Evo, evo.
Dakle, to je uvod i dobar primer da kadrovi koji se školuju u Kriminalističkoj akademiji trebaju da imaju znanja iz finansijske forenzike, iz oblasti revizije i to se pokazalo kao dobar primer da kada je pitanje borba protiv korupcije i kada je pitanje uopšte ovog amandmana, pokazalo se da nam nedostaju takvi kadrovi. Ja vidim upravo razlog zbog čega je 600 ljudi u stvari upisano na toj akademiji, a svega 40 je sposobno da se zaposli u policiji. Dobro je da imate i studente koji vanredno studiraju, jer će oni moći da pomognu i lokalnim samoupravama da se upravo bave forenzikom i trošenjem budžetskih sredstava, u skladu sa zakonom. Jer, znate, vrlo je teško imati kadrove koji će moći da na određeni način ovakve izveštaje zaista pomognu u onom delu kada tužilac treba da reaguje i zaista da se otvaraju određeni sudski postupci. Zbog toga, u svakom slučaju, ovakav amandman koji je predlagač stavio ne treba prihvatiti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani  ministre, s obzirom da sam i predsednik Odbora gde je Predlog zakona o oglašavanju bio, smatrala sam da nije potrebno da nedvosmisleno kažemo da zaista Predlog zakona o oglašavanju jednostavno je dobio jednoglasnu podršku za glasanje u plenumu, ali kao predstavnik, ovlašćeni predstavnik SNS mogu reći da je bilo krajnje vreme da se ovakav zakon donese, odnosno da je to jedan od prvih koraka koji su jako važni, pogotovo da rešimo jednu oblast koja je do sada imala dosta problema.
Pre svega, imali smo vreme kada su prevaziđena mnoga dešavanja na tom tržištu, gde su jednostavno i oglašivači, ali i korisnici usluga oglašavanja, odnosno sami potrošači, bili dosta nezaštićeni. Ovim predlogom zakona dobijamo uređen sistem i tačno definisan uži i širi smisao oglašavanja.
Ako oglašavanje predstavimo kao jedan vid promovisanja svih privrednih subjekata u cilju poboljšanja uslova na tržištu radi njegovog ekonomskog razvijanja, znači, ako gledamo određeni privredni subjekt posebno, onda vidimo da je jedan deo promotivnih aktivnosti, ali da je to sastavni deo svakog poslovanja određene kompanije, da svaka kompanija mora da odvoji određeni deo za marketing, a kako će ona to izvršiti, do sada smo imali dosta prevaziđene modele, kako ste rekli, oglašavanja.
Danas sve više upadamo u deo koji se odnosi na elektronsko oglašavanje i dosta toga je obuhvaćeno Zakonom o informisanju, odnosno koji je Ministarstvo kulture, kroz onaj set koji je ova Skupština usvojila, definisao kada se odnosi na elektronske medije i medijske kuće, ali ono što je bitno reći da ste vi ovim predlogom zakona dosta toga sada zaštitili, uveli jedan red.
Znači, tačno ste rekli kako oglašavač mora da se ponaša na tržištu, zatim, onaj ko oglašava, znači, može da bude i posrednik od strane samih oglašivača, ali i sam korisnik tih informacija, odnosno građanin kao potrošač ne sme da bude obmanut. To je najveći i najdublji problem koji mislim da se uvek na tržištu dešava i gde su sami potrošači uvek u dilemi da li su prevarili sa određenim informacijom ili ne?
Ali, ono što je bitno da kažemo da, s obzirom da je Srbija na putu evropskih integracija, s obzirom da SSP mora da primenjuje i mi svake godine otprilike dajemo neki izveštaj o tome, a i EU o tome na kom smo to putu, na kojoj smo lestvici do koje smo stigli u implementaciji tih uopšte harmonizaciji evropskih direktiva, treba reći da su ovde vrlo važne te tri direktive usvojene koje se odnose na ovu oblast, a to su Direktiva 114 iz 2006. godine, ta 33 iz 2003. godine, iz 2010. godine 13. I, zašto je ona bitna? Zato što jednostavno podstiče tržište, podstiče konkurenciju, što je jako bitno, jer sa podsticanjem konkurencije otprilike potrošači bi trebali da budu zaštićeniji zato što cena roba i usluga bi trebale po tome da padaju.
Ono što ste rekli da danas, recimo, onlajn prodaje su postale naša svakodnevnica, a što recimo pre 10 godina to nije bio slučaj, gotovo se nije ni znalo ni za društvene mreže, a ni za prodaju putem onlajna. Jednostavno, danas mi moramo da se prilagodimo novim trendovima tržišta. Na kraju krajeva, i naša deca postaju na neki način informatički mnogo obrazovanija i pretiču i nas roditelje u tom delu i negde i oni nas više informišu nego što mi sami to pratimo, tako da samim tim, mi ovo što danas radimo i postavljamo neke stubove razvoja informatičkog društva, a i na neki način i oglašavanja i funkcionisanja svakodnevnog tržišta, suštinski pokazujete ovim zakonom da uvodimo jedno novo lice Srbije kada govorimo u oblasti oglašavanja.
Novine koje su definisane, kao što vidimo sada, pogotovo članom 2. tačno definišu prava i obaveze oglašivača, ali ono što je bitno da same promotivne poruke sada treba da budu tačno definisane. Zabrana oglašavanja u cilju obmanjivanja potrošača sada su sankcionisane i članom 7. su tačno navedene ograničavajuće okolnosti do kojih jednostavno ukoliko prelazite te mere bivate kažnjeni, zatim, vid podsticanja da određena ponašanja budu zabranjena na tržištu kada je u pitanju oglašavanje takođe su definisane ovim zakonom i to je jako dobro.
Dobro je što svi elementi ponuda u okviru deklaracija sada moraju da budu tačno istaknuti. Ja ću vam reći da ono što, recimo, nama fali, na primer iz oblasti same poljoprivrede, kada govorimo o genetsko-modifikovanim organizmima, recimo, što ne postoji na tačno definisanoj deklaraciji tačno definisani procenat, recimo GMO, po čemu bi potrošač sam bio informisan koliko toga, da li će kupiti određeni proizvod ili ne. To je ono na čemu Srbija zaista treba da radi.
Vi ste sad kroz vaš zakonski predlog na određeni način obavezali oglašivače da kroz određene deklaracije, a Ministarstvo poljoprivrede, recimo, u budućnosti će morati na adekvatan način da se bavi da deklaracije budu striktno popunjene, a da oglašivač snosi odgovornost ukoliko takve deklaracije ne oglašava.
Znači, ono što ste rekli da je došlo do liberalizacije u pogledu oglašavanja alkoholnih proizvoda s jedne strane stoji kada je u pitanju da se više ne definiše deo kada su vrste pića u pitanju, ali je dobro što je istaknuto u kojim vremenskim periodima tačno terminološki je dozvoljeno da se oglašavaju i na određeni način ste ostavili ugostiteljskom sektoru, ne samo kada su pića i duvan u pitanju, imaju određene oglasne table na kojima to njima neće biti zabranjeno, što je od velikog značaja za njih same.
Na kraju bih rekla, što se tiče ovog zakonskog predloga, da je on prošao javnu raspravu pre gotovo godinu dana, znači, od 3. januara do 3. februara prošle godine, prošao saglasnost Evropske komisije i postoje dobri razlozi da se ovaj zakon usvoji. Naravno, grupa narodnih poslanika koji su u okviru Ekonomskog kokusa prihvatila je i neke predloge određenih privrednih subjekata koji su dali neka lepša tumačenja, pogotovo kada su u pitanju maloletnici. Mislim da je to provučeno kroz ceo zakon i zbog toga imate taj veliki broj amandmana. Ali, mislim da zaista donose decidno uređenje kada je u pitanju oglašavnje i kada su u pitanju učešća uopšte na tržištu, i maloletnici i u funkciji potrošača, kao i važan značaj.
Drugi deo današnjeg paketa koji razmatramo je zakon koji se odnosi na uređenje sajber prostora, kako kažu danas moderni informatičari u svojim izlaganjima, odnosno bezbednost u svom informacionom prostoru. Kada govorimo o tome, treba reći da možda niste imali prilike u vašem ministarstvu da čujete, ali 10. septembra Odbor za odbranu i unutrašnje poslove imao je jednu javnu debatu, odnosno javno slušanje na temu postojeći pravni institucionalni okvir sajber bezbednosti Republike Srbije, gde su uz pomoć određenih eksperata iz nevladinog sektora zaista razmatrali ovu temu detaljno, ali ne samo zbog same bezbednosti, zbog toga što je taj odbor to organizaovao, već zbog toga što su došli eksperti iz zemalja iz regiona i jednostavno shvatile da su nedovoljnom brzinom reagovale, da je informatičko društvo, a ima logike da tehnika uvek mnogo brže napreduje nego društvene nauke, tako da uopšte društvene nauke nekako uvek kaskaju za tehnikom, ali da je taj sajber prostor dosta bio neuređen, odnosno nije postojao red, nisu postojale mere bezbednosti i da su zemlje u regionu shvatile da treba zajednički da rade na uređenju ovog prostora i na donošenje zajedničkih mera kojima bi se ovaj prostor zaštitio.
Ono što je bitno reći, da su oni dali određene zaključke po tom pitanju, a to je da sistem same odbrane koji treba da se zaokruži je upravo donošenje ovakvog zakona, ali i donošenje strategije koja će govoriti o bezbednosti uopšte informatičkog prostora i ono što je bitno da zahtev EU nas negde i gura, jer je EU 2013. godine donela upravo Strategiju o informatičkoj bezbednosti, tako da je i na nama da se vodimo tim putem, ali da mere koje treba sprovesti sigurno i date su ovim predlogom zakona, da se definišu i one komponente koje se odnose i na javna privatna partnerstva, ali i na donošenje i regulisanje međunarodne saradnje, kako u regionu, tako i one koja nas obavezuje u okviru EU.
Treba pozdraviti formiranje Nacionalnog saveta za informatičku bezbednost, kao i nacionalnog tela koje treba hitno da reaguje ukoliko dođe do određenih napada u ovom prostoru.
Kada govorimo uopšte o tome koji je pristup kroz ovaj zakon dat, mislim da je gotovo svima jasno zašto je to Ministarstvo za telekomunikacije, zato što ono treba da okupi sve relevantne subjekte u društvu koje su u stanju da zaštite, na kraju krajeva, informatički prostor, ali i pristup jedan multidisciplinarni, odnosno da mnogo ministarstava treba da učestvuje u tome.
Mislim da ovakav predlog zakona zaista govori o tome da Srbija krajnje odgovorno, i ova Vlada, se odnosi prema ovoj temi. Mi do sada to nismo imali urađeno. Znači, svi oni koji su govorili o tome da to postoji, jednostavno nisu mrdnuli prstom. Vi ste prvi koji praktično ulazite sa ovakvim zakonom pred narodne poslanike i uopšte pred Srbiju i to treba zaista pohvaliti. Na određeni način, to treba promovisati u javnosti, da je Srbiji ovakav zakon jedna nužna potreba, sa kojom jednostavno mi vodimo računa o bezbednosti i ljudi i materijalnih dobara, ali pre svega o našim potomcima. U Danu za glasanje, sigurno je da će ovakve predloge zakona Srpska napredna stranka prihvatiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, kolege poslanici, ovaj amandman sigurno ne treba prihvatiti iz razloga koji su navedeni kod predlagača. Zbog toga što će se navođenjem novih termina tačno znati na svakoj parceli čime će se baviti i kojom poljoprivrednom kulturom i kako u stvari u knjizi polja izgleda ta parcela. Zašto ovo govorim? Zato što će po prvi put sada kroz ovaj zakon biti i definisan deo zakupa zemljišta koji će se koristiti za proizvodnju električne energije iz biomase. Stoga je vrlo važno da znamo koja parcela kakvim poslom će se baviti i kakav je status, da li je u zakupu ili je u vlasništvu.
S druge strane, treba stalno naglašavati da je 3,2 miliona hektara obradivog zemljišta koje se obrađuje u Srbiji. Polovina pripada Vojvodini, a polovina ostalom delu Srbije. Imamo 800.000 hektara potpuno neobrađivanog poljoprivrednog zemljišta, koje je jednostavno lošeg kvaliteta, koje može da se stavi u funkciju za proizvodnju biomase. Zbog toga je ovaj amandman na član 2, u kome će se definisati polje, kojim će se definisati knjiga koja će voditi evidencije o tome, od izuzetnog značaja i zbog toga je amandman potpuno neprihvatljiv. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, pa, prvo da definišemo znači obrazloženje predlagača. Argument je da je protivustavno rešenje gde se ukida deo koji se odnosi na transfere za namenu uopšte koji imaju lokalne samouprave, znači ne stoji. To smo znači rešili.
Drugi deo koji se odnosi uopšte na argumente predlagača da je to jedan rigidan stav prema lokalnim samoupravama na osnovu ovog zakona, takođe ne stoji, zbog toga što smo u ranijoj praksi imali da određene transfere koji su povereni poslovi bili od strane države u većini slučajeva su trošeni za određene projekte koji uopšte nisu imali veze sa poljoprivredom i poljoprivrednom proizvodnjom.
Zbog toga se ovakvim zakonskim rešenjima uvodi, jača finansijska disciplina, ali i organizaciona disciplina kod lokalnih samouprava, da jednostavno one moraju da organizuju tako svoj posao kojim će pokrenuti poljoprivredne aktivnosti na određenim parcelama u njihovoj lokalnoj samoupravi i time obezbediti da zaista se radi posao zbog kojih su izvršeni zakupi poljoprivrednog zemljišta.
Zašto to govorimo? Znamo da u postupcima ranijih zakupa iako je on mali, svega 248 hiljada hektara, znači oko 30% postoje zakupi, 70% poljoprivrednog zemljišta je nezakupljeno. Od toga više od polovine možemo da kažemo da je uzurpirano. Šta to znači? To znači da nelegalni poljoprivredni proizvođači koriste državnu zemlju i jednostavno je koriste za svoje svrhe. Pa, čak ima i onih koji nisu ni prijavljeni kao poljoprivredna gazdinstva, tako da država time gubi godišnje 100 miliona evra u budžet, upravo zbog toga što ne postoji zakupi.
Poljoprivredne aktivnosti koje su određene lokalnoj samoupravi naravno da zavise i od same lokalne samouprave kako ona organizuje privredni ambijent, odnosno kada pričamo i o poljoprivredi, ambijent kojim treba i saradnja sa poljoprivrednim proizvođačima. I mi smo kao Forum za energetsku politiku zaista držali jednu debatu u kojoj smo hteli da zajedno sa poljoprivrednim proizvođačima razgovaramo o tome na koje sve načine može da se koristi poljoprivredno zemljište u pojedinim lokalnim samoupravama, jer ne pričamo samo o Vojvodini.
Znači, pričamo više od polovine poljoprivrednog zemljišta pripada drugom delu Srbije, znači koji nije Vojvodina, da jednostavno sve lokalne samouprave koje imaju određene mogućnosti da poljoprivredna zemljišta stave u funkciju privrednog razvoja. Da li će to biti primarna poljoprivredna proizvodnja ili će biti sekundarna, kada govorimo o prehrambenoj industriji je vrlo bitan faktor.
Zbog toga ono što je dato ovim predlogom zakona da se u lokalne samouprave uvodi jedan sistem discipline i pod određenim rešenjima da se čak i obustave privremeno transferi, dok ne budu odradili svoj deo posla, je potpuno ispravno zakonsko rešenje. Zbog toga ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre kolege poslanici, pa radi istine prvo, amandman Odbora uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede i Vlade Republike Srbije prihvaćen je u onom obliku kako je definisan od strane Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije i koji je gospodin Marijan Rističević predložio.
Prema tome, posle toga je Agencija za borbu protiv korupcije izašla zadovoljna sa takvim rešenjima i da su otklonjene sve prepreke koje bi mogle da uslove određena kršenja zakona kada govorimo o Zakonu za borbu protiv korupcije.
A kada pričamo o stočnim grlima, stočnom fondu, treba da bude predlagač iskren i da kaže da je preko 500 grla zaklano samo da bi gospodin Mišković mogao da uvozi mleko u prahu preko Imleka. Komisija za zaštitu konkurencije na sudu je izgubila postupak gde je iz budžeta dato 750 miliona evra upravo zbog tako sposobne politike poljoprivrede koja je vodila prethodna vlast. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, apsurdno je uopšte govoriti o privrednim subjektima koji ne žele da se udružuju.
Prvo, osnovni princip funkcionisanja privrednog društva je da stvara profit, da bude ekonomski isplativo ono što neko radi. Vlasnik, grupa fizičkih lica ili pojedinac stvara privredni subjekt, tj. registruje ga da bi radio. Da bi radio i imao budućnost, udružuje se. To udruživanje je upravo zbog toga da bi mogao lakše da plasira svoje robe i usluge na tržištu. Da li je taj izvoz vezan za region ili za druge zemlje razvijenije nego što su u našem regionu, ali upravo daje mogućnost putem udruživanja.
Prema tome, potpuno je nejasno zbog čega predlagač daje ovakav amandman i u obrazloženju kaže da će neko drugi zastupati interese određenog privrednog subjekta i da on može sam da funkcioniše na tržištu. To je jednostavno u potpunoj suprotnosti sa ekonomskom logikom. Prema tome, ovakvu vrstu amandmana ne treba prihvatiti i čak ne treba više ni obrazlagati, jer potpuno destruktivno deluju na one privrednike koji ovo slušaju. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, očito predlagač ima nameru da se zaštiti pravni subjektivitet određenih delova privrednih komora. Znači, važno je ko raspolaže param, a ne ko raspolaže i upravlja privrednim aktivnostima. Ako kažete da u novom predlogu neće biti 16 komora i dve autonomne nego 29, nego kažemo da može da bude i više, to znači da se obezbeđuje potpuna transparentnost i mogućnost udruživanja po svim nivoima.
Daću vam primer, PKS je jedan sistem koji je funkcionisao po zakonu iz 1998. godine do sada do kada ne raspravljamo o novom, ali recimo određeni broj privrednika, nekih 120 preduzeća su želeli na osnovu svoje delatnosti koja je otprilike vezana za zaštitu životne sredine, da napravi jednu privrednu komoru Zeleni Srbije, ali ni to nije bilo dovoljno.
Zašto? Zato što određena grupa privrednika, njih 11 koji su uložili preko 50 miliona evra kroz investicije u svoja preduzeća, nisu bili zadovoljni kako je ta komora zastupala njihove interese i čak su se izdvojili i odatle i napravili svoje udruženje. To je potpuno legitimno.
Svako preduzeće odlučuje o svojoj sudbini i sa kim će se udruživati i sa kim će praviti posao i kako će izlaziti na tržište. Prema tome, ako ste vi rekli može da se registruje i regionalna privredna komora i čak okrug, i grad, i opština, to znači da ste potpuno otvara mogućnost da svi učestvuju u tome. Postoje dve mogućnosti kako se regulišu učešće u privrednim komorama. To su modeli i na zapadu i na istoku. Ili je dobrovoljno ili je zakonska obaveza. Znači, ako idemo na dobrovoljni sistem, upravo otvarate tržište i mogućnost kako će privredni subjekti da se udružuju.
Kada se govori o decentralizaciji, o regionalizaciji, pa znate šta, decentralizacija, regionalizacija, ne podrazumve anarhizaciju. Znači, sada ćemo da radimo šta hoćemo, da raspolažemo parama kako hoćemo, bez kontrole privrednih subjekata koje mi zastupamo. Uvođenjem ovog parlamenta gde će svi privredni subjekti na jednoj opštini, jednom gradu imati pravo kroz određeni parlament da vide šta rade te privredne komore, upravo daje mogućnost da se potpuno promeni privredni ambijent i privredne aktivnosti na lokalu. Mislim da je ovo jedan od dobrih modela na koji način suštinski privredne komore treba da funkcionišu. Na kraju krajeva, nismo mi to izmislili, takvi modeli postoje u razvijenim državama i takvi modeli funkcionišu, daju velike rezultate.
Model austrijske privredne komore upravo je jedan od modela koji je ovde zastupljen, a on je dao najbolje rezultate – povećao izvoz, povećao konkurentnost privrede i povećao priliv stranih direktnih investicija.
Zbog toga ovakvi amandmani nisu prihvatljivi i zbog toga je amandman koji je sledeći, upravo odgovarajući način na koji mogu da funkcionišu sve privredne komore. Jer, ako pričamo o niškoj, onda će hteti i Novi Sad, onda će hteti i Kragujevac, onda će Beograd, Vranje, Leskovac, jednostavno isti ovaj tip regionalizacije, isto raspolaganje finansijskim sredstvima i niko se neće baviti ni imovinom, ni njihovim članovima, zbog kojih je, u stvari, Privredna komora osnovana. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ekonomija nema granice i kada pričamo o centralizaciji, ovde u parlamentu naravno da ima veliki broj poslanika iz Niša i da ta tema oko regionalizacije je vrlo interesantna, ali ja ću vam reći da niška Privredna komora obuhvata i pirotski i toplički kraj.

Ako pogledate statističke ekonomske rezultate za rast i razvoj, recimo, grada Vranja po broju radnih mesta, po tome koliki prihod daje, koliko uplaćuju u budžet, kada pogledate Leskovac, kada pogledate Pirot sa svojim preduzećima, onda ćete videti da su ti ekonomski rezultati mnogo veći i da je mnogo veći razlog da centri privrednih komora, recimo, budu u Vranju, u Leskovcu, u Pirotu, nego u Nišu.

Prema tome, kada pričamo o centralizaciji, znate kako, uvek medalja ima dve strane. Nemojte se uvek zalagati za centralizaciju a priori i pričati da je to centralizacija u Beogradu, jer kada pogledate po tome kako se ponaša jug Srbije i kako ekonomija napreduje, potpuno je prihvatljivo da ima 29, mogućnost za 29 regionalnih privrednih komora ili okružnih, da ne bude pet, odnosno statističkih okruga. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, pre svega da se zahvalimo što je ministar imao razumevanja za naš predlog i prihvatio.
Ideja je bila da se strane privredne komore osnuju kao predstavništva privrednih komora, Privredne komore Republike Srbije, ali da ne budu zaseban privredni subjekt koje smo prilike imali do sada da vidimo sa regionalnim privrednim komorama i da taj registar predstavništva stranih privrednih komora se vodi u APR.
Ono što je važno jeste da mi suštinski ovde dajemo potpuni doprinos to j ekonomskoj diplomatiji koje smo sve više svesni, jer u poslednjih tri godine imamo dosta rasprave na Odboru za privredu o tome kolika je funkcija u stvari bila ekonomskih savetnika u okviru naših ambasada.
Pokazalo se da njihovi rezultati nisu bili na zavidnom nivou i uglavnom je to išlo u korist pojedinaca koji su tamo sedeli, a ne država. Suštinski, ovim želimo da i po modelu ostalih razvijenih država, komore imaju svoja predstavništva, da vodimo tu jednu aktivnu ekonomsku politiku, a pogotovo u državama za koje smatramo da imamo izvoznu orijentaciju i dobru saradnju u budućnosti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre i kolege poslanici, da bi završili uopšte ovu priču sa mistifikovanjem tipa nekih potpisa, da li je nešto plagijat ili ne, znači, to ne utvrđuje ni Agencija za privredne registre, nego policija i sud.
Prema tome, do dana današnjeg mi nismo imali jedinstvenu bazu podataka svih državnih institucija iz koje vi možete da vidite prvo o kojim ljudima se radi, ko su vlasnici određenih privrednih subjekata i kakvo je njihovo poslovanje, kao i da li su na određeni način zaista registrovani u skladu sa zakonom. Ovaj zakon treba suštinski da nam da, da reši kompletnu informisanost ciljne grupe od pola miliona ljudi koji su vlasnici od 400.000 malih i srednjih preduzeća.
U toj centralnoj bazi treba da postoji evidencija ljudi koji rade na određeni nezakonit način, za koje postoje određena dokumenta, prekršajni upravni postupci i krivični postupci, a da država to ne zna. To je oko 21% cele privrede. Za toliko privreda Srbije šteti i za toliko jednostavno unosi nered na tržište kapitala i osporava rad i zaustavlja rad onih drugih privrednih subjekata koji normalno rade. Zbog toga ovakav zakon treba prihvatiti i sve ove amandmane koji su u skladu sa tim „briše se“ i koji negoduju uopšte postojanje ovakvog zakona treba odbiti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, o kojim institucijama pričamo ako postupak privatizacije završavamo, čemu onda Agencije za privatizaciju?
Prvo, obavezali smo se da ćemo kao država završiti ovaj postupak, potpisali određene dokumente što se tiče EU. U izveštaju o napretku Srbije, znači za ovu godinu imamo kroz izveštaj i sva poglavlja našu obavezu da završimo postupak privatizacije.
I onda sada pričamo o izmenama i dopunama, znači koje se odnose na prestanak rada Agencije za privatizaciju sledeće godine i na te nadležnosti koje treba da završi i Ministarstvo privrede i onda sada govorimo o tome da neko gasi, odnosno uništava institucije.
Ne, postupak privatizacije se završava. I to je kraj.
Društvena imovina prestaje da postoji. Prema tome, ove izmene i dopune upravo govore o tome da svi poslovi koji se odnose na postupak privatizacije na tržište kapitala i na kontrolu izvršenja ugovorenih obaveza koje je agencija imala jednostavno mora Ministarstvo privrede da preuzme na sebe. I to je kraj postupka privatizacije koje traje poslednjih 20 i više godina. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, prvo da se zahvalimo što ovakav amandman je usvojen, a predlog je taj da se definiše tačko uloga Agencije za privatizaciju nakon gašenja, da ona praktično postaje agencija za rešavanje sporova. Očito je naša prošlost pokazala da su sporovi samo i ostali. S druge strane, interese države zastupaće Državno prvobranilaštvo tako da i ono što se odnosi i na zaposlene i na ljude, tačno se definiše.
Zahvaljujemo vam se na razumevanju što uopšte kada govorimo o amandmanima za izmene i dopune i završetak procesa privatizacije ste imali i dovoljno razumevanja da jednostavno sve stvari stavite na svoje mesto. Hvala puno.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, predlog ovog amandmana koji ste usvojili je suštinsko usklađivanje sa budžetom Republike Srbije, koji smo usvojili za 2016. godinu.
S obzirom da se Agencija gasi praktično 1. februara 2016. godine, sredstva koja su bila namenjena, sada se tačno preusmeravaju sa određenih pozicija novoj agenciji za rešavanje sporova i Ministarstvu privrede, shodno tome koliko u tom reciprocitetu koja treba da povuče. Samim tim, mi suštinski i finansijski, u stvari ovaj zakon uvodimo u tokove, na osnovu kojih vi možete da vršite implementaciju ovog zakona koji Skupština bude usvojila. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, pa energetska zajednica ne misli da je „Srbijagas“ propala firma. To je srce energetske stabilnosti Republike Srbije i zbog toga i traže restrukturiranje takvog javnog preduzeća po modelu svih modernih razvijenih evropskih država. I zbog toga je izvršeno restrukturiranje i podela nadležnosti u „Srbijagasu“, na proizvođački i distributivni deo.
Prema tome, 11% gasne mreže nalazi se u Srbiji koja finansira kompletno sve škole, sve bolnice, sve toplane. Subvencionisana cena gasa pokazuje da suštinski kompletna privreda zavisi i od „Srbijagasa“ i od NIS.
A kada pričamo o NIS-u, pa hajde da budemo iskreni, da budemo iskreni kada se prodavao NIS, da tada bilansi stanja i uspeha nisu realno prikazani. Da budemo iskreni da tada 71% vlasništva je prodat ruskom partneru, a da 29% je ostalo srpskom partneru.
I kada pričamo o tome ko su sve članovi upravnog odbora, nadzornog odbora, pa treba biti realan i podsetiti se 2011. godine na kraju godine je došlo do toga da je tadašnji ministar dolazio ovde da traži podršku Skupštine Srbije za 50 tačaka dnevnog reda sporazuma koji su vredeli 1,4 milijarde evra. Da u tadašnjoj toj grupi se nalazio i taj memorandum kada pričamo o dugovanjima „Srbijagasa“ prema NIS-u.
Prema tome, tada nije mogao ni budžet da se donese ranije dok nije gospođa Danica Drašković postala član Upravnog odbora NIS. Prema tome, jako puno ste učestvovali u ovom dugovanju. Memorandum ste tek uradili kada ste skupili sva dugovanja u 2011. godini.
Znači, čekali ste godine i godine da se nakupe da biste definisali koliko ste se zadužili i celu državu i budžet. Samo što ste tada u budžetu to prikazivali kao bankarske garancije pa nisu bile iskazane, a sada jednostavno kada dolazimo na to da se pravi planski budžet, kad MMF imate sporazum sa njima, oni traže da se to decidno definiše u parama.
Prema tome, ovo je jedini način da se tačno zna koliki je dug, kada pričamo, i naplata duga „Srbija gasa“ prema NIS-u. Prema tome, ovo je jedni način da budete iskreni i prema građanima Srbije, ali i prema međunarodnim institucijama finansijskim, da kažete koliki je dug „Srbijagasa“ prema ruskom partneru. I to ne treba kriti kao što ste vi krili, i vodili ih vanbilansno, nego jednostavno treba prikazati.
S obzirom da zaista u prethodne tri godine smo imali problem sa budžetom i u toj celoj konsolidaciji, dobra je stvar što jednostavno naš ruski partner nije tražio da se to odmah iskaže i na to treba da budete ponosi zato što bi to urušilo kompletnu finansijsku konsolidaciju i isplatu i penzija, i plata. I treba biti iskren prema građanima Srbije, a ne govoriti neke priče da će sada doći do velikog kolapsa da to jednostavno ne zavisi od nas nego zavisi od SNS.
Pa nismo mi prodali NIS. Nismo mi učestvovali u pravljenju tih dugova do 2011. godine nego vi. Da li je bila leva ili desna Demokratska stranka, više nije ni bitno. Bitno je da danas imamo ovoliko dugovanje. I budite realni i iskreni, a nemojte sa jeftinim političkim pamfletima ovde da izlazite i da plašite narod. Zbog toga ovaj amandman ne treba prihvatiti. Treba biti krajnje realan. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, pa Srbija je zemlja velikih potencijala, ali i mnogih propuštenih šansi, sa bogatom, plodnom zemljom, da jednostavno bude zemlja sa bogatim ljudima.
Od 2012. godine, praktično se vodi bitka za to, da imamo bogate ljude na poljoprivrednim zemljištima. Sve ono što je devastirano u proteklim decenijama, da pokuša da se zaustavi u totalni sunovrat, i na određeni način revitalizuje i pokrene kroz određene privredne aktivnosti.
Zašto to govorim? Možda, gospođo ministarka, niste znali da od 2005. godine je usvojena bila tadašnja strategija razvoja poljoprivrede koja je podrazumevala model ubrzane privatizacije, zbog toga što poljoprivredna zemljišta tada koje se nalazilo u javnoj svojini nije bilo dozvoljeno da se proda, ali su se ubrzano prodavali preko Agencije za privatizaciju kompletni agrokombinati. Čuli smo koliki je broj agrokombinata samo u Vojvodini prodat, s tim što zemljište se nikada u knjigama bilansa nije vodilo. Vodili su se samo objekti.
S druge strane, nije se znao ni kapital tih kompanija u potpunosti, zbog toga što zemljište uopšte nije bilo predmet procene kapitala takvih kompanija.
Tako da, sa jedne strane imali ste zabranu prodaje zemljišta, s druge strane imali ste ubrzanu privatizaciju poljoprivrednih kombinata. Sa treće strane, imali ste ubrzanu kupovinu, odnosno tendersku prodaju te zemlje, pogotovo u AP Vojvodini i kada su se prodavali hektari od 300 do 500 evra, a danas vrede od sedam do 15 hiljada evra, čak na tržištu kapitala po hektaru.
Zašto ovo govorimo? Zato što je rezultat svega toga da Srbija godišnje gubi sto miliona evra zbog toga što u zakupu ima svega 30% državnog zemljišta. Znači, 70% državnog zemljišta neko drugi obrađuje, država nema pojma ko se nalazi na tom zemljištu i ne prihoduje to, i normalno je da oni uzurpatori koji imaju interes da koriste državne resurse za nula dinara sigurno da neće biti blagonakloni ovakvom zakonu koji predlažete ovde u Skupštini.
Zakon je ušao u skupštinsku proceduru 5. novembra. Od 5. novembra nekoliko debata se vodilo po pitanju ovog zakonskog predloga. Forum za energetsku politiku Srbije je čak imao prilike da zajedno sa proizvođačima i različitim udruženjima razgovara i na temu kako iskoristiti poljoprivredno zemljište koje se ne obrađuje, odnosno koje nije predmet uopšte niti zakupa, niti eksploatacije za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Ono što će biti interesantno, dato je i kroz određene amandmane, mislim da su vrlo prihvatljivi, ali ono što cela Srbija treba da zna, da 3,2 miliona hektara se obrađuje u Republici Srbiji, 1,6 miliona hektara je u Vojvodini. Znači, ona druga polovina pripada ostaloj teritoriji Srbije. Prema tome, ovaj zakon treba da važi za celu teritoriju Republike Srbije.
Ono što je važno reći, da 800 hiljada hektara se ne obrađuje. U tih 800 hiljada hektara postoje određeni kapaciteti, potencijali koji mogu da se koriste za energetske svrhe. Zbog čega? Zato što u tih 800 hiljada hektara neki stručnjaci su izvršili određena istraživanja, pa kažu – da može da se proizvede 320 miliona litara biodizela, plus 380 miliona kilograma stočne hrane.
Ono što je bitno još reći, da Srbija gubi na ovaj način ne obrađujući tih 800 hiljada hektara loše zemlje koju niko neće, 200 megavata električne energije i toplotne energije. Znači, mi gubimo praktično toplifikaciju Srbije za dva miliona stanovnika ne korišćenjem 800 hiljada hektara zemljišta.
Zbog toga postoji amandman koji je gospodin Marijan Rističević predložio, to je da se tako devastirano zemljište i ono čak koje niko nije u prethodne tri godine obrađivao i ova Srbija spaljuje sedam miliona kubnih metara slame, da u zakup za nula dinara onim poljoprivrednim gazdinstvima, onim proizvođačima koji žele zaista da se bave biomasom, jer to je jedan od načina kojima poljoprivrednim proizvođačima, pored primarne proizvodnje koji vrše u određenom segmentu ušteda energetskih mogu imati šansu da kroz proizvodnju biomase jednostavno imaju dodatne prihode, ali i pokrenu samim tim i razviju sektor obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost u Srbiji.
Vi ste imali prilike kao ministarka i da u Republici Baden Virtenberg, kada ste bili u poseti, čujete koliko energetskih sela za samo sedam godina je izgrađeno, početo od jednog, a danas postoje 70 energetskih sela upravo na temu proizvodnje biomase.
Ono što je važno reći da ovim zakonom se pre svega na određeni način uvodi red u zemljišnu politiku, da je mnogo prepreka koje je trebalo preći, da proces restitucije se završava ove godine, daje šansu da se jednostavno na određeni način definiše i katastar koji do sada jednostavno nije potpun bio kada su u pitanju poljoprivredne parcele, da se reguliše status poljoprivrednih proizvođača koji su se nalazili u ulozi uzurpatora u ovih 70% koji iznosi oko 580 hiljada hektara, da se strožija politika zavede kada su u pitanju lokalne samouprave i da na određeni način dajete mogućnost malim poljoprivrednim proizvođačima koji će moći da konkurišu za IPARD program, da preko dva hektara jednostavno kroz određeni zakup prikažu da imaju tolike parcele i onda budu u mogućnosti da apliciraju jednostavno za ta bespovratna sredstava. Ukoliko imaju manje parcele od dva hektara kao mali proizvođači, oni nisu u mogućnosti da apliciraju za ta sredstva.
Prema tome, time idete i kroz postupak implementacije SSP-a za poglavlje 2 kada su u pitanju uopšte poljoprivredno zemljište i zaštita kada je u pitanju kvalitet poljoprivrednog zemljišta. Idete u susret unapređenja samog poljoprivrednog sektora, ali idete i u susret razvoju energetike kada su u pitanju obnovljivi izvori energije.
Zbog toga smatramo da ovaj zakon ima tu jednu razvojnu investicionu komponentu i kada gledamo uopšte one koji se bune protiv toga onda je potpuno jasno ukoliko je privatizacija izvršeno od 2005. do 2011. godine na onaj način koji sam vam izložila, a to je zabranom otuđenja, odnosno zabranom opšte zakupa poljoprivrednog zemljišta, a kasnije prodajom poljoprivrednim proizvođačima, odnosno današnjim tajkunima, onda je jasno da nije bilo u interesu da se ovakvo stanje reši.
S obzirom da dajete ovakav predlog zakonski, potpuno je jasno da na transparentan način želite da rešite ovu oblast. Ali treba reći, i treba biti iskren, i treba pročitati kojih četiri kompanije, koja četiri vlasnika danas drže preko 100 hektara poljoprivrednog zemljišta u svom vlasništvu i treba reći da strani investitori drže svega 22 hiljade hektara zemlje.
Znači da četiri i po, skoro pet puta više drže domaći vlasnici. Ti vlasnici su „MK grup“ gospodina Miodraga Kostića, „Delta“ gospodina Miroslava Miškovića, „IM Matijević“ Petar Matijevića i „Irva investicije“ Đorđe Nicović. To su četiri vlasnika, praktično, zemlje koji drže u svom vlasništvu kroz određene kompanije ovo poljoprivredno zemljište.
Sigurno da je njima u interesu da kroz unapređenje i kroz određenu vrstu konkurencije koje će dobiti na ovom tržištu, unapređuju rad poljoprivrede i da ovo zemljište na određeni način kroz primenu novih agro-tehničkih mera pokrenu i nove proizvodne kapacitete, ali ne samo za primarnu proizvodnju nego i prerađivačke.
Potpuno je nejasno zašto se zamenjuju teze kada se govori o biznis planu i kada se govori o tome ko će zakupiti onaj deo od 70% koji je nezakupljen, poljoprivrednog zemljišta, ko će plaćati u budžet 100 miliona evra.
Plaća će novi zakupci, oni koji su ekonomski sposobni da otvore nove proizvodne kapacitete, kada govorimo o primarnoj proizvodnji. Samo oni koji su ekonomski sposobni, kupovina zemljišta a da se ništa ne radi na njoj, jednostavno nije ekonomski danas isplativa, pogotovo kada ćete imati i male proizvođače koji će se baviti sigurno proizvodnjom zdrave hrane, koja je inače na tržištu u zemljama EU uvek za 30% skuplja nego od onih koji se bave konvencijalnom proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda.
Prema tome, ono što danas donosi ovaj zakon, praktično donosi jedan novi zamajac u poljoprivredi, u ekonomiji, u prilivu stranih direktnih investicija i zbog toga ovaj zakon treba podržati. Hvala.