zove borba za opstanak, negde je turizam pokazao da ipak privatni sektor jako dobro prepoznaje šta su razvojne šanse i negde je ta politika koju je Vlada Srbije zaista krenula da promoviše, u smislu razvoja privatnog sektora i smanjenje javne potrošnje, kroz razvoj privatnog sektora, dobra.

Na kraju bih rekla, što se tiče ovog zakona, da je promocija jako bitna i jako je bitno što ste sada uvrstili tu međunarodnu komponentu kroz vodiče koju mogu danas sa određenim evropskim licencama da funkcionišu i na tržištu Srbije, a prema zakonima koji postoje u Republici Srbiji. Dobro je što ste jedan deo nadležnosti preneli suštinski na lokalnu samoupravu. To je ovo prenošenje nadležnosti na turističke inspektore, gde i lokalne samouprave imaju mogućnost da prihoduju te boravišne takse. Na kraju krajeva, mogu taj prekršajni nalog da urade ukoliko uhvate, odnosno budu u situaciji da utvrde da je došlo do prekršaja u smislu sive ekonomije i da se izdaju određeni turistički objekti, a da nisu za to prijavljeni i da država jednostavno nije naplatila porez.

Važno je reći da, kroz tu saradnju lokalne samouprave, Republika može samo da profitira. Kako? Kada spustite te nadležnosti i ono što je bila dilema na odboru, a vidim i kod drugih poslanika, neće biti novog zapošljavanja. Prenošenje nadležnosti podrazumeva da lokalna samouprava sama organizuje ko će vršiti taj deo poslova. Šta to znači? To znači da će u opštinama i gradovima u kome je razvijen banjski turizam lokalna samouprava naći način ko će to obavljati bolje, nego recimo u lokalnim sredinama u kojima ne postoji prioritet na toj vrsti turizma, nego na nekoj drugoj. Prema tome, mislim da je dobro što ste lokalnim samoupravama dali mogućnost da oni sami organizuju svoje inspektore koji će obavljati taj posao. Taj posao samo će doneti dobro i državi i podstaći jednu vrstu konkurencije i stimulisati da se i drugi bave tim poslom, pogotovo kada pričamo o seoskom turizmu. Tu ste otvorili velike mogućnost fizičkim licima da se zajedno bave ovim poslom na adekvatan način, a da opet budu prijavljeni i da nemaju velike troškove.

Ono što je važno reći, a što se tiče ovog zakona, to je da se i Sporazum, koji je na dnevnom redu, u vezi sa Makedonijom pokazao kao jako važan i sa pravom ga danas ovde ratifikujemo, odnosno imamo taj Predlog zakona Sporazuma saradnje sa Vladom, jer je očito da je potreba da se produži, da se pokazao kao dobar, ali i ovaj predlog amandmana kojim dajemo saglasnost na status Svetske turističke organizacije je pokazao da smo mi u grupi sa jednom Holandijom i sa jednom Španijom. Ako mi znamo da jedna Barselona prihoduje godišnje 100 milijardi evra samo zbog turizma koji ima razvijen i da je to jedan deo Španije koji se takmiči u toj turističkoj ponudi sa glavnim gradom Španije, onda se mi ugledamo na najbolje. Prema tome, bez obzira što govorimo o amandmanima koji se odnose na izbor generalnog sekretara, načina izbora zemalja koje su članice Svetske turističke organizacije i o tome da budžet treba da bude izrečen u evrima, bez obzira na to treba reći da je ovo veliko priznanje za rad.

Na kraju bih rekla da, pored ovog zakona i ove oblasti u turizmu, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Srbije i Makedonije. Ono što ste rekli je jako značajno, a to je da mi sa Makedonijom imamo tako čvrste odnose, da smo četvrta zemlja za njih, a oni za nas sedma zemlja po značaju ekonomske razmene. Strateški je jako bitno da sa Makedonijom imamo dobre odnose, pogotovo u ovoj ekonomskoj saradnji, jer to donosi benefite i njima i nama.

Kada govorimo o Protokolu o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini između EFTA i Republike Srbije, treba reći da EFTA obuhvata zemlje koje su zaista od velikog značaja, pogotovo kada govorimo u tom ekonomskom smislu i kada pričate o bankarstvu, ali i kada usvajate principe koji se odnose na zaštitu životne sredine i one koje se odnose na zaštitu na radu, to znači da mi zaista kao država postajemo ozbiljna, vodeća država u regionu sa kojom danas pričaju sve velike države koje kreiraju svetsku politiku.

Kada sam govorila, o tome da je vrlo značajno voditi jako dobru spoljnu politiku, pogotovo za turizam, onda se pokazalo da upravo ova sinergija daje dobre rezultate.

U danu za glasanje, sigurno ćemo podržati, kao SNS ovakav Predlog zakona, jer mislimo da, na kraju krajeva, imate i podršku premijera za sve ovo što radite. Gospodin Vučić je zaista pokazao da na najbolji mogući način određene grane privrede mogu uz pomoć i političke volje i dobrim političkim komunikacijama sa drugim državama u regionu i u svetu, možete zaista da imate velike benefite. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo jedan set finansijskih zakona o kojima nema toliko toga reći u smislu da govore o budućnosti Srbije kao što govore ovi strateški proizvodi koje je moj prethodni kolega elaborirao. Ali, ima mnogo toga da kaže, da u skladu sa ekonomskim reformama, suštinski mi dobijamo tačno definisane pozicije i kada je u pitanju budžet Srbije i kada su u pitanju budžeti, odnosno računi kompanija koje se nalaze uopšte na tržištu Srbije.
Šta to znači? To znači da izmenama i dopunama Zakona o PDV mi danas suštinski glasamo o tome da ujednačimo određene stope poreske kada su u pitanju ugostiteljski objekti i to smo imali prilike da čujemo.
Ja ću vam reći da još kao i Odbor za privredu će u narednoj nedelji glasati i o novom zakonu o turizmu, koji će naravno detaljno praktično razraditi celu ovu oblast.
Ali ono što je bitno i što je ministar naglasio da sastavni deo praktično svih prijava koje se odnose na PDV, imaće određenu strukturu PDV koji će mnogo toga olakšati poreskoj upravi, a samim tim i radu, odnosno prihodima koje budžet Srbije ostvaruje.
To je da na osnovu te prijave metodološki poreska uprava će moći da vidi koje su to procene budućih rizika, koje su mogućnosti da se dešava da određeni privredni subjekti zataje kada su u pitanju naplata PDV, kada zaista to rade svesno, kada rade nesvesno, ali i onaj deo s obzirom da imamo nov set zakona koji smo usvojili, na primer kao što je Zakon o energetici, neke obaveze koje su ranije stvarane kao što su oni koji se bave proizvodnjom električne energije i oni koji se bave distribucijom, ukidamo nepotrebne troškove koji se prave prilikom fakturisanja.
Primera radi, jedna Kolubara ako proizvodi električnu energiju za svoje potrebe kao deo preduzeća koji se bave, uopšte koji su u sastavnom delu EPS, onda jednostavno te potrebe fakturisanja PDV ovde će izostati jer one zaista i ne treba da prave veliku potrošnju koja njoj i ne pripada.
Tako da ovim, suštinski, izmenama i dopunama i Ministarstvo finansija želi da olakša sistem funkcionisanja i privređivanja i samih javnih preduzeća, ali i svih učesnika na tržištu, znači i svih privrednih subjekata koji su u privatnom vlasništvu.
Ono što je bitno, što se sada po prvi put uvode strane kompanije u sistem PDV i što se definiše tzv. „poreski punomoćnik“ koji može da vrši praktično za strano lice sve ove radnje koje do sada su možda bili i nepoznanica jer strani investitori kada dolaze, oni moraju da se prilagođavaju načinu funkcionisanja zemalja u kojima praktično investiraju svoj kapital. Ali, taj put prilagođavanja nekada je mnogo dugačak i zbog toga onda dolazi najčešće do odustajanja stranih investitora, ovim putem se otvara mogućnost da jednostavno strani investitori ne samo na osnovu svih onih zakona koje smo do sada usvajali, Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, stečaju, Zakon o planiranju i izgradnji, već i ovi zakoni koji predstavljaju set finansijskih zakona se usklađuju sa tim direktivama i propisima EU i samim tim postaje prepoznatljivo tržište u tom delu kada dolazi do implementacije određenih projekata.
Jako je važno reći da ovakav predlog sprečava svaku moguću zloupotrebu svih onih koji jednostavno su do sada imali naviku, a to uvek se negde odnosilo na domaće vlasnike kapitala, negde da državu smatraju kao nešto što treba zaobići u plaćanju svojih obaveza. Ovim suštinskim izmenama i dopunama dolazimo do toga da ćemo imati krajnje realnu sliku na tržištu uopšte kada su u pitanju prihodi budžeta.
Ono što je važno još reći da izmenama i dopunama republičkim taksama, po prvi put sada suštinski imamo objedinjene i tačno definisane uslove kada se plaćaju republičke takse.
Potpuno je logično da i Ministarstvo finansija je moralo jedan određeni period da sačeka da sva ministarstva koja imaju određene obaveze izdavanja saglasnosti i uopšte koje su u mogućnosti da naplaćuju određene republičke takse imaju čitav svoj, kako da kažem, spisak po kojima su obavezni da definišu te republičke takse.
Ovim predlogom izmenama i dopunama po prvi put sada imamo i MUP i Ministarstvo građevine sa svojim predlogom i Ministarstvo energetike i rudarstva, ali i Ministarstvo nauke i obrazovanja koje sa tačno definisanom tehnologijom i kada jednostavno plaćaju građani Srbije republičku taksu znaju za šta je plaćaju.
Do sada po određenim metodologijama uvek je to nekako bilo zbirno. Uvek kada god dođete na šalter nikad ne znate zašta suštinski plaćate. Sada je ovim zakonom tačno definisano ako su u pitanju određene putne isprave, kada je u pitanju MUP, ako su u pitanju auto-škole, kada imaju korisnici takvih usluga određene obaveze, ako je u pitanju recimo određena isprava kada je u pitanju rad obezbeđenja i tada imate obavezu, recimo plaćanja određenih republičkih taksi.
To je ono što suštinski pokazuje da nije samo problem jednog ministarstva, nego administrativne takse su zaista problem Ministarstva finansija, što tačno definisana nomenklatura i klasifikacija republičkih taksi mora da postoji.
Ono što je vrlo interesantno, to je da sada imamo tačno definisane, kada je u pitanju Ministarstvo građevine i kada su u pitanju različite vrste saglasnosti i na izradu određenih elaborata, projekata, saglasnosti, znači, tačno imamo taj popis.
Šta nam pokazuje ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o taksama? Osim toga, pokazuje jednu transparentnost i pokazuje stabilnost u prihodima koje budžet Srbije ostvaruje.
Na kraju, kada pričamo o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci, treba reći da je ovaj ovde predlog proizašao na osnovu odluke praktično Ustavnog suda i predlogom da se termin „pravosnažnost“ zameni sa terminom „konačnost“ i kao takav pokazuje da mi moramo da usklađujemo i pravne i ekonomske okvire funkcionisanja svih na tržištu kapitala, pa tako i poverioca i dužnika i da je ovim suštinski napravljen jedan kompromis, gde zaista uloga svih u tom funkcionisanju procesa uspostavljanja hipoteke mora da ima određen vid zaštite, tako da građani Srbije u svakom trenutku, kada postaju ili dužnici ili oni koji su davaoci ili nosioci hipoteke, znaju šta ih očekuje. To je ta predvidivost poslovanja i predvidivost uopšte u funkcionisanju na tržištu kapitala, koje je za sve nas zajedno bila jako važna, a pogotovo daje jedan signal investitorima da dolaze na jedno stabilno tržište.
Na kraju, ovaj predlog, koji se odnosi na današnji dnevni red, o Sporazumu o zajmu Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, pokazuje da je to suštinski jedan sporazum koji je očito još od 2012. godine započet i dat je praktično kao jedna ideja. O njemu se najmanje govorilo sada, ali treba reći da se odnosi na izgradnju zatvora u Pančevu i u Sremskoj Mitrovici. Pokazuje da postoji poverenje u Vladu i u Republiku Srbiju od strane međunarodnih finansijskih institucija, a pogotovo kada je u pitanju uspostavljanje sigurnosti i u sistem pravosuđa i u sistem onoga što je država Srbija. To je ono što pokazuje da u budućnosti ovakvi projekti, ovakvi sporazumi će uvek nailaziti na podršku ne samo od strane Vlade Republike Srbije, nego i parlamenta. Ali, očito je da međunarodne finansijske institucije, kada imaju određenu vrstu stabilnosti, nemaju problema da sarađuju.
To se pokazalo sada i kada govorimo o toj spoljnoj politici i o politici u regionu i to se pokazuje da u ovim novonastalim odnosima, kada govorimo o odnosu Hrvatske i Srbije, jednostavno, kada potpišete određene sporazume, kao što je SSP, a država Srbija je počela da primenjuje ovaj sporazum i zaista i u ovom parlamentu postoji delegacija koja zajednički od strane Evropskog parlamenta ima usaglašavanje dva puta godišnje i izveštavanja o tome kako ovi procesi idu. Nikada nije došla u situaciju, kao što je Hrvatska došla, da krši takav sporazum.
Zbog toga je Srbija uvek prepoznata kao jedan stabilan politički subjekt, pogotovo na prostorima zapadnog Balkana, što očito sada više za Hrvatsku, koja je čak članica EU, ne može da se kaže i to nedvosmisleno svi evropski zvaničnici govore o tome.
Zbog toga ovaj parlament i u budućnosti, kao i sada, sa svim svojim zakonskim rešenjima, pokazuje da vodi jednu krajnje odgovornu politiku zajedno sa Vladom Srbije i da je velika čast podržavati ovakvu Vladu, pogotovo kada je ona mnogo više poštovana i u svetu nego što je poštovana od strane mnogih stranaka koje pokušavaju ovakve trenutke da iskoriste za svoje dnevno-političko pojavljivanje. Tako da, u svakom slučaju, ovaj set zakona SNS u danu za glasanje će podržati. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, stiče se utisak da princip akademske čestitosti od strane predlagača treba da postane jedna inovacija, koja neće samo da se odnosi na udžbenike, već na sve zakone iz oblasti prosvete i nauke.
Mislimo da tu postoji neka politička konotacija koja treba da dovede u sumnju, društvu, uopšte izradu bilo kog naučnog dela ili udžbenika i to je ono što je neprihvatljivo, jer princip akademske čestitosti treba da bude prihvatljiv i podrazumeva se, ne samo za udžbenike i dela, nego za kompletan rad svih onih koji učestvuju u izradi didaktičkog materijala, odnosno naučnih radova i za fakultete i za srednje škole i za osnovne škole.
Stalno ponavljanje, insistiranje na ovom principu treba da da jedan lični pečat predlagaču sa čim ne možemo da se složimo.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagač je govorio o apsurdima, kada govorimo o nadležnostima i prebacivanja u nadležnosti sa države na univerzitete. Ono što ste dobro primetili, gospodine ministre, to je da ipak mislim da je doveo sebe u pitanje relevantnosti kao profesora i rada, zbog toga što njegove kolege sigurno ne dele takva stanovišta da su univerziteti nesposobni da organizuju rad  u ispitnim rokovima, a još gore, kako je rekao da će doći do situacije dodvoravanja profesora studentima.
Ne samo što ne razume uopšte suštinu ovog zakona predlagač, nego je doveo sebe u pitanje da ne razume ni odnos profesora i studenata. To je dvosmerna ulica. To je odnos koji se gaji i koji daje dogovor o tome kako će se raditi u narednih pet godina koliko traje studiranje. To je odnos koji treba da pokaže čvršću vezu pri kraju studiranja gde će studenti imati jaču vezu preko svojih profesora sa privredom. To je ta suština kada govorimo i o dualnom obrazovanju.
Na kraju treba reći, i podsetiti predlagača, da je bio član jedne političke stranke koja se 90.-tih godina zauzimala za autonomiju univerziteta. Tada nije insistirala na državnoj intervenciji i tada je to politički bilo potpuno neispravno. Sada jednostavno time što izlazite iz određene političke opcije, a za šta vas građani nisu birali, dolazite u situaciju da svoje mišljenje izuzimate i tražite državnu intervenciju po pitanjima koja uopšte nisu predmet rada bilo kog univerziteta. Stoga je potpuno prihvatljivo zašto ste kao ministar stali na stanovište i dali ovakav predlog i ovakav amandman niste prihvatili.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, svako nekako polazi od sebe. Svi predlagači amandmana polaze od nekih zloupotreba, verovatno sa ciljem da obesmisle uopšte ovakve predloge zakona koje jednostavno gledaju uvek sa te loše strane, zbog toga što mi imamo 614 ugovora do 2012. godine, odnosno aneksa, i 68 aneksa od 2012. do danas. O čemu sada govorimo? Govorimo o pravnom sledu.
Ako stavimo da je 1. januar ove godine neki krajnji rok sa kojim će se dati mogućnost za otkup stanova, nekretnina, poslovnih prostora, to ne znači da će svi biti možda u mogućnosti da to kupe. Ako pričamo o vladavini prava, o tržišnoj utakmici, o raspisivanju konkursa, tendera za prodaju, onda dolazimo u situaciju da ljudi koji su zaista sklopili ugovore o zakupu sa Republičkom direkcijom za imovinu, možda neće imati sredstva u ovom trenutku da otkupe te stanove. Pa će se desiti da neki drugi, koji jedva čekaju gde da ulože svoj novac, kupe te stanove i ti ljudi ostanu na ulici i bez pravne mogućnosti uopšte da jednostavno učestvuju u toj kupovini. Znači, mi bi sami sebi doneli na vrat velike probleme i sudske procese takvim rešenjima kakve predlažu predlagači amandmana.
Druga stvar koju treba negde reći, a gde svi zaboravljamo, da postoji državna revizorska institucija koja je radila marljivo 2013. godine kompletnu analizu o raspolaganju nepokretnostima u svojini Republike Srbije. I znate šta je rekla u svom rezimeu? Decidno, 20 godina unazad postoji neispunjenost evidencije postojanja kontrole nad raspolaganjem nepokretnosti Republike Srbije, dovela je do propuštanja velikog priliva i uvećanja prihoda u budžetu Republike Srbije. Znači, 20 godina unazad Republika Srbija propušta priliku da uveća prihode od raspolaganja nepokretnostima. A zašto? Zbog manjkavosti propisa, zbog neadekvatnog raspolaganja imovine, zbog netržišnih raspolaganja, odnosno ne primenjujući tržišne cene prilikom raspolaganja nepokretnosti. A sada isti ti predlagači traže tržišne cene. Pa, dobiće tržišne cene time što će Republička uprava javnih prihoda proceniti tržišnu vrednost tih nepokretnosti.
Drugo, da vam kažem, uopšte kada govorimo o nepokretnostima koje su u vlasništvu države, setite se samo rasprodaje i otkupa imovine koja je bila 90-ih godina. Neravnopravan je položaj, ako želimo da stavimo u istu ravan uopšte vrednost imovine. Tačno je da će sada tržišnu vrednost imati oni koji kupuju ovakvu vrednost sada u ovom trenutku, nakon procene Republičke uprave javnih prihoda, moraće zaista veliku cenu stana da pripreme za kupovinu ove nepokretnosti u kojoj su živeli ne samo godinu, nego imate ugovore koji traju po 20 godina. Možda su u datom trenutku javna preduzeća pre 20 godina dala mogućnost da ljudi žive u ovakvim stanovima, a danas možda ti zakupci neće imati mogućnosti da otkupe po tim tržišnim uslovima. Za njih će to predstavljati veliki teret. Zbog toga im treba dati mogućnost. Jer, ukoliko zaista uđemo u prihvatanje određenih amandmana predlagača, tu mogućnost oni više neće imati.
Zbog toga ovakav amandman zaista ne treba prihvatiti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, ovakvu formulaciju amandmana ne treba prihvatiti iz nekoliko razloga. Prvo, polazimo od zajedničke pretpostavke za koju svi govorimo o tome da su javna preduzeća deo javnog sektora i prebukiran kao posledica zapošljavanja svih stranaka koje su vladale do 2012. godine. Od tada do sada takođe je bilo određenih broja zaposlenih koji su se menjali. Ne onim tempom kao do 2012. godine, ali su se menjali.

Formiranjem Vlade prošle godine, 27. aprila, dobili smo na osnovu Zakona o Vladi i formulacije Ministarstva finansija i da će se baviti Ministarstvom finansija kroz radnu jedinicu za implementaciju uopšte projekata i rada javne uprave, dobili smo objedinjeni praktično rad i funkcionisanje javnih preduzeća. Još nešto, podsetiću vas da smo mi usvojili ovde izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima.

Ovo sada što imamo kao reformu javne uprave je u stvari početak, jedna vrsta pritiska, sa kojim paralelno sa ovakvom reformom javnog sektora vršimo pritisak da ćemo se javnim preduzećima tek baviti na još žešći i još restriktivniji način. Za to će trebati nov Zakon o javnim preduzećima, koji će, naravno, ići preko Ministarstva privrede i preko Odbora za privredu Skupštine Srbije.

Ono što sam htela da kažem, jeste to da su u stvari ovo sve razlozi zbog čega ovakav amandman nema potrebe sada prihvatiti, jer ćemo se raspravom uopšte o javnim preduzećima, na način koji je predlagač izneo, tek baviti i kao više ministarstava, a ne samo kao Ministarstvo za državnu upravo, nego i kao Ministarstvo za privredu, a i Skupština Srbije zajednički. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, očito imamo primedbe kolega iz proteklih godina koje su vodile tako savesno državu u kojoj je došlo do toga da imamo manjak policajaca, a višak prosvetnih radnika. Ali, to pokazuje nešto drugo, da se mi zaista koncepcijski razlikujemo. U državi u kojoj nema represija, normalno je da nema potrebe da se zapošljava veliki broj policajaca. Država kada je demokratska, onda nema potrebe za policijom, jer policija je servis građana.
Ono što je poenta zapošljavanja u oblasti obrazovanja i naučnoistraživačkih institucija je poenta, u stvari, priče da je neodgovorna politika vođena poslednjih 15 godina u ovom resoru jer su se na neadekvatan način zapošljavali mladi nastavnici i proizvodili, jednostavno, profili koji nisu odgovarali privredi. To pokazuje nivo uopšte vođenja države koji je tada vladao.
Ono što je danas došlo na red, to je da, određenim malim koracima, Ministarstvo prosvete i nauke danas pokušava sa ovakvim zakonskim rešenjima, tim malim koracima da polako ali sigurno popravlja velike probleme koji su nastali u proteklim godinama u ovom sektoru, pogotovo što znamo da su, kao i prosveta, kao i zdravstvo, kao i kultura, sektori u državi koji su jako osetljivi. Pogotovo da su oni odraz uopšte stanja u društvu, kada govorimo pogotovo o ekonomskom i socijalnom stanju u državi i stanju, na kraju krajeva, i u budžetu.
Ono što danas imamo, a imamo Zakon o osnovnom sistemu obrazovanja, sa kojim ste izašli vrlo hrabro da na neki način donesete pravo i pravdu ljudima koji do sada nisu imali šanse da odu u penziju, odnosno da im bude ispoštovano to njihovo pravo, suština je u tome da ne možete na kraju određene školske godine odlaziti u penziju, nego da se da mogućnost nastavnicima i uopšte osoblju koje radi u prosveti, u osnovnim i srednjim školama, da izaberu, odnosno da iskoriste to svoje pravo koje im do sada nije bilo dato kao mogućnost.
Ono što je važno reći je da se ne treba zaboraviti da postoje i mladi prosvetni radnici koji su možda danas na ugovorima na određeno, i to na više godina, što kaže, mandata, sa takvim radnim statusom, ali da se ne sme zaboraviti da i oni postoje u prosvetnom sistemu i da će taj zakon o radu u budućnosti važiti i za njih, ono što je mnogima bilo uskraćeno.
Predlog zakona o visokom obrazovanju, a to je i od kolega koje su danas govorile, tačno je da pokazuje prenošenje mogućnosti odluke da izvršite terminiranje ispitnih rokova i da ta odluka i ti donosioci odluka se nalaze na univerzitetima, a ne u rukama države. Šta to znači? To ipak znači veći stepen autonomije, u smislu odlučivanja, kada su u pitanju univerziteti. Tu opet država pokazuje veliku demokratičnost, koja očito do sada nije postojala, ali pokazuje i mogućnost da ovaj bolonjski sistem i taj model koji je do sada funkcionisao u državi treba da bude prilagodljiv na Srbiju i na univerzitete koji postoje, kako za beogradski univerzitet, tako za niški, tako za novosadski, tako za kragujevački.
Prema tome, nabrajajući sve ove univerzitete, pokazujemo da čak struke ni delatnosti koje postoje na ovim univerzitetima, jednostavno, država ne može da stavi pod isti aršin, pod istu mogućnost izlaska studenata na određene ispitne rokove. Zbog toga je najbolje da ta odluka bude u dogovoru sa njihovim profesorima, sa njihovim naučnim radnicima sa kojima svakodnevno imaju kontakt.
Takvo rešenje zaista treba podržati, pogotovo što se pokazalo da je model Bolonje, kao što smo do sada imali u mnogim visokoobrazovnim institucijama, dao određene rezultate koji su uzrokovali da je veliki broj godina trebao da se primeni da bi pokazao da će dati zaista adekvatne rezultate, pogotovo kada govorimo o završetku studija, o sticanju određenih diploma, kada dobijate određene obrazovne profile, kako srednje škole, tako i fakulteta.
Cilj sticanja tih diploma je suština izlaska, u stvari, mladih i obrazovanih ljudi na tržište rada. Onoga trenutka kada tržište rada nema potrebe za takvim profilima, pokazuje se jedno alarmantno stanje kada država mora da reaguje. Srbija je više nego alarmantna po pitanju uopšte sistema obrazovanja i to je nasleđe od prethodnih sigurno 15 godina. Sada je nešto na vama, da vi, kao Ministarstvo, morate da date određenu vrstu predloga kojima treba mnoge stvari promeniti. Te promene, pogotovo u obrazovanju, ne mogu da idu preko noći. To se najbolje ogleda u ovom zakonu o udžbenicima. Zašto? Zato što današnji mladi jednostavno su svi okrenuti prema informacionim tehnologijama, sve manje čitaju, čak i kada čitaju, knjige čitaju u PDF izdanju. Ta papirna forma negde je doživela, kako da kažem, jedan veliki sunovrat zbog toga što smo sve više okrenuti ka elektronskim medijima i današnji učenici u višim razredima i u nižim razredima osnovne škole i srednje škole pokazuju da ovakav sistem obrazovanja jednostavno ih negde ne zanima.
Današnji nastavnici koji recimo, svoje predmete obrazuju na posebnim internet stranicama, fejsbuk stranicama, imaju direktnu komunikaciju sa svojim učenicima, imaju mnogo bolje rezultate u svom radu, nego oni koji se drže te klasične škole gde koriste određene udžbenike, a i u samim udžbenicima vi vidite da jednostavno pristup samih pisaca i izdavača nije isti. Deca jednostavno uvek idu negde linijom manjeg otpora, ako bi mogli što manje da čitaju, a što bolje da znaju i da dobiju što bolje ocene, to je njihov pristup, uopšte korišćenju udžbenika.
Naravno, pristup nastavnika treba uvek da bude po tome da koristi klasične metode, ali i da uvodi određene inovacije. Ovaj zakon o udžbenicima danas, ipak je pokazao da bez obzira na to što ćete doći u situaciju da ovim zakonom definišete da četiri godine nema potrebe za izdavanjem novog udžbenika. Vi ste u samom obrazloženju dali da ste otvorili mogućnost nastavnicima da imaju tu dodatnu, praktičnu mogućnost da stvore jedan bolji kontakt između sebe i učenika i samim tim da idu ka tome da određene inovacije u samom sistemu obrazovanja, znači, samom izvođenju nastavnog programa dobiju.
Ono što je bitno to je da otvaranje tržišta kada se govoru uopšte o dobavljačima danas je slika i prilika, uopšte kada govorimo o pitanju konkurencije o zastupljenosti različitog broja i sve većeg broja izdavača. To je ono što negde i treba pozdraviti upravo zbog toga što sa proširenjem broja izdavača, odnosno povećanja konkurencije cena bi logično trebala da ide dole. Samim tim treba da zadovoljite i onu socijalnu kategoriju koja je vrlo bitna, a ovde ste praktično pokrili ovim zakonskim rešenjem kroz određene cene i određene socijalne kategorije kada govorimo uopšte o nabavci udžbenika.
Modernizacija izrade udžbenika danas je u stvari jedno veliko pitanje. Razlog je uopšte što se mi nalazimo u jednoj eri modernizacija, ne samo znanja, već i pristupa ka tim znanjima. Kada smo uopšte u eri velikih promena, kako političkih, ekonomskih. Ja ću vam dati jedan primer, evo, sad baš kažem mojim kolegama, da recimo, u geografiji za šesti razred stoji opis Srbije i socijalno-ekonomskog opšte poretka kada se govori o stanju uopšte ekonomije u Srbiji i određeni strateški projekata i recimo, navedeno u knjizi, da jedan od velikih strateških projekata koji čeka Srbiju je projekat „Južni tok“.
Hoću da vam kažem da kada dolazite u situaciju da deo materije koji je obrađen u udžbenicima, a nije na određeni način klasično obrađen, već želimo da idemo u određen vid inovacija, onda možemo da dođemo do situacije da ti udžbenici zaista ne budu samo da zastarevaju, nego dolazite u situaciju da ono što je bilo aktuelno pre tri godine, više možda nije aktuelno. Na taj način dolazite u situaciju da negde deca treba da uče neke bespotrebne, da imaju bespotrebne informacije sa kojima ne znaju da se nose. Zbog toga nije loše što sada želite da uvedete jedan sistem od četiri godine osnovnog, informisanosti kada govorimo o udžbeniku o određenoj oblasti i što onda mogućnost te nadgradnje treba da ide iz oblasti elektronskih medija, odnosno da elektronska izdanja koja inače sada već idu uz svaki udžbenik treba da budu sastavni deo obaveznog kontakta nastavnog sredstva za rad i samih učenika.
Na kraju bih rekla da ono zbog čega smo rekli da je sticanje uopšte obrazovnih profila jako važno to je, a važno je uopšte za i ne samo ekonomiju, nego i uopšte razvoj cele države to je suštinski kontakt sa tržištem rada.
Postoji jedan projekat koji je Nemačka Razvojna agencija GIZ radila, a to je sa 500 srednjih škola koja kaže kolika je uopšte prihvatljivost obrazovnih profila u proteklih 10 godina kada govorimo uopšte o zanimanjima koja su aktuelna na tržištu rada u Srbiji.
Verujte mi da su tu poražavajući rezultati gde se pokazalo da upravo obrazovni sistem nije mnogo napredovao, a nije napredovao upravo zbog toga što nije izgradio nov sistem formiranja novih obrazovnih profila. Tako da je u službi za nezaposlene, znači, vi nemate obrazovne profile koje jednostavno privreda traži. To je ono na čemu treba što više raditi, što u stvari Zakonom o udžbenicima vi sada pokušavate da uvedete u jedan red i time da na određen način taj sistem vrednosti koji je doživeo potpuni obrt, zbog toga sve ono što je bilo aktuelno i atraktivno pre deset godina u smislu obrazovnih profila, danas recimo se pokazalo da imate veliki broj nezaposlenih i zahtevaju veliki sistem pre obuke i treninga da bi jednostavno našli i prihvatili sve ono što su zahtevi tržišta rada i novih profesija.
Mi se danas suočavamo i sa određenim prilivom stranih direktnih investicija. Znači, imamo otvaranje fabrika gde su inostrani, praktično vlasnici i imaju potrebu za radnom snagom iz Srbije. Ti profili upravo pokazuju na kom nivou obrazovanja Srbija bi trebala da se nalazi. Ako pođemo od toga da je uopšte procenat visoko obrazovnog kadra u Srbiji, gospodin Obradović, kaže da ono što se odnosi na, a često sam slušala vaše izlaganje gde kažu ako uzmemo ukupan procenta onih privatnih i državnih univerziteta je negde oko 15%, a ako uzmemo da je prosek u EU 30% onda to pokazuje da će zaista uopšte ovaj Zakon o udžbenicima biti velika potreba nama zbog toga što je procenta nepismenih ljudi u Srbiji veoma visok u odnosu na recimo razvijene države EU. Ako pođemo od toga da je u jednom Japanu svega 0,7% razlog za to je u stvari što je osnovno i srednje obrazovanje obavezno u Japanu. Iako će se to u jednom trenutku verovatno i u Srbiji desiti, da će država obavezati da i srednje obrazovanje bude obaveza svih mladih ljudi, onda dolazimo u situaciju da će udžbenici zaista i ta čitava paleta koja će se stvoriti sa velikim brojem izdavača biti potreba. Biti potreba u stvari da postoji jedan veliki milje, kako da kažem izbora tih mladih ljudi koji budu hteli da upisuju srednje škole, a kasnije i da idu na fakultete.
Pre svega, na kraju bih još htela da pomenem nešto što možda ima neke veze sa Zakonom o udžbenicima, ali mislim da će u budućnosti i Zavod za udžbenike i svi ostali izdavači ići u susret tome. To je što će u Srbiji biti sve veća potreba za tim neformalnim obrazovanje. Upravo je to ovo o čemu sam govorila. Znači, preobuka i neke vrste obuka koje će trebati posle određenog vida obrazovanja da svako ko želi da se bavi određenim poslom i da bude na tržištu rada zauvek prihvatljiv, trebati non stop da uči. Znači, to je ono sa čime danas suštinski, korak po korak izlazite sa ovim zakonskim predlozima i danu za glasanje kao i svi poslanici SNS ove predloge ćemo prihvatiti. Hvala.