UČESTVUJU U RASPRAVI:

Veroljub Arsić, predsednik Odbora, SNS, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina

Dušan Nikezić, član Odbora, SSP, Stranka slobode i pravde, opozicija

Marija Obrenović, v.d. predsednika Državne revizorske institucije

TRANSKRIPT:

00:00:00 - Veroljub Arsić: 7. sedmica odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Na sedmici je prisustvovalo 11 članova ili zamenika članova odbora te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Na današnjoj sedmici, pored članova i zamenika članova odbora, prisustvovali su predstavnici Državne revizorske institucije: Mario Brenović, već razduženi predsednik, savetnik institucije Nevenka Bojanić, član saveta, Ljiljana Dimitrijević, član saveta, Mirjana Simović, član saveta, Maja Lakićević, sekretar institucije, Gordana Vzelac, ovlašćeni državni revizor, Vesna Pavleć, radno mesto za odnose sa javnošću. Pozdravljam sve prisutne. Za današnju sednicu predložio sam sledeći dnevni red.

00:00:39 - Veroljub Arsić: Prva i jedina tačka, razmatranje izveštaja o radu državne revizorske institucije za 2024. godinu, koji je podnela državna revizorska institucija 31. marta 2025. godine. Stavljam na glasanje predloženi dnevni red.

00:01:02 - Veroljub Arsić: Zaključujem glasanje. Za je glasalo 9, protiv nema, uzdržan 1, od ukupno 11, te konstatujem da je odbor većinom glasova utvrdio dnevni red. Prva tačka dnevnog reda razmatran je izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2024. godinu. Članom 43.

00:01:22 - Veroljub Arsić: Stav 1. tačka 1. članom 45. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji propisano je da Državna revizorska institucija podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o svom radu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

00:01:35 - Veroljub Arsić: Postupajući u skladu sa napred navedenim odredbama, Državna revizijska institucija je podnela Narodnoj skupštini izveštaj o radu za 2024. godinu, te molim vršioca dužnosti i predsednika institucije, gospodina Marija Obrenovića, da predstavi izveštaj o radu Državne revizijske institucije za 2024. godinu. Samo trenutak, izvolite.

00:01:58 - Marija Obrenović: Klede. Dobar dan svima, poštovani predsedniče odbora, narodni poslanici, članovi odbora. Pred vama je izveštaj o radu državne revizijske institucije za 2024. godinu, čim je podnet Narodnoj skupštini i državne institucije ispunjava svoju zakonsku obavezu, kao što je predsednik već i napomenuo. Izveštaj o radu.

00:02:18 - Marija Obrenović: Za prethodnu godinu su bukvalno sve aktivnosti koje je DRIS probio tokom 2024. godine. Sad možemo da kažemo da je program revizije za 2024. godinu u potpunosti ispunjen. Pre nego što pređemo na detaljniji pregled izveštaja, da posebno istaknemo efekat revizije.

00:02:38 - Marija Obrenović: Najznačajniji efekti po iznosima su evidentiranje imovine i obaveza od preko 902 milijarde dinara, kao i finansijski efekti u vidu ušteda i povećanja prihoda u iznosu od najmanje 569 miliona dinara. Drugi značajni efekti su izmena zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, čime je moguće nadobijanje tačnih podataka o obveznicima, što će u narednom periodu uticati na efikasniju naplatu. Donet je zakon o kulturnom nasleđu, koji omogućava produženje roka trajanja predkone zaštite, kao i pravilni popis rizika i plan inspektorskog nadzora u oblasti energetike, dok je vlada usvojila indeks kvaliteta vazduha. Pored toga, u više gradova su izrađeni lokalni programi kontrole i monitoringa kvaliteta vazduha. Tokom 2024. godine sprovedene su sledeće revizije.

00:03:29 - Marija Obrenović: Revizije finansijske izveštaja, revizije pravilnosti poslovanja, revizije finansijske izveštaja i pravilnosti poslovanja, odnosno kombinovane, revizije pravilnosti izvršavanja odnosa poslovanja, revizije sledstvene odnosa poslovanja. Takođe su sprovedeni i poslarevizorski izveštaji, kao i revizije odzivnih izveštaja. Tokom 2024. godine, državne revizijske institucije izdale su ukupno 606 revizijskih proizvoda. Od toga su 3039 izveštaji o revizijama sprovedenim u 2024.

00:03:59 - Marija Obrenović: Godini, odnosno 267 su posle revizije izveštaji i na osnovu predstavljenih sprovedenih revizija. Detaljnije je 58 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja, 90 izveštaja o pravilnosti poslovanja, kombinovano 7, 10, 7 kada govorimo o finansijskim i pravilnosti poslovanja, takođe kombinovano 33 pravilnosti ishodnosti poslovanja, 26 izveštaja o ishodnosti dve objedinjene revizije. Izveštaj 53 odazivnih izveštaja i kao što već sam vam pomenuo 267 poslova revizijskih izveštaja. Ukupno smo imali 316 subjekata revizije, kod finansijskih izveštaja to je bilo 55 subjekata, pravilnost poslovanja 90 subjekata, revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja 77 subjekata, revizija pravilnosti ishodnosti poslovanja 33 i revizija ishodnosti poslovanja 61 subjekat revizije.

00:05:05 - Marija Obrenović: Tokom 2024. godine izraženo je mišljenja na sve sprovedene revizije, kad pričamo o pozitivnim mišljenjima, kod finansijskih izveštaja bilo ih je 18, kod pravilnosti poslovanja 4. Modifikovana mišljenja, mišljenja sa rezervom kod finansijskih 92, odnosno 56 kod pravilnosti poslovanja, negativni 21, odnosno 16 kod pravilnosti poslovanja i uzdržavanje od mišljenja kod finansijskih 4, odnosno 1 kod pravilnosti poslovanja. Takođe, proveravali smo verodostojnost, odazivnih izveštaja, 53 je bilo ocenjeno kao verodostojan, dok je jedan bio ocenjen kao neverodostojan. Ocenjivali smo i preduzete mere, zadovoljajućih je bilo 245, kršenje obaveze dobrog poslovanja 17, teže kršenje obaveze dobrog poslovanja je bilo 5.

00:06:05 - Marija Obrenović: Ukupno utvrđene greške i nepravilnosti. Kod pripremnih radnji za sastavne finansijske izveštaje utvrđene su nepravilnosti u konsolidaciji od 73,9 milijardi dinara, od čega se 73,5 milijardi dinara odnosi na neizvršen popis imovine i obaveza i druge nepravilnosti pre sprovođenja popisa, dok se 534,1 milion dinara odnosi na neusaglašavanje potraživanja i obaveza. Najveći iznos grešaka pre sprovođenja pripremnih radnji za sastavne finansijske izveštaje je utvrđen u revizijama finansijskih izveštaja i to 63,6 milijardi dinara, 5,2 milijarde dinara grešaka utvrđeno u revizijama pravilnosti poslovanja, dok je 4,5 milijardi dinara utvrđeno u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja. Ukupan iznos u oblasti pravilnosti poslovanja iznosio je 120,02 milijarde dinara i to najveći iznos utvrđen u oblasti javnih nabavki u iznosu od 108,2 milijarde dinara. Kada govorimo o pogrešno iskazanim iskazivanjima u finansijskim izveštajima, u ukupnom iznosu od 314,25 milijardi dinara, pretežno se odnose na stavke u bilansu stanja u iznosu od 145,95 milijardi dinara.

00:07:21 - Marija Obrenović: Nepravilnosti i greške u funkcionalnom sistemu finansijskog upravljanja i kontrole nađene su kod oko 188 subjekata od ukupno 222 subjekta revizije, koji su bili dužni da uspostave sistem finansijskog upravljanja i kontrole. 52% subjekata nije na odgovarajući način uspostavilo internu reviziju. Sistemi internih kontrola ne pružaju razumno verovanje da će biti ostvareni ciljevi gore navedenih i krijanih sredstava. Uglavnom, u domenu da ne postoje ili su nepotpuni interna akta, nepozdana čuvanja i evidencija, pogrešna ekonomska klasifikacija, odnosno neusaglašenost internih podzakonskih akata sa aktima više pravne snage.

00:08:05 - Marija Obrenović: Ukupne greške prilikom pripreme i donošenja budžeta, odnosno finansijskog plana, kod subjekata u visini od 744,24 miliona dinara, utvrđene su u revizijama finansijskih izveštaja u visini od 728,9 miliona dinara i revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja u visini od 15,3 miliona dinara. Nakon ove zapažanje... Nalazi u vezi pripreme i donošenja vanjskog plana su sledeći: dva subjekta revizije planirala su prihod iz budžeta na pogrešnu ekonomsku klasifikaciju, ukupan iznos od 637,86 miliona dinara. Dva subjekta revizije nisu rasporedila sva preneta neotrošena sredstva u skladu sa članom 30 stav 1 zakona o budžetskom sistemu u iznosu od 82,54 miliona dinara. Ostale greške, prilike donošenja...

00:08:54 - Marija Obrenović: Finansijski planovi uključenosti kod 49 subjekata revizije u iznosu od 23 do 84 miliona dinara. Tokom 2024. godine, državna revizijska institucija revidirala je ukupno 4242,99 milijardi dinara ostvarenih prihoda i primanja, od navedenog iznosa 4185,56 milijardi dinara odnosi se na direktne i indirektne budžetske korisnike. Sredstva na svim nivoima u kojima je uložen u budžet Republike Srbije za 2023. godinu.

00:09:31 - Marija Obrenović: Od toga se 56,87 milijardi odnosi na revidirane prihode i primanja koja se odnose na javno preduzeće, privredno društvo i druga pravna lica koja su osnov direktna, odnosno interaktiv korisnih javnih sredstava, a 561,65 miliona dinara odnosi se na revidirane prihode političkih partija. U postupcima revizije u 2024. godini utvrđene su pogrešne iskazivanja prihoda i primanja u visini od 10,5 milijardi dinara, odnosno 0,25% od revidiranih prihoda i primanja, kao i nepravilnosti u iznosu od 267,73 miliona dinara, odnosno 0,06% revidiranih prihoda i primanja tokom 2023. godine.

00:10:22 - Marija Obrenović: Godine, redovno politika revidiranih prihoda i primanja... Kod pravilnosti u priliku izvršenja rashoda izvršene su 9,37 milijardi i utvrđene su nepravilnosti utvrđene u revizijama pravilnosti poslovanja u iznosu od 9,03 milijardi, dok su revizijama penalske izvršene i pravilnosti poslovanja utvrđene u visini 337,31 milion dinara. Kao glavne nepravilnosti, prilikom izvršenja rashoda izdataka, izdvojili bismo rashode izdataka koji su izvršeni na osnovu nevalidne računovodstvene dokumentacije u iznosu 4,5 milijardi, odnosno pravni osnov za izvršenje, odnosno nastanak rashoda izdataka u iznosu 2,8 milijardi, nije u skladu sa važećim zakonima ili drugim propisima, prednate su stresna bez provedenog javnog konkursa u iznosu 1,7 milijardi dinara, odnosno više su isplaćene plate, zarade, naknade zarade i ostali lični troškovi u odnosu... napropisane u iznosu od 135,92 miliona. Dalje možemo da istaknemo da su nepravilno zaključeni ugovori u iznosu od 91,03 miliona dinara i ostale nepravilnosti u iznosu od 427,98 miliona dinara.

00:11:42 - Marija Obrenović: Kada kažem o javnim nabavkama, iznos nepravilnosti je u visini od 108,22 milijarde dinara. U 30 revizija pravilnosti poslovanja u visini od 107,8 milijardi, u revizijama finansijskih izveštaja i na pravilnosti poslovanja u visini od 390,8 miliona dinara i u revizijama finansijskih izveštaja u visini od 2,45 miliona dinara. Detaljno je utvrđeno na pravilnosti javnog rabotka, pretražuju odnose na izvršene su rashode i izdaci u ukupnom iznosu od 47 milijardi dinara kod 58 subjekata, a da nije prethodno sproveden postupak javne nabavke dobara, usluga ili radova, iako nisu postojali razlozi za izvršenje od primene zakona o javnim nabavkama.

00:12:26 - Marija Obrenović: Kod jednog subjekta revizije je određen kraći rok za podnošenje ponuda od zakonski propisanog, a da nije pružio valjane dokaze o razlozima opravdane hitnosti, petra viđenih postupaka javnih nabavki u ukupnoj procenjenoj i ugovornoj vrednosti od 27 za 14 milijardi dinara. Dalje, tehničke specifikacije nisu bile određene kod određenih subjekata, nisu bile određene okvirne ili količine dobara, radova i usluga u vrednosti od 14,8 milijardi dinara. Odnosno, konkursnom dokumentacijom određeni su uslovi za učešće u konkursu javne nabavke koji nisu bili u logičkoj vezi sa predmetom nabavke, nakon čega su sprovedeni poslovi javnih nabavki u ukupnoj vrednosti od 4,3 milijarde dinara kod 17 subjekata. Kao dalju nepravilnost možemo da navedemo da i kod određenih subjekata izabrani ponuđači nisu dostavili bankarsku garanciju za sigurnu ponudu i dobro izvršenje posla u vrednosti od 42 milijarde dinara. Takođe, pripremljenom i objavljenom konkursnom dokumentacijom nije jasno dat opis predmeta nabavke, odnosno konkursnom dokumentacijom nisu precizno određene tehničke karakteristike, specifikacije, kvalitet, količina, opis predmeta nabavke.

00:13:37 - Marija Obrenović: Nakon čurjega su sprovedeni poslupci javne nabavke u vrednosti od 1,69 milijardi dinara. Kod jednog subjekta utvrdili smo da kriterijume za izbor privrednog subjekta nisu odredili doopravljenje relevantnih dokaza koji su pripremljeni predmetu javne nabavke. Ukupna vrednost od 1,27 milijardi dinara. I oko dostavnih nepravilnosti možemo navesti da nisu dostavljeni propisani izveštaji, nije zaključen ugovor ili oporan sporazum ugovoru javne nabavke na izveštaju na skladu sa uslovima. itd.

00:14:09 - Marija Obrenović: To je utvrđeno kod 98 subjekata u ukupnom iznosu od 8,48 milijardi dinara. Iznos preuzetih obaveza iznad iznosa odobrene aproprijacije u ukupnoj visini od 850,9 miliona dinara, od čega 128,67 miliona dinara preuzetih obaveza utvrđenih u revizijama pravilnosti poslovanja, dok je 722,24 miliona dinara utvrđeno u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja. Kada govorimo o javnom dugu Republike Srbije, učešće duga opštine u njegovom državi, uključujući obaveze po osnovu restitucije u bruto domaćem proizvodu, na dan 31. decembra 2023.

00:14:52 - Marija Obrenović: Godine iznosi 52,3% bruto domaćeg proizvoda. Objavljeno strane Republičkog zavoda za statistiku 29. februar 2024. godine, što je bilo ispod nivoa od 60% BDP-a, određenog zakonodavnim sistemom i predstavlja smanjenje od 3,3% poena u odnosu na istu godinu prethodne godine na isti dan, odnosno 31.

00:15:15 - Marija Obrenović: Decembra 2022. godine. Dalje možemo da govorimo o nepravilnostima koje su evidentirane u pripremnim radnjama za sastavne finansijske izvršete u ukupnoj visini od 73 do 99 milijardi i utvrđene su u revizijama finansijske izvršete. 63,65 milijardi u revizijama pravilnosti poslovanja u visini 5,78 milijardi dinara, dok su u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, odnosno kombinovanim revizijama, utvrđene u visini od 4,56 milijardi dinara. Nepravilnosti kod pogonskog iskazivanja u stavkama ugljena putanja ukupno iznose 145,95 milijardi dinara.

00:16:04 - Marija Obrenović: Utvrđene su u revizijama finansijskih izveštaja u visini od 137 do 58 milijardi dinara, u revizijama pravilnosti poslovanja u visini od 3 do 77 milijardi dinara, dok su u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja utvrđene u visini od 4 do 8 milijardi dinara. Nepravilnosti ako stavke bilo sastanje u ukupnom izvrstu 1 do 29 milijardi dinara. Su utvrđene u revizijama pravilnosti poslovanja u visini od 1,25 milijardi dinara, dok su u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja utvrđene u visini od 40,13 miliona dinara. Kada govorimo o rezultatima poslovanja, pogrešna iskazivanja rezultata poslovanja u pomiljenju su od 39,88 milijardi dinara utvrđena su u revizijama finansijskih izveštaja, u visini od 39,8 milijardi dok su u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja utvrđena u visini od 78,08 miliona dinara. Greške veze rezultata poslovanja iznose u ukupno 39,25 i odnose se na manje iskazan rezultat poslovanja u finansijskim izveštajima u izvrstu 39,5 milijardi dinara u konsolidovanom izveštaju Republike Srbije kod tri subjekta revizije.

00:17:24 - Marija Obrenović: Više je iskazan rezultat poslovanja u finansijskom izveštaju u iznosu od 283,54 miliona dinara u završnom računu Republike Srbije kod dva subjekta revizije. Nepravilno je obračunat prikazan iznos odloženih poreskih obaveza ili odloženih poreskih rashoda u periodu... u iznosu od 31,48 miliona dinara kod jednog subjekta revizije. Dalje, nije pribavljena saglasnost vlade za oslobađanje od obaveza uplate dobiti u budžet Republike Srbije u iznosu od 19,8 miliona dinara. Višak prihoda i primanja, suficit, opredeljen je za prenos u narednu godinu u iznosu manjem za 10,5 miliona dinara kod četiri subjekta revizije.

00:18:06 - Marija Obrenović: Manjak prihoda i rashoda, odnosno primanja, deficit utvrđen u višem iznosu za 9,03 miliona dinara kod tri subjekta revizije. Od ostalih nepravilnosti utvrdili smo pogrešan rezultat poslovanja po izvorima finansiranja, viši prihod i primanja, suficit opredeljen za prenos u narednoj godini, u višem iznosu i tako dalje, u ukupnom iznosu od 12,08 miliona dinara. Na osnovu informacija iz procene rizika revizijskih oblasti koje su sproveli revizijske službe u 2024. godini, odobrenost pravilničkih tema za revizije pravilnosti i sredstava poslovanja.

00:18:47 - Marija Obrenović: Ukupno je bilo 33, doneto je 66 zaključaka, odnosno dato 424 preporuke za otklanjanje pravilnosti i nesredstvenosti. Kod revizije nesvesnog ishodnosti, bilo je 19, dato je 72 zaključaka, odnosno 400 preporuka za otklanjanje nesvesnog ishodnosti. Tokom 2024. godine, Državna revizorska institucija dala je ukupno 3736 preporuka. 545 preporuka je dato u revizijama Finansijske izveštaje, 915 preporuka je dato u revizijama Pravdivosti i poslovanja, 1452 preporuke su date u revizijama Finansijske izveštaje i Pravdivosti i poslovanja, 424 preporuke su date u revizijama Pravdivosti i Svese ishodnosti poslovanja i 400 preporuka je dato u revizijama Svese ishodnosti i poslovanja.

00:19:52 - Marija Obrenović: Najviše preporuka je dato u oblasti rashoda i izdataka, ukupno 846, odnosno 22,6%. Nakon javnih nabavki, najviše preporuka je dato u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole, data je 594 preporuka, odnosno 5,9%, i finansijskog upravljanja i kontrole 445 preporuka, odnosno 11,9%, gde je otkrivano najviše nepravilnosti. Takođe, Državna institucija tokom 2024.

00:20:22 - Marija Obrenović: Godine dala je odredjena skretanja pažnje. Revezije su pokazale da i dalje postoji niz pitanja o sistemu Finansijskog upravljanja i računovodstva, koje nisu adekvatno uređene postojećim propisima. Ukupno smo dali skretanje pažnje na propise koje nisu donete, pitanja koja nisu uređena poslednjim propisima, gde se zahteva usaglašenost propisa i drugih akata i drugih pitanja. Nedovoljno je uređen način evidentiranja nepokretnosti u strukturi Republike Srbije, kao i pravila za evidentiranje promena na imovini, što značajno utiče na potpunost pouzdanih finansijskih izveštaja države i ukazuje na potrebu uređenja ovih pitanja zakonom ili podzakonskim aktima. Skretanje pažnje odnosilo se na brojne neusaglašenosti propisa koji regulišu rad institucija i javnog sektora.

00:21:06 - Marija Obrenović: Uz provođenje revizije skrenuta je pažnja na brojne neusaglašenosti propisa koje utiču na pravnu sigurnost i ujednačenu primenu zakona. Neusaglašenosti su konstatovane i u regulisanju isplate poklona deci zaposlenih između posebnih kolektivnih ugovora i državnih organa i zaključka Vlade Republike Srbije, zatim u različitom definisanju statusa Srpske akademije nauka i umetnosti u zakonu o SANU, zakonu o nauci i istraživanju, kao i u nesaglasnosti statusa SANU sa zakonom o SANU u pogledu isplate nagrada. Skrenuta je pažnja na različita uređenja u oblasti popisa imovine, naknada, troškova i obračuna plata u više propisa, uključujući i zaključak Vlade koji je suprotan zakonu o platama državnih službenika i nameštenika. Pažnju su privukla i druga pitanja koja se odnose na sistematske slabosti u postupanju pojedinih subjekata u javnom sektoru.

00:21:55 - Marija Obrenović: Tako je ukazano na činjenicu da pojedine organe i institucije ne vode evidenciju određenih promena na imovini u skladu sa propisima, kao i na to da u završnom računu Republike Srbije ne evidentiraju sve promene na imovini i obavezama. Poslednje, deo skretanja pažnje odnosi se na dostatak propisa koji su regulisali određene važne oblasti uz sprovedenu reviziju. Posebno je skrenuta pažnja da je potrebno doneti zakon u kojem će se urediti zdravstveno osiguranje za cenu zaštite vojnih poslugarnika, kao i delokrug, nadležnost i organizacija fonda za socijalno osiguranje vojnih poslugarnika, a isto vreme razmotriti mogućnost da taj fond dobije i nadležnost tela za centralizovanu nabavku i za potrebe vojnih zdravstvenih ustanova. Takođe, iskrenuta je pažnja na potrebu donošenja akata kojima bi se precizno uredila evidencija i popis opreme hardware i software-a, locirane u državnom datacentru, posebno one namenjene za potrebne staze za rad, za pošaljivanje, boračke i socijalne pitanje.

00:22:52 - Marija Obrenović: Ukoliko budu bile potrebne dodatne informacije, možemo razmotriti kasnije. Takođe, tokom 2024. godine menjaju se i donose propisi za šta se tiče četvrtog zakona, zakona nakon kojeg ne koristimo javna dobra i zakon o registarima, zakon o kulturnom nasleđu, u kojem je bilo tri, kao i tri pravilnika. Takođe, dali smo preporuke za izmenu donošenja propisa, ukupno za izmenu sedam zakona, odnosno pet uredbi, šest pravilnika i ostalih po zakonskim aktima, ukupno dva. Kao najznačajnije, date su preporuke za izmenu dopunskog zakona, prvenstveno zakon o budućem sistemu, zakon o Srpskoj akademiji nauke i umetnosti, zakon o nauci i istraživanju, o socijalnoj zaštiti, planiranju i izgradnji.

00:23:47 - Marija Obrenović: Zaštite od buke i finansiranje lokalne samouprave. Tokom 2024. godine, država redovne institucije, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršen prekršaj, odnosno privredni prestup, odnosno krivično delo, podnela ukupno 307 prijava protiv 579 odgovornih lica. Od podnetih prijava, 246 odnose se na zaključke za pokretanje prekršajnog postupka protiv 1065 lica, 47 na prijave za privredni prestup protiv 288 odgovornih lica i 14 na krivične prijave protiv 26 lica.

00:24:26 - Marija Obrenović: Takođe, 15 informacija nadležemo tužilaštvima na dalje postupanje i ispitivanje kako bi se utvrdilo da li u radnjama odgovornih lica postoje elementi protivpravnih radnji koje imaju obeležje krivičnog dela. 59 informacija nadležemo pravosudnim organima, 6 informacija drugim državnim organima od kojih deo informacija ide i agenciji za sprovođenje, a od ostalih formacija dve ministarstva finansija, poreskoj upravi, jedno ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, inspektorijat za rad, ministarstvo državne uprave, lokalne samouprave, upravna inspekcija, ministarstvo građevine, saobraćajne infrastrukture, ministarstvo rudarstva i energetike. Kao što smo na početku napomenuli o efektima revizije, detaljni efekti revizije u 2024. godini.

00:25:13 - Marija Obrenović: 932 milijarde, evidentiranje imovina i obaveza. 196 miliona odnosi se na finansijski efekat revizije sveukupnosti u vidu ušteda i povećanja prihoda. 634,87 miliona dinara za unapređenje interhipoteka i usklađivanje sa propisima. 205,77 miliona dinara... Smanjenje rashoda je 167,56 miliona, odnosi se na povećanje prihoda.

00:25:46 - Marija Obrenović: Takođe, pored redovnih revizija koje su obuhvaćene programom revizije za 2024. godinu, izvršena je i analiza odazivnih izvršnih izveštaja, zatim donete dopune odazivnih izvršnih izveštaja i uputili smo upitnike od subjektata revizije kako bismo u potpunosti mogli da ocenimo efekat sprovođenja preporuka. Na osnovu sprovedene analize efekata 14. revizije sveza ishodnosti poslovanja može se zaključiti da su preporuke institucije u značajnoj meri doprinele unapređenju upravljanja javnim sredstvima, efikasnijem sprovođenju javnih politika i unapređenju kvaliteta usluga za građane. Finansijski efekat se utvrđuje direktnim uticajem preporuka na racionalno trošenje javnih sredstava i povećanje javnih prihoda, ukupne uštede i povećanje prihoda iznose najmanje 196 miliona dinara, pri čemu je posebno potrebno istaći povećanje prihoda od naknada u nacionalnim parkovima i uštede za građane kroz smanjenje troškova grejanja.

00:26:36 - Marija Obrenović: Ove rezultate upotvrđuju da preporuke revizije mogu imati direktan finansijski benefit na javni sektor i za krajnje korisnike. Isto vreme prođe... Preporuke dešavaju do značajnih promena u normativnom i strateškom okviru, izmene i donošenje zakona i podzakonskih akata u oblasti naknada za korišćenje javnih sredstava dobara, zaštite kulturnog nasleđa, energetike i kvaliteta vazduha, ukazuju na to da revizije mogu pokrenuti sistematske promene koje dugoročno doprinose boljoj regulaciji i efikasnom upravljanju javnim resursima. Vidljivi su i značajni organizacioni i funkcionalni efekti u unapređenju informacionih sistema, jačanju kontrole na korišćenju zaštićenih prirodnih dobara, bolja zaštita potočara, proces unapređenja sistema reklamacije i jačanje lokalnih kapaciteta u oblasti rešavanja problema napuštenih životinja pokazuju da preporuke revizije doprinose i jačanju institucionalnih kapaciteta i boljem pružanju javnih usluga. Zaključno, sprovedene revizije i merenje njihovih efekata, potvrđuju da revizija u svetlu odnosa poslovanja predstavlja snažan instrument za unapređenje rada javnog sektora, doprinosi finansijskoj disciplini, jačanju odgovornosti i povećanju kvaliteta života građana.

00:27:44 - Marija Obrenović: Osobni efekti posvećuju dalji razvoj ove vrste revizija kao alata za ostvarivanje bolje uprave i odgovornije javne politike. Reč je o radu saveta kao najvišem organu državne revizijske institucije. Tokom 2024. godine saveti su održali 23 sednice. Između ostalog, donet je odlog u usvajanju akcijskog plana za sprovođenje strateškog plana državne revizijske institucije za period od 2024.

00:28:16 - Marija Obrenović: Do 28. godine. Donete godišnje izveštaje o radu institucije za 23. godinu, izveštaje o izvršenom popisu i finansijskim izvršenjima za 23. godinu, kao i program revizije za 25.

00:28:27 - Marija Obrenović: Godinu. Državna revizijska institucija, trenutno broj 334 zaposlena, odnosno u 2024. godini, kada je bilo pet članova saveta, 225 zaposlenih u revizijskim službama, 33 zaposlena u pratećim službama i jedan interni revizor. 7.24. godine je savet doneo program za tekuću godinu, kao što su to učinili prethodno.

00:28:56 - Marija Obrenović: 20. decembra 2024. godine. Takođe, možemo istaći intenzivnu saradnju sa međunarodnim institucijama, učestvovala u sednicama Narodne, takođe, 24. godine, institucija učestvovala i u sednicama Narodne republike Srbije, kao i sednica odbora za finansije, republički budžet i kontrolu utrošenja javnih sredstava, na kojem...

00:29:34 - Marija Obrenović: O radu države i redovne institucije za 23. godinu, tvrdi predlog zaključka koji je dostavljen Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Posledice Narodne skupštine Republike Srbije ostvarene su tokom prvog vanrednog zasedanja. U 14. sazivu, u danu na glasanje 31.

00:29:50 - Marija Obrenović: Izveštaju o radu države i relevantnih institucija za 2022. godinu i izveštaju o radu za 2023. godinu. Kao što sam malo pomenula, međunarodna sredstva su bila vrlo intenzivna i uspešna u jačanju kapaciteta i primeni međunarodnih standarda revizije. Što se tiče institucije, ona je punopravna članica INTOSAI, EUROSAI i mreže.

00:30:16 - Marija Obrenović: Vrhovnih rezistivnih institucija država kandidata za članstvo u EU, u okviru kojih je aktivno učestvovalo u 22 aktivnosti tokom prethodne godine, a dodatno i u 17 aktivnosti bilateralne i multilateralne saradnje. Posebno su značajni nastupi institucije u okviru interesantnih inicijativa, kao što su klimatski skener, picture-like besa, kao i učešće na UN-IntoSci Simposiumu na temu klimatskih mera. Takođe su to stvarno značajna učešća u EU-Sci aktivnostima na Kongresu EU-Sci, preko učešća u radnim grupama za informativno zajedništvo životne sredine, reviziju opština do izuzetno zapaženih prezentacija na međunarodnim sastancima i radionicama. Posebno moramo da istaknemo i da se pohvalimo da se državna institucija ocenjuje najvišom ocenom u regionu u okviru SIGMA procene javne uprave, 91 od 100 poena u oblasti eksterne revizije, što je najviše od svih indikatora u Srbiji.

00:31:10 - Marija Obrenović: Posebno je pohvaljeno ispunjenje međunarodnih standarda, transparentnosti rada i uticaja izveštaja na javne politike. Takođe, u okviru bilateralne saradnje, osnovno su označeni kontakti i zajedničke aktivnosti sa vrhovnim i redovnim institucijama Severne Makedonije, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Crne Gore. Postupno pažnju zaslužuje paralelna revizija koju smo sprovodili sa zemljama u regionu, međunarodne konferencije i razmene iskustava na temu rodne ravnopravnosti, pravnosti političkih partija i veštačke inteligencije. Na kraju, radne institucije prepoznat okvir indeksa otvorenosti budžeta za 2023. godinu, gde je doprinos državnih institucija ocenjen kao najznačajniji faktor transparentnosti sa temom budžetskog nazora sa 83 od 100 bodova.

00:31:53 - Marija Obrenović: To je najviša ocena adekvatna. Hvala vam na pažnje. Zadoljatna pitanja, spojimo na raspolaganje.

00:32:06 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem, gospodine Obrenoviću. Otvaram raspravu, da li se neko javlja za reči? Kolega Nikezić, izvolite.

00:32:21 - Dušan Nikezić: Hvala. Zahvaljujem se na detaljnom izveštaju i zahvaljujem se naravno i na aktivnostima državne revizorske institucije u prethodnom periodu kao i do sada. Zaista nam je to bio jedan vrlo kvalitetan... način da dobijemo uvid u poslovanje i javnih preduzeća i državnih institucija u prethodnom periodu. Zaista nemamo primedbi na rad državne revizorske institucije kao i do sada, ali vaši izveštaji pokazuju da ima dosta primedbi i dalje na poslovanje subjekata revizije, pa smo i danas čuli da samo...

00:33:08 - Dušan Nikezić: 10% izveštaja je ocenjeno kao pozitivno, da su greške i nepravilnosti u 2024. godini bile veće od 3,5 milijarde evra, što je i dalje veoma zabrinjavajući podatak. Ali ono što najviše zabrinjava je da je jedan od najvećih uzročnika problema postupak javnih nabavki. To je ono o čemu Stranka slobode i pravde priča. Bukvalno na svakom odboru za finansije, da su javne nabavke jedan od najvećih problema Srbije, da su one izvor korupcije.

00:33:50 - Dušan Nikezić: Vi ste primetili isto ono čemu mi govorimo, a to je da je najveći problem kod javnih nabavki što se ne sprovode. Znači, vi ste ustanovili u 105 subjekata greške i nepravilnosti u javnim nabavkama vredne 108 milijardi dinara. Znači, u proseku više od milijardu dinara po subjektu koji ste posmatrali. I opet je najveći problem što se javne nabavke ne sprovode u postupcima pod kojima bi po zakonu morale da se sprovode.

00:34:27 - Dušan Nikezić: Sličan izveštaj je dala i Evropska komisija koja je evidentirala da od 7,3 milijarde evra ugovorenih poslova u 2023. godini, javne nabavke nisu primenjivane kod postupaka vrednih 7,1 milijardu evra. I to je problem koji eskalira u Srbiji. Mi nemamo ni jedan veliki infrastrukturni projekat kome je izvođač izabran.

00:35:04 - Dušan Nikezić: Kroz postupak javnih nabavki, bukvalno ne jedan. To su postupci koji su vredni desetine milijardi evra i tu se stvara ogroman prostor za korupciju i to je nešto na čemu vas molim da se i vi više angažujete u narednom periodu, imajući u vidu autoritet institucije. Vi kada pogledate koliki je iznos problema sa kojim se suočavamo, znači 105 subjekata, 108 milijardi dinara utvrđenih na pravilnosti, a znamo da za to ili niko nije odgovarao ili nisu pokrenuti postupci. To nije na vama, ali ono što je apel prema vama je i da vi utičete više na javnost i na nadležne institucije da pokreću postupke u onim subjektima za koje ste vi utvrdili da postoje nepravilnosti u sprovođenju postupaka javnih nabavki, naravno i za druge nepravilnosti, ali ovo je rak rana našeg finansijskog sistema i nešto što se sistemski zloupotrebljava i ne sprovodi i dovodi do ogromnog prostora za korupciju.

00:36:23 - Dušan Nikezić: Evo, toliko za sad. Hvala vam.

00:36:33 - Veroljub Arsić: Da li se još neko javlja za reč? Ako se niko više ne javlja za reč, zaključujem raspravu. Prolazimo na glasanje. Predlažem da odbor usvoji izveštaje sa predlogom zaključka koji upućujemo Narodnoj skupštini, koji glasi: Narodna skupština ocenjuje da je Državna revizorska institucija u svom izveštaju o radu za 2024.

00:37:23 - Veroljub Arsić: Godinu celovito predstavila aktivnost Državne revizorske institucije u izveštavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti koje ima prilikom sprovođenja revizije javnih sestava u Republici Srbiji, te da su na osnovu preporuka Državne revizorske institucije ostvarene značajne uštede u cilju smanjenja rashoda i povećanja prihoda kao i svrsti ishodnijeg raspolaganja javnim sredstvima. Polazeći od nalaza Državne revizorske institucije da kod velikog broja revizivnih korisnika javnih sestava nije uspostavljen sistem interne kontrole, kao i svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, kao i postizanje drugih ciljeva u skladu sa propisima, Narodna skupština konstatuje da je neophodno da vlada, u skladu sa odgovornicima za izvršavanje zakona, obezbedi doslovno sprovođenje zakona u budžetskom sistemu, u delu koji se odnosi na obavezu uspostavljanja adekvatnog sistema finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenja interne revizije kod korisnika javnih sestava. Polazeći od preporuka Državne revizorske institucije, sadržanih u izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2024. godinu, Narodna skupština preporučuje vladi da preduzme mere i svoje nadležnosti kako bi se kod korisnika javnih sestava otklonile utvrđene nepravilnosti u oblastima finansijskog izveštavanja, pravilnosti i svrste shodnosti poslovanja, te da predloži, odnosno donese posebne potrebne propise i druge akte na koje je u izveštaju posebno ukazano.

00:38:51 - Veroljub Arsić: Stavljam na glasanje ovaj predlog zaključka. Zaključeno glasanje. Za je 11, protiv nema, održanih nema, te konstatujem da je odbor jednoglasno prihvatio izveštaj sa predlogom zaključka. Takođe je predložen odboru i Narodnoj skupštini predlog da se predloženi zaključak povodom razmatranja izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2024. godinu razmatra po hitnom postupku u skladu sa članom 167 poslovnika Narodne skupštine.

00:39:44 - Veroljub Arsić: Zaključujem glasanje. Za je glasalo 11, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da predlog zaključka povodom razmatranja izveštaja rada državne revizorske institucije za 2024. godinu razmatra po hitnom postupku u skladu sa članom 167 poslovnika Narodne skupštine. Izvestilac odbora i predstavnik predlagača na sednici Narodne skupštine biće narodni poslanik Verlje Barsić, predsednik odbora. Ovde smo ispratili dnevni red, zahvaljujemo se svima na uspešnom radu i zaključujem sednicu.

Snimak sednice