1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

Datum sednice: 12.09.2025.

Trajanje sednice: približno 1 sat 42 minuta i 38 sekundi (00:00:01–01:42:39)

Tema / naziv tačaka dnevnog reda (prema toku sednice):

Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2024. godinu

Saglasnost na izmene i dopune finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2025. godinu

Saglasnost na finansijski plan Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu (usklađivanje sa budžetom)

Saglasnost na prvu izmenu finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu

Saglasnost na drugu izmenu finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu

Saglasnost na pravilnik o izmenama i dopunama sistematizacije u stručnim službama Fiskalnog saveta

Predsedavajući: Veroljub Arsić (predsednik Odbora)

Broj prisutnih poslanika: 13 (kvorum potvrđen na početku sednice)

Učesnici van poslanika:

Komisija za hartije od vrednosti: Marko Janković (predsednik) i saradnici (u uvodu se pominje i Biljana Agovska)

Komisija za kontrolu državne pomoći: Dragica Jorgović (predsednica)

Fiskalni savet: Blagoje Paunović (predsednik)

Ko je kolko govorio (procena urađena prema pravilu 95 reči = 1 minut, na osnovu celog transkripta):

Poslanici vladajuće većine: približno 21% ukupnog vremena (u transkriptu je eksplicitno označen samo Veroljub Arsić)

Poslanici opozicije: približno 21% (Dušan Nikezić, Peđa Mitrović, Miroslav Aleksić)

Gosti/institucije: približno 51% (Komisija za hartije od vrednosti, Komisija za kontrolu državne pomoći, Fiskalni savet)

Napomena: približno 7% otpada na poslanike čiji stranački/statusni podaci nisu navedeni u dostavljenom materijalu (npr. Branko Pavlović, Svetlana Milijić, Nikola Radosavljević).

Ukratko sa sednice: Najviše vremena je otišlo na izlaganje i odbranu godišnjeg izveštaja Komisije za hartije od vrednosti i na polemiku o njenim kapacitetima, zaštiti građana od prevarnih investicionih šema, kao i o planiranoj donaciji Beogradskoj berzi i preseljenju Komisije u objekat u Prokopu (što je opozicija koristila za širu kritiku javnih poslova). U drugom delu sednice raspravljalo se o finansijskom planu Komisije za kontrolu državne pomoći: opozicija je problematizovala svrsishodnost i rezultate sistema subvencija stranim investitorima, dok su predsedavajući i deo poslanika branili formalnu nadležnost Komisije (konkurencija, a ne dodela pomoći). Sednica je završena saglasnošću na pravilnik Fiskalnog saveta, uz pokušaj opozicije da otvori šira makro pitanja, što predsedavajući nije dozvolio jer nije bilo na dnevnom redu.

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Veroljub Arsić (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)
Vodio sednicu i sproveo glasanja, predložio spajanje pretresa (tačke 1–2 i 3–5) i upravljao raspravom često proceduralno. U polemici je ulazio u političke replike, osporavao opozicione navode (posebno o Prokopu, subvencijama i odgovornosti za gubitak radnih mesta u ranijem periodu) i insistirao da se govori u okviru tačaka dnevnog reda, uz prekidanje i opomene kada oceni da se odlazi „van teme“.

Marko Janković (predsednik Komisije za hartije od vrednosti, gost)
Izložio finansijske rezultate i aktivnosti Komisije (prihodi/rashodi, rad na nadzoru tržišta, digitalna imovina, fondovi, kvalitet revizije), kao i razloge za izmenu finansijskog plana (preseljenje, planirana podrška tržišnoj infrastrukturi). Na kritike opozicije odgovorio je priznavanjem ograničenih kadrovskih kapaciteta, uz tvrdnju da se kapaciteti jačaju i da je ključ i u finansijskoj edukaciji građana. Branio je ideju donacije Beogradskoj berzi kao „najčistijeg“ modela u odnosu na zajam (da se izbegne komercijalni odnos sa subjektom koji Komisija nadzire) i obrazložio preseljenje u Prokop kao dobijanje državnog prostora na trajno korišćenje, uz čekanje upotrebne dozvole i tvrdnju da ne bi ugrozio zaposlene.

Peđa Mitrović (Stranka slobode i pravde, opozicija)
U prvom delu je problematizovao administrativne kapacitete Komisije za hartije od vrednosti i tvrdio da slabosti omogućavaju širenje prevarnih platformi i nedovoljnu zaštitu građana. Posebno je apostrofirao slučaj „VistaRica“ kao primer sporne upotrebe poreskih pravila i tražio aktivniji odnos regulatora, uz političko adresiranje povezanosti pojedinih aktera (kako ih je on naveo) sa javnim funkcijama. U drugom delu sednice postavio je pitanje o jednom konkretnom slučaju moguće državne pomoći (dug za struju i odnos prema Telekomu) i polemisao sa predsedavajućim zbog političkih replika.

Dušan Nikezić (Stranka slobode i pravde, opozicija)
Otvorio je pitanja oko preseljenja Komisije za hartije od vrednosti u Prokop: tražio je ko je doneo odluku, pod kojim uslovima se koristi prostor i dovodio u pitanje bezbednost i finansijsku opravdanost, šireći raspravu na navodne koruptivne elemente tog posla. U delu o državnoj pomoći tražio je objašnjenje kako određeni visoki podsticaji po zaposlenom (koje je naveo kao primer) ne narušavaju konkurenciju domaćim proizvođačima. Na kraju sednice pokušao je da od predsednika Fiskalnog saveta dobije komentare o deficitu, inflaciji i obavezama države, ali mu predsedavajući nije dozvolio jer ta tema nije bila na dnevnom redu.

Miroslav Aleksić (Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, opozicija)
Oštro se usprotivio saglasnosti na finansijski plan i izmene Komisije za kontrolu državne pomoći, tvrdeći da je telo preskupo u odnosu na rezultate i da sistem subvencija stranim firmama proizvodi loše posledice (navodio primere firmi koje su dobile podsticaje, a potom smanjivale broj zaposlenih ili odlazile). Naglašavao je da se domaći privrednici, po njegovom stavu, nalaze u lošijem položaju i da se budžetsko planiranje menja prečesto. Predsedavajući mu je uzvratio kritikama da ne poznaje nadležnosti Komisije.

Dragica Jorgović (predsednica Komisije za kontrolu državne pomoći, gost)
Obrazložila usklađivanje i izmene finansijskog plana za 2025: navela smanjenja budžetskog okvira u odnosu na raniji plan, zahteve Ministarstva finansija za uštede i preraspodele (putovanja, usluge po ugovoru, zakup), kao i da to, po njenom stavu, neće ugroziti rad Komisije. Naglasila da Komisija ne dodeljuje državnu pomoć, već ocenjuje usklađenost i uticaj na konkurenciju; dotakla se i „de minimis“ pomoći (do 300.000 evra) i obaveza izveštavanja. Navela je da je u toku popunjavanje kadrovskih kapaciteta (kroz konkurse), uz tvrdnju da je saglasnost nadležnih organa za zapošljavanje dobijena.

Branko Pavlović (narodni poslanik – status/poslanička grupa nije navedeno u dostavljenom materijalu)
Postavio fokusirano pitanje zašto Komisija za hartije od vrednosti razmatra donaciju Beogradskoj berzi, a ne zajam (argumentovao da bi zajam bio prihvatljiviji i manje sporan). U raspravi o državnoj pomoći skrenuo je pažnju da se na ovoj tački govori o unutrašnjem finansijskom poslovanju Komisije, ali je izneo i širu ocenu rizika oslanjanja na strane investicije (uz napomenu da je to „druga tema“) i pitao da li budžetska smanjenja mogu uticati na kapacitete Komisije za kontrolu državne pomoći.

Nikola Radosavljević (narodni poslanik – status/poslanička grupa nije navedeno u dostavljenom materijalu)
Uključio se u polemiku tvrdeći da opozicija meša nadležnosti Komisije za kontrolu državne pomoći i uzvratio političkim optužbama prema jednom opozicionom poslaniku (primer korišćenja subvencija), bez ulaska u detalje finansijskih dokumenata.

Svetlana Milijić (narodna poslanica – status/poslanička grupa nije navedeno u dostavljenom materijalu)
Branila je smisao kontrole državne pomoći i polemisala sa opozicijom da „unižava“ institucije; otvorila pitanje o jednoj novijoj meri pomoći (kako je opisala), tražeći pojašnjenje kada i kako Komisija ulazi u kontrolu/izveštavanje.

Blagoje Paunović (predsednik Fiskalnog saveta, gost)
Kratko obrazložio predlog pravilnika: uvođenje razuđenijih zvanja (mlađi savetnik, savetnik, viši savetnik) i usklađivanje kompetencija sa važećim pravilima, uz naglasak da se ukupan broj zaposlenih ne menja i da je cilj lakši razvoj karijere i jasniji okvir kompetencija.

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je utvrdio dnevni red (glasanje: 11 za, 1 protiv, od ukupno 13) i usvojio predlog o spajanju pretresa (glasanje: 10 za, 2 protiv, od ukupno 13).

Odbor je usvojio zaključak kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2024. godinu (glasanje: 10 za, 3 protiv, 1 uzdržan).

Odbor je utvrdio predlog odluke da Narodna skupština da saglasnost na izmene i dopune finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2025. godinu (glasanje: 10 za, 3 protiv, 1 uzdržan).

Odbor je dao saglasnost na usklađeni finansijski plan Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu (glasanje: 11 za, 2 protiv, od ukupno 13), a zatim i na prvu i drugu izmenu finansijskog plana (većinom glasova; za drugu izmenu eksplicitno je navedeno 11 za, 2 protiv).

Odbor je dao saglasnost na pravilnik Fiskalnog saveta o izmenama i dopunama sistematizacije (glasanje: 11 za, 0 protiv, 0 uzdržanih, od ukupno 13).

Sednica je zaključena nakon iscrpljenog dnevnog reda.

U raspravi učestvuju:
- Veroljub Arsić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti
- Dragica Jorgović, predsednica Komisije za kontrolu državne pomoći
- Dušan Nikezić, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
- Peđa Mitrović, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
- Miroslav Aleksić, član Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
- Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog Saveta

00:00:01 - Veroljub Arsić: (pauza) Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram trid-trideset prvu sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Sednici prisustvuje trinaest članova i zamenika članova Odbora, te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. U današnjoj sednici pored članova i zamenika članova Odbora pristaju predstavnici Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković, predsednik Biljana Agovska, rukovodilac Službe za finansijsko poslovanje, predstavnici Komisije za kontrolu državne pomoći Dragica Jorgović, predsednik, predstavnici Fiskalnog saveta Blagoje Paunović, predsednik. Pozdravljam sve prisutne i prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. (pauza) Sačekaćemo samo da...

00:00:59 - Veroljub Arsić: (pauza) Saziv sa predloženim dnevnim redom ove sednice dostavljen je, dostavljen vam je mailom i unutra je u sistemu elektronskog parlamenta. Da li ima predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda? Ako nema, molim da se izjasnimo o predloženom dnevnom redu. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest protiv jedan, uzdržanih nema od ukupno trinaest, te konstatujem da je Odbor utvrdio, erm, dnevni red za današnju sednicu.

00:01:43 - Veroljub Arsić: Primili ste predlog za spajanje rasprave. Predložio sam da obavimo dva zajedna, zajednička jedinstvena pretresa, prvi o tačkama prve i druge i drugi o tačkama od treće do pete, s tim što ćemo se izjas-izjašnjavati o svakoj tački pojedinačno. Stavljam na glasanje ovaj predlog. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset protiv dvoje od ukupno trinaest, te konstatujem da je odbor većinom glasova prihvatio predlog.

00:02:22 - Veroljub Arsić: Predlažem da pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu usvojimo zapisnik sa tridesete sednice Odbora. Dobili ste predlog ovog zapisnika. Da li ima primedbi na predlog zapisnika? (pauza) Ako nema, molim da se izjasnimo o zapisniku sa tridesete sednice Odbora. (pauza) Zaključujem glasanje.

00:02:56 - Veroljub Arsić: Za je glasalo devet, deset protiv jedan, uzdržanih nema, te konstatujem da je Odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa tridesete sednice Odbora. Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu. Prvi zajednički jedinstveni pretres, tačka prva i druga razmatranje godišnjeg izveštaja Komisije za hartije od vrednosti. Druga tačka utvrđivanje Predloga odluke o davanju saglasnosti na izmenu i dopunu finansijskog plana Komisije za hartiju od vrednosti za 2025. godinu koju je podnela Komisija za hartije od vrednosti.

00:03:25 - Veroljub Arsić: Članom tristo pedeset i stav prvi Zakona o tržištu kapitala propisano je da Komisija za hartije od vrednosti podnosi godišnji izveštaj Narodnoj skupštini u roku od šest meseci od završetka poslovne godine. Stavom šest istog člana propisano je da finansijski plan za narednu godinu Komisija za hartije od vrednosti donosi do tridesetog novembra tekuće godine i dostavlja ga Narodnoj skupštini na saglasnost. Saglasno navedenim odredbama zakona Komisija za hartije od vrednosti u zakonskom roku podnela Narodnoj skupštini godišnji izveštaj za 2024. godinu. U međuvremenu Komisija je dostavila Narodnoj skupštini i izmene i dopune finansijskog plana Komisije za 2025.

00:03:59 - Veroljub Arsić: godinu, na koji je Narodna skupština dala saglasnost na drugoj sednici drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2024. godini, određeno 27. novembra 2024. godine. Molim predstavnika Komisije za hartije od vrednosti da uzme reč.

00:04:15 - Veroljub Arsić: (pauza) Izvolite.

00:04:18 - Marko Janković: Uvaženi predsedniče Odbora, dame i gospodo narodni poslanici. Još jednom je zadovoljstvo da pred vama možemo da podiskutujemo o Godišnjem izveštaju o radu Komisije za hartije od vrednosti, kao i da se pozabavimo samim finansijskim planom Komisije za hartije od vrednosti i pokušaću da u svom izlaganju dam jedan kratak pregled svega onoga što se dešavalo u 2024. godini i da vas izvestim o svemu onome što je Komisija za hartije od vre-od vrednosti uradila u dosadašnjem toku 2025. kao i da vam dam nekoliko informacija za neke planove koje imamo u narednom periodu. Počeću od, aj kažemo, finansijskih pokazatelja rada Komisije u 2024.

00:04:57 - Marko Janković: godini. Dakle, Komisija je u potpunosti svoj rad finansirala iz sopstvenih sredstava, dakle iz naknada koje je Komisija naplaćuje u skladu sa Pravilnikom o tarifi. I, erm, mogu slobodno da kažem da je finansijski rezultat 2024. godine bio, erm, jako dobar kada je Komisija za hartije od vrednosti u pitanju, dakle ostvaren je ukupan prihod u iznosu od sto osamdeset i pet zarez šest miliona dinara. To je nekih dvadeset i tri zarez četiri posto više od prihoda koji su ostvareni u 2023.

00:05:30 - Marko Janković: godini. Ti realizovani prihodi su u isto vreme i nekih osam zarez sedamdeset i osam posto (kašalj) veći od planiranih prihoda u skladu sa usvojenim Finansijskim planom Komisije za (kašalj) 2024. godinu.I dakle, ti prihodi su dominantno porasli, eh zahvaljujući hajde da kažemo većoj aktivnosti našeg sektora za hartije od vrednosti. Eh, oni su imali nekih 15 zarez 75 posto više eh prihoda od planiranih i sektora za poslove kontrole kvaliteta rada društava (kašalj) za reviziju i samostalnih revizora. Taj sektor je imao nekih 12 zarez 95 posto više e, pla-, eh, prihoda više od planiranog iznosa.

00:06:14 - Marko Janković: Mogu samo da kažem da smo izmenama našeg pravilnika o tarifi, u kome smo do-dozvolili, hajde da kažemo, i malo drugačiju dinamiku naplate svih obveznika ovaj tog pravilnika. Dakle, dali smo im mogućnost plaćanja naknada u ratama, što je, čini mi se, doprinelo i boljoj dinamici naplate u prethodnom periodu. I ono što je najvažnije, dakle, ostvareni prihodi su u potpunosti pokrili sve rashode Komisije. Ti rashodi su u 2024. godini iznosili 142 zarez sedam miliona dinara.

00:06:48 - Marko Janković: Bili su nekih 18 zarez 14 posto veći u odnosu na rashode u 2023. ali istovremeno i šest zarez osamdeset i četiri posto manji od planiranih rashoda u 2024. godini. Dominantan izvor samih rashoda jesu plate zaposlenih u Komisiji za hartije od vrednosti. I ono što mogu da kažem je da smo i u toku 2024.

00:07:15 - Marko Janković: godine sva sredstva za zarade zaposlenih isplaćivali u skladu sa Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Komisija trenutno ima sistematizovana četrdeset i tri radna mesta i šesdeset izvršilaca, a na kraju 2024. godine u Komisiji za hartije od vrednosti ukupno je bilo zaposleno trideset i osam lica. Eh, na kraju 2023. eh, eh taj broj je bio trideset i šest.

00:07:42 - Marko Janković: Dakle, sve podatke o zaradama koji su isplaćeni u Komisiji, ovaj mi redovno dostavljamo u registar zaposlenih i objavljujemo ih i u našem informatoru o radu, koji je dostavljen Narodnoj skupštini. Eh, kada govorimo o nekim ostalim troškovima Komisije, kada govorimo o troškovima službenih putovanja, reprezentacije i nekim tekućim rashodima, oni su realizovani isključivo na nivou koji obezbe, koji obezbeđuje neko nesmetano odvijanje procesa rada u samoj Komisiji i na osnovu svih tih rezultata Komisija je 2024. godini ostvarila neto dobitak od četrdeset i dva zarez devet miliona dinara. Da vas podsetim, u 2023. taj dobitak je bio dvadeset i devet zarez šest miliona dinara.

00:08:29 - Marko Janković: To je nekih sto četrdeset i pet posto više od planiranog iznosa neto dobitka, a nekih četrdeset i pet zarez sedamnaest posto više u odnosu na dobitak koji je ostvaren u 2023. godini, i na naše finansijske izveštaje ovlašćeni licencirani revizor koji je angažovan u procesu izrade revizorskog izveštaja dao je mišljenje bez rezerve. Kada govorimo o, hajde da kažemo, svim operativnim aktivnostima Komisije, daću vam ovako jedan kratak pregled čisto kao ilustraciju svega onoga što se dešavalo u 2024. godini, ali neću previše ulaziti u samu faktografiju. Dakle, Komisija je održala dvadeset i šest sednica u toku 2024.

00:09:16 - Marko Janković: godine odobren je jedan prospekt sa javnom ponudom. Eh, to je bila Raiffeisen banka ADB Beograd koja je izdala svoju MREL obveznicu, dakle obveznicu za obezbeđivanje dodatne likvidnosti Raiffeisen banke u iznosu od šest milijardi dinara. Takođe, jedna od oblasti koje je za Komisiju izuzetno bitna oblast digitalne imovine. Imali smo čitav niz belih papira koji su odobreni u 2024. godini, od toga dva bela papira koja su eh, odobrena za izdavanje tokena u dinarima, tri bela papira za izdavanje tokena u evrima.

00:09:52 - Marko Janković: Takođe je odobren jedan dodatni beli papir za kompaniju koja je u prethodnom periodu već imala odobren beli papir. Eh, radi se o kompaniji Treasury. Eh, takođe, u eh, 2024. godini Komisija je odobrila dvanaest ponuda za preuzimanje akcionarskih društava. U 2023.

00:10:11 - Marko Janković: godini tih ponuda je bilo devet. Eh, u, dakle 2024. godini, od tih dvanaest ponuda za preuzimanje zaključeno je jedanaest postupaka. Ukupna vrednost preuzetih akcija iznosila je 1,8 milijardi dinara. U 2023.

00:10:27 - Marko Janković: godini taj iznos je bio šesto devet miliona dinara. Komisija takođe sprovodi intenzivnu (kašalj) dokumentarnu kontrolu rada (kašalj) javnih društava. Dakle, u 2024. godini dostavljeno nam je nekih četristo šesdeset i dva periodična izveštaja javnih društava. Eh, zatim imali smo šezdeset i četiri obaveštenja o značajnom učešću u kapitalu javnih društava.

00:10:53 - Marko Janković: Eh, imali smo hiljadu dvesta četrdeset i dve povremene informacije o radu javnih društava. Dakle, to prosto govori da javna društva, iako mi kao Komisija nismo zadovoljni brojem listiranih kompanija i kompanija koje smatramo javnim društvima, i dalje su eh, veoma aktivne, dakle one koje su ostale listirane na beogradskoj berzi. Kada gledamo ukupan broj investicionih društava, dakle, imamo četrnaest investicionih društava koja imaju dozvolu za rad. Od toga smo imali jedno proširenje dozvole za rad eh, investicionog društva u 2024. godini.

00:11:31 - Marko Janković: Takođe, kada gledamo registar kreditnih institucija koje imaju dozvolu za rad od strane Komisije za hartije od vrednosti, dakle devet kreditnih institucija ima tu dozvolu na kraju 2024. Dakle, izdali smo jednu novu licencu u toku te godine.Kada gledamo registar izdatih dozvola za rad društava za upravljanje investicionim fondovima, ukupno je bilo izdato jedanaest licenci za društva za upravljanje koji su na kraju 2024. godine imali trideset i pet osnovanih investicionih fondova, od toga dvadeset i sedam UCITS fondova i osam alternativnih investicionih fondova. Daću vam, ovaj, u nastavku svog izlaganja i podatke o trenutnom stanju, ovaj, u samom Registru. Dakle, u-- na kraju 2024.

00:12:24 - Marko Janković: godine imali smo šest depozitara u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala. Dakle, šest banaka je imalo dozvolu za obavljanje poslova depozitara. I ono što mogu da kažem jeste da u 2024. godini nismo davali nove dozvole za pružanje usluga koji su povezani sa digitalnim tokenima u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini. Ali ono što jesmo ovaj uradili jeste da smo izdali jednu takvu licencu u toku 2025.

00:12:53 - Marko Janković: godine. Posebno aktivan je bio naš sektor za kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju. Budući da, a pričali smo o tome i u prethodnom periodu, insistiramo na što verodostojnijem izveštavanju od strane javnih društava i veliku pažnju posmatramo upravo kvalitetu revizorskih izveštaja, dakle kvalitetu informacija koje se javnosti pružaju od strane javnih društava, odnosno društava od javnih i od javnog značaja. I ono što mogu da kažem jeste da u 2024. imamo izdatih šest hiljada šesto osam revizorskih izveštaja.

00:13:35 - Marko Janković: Dakle, u 2024. se rade revizije finansijskih izveštaja iz 2023. Ovaj, dakle, izdato je šest hiljada šesto osam revizorskih mišljenja u odnosu na šest hiljada sto osam koja su izdata godinu dana pre toga. Od toga hiljadu osam velikih društava je izradilo svoje finansijske izveštaje i revidiralo ih petsto sedam javnih društava, dakle društava koji su javna društva u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala. Imali smo pet hiljada devedeset tri revizije koje su urađene po drugim pravnim osnovama.

00:14:12 - Marko Janković: Ono što mogu da kažem jeste da vidimo stabilan i blag rast kvaliteta i u izradi samih finansijskih izveštaja. Dakle, od tih šest hiljada šest osam revizorskih izveštaja četiri hiljade sto trideset i tri su bila pozitivna, devet sto pedeset i dva pozitivna sa skretanjem pažnje, hiljadu dvesta sedamdeset i devet modifikovana, dvesta šest uzdržanih i svega trideset i dva negativna. Ono što vidimo jeste i da revizorske kuće poboljšavaju svoj nivo kvaliteta. Dakle, mi smo u 2024. godini uradili kontrolu rada dvadeset i sedam revizorskih kuća, uključujući tu i revizorske kuće iz grupe Velike četvorke, dakle revizorske kuće koje praktično imaju pravo da pružaju sve vrste usluga u-u-u oblasti revizije.

00:15:07 - Marko Janković: I kažem, vidimo jedno postepeno podizanje kvaliteta u toj oblasti. Naravno, to nije dovoljno. Mi nismo zadovoljni tim nivoom i svakako radimo intenzivno da poboljšamo taj nivo kvaliteta u nekom narednom periodu. Čisto, evo, i kao jedna od informacija, na nekoliko konferencija Svetske banke u regionu, recimo u Bukureštu, mi smo bili, hajde da kažemo, neko ko je označen kao jedna od institucija koja je u dobroj meri primenila kompletnu evropsku regulativu u oblasti revizije i praktično smo bili primer zemljama u regionu kako da urede svoj sistem kontrole kvaliteta rada revizorskih kuća. I početkom oktobra pod okriljem Svetske banke organizuje se edukacija naših kolega iz Ministarstva finansija Bosne i Hercegovine.

00:16:01 - Marko Janković: Dakle, praktično ćemo preneti svo akumulirano znanje na njih u nekoliko dana sa željom da prosto i zemlje regiona nešto nauče na, na našem primeru. Dostavljen vam je i predlog izmena i dopuna Finansijskog plana Komisije za ovu godinu. Ono što mogu da kažem jeste da, kada pogledate ove same pozicije, pričamo pre svega o nekom povećanju prihoda koji očekujemo. To je negde u skladu sa svime onim što smo realizovali u toku ove godine. Negde oslikava i ovaj rast koji smo imali u 2024.

00:16:40 - Marko Janković: godini u odnosu na 2023. godinu i u tom smislu pozicije koje se menjaju, dakle, raste ovaj prihod koji očekujemo po tim pozicijama u ukupnom iznosu od nekih četrnaest zarez pet miliona dinara. I kada gledamo ostale prihode, očekujemo neki rast po tim pozicijama od trinaest zapeta pet miliona dinara. U našem zahtevu za samu izmenu finansijskog plana dostavljen vam je-- dostavljene su vam jasne informacije koje pozicije troškova, odnosno rashoda su obuhvaćene. Uglavnom su to pozicije troškova koje se odnose na, hajde da kažemo, tri osnovne teme.

00:17:25 - Marko Janković: Prva je preseljenje Komisije za hartije od vrednosti. Kao što sam na posljednjoj sednici Odbora za finansije rekao, Komisija, ovaj, je, na sreću, dobila nove poslovne prostorije. Očekujemo preseljenje u te prostorije u nekom kratkom ili bliskom narednom periodu. Ono što je posljednja informacija koju mi imamo jeste da čekamo samo upotrebnu dozvolu predmetnog objekta i da se ovaj preselimo u nove prostorije. Dakle, imamo čitav niz pozicija koje su vezane za sam proces preseljenja i sve što je povezano sa njim.I imamo ovaj jednu meni izuzetno dragu poziciju u našem finansijskom planu.

00:18:05 - Marko Janković: Dakle, prvi put u istoriji Srpske komisije za hartije od vrednosti, a evo, ove godine ćemo proslaviti trideset i pet godina same Komisije. Imamo jednog zaposlenog u Komisiji koji odlazi na rad u međunarodnu organizaciju Komisije za hartije od vrednosti, ahm, koja se inače zove IOSCO. Dakle, prvi put radimo takozvani secondment jednog zaposlenog Komisije sa idejom da prosto, uhm, prikupimo što više znanja iz prakse koju druge komisije za hartije od vrednosti imaju u inostranstvu i da nam taj zaposleni po svom povratku u Komisiju nakon dve godine svog angažovanja ovaj u Madridu praktično ta znanja i prenese. Mogu slobodno da kažem da smo verovatno jedina, ovaj, zemlja regiona koja je uspela da se izbori, ovaj, za takvu poziciju, budući da se te pozicije uglavnom popunjavaju iz komisija za hartije od vrednosti najrazvijenijih svetskih zemalja. Ovaj, ali mogu slobodno da kažem da je to zahvaljujući kvalitetu samog zaposlenog u Komisiji koji je svojim ličnim kvalitetima zavredio, zavredio takav angažman.

00:19:15 - Marko Janković: Dakle, imamo određena-- određene obaveze prema tom zaposlenom koje su povezane sa samim slanjem na rad u inostranstvo i finansijski plan se menja i u skladu sa tim. Ono što je takođe jedna od, ajde, kažemo, ključnih izmena finansijskog plana jeste želja Komisije da pomogne ostale institucije srpskog tržišta kapitala budući da, na osnovu ostvarenih rezultata u prethodnom periodu imamo mogućnost da to uradimo i razmatramo, dakle davanje jedne donacije Beogradskoj berzi kako bi pomogli dalji razvoj Beogradske berze kao jednog od stubova infrastrukture srpskog tržišta kapitala. Ono što je činjenica jeste da svi zajedno radimo na implementaciji strategije razvoja tržišta kapitala u Republici Srbiji. Izazovi koji su pred svim institucijama, ovaj, nisu mali i čini mi se da će bliža saradnja svih nas koja će se, naravno, pospešiti samom činjenicom da će se sve institucije tržišta kapitala, dakle Komisija za hartije od vrednosti, Beogradska berza i Centralni registar hartija od vrednosti, preseliti u iste poslovne prostorije, odnosno u isti objekat, ovaj, govori o tome da je ta naša bliža saradnja neophodna. I kažem, mislim da je ta bliža saradnja dala jako dobre rezultate u nekom prethodnom periodu.

00:20:33 - Marko Janković: I prosto da zaključim, dakle, po-- u slučaju da, da usvojite ove izmene i dopune finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti, planirani ukupni prihodi Komisije iznosili bi 231,2 miliona dinara, a ukupni rashodi 230,7 miliona dinara i planirana dobit iznosila bi nekih petsto hiljada dinara. Ono što bih vam još dao kao, ja bih rekao, možda i najvažnije informacije, jeste neki trenutni kratak pregled stanja na srpskom tržištu kapitala i nekih segmenata koji su nama izuzetno ovaj značajni. Pričao sam o ukupnom broju investicionih fondova koje imamo osnovane u Republici Srbiji, društava za upravljanje. Na kraju avgusta ove godine taj broj je povećan na trinaest društava za upravljanje i ukupno četrdeset osnovanih fondova, pri čemu Komisija u ovom trenutku ima još nerealizovanih zahteva za osnivanje novih investicionih fondova. Dakle, pričamo kako i UCITS fondovima, tako i o alternativnim investicionim fondovima.

00:21:41 - Marko Janković: Ono što nas posebno raduje jeste da vidimo da su UCITS fondovi dostigli jedan zavidan stepen razvoja, u ovom trenutku, dakle na 31. avgust 2025. ti fondovi imaju nekih 1,89 milijardi eura pod upravljanjem. Ovu cifru sam naveo u eurima, iako je čitav niz tih fondova denomir-- denominiran u dinarima, ali, evo čisto radi lakše spoznaje rasta kojeg fondovska industrija imala u nekom prethodnom periodu. U isto vreme industrija alternativnih investicionih fondova je došlo do neke cifre od 142,7 miliona eura pod upravljanjem.

00:22:24 - Marko Janković: Dakle, ukupna fondovska industrija je prešla dve milijarde eura pod upravljanjem na kraju avgusta ove godine, što je bio neki naš cilj za ovu godinu. Dakle, ukupan iznos imovine pod upravljanjem na 31. avgust ove godine je dve milijarde trideset šest miliona evra, što je iz perspektive onoga sa čime se Komisija suočavala ovaj, pre nekih desetak godina, ja bih rekao slobodno naučna fantastika. Ovaj, u tom trenutku su fondovi pod upravljanjem imali deset puta manje imovine, značajno kaskali za drugim oblicima investiranja, poput penzionih fondova, osiguranja i slično. Ovaj, mislim da smo nekim kvalitetnijim izmenama zakonodavnog okvira, i moram se zahvaliti Narodnoj skupštini, naravno, na, na tome, uspeli da dođemo do toga da srpsko tržište kapitala ima šta da ponudi srpskim investitorima i nadam se da će se ta industrija dalje ovom dinamikom razvijati u nekom narednom periodu.

00:23:28 - Marko Janković: Jedan kratak osvrt i na finansijsko stanje Komisije u ovoj godini. Dakle, zaključno sa 11. septembrom 2025. godine, ukupni prihodi Komisije koji su ostvareni su iznosili 158,3 miliona dinara. Ukupni realizovani rashodi su iznosili 95,8 miliona dinara, dakle neki, aj kažemo, međudobitak u tom trenutku je iznosio 62,5 miliona dinara.Ono što je činjenica jeste da je Komisija, erm, praktično koristila kvartalno privremeno finansiranje svog poslovanja, koji praktično dozvoljava korišćenje iznosa do jedne četvrtine prani-planiranih rashoda prema finansijskom planu za prethodnu godinu, dakle za 2024.

00:24:20 - Marko Janković: godinu za svoje finansiranje ovaj do sada, obzirom da finansijski plan još uvek nije usvojen na plenumu Narodne skupštine. Ali ono što je činjenica jeste da smo uspeli da naše troškove zadržimo na jednom nivou koji je negde u skladu sa troškovima iz prethodnih godina i potrudićemo se da bez obzira na sve ove izmene finansijskog plana koje, ovaj, tražimo od vas da te troškove zadržimo na tako niskom nivou i da svakako pokušamo da budu ispod troškova, erm, koji će biti predviđeni našim, našim finansijskim planom. I evo još jedna, ovaj, čisto informacija koja može biti od značaja. U ovom trenutku Komisija ima nekih devedeset i devet miliona dinara raspoloživih sredstava na svojim računima, a to je jedan bafer, ovaj, koji je kreiran i kroz naše statutarne rezerve kako bi omogućili neometano funkcionisanje Komisije u narednom periodu, bez obzira na potencijalna ovaj, aj kažemo negativna dešavanja na tržištu. Ali sve indicije su da za sada nećemo biti u potrebi, odnosno biti u prilici da koristimo te, ta sredstva statutarne rezerve.

00:25:36 - Marko Janković: Ali ukoliko bude potrebe za tim, prosto komisija u ovom trenutku ima jedan stabilan značajan bafer za svoje nesmetano funkcionisanje u narednom periodu. Što, ako se setite naših razgovora u nekim prethodnim godinama nije bio slučaj i, ovaj kažem, nadam se da će se taj trend nastaviti. Mi ćemo se potruditi da pre svega kroz razvoj, erm, srpnog tržišta kapitala razvijamo i samu Komisiju. Ono što očekujemo do kraja ove godine jesu nove emisije korporativnih obveznica u skladu sa projektom koji takođe imamo sa Svetskom bankom. Do sada smo imali jednu takvu emisiju, kompanije Eliksir iz Šapca.

00:26:16 - Marko Janković: Očekujemo, erm, kažem čitav niz novih emisija u narednom periodu. Očekujemo kreiranje prvog srpskog ETFa od strane nekog od društava za upravljanje. Erm, ima zaista mnogo interesovanja za kreiranje te vrste proizvoda na našem tržištu kapitala. Erm, potrudićemo se da i kroz, aj kažemo, predlog izmene i dopune regulative dodatno pomognemo razvoj kompletne industrije, ovaj, na srpskom tržištu kapitala i, ovaj, očekujem da će se takvi predlozi u nekom relativno kratkom vremenskom periodu naći i pred vama. Takođe, u toku 2025.

00:26:55 - Marko Janković: očekujem i, aj kažemo, snažniji razvoj Beogradske berze, koja konačno završava svoju integraciju sa Atinskom berzom i u potpunosti razvoj svih funkcionalnosti koje su joj neophodne da stane rame uz rame sa najrazvijenijim tržištima u narednom periodu. A, ovaj, prosto jedna od bitnih informacija jeste da je Srpski centralni registar hartija od vrednosti posle dvadeset godina konačno dobio novu IT infrastrukturu, koja je sada u potpunosti prilagođena evropskoj regulativi i u stanju je da se u potpunosti integriše sa, ajde kažemo, svim onim informacijama koje će do tog Centralnog registra stizati sa Beogradske berze kroz ovaj novi integrisani sistem sa atinskom berzom. To nam sve daje, kažem, mogućnosti i prilike da tu infrastrukturu iskoristimo na najbolji mogući način u narednom periodu. Od sposobnosti svih nas i kreativnosti će zavisiti na koji način će ona biti upotrebljena, ali kažem, mislim da su to sve veliki iskoraci za srpsko tržište kapitala, ovaj, i konačno da, da se još jednom osvrnem na taj mali jubilej. Dakle, Komisija za hartije od vrednosti ove godine slavi trideset i pet godina pos-lo-postojanja i, ovaj, funkcionisanja na srpskom tržištu.

00:28:16 - Marko Janković: Erm, potrudićemo se da taj jubilej obeležimo na prikladan način, ovaj, očekujem da i predstavnici ovog odbora budu zajedno sa nama na, na toj proslavi, kako bi prosto otvorili jedno novo poglavlje i napravili zajedno jedan plan šta raditi sa srpskim tržištem kapitala u narednom periodu. A kao što znate Strategija razvoja tržišta kapitala u Republici Srbiji je doneta na period od 2021. do 2026. I nadam se da ćemo svi zajedno sarađivati i na izradi novog petogodišnjeg plana za srpsko tržište kapitala, jer mi se čini da smo dosta toga uradili u prethodnom periodu, ali kao i uvek, ovaj, što više uradite, to se više ideja javlja i mislim da će i narednih pet godina biti veoma interesantno kada je srpsko tržište kapitala u pitanju. Hvala.

00:29:10 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. (kašalj) Gospodine Jankoviću, otvaram raspravu da li se neko javlja za reč? Ako se niko ne jave za reč. (govore u pozadini) Kolega Mitroviću, izvolite.

00:29:37 - Peđa Mitrović: Opolako. Zahvaljujem ovaj dok slušamo izveštaj komi godišnjih izveštaj Komisije za hartije od vrednosti zvuči sve prilično kao da smo u nekom izuzetno dobrom položaju i da je sve sjajno. Ja bih samo podsetio da izvršen napretka Evropske unije skreće pažnju da administrativni kapaciteti Komisije za hartije od vrednosti nisu apsolutno dovoljni. Iz godine u godinu sola preporuka da se administrativni kapaciteti Komisije ojačaju ponavlja. Danas ni reč o tome nismo čuli.

00:30:03 - Peđa Mitrović: Čuli smo da jedan mladi kolega ide u inostranstvo na dve godine, pa će da prenese znanje kad se bude vratio, ali to zapravo tako nije nikakvo sistemsko rešenje, hm, za...

00:30:10 - Peđa Mitrović: Problema, a Evropska komisija skreće pažnju jer je to upravo hroničan problem srpske, srpskih evropskih integracija. To je da mi prepišemo zakonski okvir iz Evropske unije, a onda ga slabo primjenjujemo. Dakle, a slabo ga primjenjujemo upravo zato što nemamo dovoljno (kašalj) kapaciteta, pa su institucije često pod uticajem političkih pritisaka. Ovdje se, ako pričamo o Komisiji za hartije od vred-od vrednosti kao dva slučaja, hajde da krenemo prvo od jednog manjeg, a tiče se... Upravo ti nedostajući kapaciteti Komisije za hartije od vrednosti dopuštaju da se na tržištu javljaju veliki broj prevarantskih piramidalnih fondova u koje građani Srbije ulažu novac.

00:30:48 - Peđa Mitrović: Dakle, radi se o nekim onim platformama koje su registrovane u Evropskoj uniji. (kašalj) Ali, ajde da kažem, prolazi ispod radara u Srbiji i građani Srbije koji onako. Pa jedva čekam da kraj s krajem. Pa zavedeni obećanjima o tome kako će lako da zarade novac, često ulažu u sheme koje su piramidalne i gde na kraju završavaju bez uloženog novca. Komisija za hartije od vrednosti je tu apsolutno, eh, ona ponekad skrene pažnju na neku od prevara.

00:31:13 - Peđa Mitrović: Pre deset godina je bilo zajedničko saopštenje, čini mi se, Narodne banke i Komisije vezano za ovu temu, ali ne postoji, recimo, jedinstven registar crnih platformi ili kako god da ih nazovemo, koji bi stalno bilo kao obaveštenje javnosti ili efektivno obaveštavalo javnost da se u ovakve oblike platforme ne ulaže. I to je, recimo, jedan od primera kako Komisija nije u stanju da izvrši svoj posao. Okej, bi u Srbiji malo, da se razumemo, postoji podeljena nadležnost sa Narodnom bankom u vezi sa, u vezi sa finansijskim tržištima i tako, ali ako pričamo, recimo, o Forexu ili CFD ugovorima, onda ipak je to, eh, nadležnost Komisije. I onda ostaju tako građani uskraćeni i to preko prođe ispod radara. Da, da budem potpuno iskren, nije Srbija jedina koja ima ove probleme, ali je činjenica da i druge zemlje regiona imaju ove probleme, ali je činjenica da su ti problemi izraženiji nego u razvijenim zemljama upravo zbog administrativnih slabosti Komisije za hartije od vrednosti.

00:32:07 - Peđa Mitrović: Druga stvar koju mislim da je dosta bitna i koja takođe pokazuje (uzdah) jedan malo ozbiljniji primer zloupotreba propisa. Primer nije nov iz 2023. godine je, otkriven 24. godine, ali je bitan jer opet pokazuje administrativne slabosti Komisije za hartije od vrednosti. Tiče se fonda Vistarika, eh, čiji je suvlasnik bila, još uvek jeste, madam Pompadour Srpske napredne stranke, direktorka Fondacije za narod i državu Tanja Vukić.

00:32:35 - Peđa Mitrović: Suvlasnik drugi sa dvajstpet posto akcija, sa dvajstpet posto udela je bio i jeste još uvek otac bivšeg jeneralnog sekretara Vlade Nova Kanedića. Ovaj Fond je omogućio da ljudi koji su novokomponovana elita i bliski Srpskoj naprednoj stranci ne plaćaju porez državi na dohodak. Dakle, 2023. godine krajem novembra, dvajstospog novembra, Komisija za hartije od vrednosti izdala je dozvolu za rad Fondu Vistarika. Onda su brojni ljudi koji su, ajd kažemo, i dalje ostaju nepoznati javnosti, a bilo bi jako dobro da se zna ko su oni.

00:33:06 - Peđa Mitrović: Jer kad bi se otkrio spisak, ne bi bilo baš prijatno s Srpskom naprednom strankom svideti kako njena elita ne plaća novac državi. Je uložio, eh, čisto preko sedam miliona evra u Fond Vistarika, a onda je iskoristio rupu u zakonu i već početkom januara počeo da izvlači novac iz ovog Fonda Vistarika, eh, (kašalj) zato što ukoliko u investiciju uložite novac u alter-alternativne eh, izvore finansiranja pa-pardon, alternativne investicije, onda možete da lako umanjite svoj godišnji porez na dohodak. Zašto je ovo problem? Dakle, ovo nije nikako bila, kačemo, dakle, ovo je bilo sve u skladu sa zakonom da je iskorišćena rupa u zakonu, ali je saopštenje Komisije za hartije od vrednosti bilo prilično sramno jer je se o-graničavalo upravo na to. Samo da, da ne bude zabune.

00:33:50 - Peđa Mitrović: Eh, zakon je kasnije izmenjen prošle godine, u novembru dva est četvrte, ali je činjenica da je Komisija upravo zbog svojih nedovoljnih kapaciteta prilično pasivna u ovim stvarima i da je sve prepušteno istraživačkim novinarima o-i opoziciji i tako dalje da otkriva zloupotrebe. Zahvaljujem.

00:34:12 - Veroljub Arsić: (klik) (zvuk klikova) Izvolite, gospodine Jankoviću.

00:34:14 - Marko Janković: Ovaj, pre svega hvala na, na sugestijama i na ukazanim propustima u našem radu. Mislim da su ovo sjajne prilike da zajedno popričamo o svim mogućnostima da Komisija unapredi svoj rad u narednom periodu. Dakle, ja sam saglasan da Komisija ima ograničene kapacitete za rad, pre svega brojem zaposlenih i znanjem koji ti zaposleni imaju. Tako je u svakoj drugoj državnoj instituciji, pa i u Komisiji za hartije od vrednosti. Ono što mogu slobodno da kažem jeste da to nije situacija koja postoji od juče.

00:34:54 - Marko Janković: To je, ovaj, nešto što postoji čitav niz godina, sa jednom razlikom u percepciji koju ja imam kao neko ko tu instituciju vodi, možda u odnosu na ljude koji gledaju na tu situaciju spolja. Dakle, pre svega je bilo neophodno omogućiti Komisiji da iz sopstvenih izvora prihoda finansira svoje funkcionisanje, što je, ajd da kažem, osnovni i zakonski preduslov njenog rada. Eh, ono što smo mi uradili u prethodnom periodu, što, verujte mi, nije bio jednostavan zadatak, jeste da dođemo upravo do ovih pokazatelja koje sam vam prezentovao na početku svog izlaganja, koji sada Komisiji apsolutno omogućavaju da razmišlja o tome da poveća broj zaposlenih, što Komisija redovno i čini. Dakle, videćete podatke o broju zaposlenih u Komisiji na kraju, ovaj, ove godine. Svakako će biti različiti u odnosu na podatke sa kraja 2024.

00:35:51 - Marko Janković: godine. Ono što je problem koji Komisija ima kao jedan specifični nadzorni organ jeste da, eh, ne postoji veliki broj ljudi koji imaju znanja i iskustva koja su Komisiji potrebni, pre svega za sprovođenje postupaka nadzora nad funkcionisanjem tržišta kapitala. Dakle, mi praktično te kadrove sami kreiramo i zbog toga se trudimo da dovedemo pre svega mlade obrazovane ljude koji imaju određena iskustva iz advokatskih kancelarija, nekih drugih državnih institucija i da ih u najkraćem mogućem roku obučimo.U oblasti koja je u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, to je proces koji traje i kažem, ovaj, saglasan sam sa tim da je to jedna od oblasti na koje, na koju Komisija treba da obrati pažnju. I evo, ako vam to išta znači, moje obećanje da ovaj, će do kraja ove godine Komisija svakako učiniti nešto i na tom planu. Što se tiče ovih online platformi i različitih šema, Komisija konstantno radi na identifikovanju i sprečavanju rada takvih platformi i takvih šema, aa, ne samo u (kašalj) kako bih rekao oblastima koje Komisija ima neposredno u svojoj nadležnosti, budući da su te platforme i ljudi koji su spremni da izvrše različite vrste prevarnih radnji nad građanima ne samo Republike Srbije, nego i drugih zemalja, ovaj, vrlo vešti u tome da šeme strukturiraju na način koji ih čini takvim da nisu baš u domašaju nadzornih organa.

00:37:34 - Marko Janković: Ako se sećate nekim izmenama i dopunama tržišta kapitala, odnosno poslednjim izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, Komisija je dobila veće nadležnosti u pogledu nad, ajde da kažemo kontrolom takvih vrsta investicionih šema i ne samo investicionih šema, nego i kol centara koji onda te investicione šeme prodaju investitorima. Mislim da, koliki god da bude kapacitet Komisije za hartije od vrednosti, aa, sigurno je da nećemo biti u stanju da praktično sve te kol centre i različite šeme koje se reklamiraju i nude građanima sprečimo u njihovim aktivnostima. Jedini siguran način da zaštitimo srpske investitore i srpske građane jeste da radimo na njihovoj finansijskoj edukaciji, što je jedan od naših glavnih ciljeva i u prethodnom i biće u narednom periodu. U okviru samog projekta koji imamo sa Svetskom bankom, koji sam malopre pomenuo za razvoj srpskog tržišta kapitala, jedna od ključnih stavki jeste upravo edukacija ovih građana i kreiranje jednog portala koji će praktično biti one stop shop za svakog investitora da dobije pravovremenu i jasnu informaciju o tome preko koga i u šta sve može uložiti na legalno, na legalan način u Republici Srbiji. Mi se ovde suočavamo i sa problemom koji je, hajde da kažemo, međunarodni, dakle vrlo veliki broj tih online platformi investicionih šema, problematičnih proizvoda, možemo govoriti tu o binarnim opcijama, o različitim foreks platformama i tako dalje, nažalost, imaju licence nekih razvijenih zapadnih zemalja.

00:39:24 - Marko Janković: Pričamo, recimo, o Velikoj Britaniji. Naš problem je prosto u činjenici da da bi reagovali na takve situacije mi se obraćamo regulatoru koji posluje, odnosno funkcioniše u Velikoj Britaniji. Ti regulatori nama redovno otpisuju da te platforme funkcionišu u skladu sa njihovom regulativom. I kažem opet, naš najveći problem jeste upravo to što je dostupnost tih platformi koje se reklamiraju na najrazličitije moguće načine, pričamo o društvenim mrežama, pričamo o različitim online sa-, online sajtovima koji mogu nastati za dan praktično i nestati za nekoliko dana, ovaj, pri čemu nisu registrovani u Republici Srbiji. Dakle, praktično nemamo ni jedan mehanizam brze zaštite od nastanka i nestanka takvih platformi.

00:40:19 - Marko Janković: Ovaj, sve je to jedan veliki izazov za nas kao regulatora. Ono što mogu da kažem i što mene iskreno raduje jeste da nemamo apsolutno ni jednu šemu koja bi se, recimo, uporedila sa nedavno propalom investicionom šemom u Republici Hrvatskoj. Dakle, oni su imali pre svega nekoliko dana pucanje te velike piramidalne šeme. Takvih šema u Republici Srbiji niti ima, niti postoji mogućnost da nastanu, jer bez obzira na ovaj ograničen kapacitet o kome smo pričali, ovaj, mi kao Komisija apsolutno reagujemo na svaku informaciju koja do nas stigne. Dakle, mi imamo više e-mail adresa koje su na raspolaganju bilo kome ko uoči bilo koju nepravilnost, a smatra da je u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti da nam dostave link sa društvene mreže, link za veb-sajt, pisanu predstavku sa koliko god šturim detaljima mi postupamo u svim tim situacijama, i evo da vam dam nekoliko ovaj primera, a pomenuli ste- Biću evo i jako brz.

00:41:29 - Marko Janković: Ovaj, uglavnom dođemo do toga da te investicione šeme postoje samo u nekom virtuelnom svetu, dakle na nekoj društvenoj mreži. Kada odemo na adresu kompanije koja je registrovala neki domen ili koja je vlasnik nekog naloga, uglavnom zateknemo neku virtuelnu kancelariju. I onda se trudimo da dođemo do informacija o onome ko je zakupio tu v-virtuelnu kancelariju i Komisija apsolutno postupa protiv tih lica u svim takvim situacijama, o čemu govori čitav niz, aj kažemo upućivanja prema drugim nadležnim državnim organima koji su nadležni upravo za tu vrstu prevarnih radnji. I da se osvrnem na slučaj Vista Rike, ovaj, ne znam zbog čega je taj ovaj fond, odnosno to društvo apostrofirano, budući da je i Rajffajzen banka i banka Inteza u isto to vreme imala osnovane alternativne investicione fondove u Republici Srbiji. Tako je, zakon je bio usvojen-Aa, nedorečen i ja bih rekao i suprotan intenciji zakonopisca, ovaj, je došlo do određenih, ovaj, dešavanja na našem tržištu.

00:42:42 - Marko Janković: Ono što bih ja rekao iz ugla regulatora, a reći ću i sada, mi smatramo da industrija investicionih fondova treba da ima najrazličitije vrste poreskih podsticaja ovde u Republici Srbiji. Naš stav je da srpsko tržište kapitala u celini treba da ima različite vrste podsticaja, kao što imaju i bankarski depoziti u dinarima, recimo, kao što imaju penzioni fondovi prilikom uplate onog dodatnog iznosa penzije u dinarima iz plata zaposlenih. Dakle, naš principijelan stav je da država treba da podstakne razvoj tržišta kapitala. Da li će u svakoj konkretnoj situaciji, aa, neko pokušati da zloupotrebi regulatorni okvir? Mislim da ova situacija, odnosno, aa, ajde da kažem polje delovanja tržišta kapitala nije jedinstveno.

00:43:34 - Marko Janković: Dakle, u svim sferama privrednog života ljudi pokušavaju da pronađu način da zaobiđu propise koji, ovaj, definišu određene aktivnosti. Zakonodavac je reagovao po nama u primerenom roku, izmenio zakonodavni okvir, a evo čisto kao jedna kratka informacija dodatna, ovaj, ukogleda, ukoliko gledate fluktuaciju imovine pod upravljanjem ova tri tada postojeća fonda, dakle Intesa alternativa, Raiffeisen alternativ i Vista Rike, ovaj, najmanji, najmanje povlačenje sredstava je upravo bilo iz, aa, Vista Rikinih fondova. Dakle, u tom smislu sama premisa, ovaj, pitanja ili primedbe je pogrešna. Dakle, ukoliko postoji nekakav problem, to je problem kompletne industrije alternativnih investicionih fondova u tom pitanju, te ne vidim kako možemo onda doći do ovih, ja bih rekao pre svega političkih zaključaka, ovaj, i ne bih u njih iskreno ulazio. Nisu u mom iskreno domenu ekspertize, ali ono što bih takođe najavio jeste da se nadam da će u narednom periodu biti, kažem, opet intervencija na različitim segmentima poreske regulative u Republici Srbiji kako bi se još jednom dodatno podstaklo srpsko tržište kapitala.

00:44:57 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem gospodine Jakšić.

00:44:58 - Marko Janković: Hvala.

00:45:05 - Veroljub Arsić: Reč ima kolega Nikezić, izvolite.

00:45:09 - Dušan Nikezić: Hvala. Spomenuli ste u vašem izlaganju da vas očekuje preseljenje u nove prostorije. Pretpostavljam da se radi o Prokupu, pošto je to bilo najavljeno. Pa zanima me prvo mesto (pauza od tri sekunde) pod kojim uslovima ćete zakupljivati ili ste kupili prostor u Prokopu? Čijem je vlasništvu i pod kojim uslovima ga za-zakupljujete?

00:45:41 - Dušan Nikezić: Ali osnovno, ko je dao nalog i vama naredio da se preselite u Prokup? Pošto mislim da niko pri zdravoj pameti ne bi doneo takvu odluku da se iz jednog kvalitetnog prostora u kome ste se godinama nalazili preseli u prostor koji je i finansijski lošiji aranžman. A da ne govorim o bezbednosti jer se radi o ploči koja je statički može da izdrži samo četrnaest hiljada kvadratnih metara poslovnog komercijalnog prostora, a vi znate da je tamo izgrađeno sedamdeset šest hiljada petsto pedeset jedan kvadratni metar.

00:46:41 - Veroljub Arsić: Prokop je jedan od najkoruptivnijih dilova u Srbiji- Zahvaljujem se, gospodine Nikeziću.

00:46:43 - Dušan Nikezić: Nadam se da nisam pokvario...

00:46:49 - Veroljub Arsić: Reč ima narodni poslanik. Molim?

00:47:01 - Veroljub Arsić: Da mi se zakon i pravda vrate ili- Gospodine Nikeziću, raspravljamo o finansijskom izveštaju- Ići tamo i ugrožavaju bezbednost svojih zaposlenih?- Gospodine Nikeziću.

00:47:05 - Dušan Nikezić: Govorimo o finansijskom- Ovo nije na- To nije Zavod, to je prostor. Pretpostavljam da se radi o Prokuplju.

00:47:11 - Veroljub Arsić: Vi pretpostavljate, možda da tražite finansijske elemente ugovora i to je to.

00:47:19 - Dušan Nikezić: Ovo nije odbor- Ja ne mogu da obrazlažem.

00:47:21 - Veroljub Arsić: Ne možete da obrazlažete tako što ćete da ulazite u nadležnost drugog radnog tela.

00:47:25 - Dušan Nikezić: Ko je ovde ovo radno telo, finansijski izveštaj od nikog.

00:47:29 - Veroljub Arsić: Pa gospodine Nikeziću, vi ste pričali kolika je nosivost jedne betonske ploče.

00:47:35 - Dušan Nikezić: Jel tako?

00:47:36 - Veroljub Arsić: Zato što- Vi ste stručnjak za beton, vi ste stručnjak za beton, vi ste stručnjak za građevinu. Jel tako? Vi imate licencu, vi imate licencu, vi imate licencu za inženjera, građevinskog, jel imate i licencu možda?

00:47:49 - Dušan Nikezić: A kakve ima veze?

00:47:53 - Dušan Nikezić: Ovo je- Zato što ovo nije tema- Koju licencu vi imate da govorite ovde, od sebe?

00:47:56 - Veroljub Arsić: Gospodine Pavloviću, izvolite.

00:48:00 - Dušan Nikezić: Dajte mi reč.

00:48:04 - Veroljub Arsić: Izvolite gospodine Pavlović.

00:48:06 - Dušan Nikezić: A nisam čuo, izvinjavam se. Nisam dobio odgovor na pitanje konkretna pitanja o finansijama. Baš me je stid tako.

00:48:21 - Branko Pavlović: Imam jedno kratko pitanje. Rekli ste da ste dali donaciju Beogradskoj berzi. Zašto ne zajam? Reč je o entitetu koji naplaćuje svoje usluge i ne vidim pravni osnov-Da vi uopšte možete davati donacije entitetima koji profitabilno postoje, odnosno postoje naplaćujući svoje usluge. Samo to.

00:48:48 - Peđa Mitrović: (pauza od četiri sekunde) Izvolite gospodine Janković, samo što kraće mogu da odgovorim.

00:48:50 - Marko Janković: Što se pravnog osnova tiče, pravni osnov apsolutno imamo, ovaj možemo vam dostaviti pravno obrazloženje ovaj za samu donaciju, a što bi rekli logički razlog osnovni za tu donaciju jeste sledeći. Dakle, Beogradska berza, iako će verovatno u dugom roku biti profitabilna institucija, u ovom trenutku ima potrebu za takvim kapitalnim investicijama koje će teško moći da ura-učini iz sopstvenih potencijala. Eh, kao neko ko zajedno sa njima evo već devet godina pokušava da srpsko tržište kapitala izdigne na jedan nivo koji je uporediv sa evropskim, eh, naš stav je bio da, eh, prosto, budući da imamo interne potencijale pomognemo Beogradskoj berzi da svoje izazove lakše, lakše savlada. Ono što je, ajde da kažemo činjenica, dakle sama donacija još uvek nije realizovana. Dakle, to je i dalje nešto o čemu mi razmišljamo, ali želimo da imamo tu mogućnost da ukoliko dobijemo saglasnost sa vaše strane takvu donaciju i izvršimo.

00:50:02 - Marko Janković: I evo, iako nije možda po redu, ali evo kratak odgovor na, na prethodno pitanje. Dakle, za evo mojih devet godina u Komisiji za hartije od vrednosti nisam dobio nijedan nalog ni od koga, ovaj što bi rekli ljudi, ni iz jedne druge državne institucije, ovaj niti van granica Republike Srbije. Dakle, za sve što Komisija za hartije od vrednosti radi odgovorni smo ja i ostali članovi Komisije. Praktično u tom smislu ja nemam problem da stanem pred vas i da vam obrazložim bilo koji potez koji smo napravili u prethodnom periodu, a ni sada. Zbog čega Prokop?

00:50:44 - Marko Janković: Zato što je to bila jedinstvena prilika da Komisija dobije potpuno nov poslovni prostor. Svi ostali prostori koji su bili razmatrani su zahtevali značajno investiranje i daleko lošije krajnje rezultate. Ono što je Prokop dodatno nudio kao funkcionalnost jeste da sve institucije srpskog tržišta kapitala budu na jednom mestu, što je ja bih rekao nekakav davnašnji san koji svi učesnici srpskog tržišta kapitala imaju. Na sreću komisije, eh dakle taj poslovni prostor nećemo zakupljivati. Taj poslovni prostor je vlasništvo Republike Srbije.

00:51:20 - Marko Janković: Dakle, Komisija ga dobija na trajno korišćenje ovaj i Komisija ima jedinu obavezu da praktično srazmerni deo troškova koji će biti vezani za taj prostor nadoknadi Direkciji za imovinu koja je vlasnik samog, samog prostora. Ono što je kažem opet bez ulaženja u problematiku o kojoj ja iskreno ne znam ovaj mnogo, a to su različiti statički proračuni i tako dalje.

00:52:01 - Marko Janković: Ja lično ne bih ugrozio niti svoj život, niti život svojih zaposlenih da smatram da postoji eh, opasnost po eh, kažem naše živote- (pauza od četiri sekunde) Ja sam čuo u medijima svašta. Ono što ja- Ono jedino što ja mogu da uradim kao neko ko ne zna dovoljno na tu temu jeste da dobijem adekvatne informacije od drugih institucija ovaj, odnosno od samih izvođača. Ono što mi imamo kao informaciju jeste da su do sada sve provere koje su vršene na samom objektu ovaj potvrdile da je on apsolutno bezbedan. Ali, kao što sam rekao, i dalje čekamo upotrebnu dozvolu za sam objekat. Ja pretpostavljam i nadam se i verujem da će državne institucije koje su zadužene za izdavanje upotrebne dozvole razmotriti sve natpise, fotografije, šuškanja i tako dalje i doneti adekvatnu odluku u skladu sa tim.

00:52:48 - Marko Janković: Ono što je naš principijelan stav kao Komisije jeste da u ovom trenutku u Gradu Beogradu za nas bolje rešenje nije postojalo, a ko god je imao priliku da provede malo duže vremena u postojećim kancelarijama u kojima sedi Komisija za hartije od vrednosti, ovaj shvatio bi koliko je taj prostor, ja bih rekao, prilično komplikovan za upotrebu, naročito kažem za ljude koji u tom prostoru sede dvadeset i kusur godina. Dakle, to je zgrada sa problematičnom ventilacijom na kojoj se prozori ne otvaraju. Ovaj mi smo, mi smo uspeli da rešimo određene aspekte našeg funkcionisanja u našem prostoru. Ali kažem, sa aspekta dugoročnog razvoja Komisije kao institucije mislimo da je ovo pravi potez, eh da je postojala nekakva alternativa, možda bi razmišljali i o toj alternativi. U ovom trenutku neuporedivo najkvalitetnije rešenje za nas kao instituciju je bio Prokop.

00:53:52 - Marko Janković: Kažem opet, eh, nismo nesvesni svih natpisa i informacija koje kolaju, ali ovaj ono na čemu mi funkcionišemo i u ostatku našeg rada jesu jasne, nedvosmislene informacije svih onih koji su uključeni u kompletan proces našeg preseljenja i praktično odluke zasnivamo na tim informacijama i dok god se nekakve nove zvanične informacije u tom smislu ne pojave ovaj ne vidim prostor i da donosimo bilo kakve drugačije odluke.

00:54:23 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. Kolega Mitrović, izvolite.

00:54:29 - Peđa Mitrović: Da, samo kratko zašto VistaRica fond? Pošto je to bilo pitanje.

00:54:42 - Peđa Mitrović: Pa zato što, evo još jednom da ponovim zašto VistaRica fond, ali i vaš odgovor je i problematični politički i ukazuje na problem Komisije za hartije od vrednosti, a zato što je suvlasnica VistaRica fonda-Erm, gospođa Tatjana Vukić, pedeset posto udela u Fondu, direktorka Fondacije za narod i državu Srpske napredne stranke, ujedno i predsjednica nadzornog, nadzornog odbora Dunav osiguranja i, erm, partner sa gospodinom Zbiljićem u više firmi. Takođe, problem je kod Vistarika fonda zato što je drugi suvlasnik, sa dvadesetpet posto udjela, Vojislav Nedić, otac bivšeg generalnog sekretara Novaka Nedića. Takođe, problem je što je, ono što je javnosti poznato, jedan od investitora je Irena Vujović, bivša ministarka ekologije. Pom-pominju se tu brojna druga imena, vrlo bliska ili u samom vrhu Srpske napredne stranke. I onda je problem sa Vistariko fondom upravo to što ceo državni vrh je preko Vistarika fonda izbegavao da plati porez državi.

00:55:25 - Peđa Mitrović: Dakle, to nije nikakva, erm, da kažemo krivično delo, ali jeste ako ste vršilac javne dužnosti, pogotovo na, na tim nivoima kao što su ovo navedena lica. Onda je to prilično nemoralno i opet zahtjeva reakciju Komisije za hartije od vrednosti. Hvala. U svakoj drugoj državi bi to bio, bila apsolutno dovoljna osnova da Komisija, ili kako god se zvalo, erm, telo, reaguje. Hvala.

00:55:46 - Veroljub Arsić: Imate neke dokaze za to, gospodine Mitrović?

00:55:48 - Peđa Mitrović: (smijeh) Kolega Nikezić, izvolite.

00:55:56 - Dušan Nikezić: Ovo je Odbor za finansije, a ovim koruptivnim dilom je nanešena ogromna financijska šteta Republici Srbiji, a Komisija za hartije od vrednosti na posredan način učestvovala u tome i u izlaganju ovom potvrdila to. Naime, država je bila vlasnik te ploče i tog zemljišta. To vredno zemljište je država poklonila firmi bliskoj vlasti. Da ta firma, iako je tu bilo predviđeno samo laka željeznička stanica, izgradi ceo poslovni kompleks i da onda to sve zajedno proda državi i državnim firmama po cenama koje su višestruko veće od cene izgradnje.

00:56:55 - Veroljub Arsić: 'nači vi ste u periodu od samo nekoliko godina bez ikakve potrebe, jer država je to isto mogla da uradi, d-to zem-vredno zemljište poklonili nekome ko je blizak vlasti, i onda se- Gospodine Nikeziću, nisam znao da je Prokop tema današnje sednice i rasprave koje vode- Pa šta ako su se tu preselili? Pa šta ako su se tu preselili?

00:57:09 - Veroljub Arsić: Pa sami su naveli da je to, fenomenalno- Da to pripada Republičkoj direkciji za imovinu.

00:57:11 - Dušan Nikezić: Koja je otkupila to od privatne firme? Kojoj je ista ta direkcija poklonila to pre nekoliko godina? Zašto je to rađeno? Što nije izgradila Građevinska direkcija za Srbiju?

00:57:23 - Veroljub Arsić: Što Direkcija za imovinu nije- Kolega Paloviću, vi ste tražili reč ili ste grešili. Izvolite.

00:57:29 - Dušan Nikezić: Super vam je sednica, svaka vam čast. Ne smem ništa da se kaže.

00:57:38 - Branko Pavlović: Erm, objasnili ste u svom odgovoru da berza nema dovoljno sredstava, što je meni bilo jasno i kad je u pitanju donacija, ali niste objasnili zašto ne zajam, ako već očekujete da će biti profitabilan. Dakle, ja sam za to da ovaj odbor ne bude saglasan sa donacijom, a u redu je zajam, jer zajam od Komisije je već povoljnije nego što bi bilo tržišno zaduživanje Beogradske berze. I u tom smislu jedna vrsta saradnje, gde naravno podsticajno se deongleda na razvoj tržišta kapitala. Bez berze to, naravno, tek nije moguće, ja razumem, ali ne razumem zašto ne zajam. Zašto bi se Komisija odricala svog novca uopšte?

00:58:21 - Branko Pavlović: To je bilo moje pitanje, a voleo bih zaista da dostavite to obrazloženje pravnog osnova za donaciju inače, ali stvarno mislim da odbor treba da zauzme stav da nema nikakvog razloga da Komisija daje donaciju, a u redu je da da zajam. Za-zajam je u redu. Hvala vam.

00:58:43 - Veroljub Arsić: Samo kratko, gospodine Janković, molim vas.

00:58:44 - Marko Janković: Samo kratki odgovor, ovaj, suštinski davanje zajma bi bilo uloženje u neku vrstu komercijalnog odnosa sa ipak jednim, jednom institucijom koju mi nadziremo, jel. Dakle, nismo želeli da imamo tu vrstu relacija sa njima, ovaj, smatrali smo da je daleko, erm, aj kažemo čistije s aspekta bilo kakvog, ooovaj, kako da kažem, b-bilo kakve vrste, ovaj, daljeg delovanja i nas kao institucije da to bude u formi donacije. Kažem, opet, dostavit ćemo vam pravno obrazloženje zašto smatramo da imamo prostor da to uradimo. Ovaj, mi smo zaista dosta vremena posvetili analizi, ovaj, različitih modusa, ovaj, te podrške i saradnje i, kažem, ovo je, ja bih rekao, za sve nas pravno najčistiji način, način saradnje.

00:59:46 - Veroljub Arsić: Ovaj, ono što je za mene, kao nekoga tko vodi komisiju, najbitnije jeste da- Izvinite gospodine, samo zatražio još jednom reč. Izvolite.

00:59:53 - Marko Janković: Izvinjavam se. Dakle, ono što je za mene kao nekoga tko vodi Komisiju za hartije od vrednosti najznačajnije jeste da ta donacija ni na koji način neće ugroziti financijsku poziciju same Komisije. I ono što očekujemo jeste da će nam se kroz različite forme naknada koje ćemo naplaćivati, dakle ne samo od Beogradske berze, nego i svih drugih tržišnih učesnika u narednom periodu svakako vratiti. Dakle, ne direktno ali indirektno. I, kažem, to je bio neki, erm, proces razmišljanja sa naše strane u, u tom smislu.

01:00:30 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem gospodine (pauza) Jankoviću. Pre svega na izveštaj koji ste podneli o radu za 2024. godinu-Eh, naročito u delu sad i ovom izmenjenom finansijskom planu, jer ja vidim da se naše tržište hartija od vrednosti napreduje i zbog toga vi beležite veće prihode. Ja bih zaista voleo da s- je proces privatizacije rađen preko Komisije za hartije od vrednosti. To bi bilo najviše fer, jer tada ne bismo imali priliku da ovde slušamo kako je nešto poklanjano u Besenje, već bi se preko berze i vlasničkih hartija od vrednosti vršila privatizacija, gde ne bi imali monopol određene kompanije CE Smekon sa vlasnikom Zvonkom Nikezićem da rasprodaju društvenu imovinu u Besenje pod dvadeset puta manje nego što je tržišna vrednost.

01:01:34 - Veroljub Arsić: I zamislite, daju sebi za pravo da oni koji su rasprodali državni kapital, koji su više od petsto hiljada ljudi ostavili za posao, bez posla, pričaju o korupciji. (pauza) Ja se nadam da ćete sve vaše planove koje imate vezano za rad Komisije vlasničkih hartija od vrednosti da unapredite. Voleo bih da se razvije u većem obimu tržište dužničkih hartija od vrednosti koje je bilo us, koje bi bilo usmereno na domaća privredna društva radi postizanja boljih tržišnih uslova na tržištu kap, finansijskom tržištu i tržištu kapitala, da bismo na taj način uticali na poslovne banke i smanjili ionako visoke kamatne stope, a koje su tri puta manje nego kada je dinastija Nikezić i CE Smekon vodili finansijski sektor u Republici Srbiji i naplaćivali od svake državne banke za svoje konsultantske usluge pedeset hiljada evra mesečno. Pa sad vidite koliko ste tada imali domaćih banaka, vidite koliko imam meseci godina, pa izračunajte samo po tom osnovu godišnji prihod. Zaključujem raspravu i prelazimo na glasanje.

01:02:59 - Veroljub Arsić: Predlažem da Odbor u formi predloga zaključka predloži Narodnoj skupštini da na osnovu člana osam stav prvi zakona o Narodnoj skupštini i člana dvesta trideset devet Poslovnika prihvati godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2024. godinu. Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv troje, uzdržan jedan, te konstatujem da je Odbor većinom glasova usvojio predloženi zaključak.

01:03:33 - Veroljub Arsić: Izvestalac odbora i predstavnik predlagača na sednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora Veroljub Arsić. Predlažem da Odbor u formi predloga odluke predloži Narodnoj skupštini da na osnovu člana osam stav prvi Zakona o Narodnoj skupštini da saglasnost na izmenu i dopune finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2025. godinu. Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje.

01:04:04 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset, protiv troje, uzdržani jedan, te konstatujem da je Odbor većinom glasova utvrdio predlog odluke. Predstavnik predlagača po ovoj tački dnevnog reda na sednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora. Ja se zahvaljujem predstavnicima Komisije za hartije od vrednosti i otvaram drugi zajednički jedinstveni pretres sta, o tačkama od treće do pete. Davanje saglasnosti na Finansijski plan Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu, usklađen sa Zakonom o budžetu Republike za 2025.

01:04:32 - Veroljub Arsić: godinu, davanje saglasnosti na prvu izmenu finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. Davanje saglasnosti na drugu izmenu finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu. Članom devetnaest stav prvi i drugi Zakona o kontroli državne pomoći propisano je da se sredstva za rad Komisije za kontrolu državne pomoći obezbeđuju u budžetu Republike Srbije u okviru posebnog budžetskog razdela iz drugih izvora, kao i da Savet komisije utvr-djuje Predlog finansijskog plana komisiji i dostavlja ga Odboru Narodne skupštine nadležnost za poslove finansijske saglasnost, finansijska saglasnost. Podsećam vas da je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja ovih sredstava na petnaestoj sednici održanoj petog novembra 2024.

01:05:13 - Veroljub Arsić: godine, dao saglasnost na Finansijski plan Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu. U međuvremenu, Komisija je Odboru podnela tri izmene Finansijskog plana za 2025. godinu radi dobijanja saglasnosti. Molim predstavnika Komisije za kontrolu državne pomoći da obrazloži zahteve i uzme reč.

01:05:34 - Veroljub Arsić: Izvolite.

01:05:36 - Dragica Jorgović: Hvala puno. Poštovani predsedniče Odbora, poštovani članovi Odbora i kolege saradnici. Pred vama se nalazi Finansijski plan Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu sa izmenama. Eh, naime, podsetiću u novembru 2024.

01:05:51 - Dragica Jorgović: godine ovaj Odbor je usvojio Predlog finansijskog plana Komisije, eh, gde je ukupan budžet bio planiran sto trideset jedna, eh, sto trideset jedan milion četristo devedeset hiljada dinara. Međutim, usvajanjem Zakona o budžetu za 2025. godinu taj budžet je smanjen na sto devet miliona sto šezdeset dve hiljade dinara, čime smo, eh, morali da na savetu Komisije donesemo, eh, novu odluku, odnosno odluku o usklađivanju finansijskog plana sa Zakonom o budžetu koji je vama i dostavljen. Nakon toga slede izmene finansijskog plana koje su uzrokovane zahtevom Ministarstva finansija, eh, dostavljenim svim budžetskim korisnicima da, eh, izvrše određene uštede. Naime, bile su prvo izmene, eh, tačnije zahtev za uštedu od jedan posto, pa dva posto, nakon toga takođe jedan posto, gde smo ukupno izvršili uštedu od četiri miliona i tristo hiljada dinara.

01:06:45 - Dragica Jorgović: Tom prilikom smo, eh, iskoristili smo priliku da izvršimo i preraspodelu sredstava, odnosno da otvorimo novu aproprijaciju koju do tada nismo imali, a bila je vezana za isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor za člana Saveta kojima je prest, kojem je prestao mandat u tom trenutku. Eh, posle toga u junu mesecu usledila je druga izmena finansijskog plana kada je ponovo Ministarstvo finansija dostavilo zahtev budžetskim korisnicima da izvrše uštedu u budžetu u iznosu od dva posto. Time smo umanjili budžet za dva miliona i sto hiljada dinara i iskoristili priliku da izvršimo i preraspodelu sredstava, eh, na apropri-aproprijaciju koju u tom trenutku nismo imali dovoljno za obezbeđivanje zakupa za poslovni prostor, tako da je ukupan budžet Komisije nakon svih izmena sto dva miliona sedamsto tri hiljade dinara. Eh, vrlo je restriktivan. Najveći deo sredstava, kao što i vidite, ide na zarade i doprinose za zaposlene, kao i na stalne troškove koji se odnose na zakup poslovnog prostora i energetske i komunalne usluge.

01:07:49 - Dragica Jorgović: Al' nadam se kada se bude rešilo pitanje, trajno se rešilo pitanje poslovnih prostorija, Komisija da će ta, ta sredstva biti niža. Ukoliko imate nekih dodatnih pitanja, stojim na raspolaganju. Hvala.

01:08:04 - Veroljub Arsić: E, kolega Aleksić, izvolite.

01:08:06 - Miroslav Aleksić: Zahvaljujem. Dakle, protiv sam davanja saglasnosti i na Finansijski plan Komisije za kontrolu državne pomoći i na izmene. I ova sto dva miliona dinara koji su predviđeni budžetom su previše, jer to plaćaju građani Srbije za to šta oni rade i koliko oni rade. To telo koje niti radno telo vlade, niti nezavisni državni organ treba da kontroliše praktično državnu pomoć koja u najvećoj meri odlazi stranim firmama koje dobijaju podsticaje od besplatnog zemljišta, odnosno zemljišta bez naknade, preko raznoraznih poreskih olakšica, pa sve do plaćanja po zaposlenom radniku, što se kreće od par hiljada evra, pa sve do dvadeset i sedam hiljada evra po zaposlenom, koliko je dobila Meita. Dakle, građani Republike Srbije vas plaćaju godišnje milion evra da biste brinuli o državnom novcu.

01:09:12 - Miroslav Aleksić: U pos, u proteklih deset godina, otprilike negde oko sto miliona evra godišnje novca odlazi samo za ove namene podsticaja stranim kompanijama, dakle milijardu za deset godina plus poreske olakšice zemljišta u to ne ulazi i tako dalje, i tako dalje. Ono što je rezultat vašeg rada, za šta vi tražite saglasnost na finansijski plan, da vam mi odobrimo milion evra budžeta skoro, rezultat toga je odlazak tih kompanija iz Srbije. I vi imate sada kao posledicu vašeg lošeg rada, talas stranih firmi koje napuštaju državu Srbiju, a koje su dobile novac iz budžeta svih građana Srbije. Imate Benetton koji je u aprilu zatvorio fabriku sa devetsto pedeset radnika. Dobili su osam hiljada evra po zaposlenom radniku.

01:10:07 - Miroslav Aleksić: Imate Juru sa tri hiljade i sedamsto radnika koji odlaze. Imate britanski Aptiv sa dve hiljade radnika koji su otišli. Sedamnaest miliona evra su dobili od države Srbije. Imate Džinsi Turke koji su dobili milion i sedamsto pedeset hiljada, Džonson Elektrik koji je dobio devetnaest zarez dva miliona evra, Meita koja je dobila dvadeset i sedam hiljada evra po zaposlenom radniku, a koja je najavila smanjenje broja radnika i odlazak i tako dalje, i tako dalje. Dakle, ta politika ekonomska koja u dobroj meri zavisi i od vas u ovom trenutku počinje da pokazuje katastrofalne rezultate.

01:10:49 - Miroslav Aleksić: Radnici ostaju bez posla, državni novac potrošen na strane firme koje su bile tu dok su imale koristi, dok su imali, imali benefite i sada polako odlaze. Evo Leoni, da ne zaboravim kao jednu od većih firmi koja je dobila pet i po miliona evra, hiljadu i devetsto zaposlenih radnika. Znate, ne smete zaboraviti da vi trebate da brinete o interesu novca svih građana Srbije, a vi to ne radite. I ovo usvajanje tri izmene, kako ste rekli finansijskog plana, govori o potpunom rasulu u Ministarstvu finansija i u Vladi Republike Srbije. Pa, vi niste u stanju da se dogovorite oko vašeg budžeta godišnje.

01:11:30 - Miroslav Aleksić: Tri puta menjate finansijski plan. Tri puta Ministarstvo financija predlaže jedan budžet, vi pr-prik- prihvatite, vi predložite vaš jedan, onda se to promeni, drugi, dakle, a kako o čemu drugom? Šta drugo ste ćete u stanju biti da radite? Zapravo, s jedne strane rasipate novac da bi predsednik države (kašalj) i predstavnici Vlade mogli da se slikaju kako otvaraju nove fabrike i nova radna mesta koji se posle nekoliko godina sve i gase, je li, to je sve deo kampanje. Evo strane direktne investicije, ovoliko smo otvorili, onoliko, a to sve košta građane Srbije.

01:12:04 - Miroslav Aleksić: S druge strane domaći privrednici trpe. Oni se reketiraju, njima se šalju inspekcije, njima su računi za struju veći nego što su Kinezima, recimo u RTB Boru, oni plaćaju veću struju. Oni mi veće namete i čitav ekonomski koncept razvoja privrede na osnovu stranih investitora doživljava polako propast. Umesto da ste subvencije davali domaćim firmama, domaćim preduzećima u mnogo većoj meri nego što je to do sada bio slučaj i kontrolisali državu u smislu njihovih politika i namera za dra-davanje trošenja tog novca. I ovo je samo jedan deo vašeg posla za koji tražite da vam damo saglasnost, da ne govorimo o svim drugim saglasnostima koje dajemo, od finansiranja medija kroz državnu pomoć i onoga što troše lokalne samouprave kojima treba da date saglasnost.

01:12:52 - Miroslav Aleksić: Dakle, radite vrlo važan posao, a nikakve rezultate nemate. Što se mene tiče, ja mislim da kao i mnoge druge institucije, vaša uloga je potpuno beznačajna jer vas niko ništa ne pita. Vas niko ništa ne pita kada država i Vlada reše da daju nekoj firmi dvadeset, trideset hiljada evra po zaposlenom radniku

01:13:15 - Veroljub Arsić: Kolega Aleksić, ja bih vas zamolio da sledeći put se pripremite i pročitate zakon, jer ovako vaše diskusije, mislim, biće, ispadate smešni, vi uopšte, mm, izgleda mi ne znate šta su nadležnosti Komisije i šta on ustvari radi.

01:13:26 - Miroslav Aleksić: Meni je drago da ste vi, gospodine Arsiću, ozbiljan- Pošto sam ja smešan i nastavite- (govore istovremeno) Ne, nisam rekao da ste vi smešan, nego da ćete išasti na kraj smešni. Pa, neka sam ja, to je, neka budem ja smešan, budite vi ozbiljni i nema nikakvog problema. Dakle... Završavam. Dakle, eh, apsolutno smatram da vi samo dobijate naloge koje treba da verifikujete, kao što to rade i druga tela poput eh, drugih vaših kolega iz drugih komisija o kojima sada neću da govorim.

01:14:02 - Miroslav Aleksić: Zapravo, vi ste samo tu da- ...Poslušate ono što vam kažu predstavnici Vlade, zato što niste nikakvo nezavisno telo, niti imate autoritet da kažete bilo šta vezano za troškove i-i bacanje para građana na kojekakve firme koje su dolazile ovde u prethodnim godinama i za šta su potrošene stotine miliona evra i milijarde svih građana Srbije, a sada ljudi ostaju bez posla, te fabrike se gase. Dakle, protiv sam apsolutno ovih vaših predloga i za, erm, finansijski plan, a i za izmene koje su dostavljene u dnevnom redu. Hvala.

01:14:40 - Veroljub Arsić: Kolega Mitrović, izvolite.

01:14:41 - Peđa Mitrović: Samo kratko pitanje. Erm, mi d-diskutujemo o izmenama, erm, da li, to znalo je saglasnosti na izmeni finansijskog plana, ali me zanima nešto drugo. Kad smo već u prilici da razgovaramo. Da li se Komisija na kraju izjasnila po pitanju državne pomoći, odnosno potencijalne pomoći Elektrokredibe Srbije Telekomu? Pošto je u pitanju dug za struju 11,5 miliona evra, slučaj otvoren 2023.

01:15:01 - Peđa Mitrović: godine, nije bilo n-nikakvih javnih informacija u međuvremenu od tada, a bilo bi, mislim, od interesa javnosti da znamo kako se- Ako se Komisija određivala, kako se odredila prema tom slučaju? I samo kratko, moram, gospodine Arsiću, malopre kad govorite o nepotizmu. Da imam ja neke dokaze za Vista Rika fond? Dakle, idite na registar hartija od vrednosti, centralni registar, vidite ko su vlasnici i to nije ništa, nikakva tajna. Tamo piše lepo i gospođa Vukić iii, erm, Ne-gospodin Nević i tako dalje.

01:15:25 - Peđa Mitrović: A što se tiče investitora, to nije javni podatak, ali je od javnog interesa i to bi tu-tužilaštvo moglo da proveri možda ko su investitori u fondu. Ono što krži- Po beogradskim pričama istraživačkih novinara nije baš, nisu baš lepa imena za nas.

01:15:37 - Veroljub Arsić: Kolega Mitroviću- To je prošlo, završeno.

01:15:40 - Peđa Mitrović: Pa, nije, pa nisam imao priliku da ugovorim, pa moram sad. Tako, nemojte se ljutiti.

01:15:44 - Veroljub Arsić: U redu. U redu, vidim da neke kolege ne razumeju koja je uloga i pozicija Komisije za kontrolu državne pomoći. Ja verujem da će moje kolege koje podržavaju Vladu podržati ove izmene finansijskog plana. Nije to stvar Ministarstva finansija. Zakon o budžetu donosi Narodna skupština, ne Ministarstvo finansija.

01:16:11 - Veroljub Arsić: To bi kolege poslanici trebalo da znaju, kao što bi trebali da znaju da nije komisija ta koja kontroliše gde će država da ulaže svo-subvencije.

01:16:26 - Veroljub Arsić: (smijeh u pozadini) Ona nije davalac. Uloga Komisije je, pošto vidim da to ovdje neki ne znaju i ne razumiju, da se državno-državnim ulaganjem, odnosno subvencionisanjem određenog privrednog subjekta ne narušava pravo konkurencije. 'nači da netko ko dobija državnu pomoć na određenoj teritoriji ne bude bio favorizovan n-na tom tržištu, da li po pitanju plasmana robe, da li po pitanju radne snage. Imali smo jednu situaciju kada je bivši predsjednik Republike Srbije, gospodin Boris Tadić, potpisao sa Geoksom jedan sporazum, uložen je novac u Geoks da bi bio uništen domaći privrednik.

01:17:17 - Veroljub Arsić: Sancho. Poznam čovjeka, dolazio je kod mene da dostavlja mi svu dokumentaciju. Zato što tada nismo imali komisiju. Uništili s-uništili smo domaćeg privrednika sa Geoksom. Vidim da je sada velika i zabrinutost oko radnika.

01:17:38 - Veroljub Arsić: Znate šta danas jeste vest zaista u Srbiji kada sto, dvesta ili petsto ljudi ostane bez posla? Jedni investitori odlaze, drugi dolaze. Svakako da treba voditi računa i o tim radnicima koji ostaju bez posla, ali, nažalost, pre četrnaest ili petnaest godina to nije bila nikakva vest. Nije bila nikakva vest da pet stotina ljudi svakoga dana ostane bez posla. I ono što je, po meni najtragičnije, oni koji su tada vršili vlast nisu ništa uradili da svakoga dana pet stotina ljudi ne gubi posao.

01:18:24 - Veroljub Arsić: Nego su se pravili ludi da se to uopšte ne dešava. I sada oni nama pričaju kako mi treba da brinemo o tome kako je netko negdje izgubio posao. Da, brinemo, za razliku od vas. Jer nije pitanje državne subvencije da li će neki privrednik da ostane ili neće, nego tržište je njegovih plasmana. Ne možete vi da očekujete da automobilska industrija u zapadnoj Evropi beleži recesiju, da se to ne od-odrazi na tržište u Srbiji.

01:18:56 - Veroljub Arsić: I to nema nikakve veze sa državnom pomoći i subvencijama. I vi to jako dobro znate, samo koristite sve moguće u političke svrhe. To je potpuno legitimno, ali onda očekujte da će neko da vam odgovori na tako nešto. Znači, uloga naše Komisije za kontrolu državne pomoći je da se ne narušavaju pravila konkurencije, odnosno da ta državna pomoć ne bude uzloupotrebljena radi eliminisanja konkurencije na određenoj teritoriji ili u određenoj delatnosti.

01:19:38 - Veroljub Arsić: I oni su već donosili odluke gde su, sad ne znam u formi zaključka ili kako već, utvrdili da je dolazilo do narušavanja konkurencije i da- Da je neusklađena.

01:19:38 - Veroljub Arsić: Da je neusklađena i da su, ovaj...

01:19:41 - Veroljub Arsić: Ne mogu ni to da...

01:19:41 - Veroljub Arsić: Naložili da se novac vrati u budžet Republike Srbije. Samo da pitam da li se to ikada desilo pre 2012. godine. Ja tvrdim da nije nikad. Kad je privatnik navodno pravio pogon samo zato što je predstavljao, čini mi se, Benetton, jel tako?

01:20:06 - Veroljub Arsić: Nije imalo veze s Benetton, nego je samo poslovao pod-Eh, kao jedan od kooperanata Benetona, pa je dobio ogromnu državnu pomoć.

01:20:17 - Veroljub Arsić: (zvuk vrata) Vidim da je ovo uticalo da se mnogo kolega javi. Izvolite, gospodine Nikeziću.

01:20:25 - Dušan Nikezić: Hvala. Eh, lepo ste nam to objasnili oko narušavanja konkurencije, pa bih voleo da nam ljudi iz Komisije za hartije, eh, Komisije za državnu, državnu pomoć objasne zašto je onda firmi Rauh dodeljeno sedamdeset tri hiljade evra po zaposlenom za pogon za preradu voća u Koceljevu? Znači, ja kol'ko znam, u tom celom kraju je prerada voća nešto što je tradicija koja traje s-stotinama godina. I vi ste jednom, jednoj stranoj firmi dali sedamdeset tri hiljade evra po zaposlenom za pogon za preradu voća i kažete da to ne narušava konkurenciju prerade voća kod domaćih proizvođača koji se nalaze u celom tom regionu. E, sad bih voleo da mi objasnite, vi ste veliki stručnjak za tu tematiku, to ste sad pokazali, da mi objasnite kako to ne narušava konkurenciju kod domaćih proizvođača.

01:21:26 - Dušan Nikezić: Hvala.

01:21:27 - Veroljub Arsić: Bravo! (zvuk poruke na mobilni telefon) Kolega Mitrović, izvolite.

01:21:37 - Peđa Mitrović: Ja bih, ja bih ako nije problem čuo prvo vaš odgovor, pa ću ja onda da postavim pitanje, ali ako ne može ni tako. Dakle, pomijali ste gubitak radnih mesta. A šta kažete na to što kompanija, odnosno konsultantska kuća Ernst & Young govore da će u Srbiji nestati pedeset hiljada radnih mesta koji su povezani upravo sa nemačkom automobilskom industrijom? Ko će vam onda biti kriv? Jer će li onda biti bivši režim kriv što je pedeset hiljada radnih mesta u komponentarskim kompanijama izbrisano zbog recesije u Nemačkoj i drugim evropskim autoproizvođačima?

01:22:02 - Peđa Mitrović: Dakle, još jedanput, ajde da ovom odboru te pamflete koje navežbate, sad ne znam kim-kim ih vežbate, a tiču se kako je bivša vlast upropastila Srbiju preskačemo, jer uvek ćemo odgovoriti na to što imate vi da kažete ono što je aktuelno u Srbiji i šta su vaši rezultati. Dakle, nemojte more s to više da radite.

01:22:29 - Dušan Nikezić: Kolega Mitroviću, pa ne da neću da ćutim, nego ću neprestano da ponavljam kakve ste lopuže bili- Pitam izvoli!

01:22:31 - Veroljub Arsić: Gde god mogu, u svakoj prilici. Vama je smešno što ste šesto hiljada ljudi ostavili bez posla. Vama je to smešno.

01:22:40 - Veroljub Arsić: Čujem se nešto- Dok ste vi postajali sve bogatiji. Neka s-- mogu ja da se gledam slobodno. Kako se vi pogledate u ogledalo- Kada ste kada ste šesto hiljada ljudi ostavili bez posla? To je nešto što ću stalo da spominjem, stalno da podsećam građane i to je vaš krst koji ćete morati da nosite.

01:23:06 - Veroljub Arsić: Pa to ne znači da nisam ovo, obišao sam druge i takve- Reč ima kolega Nikola Radosavljević, izvolite.

01:23:09 - Nikola Radosavljević: Dobro, Zahvaljujem predsedniče. Pa očigledno da ovde se meša i nadležnost Komisije za kontrolu državne pomoći i šta u stvari kontrola Komisije radi. Jaa ne mogu da shvatim da neke kolege koji su već ovde dugo godina i koji su već i članovi našeg Odbora, da i dan danas ne mogu da ukapiraju šta je kontrola i šta je Komisija za kontrolu državne pomoći. Ali isto tako ne mogu da shvatim da se kritikuje državna pomoć ili za određene firme, a sami su koristili državnu pomoć. Pa kada pomenu i preradu voća mi imamo među nama ovde u Komisiji, evo, pobeže čovek koji je direktno koristio državnu pomoć i koji je koristio subvenciju kao poljoprivredni proizvođač, kao kvazi.

01:24:04 - Nikola Radosavljević: Gde bežete Aleksiću ponovo? Aleksiću?

01:24:08 - Veroljub Arsić: (kašalj) Istina govori.

01:24:09 - Nikola Radosavljević: Ja ne znam šta je ovo, ali čovek pobeže.

01:24:11 - Veroljub Arsić: Molim te kolega Radosavljević, izvolite.

01:24:13 - Nikola Radosavljević: Jaaa, ja sam hteo da budem konstruktivan, da dam jedno objašnjenje, ali nažalost, evo, čovek se odmah pronošao. Nisam ni izgovorio njegovo ime. On se pronošao i pobegao.

01:24:39 - Nikola Radosavljević: Tako, evo, ja ću samo da se ukratko, ovaj, nadovežem i da, da kažem da je gospodin Aleksić dobio subvenciju na ime kupovinu novog traktora od države Republike Srbije od osamsto devedeset tri hiljade osamsto sedamdeset te jedana- To nije bila naknada.

01:24:39 - Nikola Radosavljević: Toliko hvala.

01:24:41 - Veroljub Arsić: A nije, ali treba je kao korisnik državne pomoći i to da spomene. Kolega, koleginica Miletić, izvolite.

01:24:54 - Svetlana Milijić: Ja zahvaljujem uvaženi predsedavajući. Pa žao mi je što je kolega izašao, ali eh, izgleda da ne zna da suština i smisao kontrole državne pomoći je da se utvrdi da li korisnik ili korisnici državne pomoći dobijaju tu državnu pomoć u skladu sa Eh, Zakonom o kontroli državne pomoći i odgovarajućim pravilnicima. Mi eh, imamo eh, najnoviju državnu pomoć, a vi me ispravite ako sam pogrešno rekla. Eh, Ministarstva privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije za podsticaj eh, malih privrednika i preduzetnica u opštinama i gradovima gde imamo negativan demografski priraštaj, eh, koja iznosi negde, čini mi se, oko pola miliona dinara. Eh, je l' tako?

01:25:50 - Svetlana Milijić: Eh, ovaj, meni je žao što, eh, kolege, eh, poslanici sa opozicione strane, eh, i njihova suština i smisao govora, meni se čini bar jeste da, eh, samo unižavaju ono što radi Republika Srbija, Kontrola za, eh, državnu pomoć, konkretno iz ove teme. Ovaj hib, eh-Eh, n-nejasno mi je kako neko ima dvostruke aršine. Malopre kolega je izašao, a kolega Radosavljević je to spomenuo, pa upravo je ovaj kolega, koji je napustio salu iz ne znam kog razloga, koristio subvencije države i Ministarstvo poljoprivrede za kupovinu ovog traktora. Ovaj, eh, hvala vam, samo mi odgovorite da li i kada kreće ovaj, kontrola državne pomoći vezano za ovo malopre što sam rekla, za podsticaj privrednica u iznosu od, i privrednika i preduzetnica u iznosu od pola miliona dinara. Hvala.

01:26:59 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. Kolega Polović, izvolite.

01:27:04 - Branko Pavlović: Gospodin Nikisić je dao dobar primer o kome bi Komisija trebalo da vodi računa, ali ne na ovoj tački dnevnog reda, nego kad budemo imali izveštaj eh, o radu. Ovde je sad pitanje unutrašnjeg finansijskog poslovanja. Oko ove jedne same rečenice, naravno da ćemo imati problema zbog loših tokova u e-e-Europi, u Evropskoj uniji, u privredama i one će se odraziti na nas, ali treba voditi računa da to oslanjanje na direktne strane investicije ima drugi problem vezano za fiksni kurs, a naime, budući da plate rastu da bi se realna kupovna moć zadržala zbog inflacije, kod fiksnog kursa eh, cena radne snage je sve veća i samo je pitanje godine u kojoj će cena radne snage zbog fiksnog kursa biti apsolutno neisplativa i uz subvencije. I kada ćemo doći do iz drugih razloga, eh, gubitka stranih investicija ili bitnog smanjenja, odnosno zatvaranja, ali to je sad sve neka druga tema. Mene interesuje kod ovih eh, smanjivanja ukupnog budžetskog okvira u kome vi možete da se krećete, eh, da li je to, to sad izgleda dosta, meni izgleda dosta zabrinjavajuće, kao da v-vas spuštaju na neku ivicu koja bi možda mogla eh, da utiče na ukupnu kapacitet i mogućnost kvaliteta vašeg rada.

01:28:25 - Branko Pavlović: Dakle, koliko vi mislite da je to eh, utic-- može uticati na kvalitet rada Komisije ili ste još uvek našli neke uštede? Jer ne verujem da ste planirali prethodno da imate ne znam kol'ko lufta u svom eh b-budžetiranju, tako da je to možda za ovaj Odbor, da, eh, vidimo iz tog ugla da li to sprečava, odnosno sprečava, ograničava mogućnost funkcionisanja u ovom smislu povećanog kvaliteta rada Komisije koji svi očekujemo. Hvala.

01:29:01 - Veroljub Arsić: (pauza od pet sekundi) Zahvaljujem. Hoćete odgovoriti na pitanje?

01:29:08 - Svetlana Milijić: Da, mogu. Hvala.

01:29:09 - Veroljub Arsić: Samo zatražite reč.

01:29:10 - Svetlana Milijić: Eh, kako dobro pitanje...

01:29:13 - Veroljub Arsić: Izvolite.

01:29:15 - Dragica Jorgović: Hvala na svim postavljenim pitanjima. Možda bih počela od ovog poslednjega koje se tiče ovog dnevnog reda i vezano za izmene finansijskog plana, a u neku ruku ću se osvrnuti i na komentar gospodina Aleksića, iako je napustio sednicu. A jedno ću se složiti, kada je u pitanju izjava gospodina Aleksića o svemu što je rekao, a to je da "Komisija radi vrlo važan posao", citiram ga. A što se tiče ovih, eh, ovo ostalo ću se osvrnuti kasnije. Što se tiče izmena finansijskog plana Komisije, eh, ne znam, evo, volela bih da upoznam javnost da je izmena usledila isključivo po zahtevu Ministarstva finansija koji je dostavljen apsolutno svim budžetskim korisnicima i na te zahteve su svi budžetski korisnici, a znate vrlo dobro ko su, imali obavezu da se u određenom roku izjasne i da u svom budžetu pronađu način gde mogu da izvrše uštedu.

01:30:11 - Dragica Jorgović: Eh, u suprotnom, ukoliko sami ne opredele sredstva gde u ovoj budžetskoj godini mogu da opredele uštedu, to će učiniti samo Ministarstvo finansija. Eh, Komisija za kontrolu državne pomoći je pronašla način tako da je umanjila određene aproprijacije koje su se odnosile na trošk-planirane troškove putovanja i na usluge po ugovoru. S tim u vezi je odgovorila kada je u pitanju prva izmena finansijskog plana i umanjila ukupan budžet. Kada je u pitanju druga izmena finansijskog plana takođe smo odgovorili i javili se, što moram da naglasim, nisu svi budžetski korisnici, a to možete i videti, mislim, i u službenom glasniku, tako da sam ponosna na to što i bez obzira na ovakav restriktivan i vrlo nizak budžet ovako važnog organa, mi smo uspeli da odgovorimo na svaki zahtev Ministarstva finansija i da umanjimo sredstva. Kada su u pitanju sredstva koja su ukupna data Komisiji za kontrolu državne pomoći na početku ove godine, odnosno Zakonom o budžetu, a to je bilo sto devet miliona sto šezdeset dve hiljade dinara, da, ona jesu niža od onoga što je planirano, ali moram da naglasim da to neće ugroziti rad Komisije, jer su ona isključivo umanjena u delu aproprijacija četristo jedanaest, četristo dvanaest, a to su plate zaposlenih.

01:31:22 - Dragica Jorgović: 'nači ni jedna druga aproprijacija nije umanjena od onoga kako je Komisija u novembru, još pred ovim odborom, da kažem, predlog i dostavila. Eh, kada je u pitanju zapošljavanje u Komisiji, Odbor za administrativna pitanja dao je saglasnost na popunjavanje kadrovskog kapaciteta, te je u toku i javni konkurs za popunjavanje četiri radna mesta, a do kraja godine još preostala četiri, tako da će kapacitet, kadrovski kapacitet Komisije biti u potpunosti popunjen, a što je, da kažem, jedan od zahteva i jedan od dokaza naše i operativne nezavisnosti pred Evropskom komisijom i mi ćemo na taj način pokušati da, eh, čim su nam dali saglasnost za to popunjavanje znači da sredstva u ovom trenutku i imamo. Kada su u pitanju navodi, već ste vi svi, što ste se nakon gospodina, eh, Aleksića javili i objasnili šta je nadležnost Komisije. Komisija ne daje državnu pomoć. Mi se ne zovemo Komisija za dodelu državne pomoći, tako da mi radimo i utvrđujemo postojanje i ocenu usklađenosti dodeljene državne pomoći.

01:32:27 - Dragica Jorgović: Najveći davaoci...Erm, kada je u pitanju državna pomoć, to su Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo životne sredine, tako da su ovo pitanja koja bih vas zamolila, ako želite odgovore da budu upućeni njima. Kad su u pitanju navodi koleginice Milić, ako se ne varam, izvinjavam se, erm, vezano za, erm, mm, Fon-- saradnju Ministarstva privrede i Fonda za razvoj, erm, naglasit ću da sva državna pomoć koja se daje u iznosu do trista hiljada eura potpada pod de minimis državnu pomoć, i oni ne, davoci nemaju obavezu da Komisiji za kontrolu državne pomoći prijavljuju takvu pomoć, ali imaju obavezu izveštavanja. Zakon kaže da je rok taj u roku dvadeset dana od dodele, ali to se često čini kada se prikupljaju izveštaji, ali radimo na tome da podignemo svest davocima, da upravo nas prepoznaju u tom momentu da nam prijave, tako da kroz godišnji izveštaj možete videti upravo sve pomoći koje su date i kada je u pitanju de minimis državna pomoć. Nadam se da sam se, erm, osvrnula na, na ove navode na traktore i voćnjake. To nije tema i niti nadležnost Komisije za kontrolu državne pomoći, pa se ne bih ni osvrtala, a ni tema ovog dnevnog reda.

01:33:42 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem, zaključujem raspravu i prelazimo na glasanje. Predlažem da Odboru cilj obezbeđenja daljih nesmetanih uslova za rad Komisije za kontrolu državne pomoći u 2025. godini da saglasnost na Finansijski plan komisije za kontrolu državne pomoći u 2025. godinu koja je usklađena sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu.

01:34:05 - Veroljub Arsić: Molim da se izjasnimo.

01:34:15 - Veroljub Arsić: (klik) (zvuk mikrofona) Zaključujem glasanje. Da, ponovićemo glasanje ako treba, sačekajte samo malo, još nemojte ništa. Ponovo da se izjasnim.

01:34:48 - Veroljub Arsić: (zvuk klikovanja) Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv dvoje, od ukupno trinaeste konstatujem da je Odbor većinom glasova doneo odluku o davanju saglasnosti na usklađen financijski plan Komisije z-za kontrolu državne pomoći u 2025. godinu. Prelazimo na odlučivanje o četvrtoj tački. Predlažem da Odbor u cilju obezbeđenja daljih nesmetanih uslova za rad Komisije za kontrolu državne pomoći u 2025.

01:35:12 - Veroljub Arsić: godini da saglasnost na prvu izmenu finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći u 2025. godinu. Molim kolege da se izjasnimo.

01:35:30 - Veroljub Arsić: (klik) Zaključujem glasanje. Konstatujem da je Odbor većinom glasova doneo odluku o davanju saglasnosti na prvu izmenu finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći u 2025. godinu. Prelazimo na odlučivanje o petoj tački dnevnog reda. Predlažem da Odbor u cilju obezbeđenja daljih nesmetanih uslova za rad Komisije za kontrolu državne pomoći u 2025.

01:35:49 - Veroljub Arsić: godini da saglasnost na drugu izmenu finansijskog plana Komisije za konsolu kontrolu državne pomoći u 2025. godinu. Molim da se izjasnimo.

01:36:07 - Veroljub Arsić: (pauza osam sec) Zaključujem glasanje. (udara nekog predmeta) Za je glasalo jedanaest, protiv dvoje, od ukupno trinaeste konstatujem da je Odbor većinom glasova doneo odluku o davanju saglasnosti na drugu izmjenu finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći u 2025. godini. Ja se zahvaljujem predstavniku Komisije i prelazimo na šestu tačku dnevnog reda. Davanje saglasnosti na Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mjesta u stručnim službama Fiskalnog savjeta.

01:36:38 - Veroljub Arsić: Članom devedeset dva k stav treći Zakona o budžetskom sistemu propisano je da se način obavljanja poslova, organizaciona struktura službi i sistematizacije radnih mjesta bliže uređuje aktom Fiskalnog savjeta uz prethodnu saglasnost nadležnog odbora Narodne skupštine. Fiskalni savjet je dana sedmog februara 2025. godine podnio Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja ovih sredstava Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mjesta u stručnim službama Fiskalnog savjeta, radi razmatranja i davanja prethodne saglasnosti, s tim da ovaj Pravilnik stupi na snagu po dobijanju saglasnosti od nadležnog odbora Narodne skupštine i objavljivanja. Molim predstavnika Savjeta da uzme reč. Izvolite.

01:37:21 - Blagoje Paunović: Hvala. Poštovani predsjedniče i članovi Odbora za finansije, sasvim ukratko ću vam izložiti izmjene koje se, erm, koje sadrži ovaj Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji poslova u Fiskalnom savjetu. A, suština je da se zapravo ovim izmjenama uvodi nešto, erm, da tako kažem, razuđenija struktura radnih mjesta, erm, tako što se pored mlađeg savjetnika uvodi i zvanje savjetnik, ali i sa-viši savjetnik za poslove, erm, makro, iz oblasti makroekonomije, javnih finansija i statistike, erm, a da se pri tom ukupan broj zaposlenih, odnosno državnih službenika uopšte ne menja. Dakle, osnovni motiv...Ove promjene jeste da se uvede jedan malo, da tako kažem, raz-malo razuđenije strukture koje će omogućiti i lakši razvoj karijere zaposlenih u Fiskalnom savjetu, a da pritom to bude i prilagođeno razvoju njihovih kompetencija tokom njihovog rada. Eh, istovremeno, dakle, s tim menjaju se, mhm, i preciziraju se zahtjevi u ok, za poslove eh, eh s, mlađeg savjetnika u okviru Fiskalnog savjeta, a dok se druge promjene su uglavnom formalne prirode i odnosi se na potrebu za usklađivanjem eh, eh zahtjeva kompetencija sa Uredbom o određivanju kompetencija za rad državnih službenika iz 2022.

01:39:22 - Blagoje Paunović: godine, dakle, pošto se u međuvremenu Pravilnik nije menjao, ovo smo smatrali da je, smatrali smo da je ovo prilika da izvršimo te izmjene. Dakle, radi se u suštini samo o formi kojom se izražavaju kompetencije zaposlenih. A eto, ukratko, to su i sušt-, to je suština izvršenih izmjena, predloženih izmjena u ovom Pravilniku.

01:39:48 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem... (pauza) Eh, otvaram raspravu da li se netko javlja za riječ? (pauza osam sec) Pošto se niko ne javlja... (pauza tri sec) Izvolite, kolega Nikezić.

01:40:09 - Dušan Nikezić: Hvala. Iskoristio bih ovu priliku da razgovaramo sa predsjednikom Fiskalnog savjeta, da ako može nam kaže kakav je, kakvo je njihovo viđenje činjenice da je budžetski deficit u prvih sedam mjeseci 94 milijarde dinara veći nego prošle godine, da imamo inflaciju koja je dva i po puta veća nego u evro zoni i da su trenutno obaveze države dobavljačima koje su van valute blizu pedeset tri milijarde dinara.

01:40:55 - Veroljub Arsić: Sve ovo će svakako zbog rasta BDP-a- Kolega Nikeziću- Ja moram da vam kažem vi zakažete privatno ili vašu, ovaj konferenciju za štampu, pa o tome pričate, a ovdje Odboru je reč, ovaj, o sistematizaciji radnih mjesta u Fiskalnom...

01:41:08 - Veroljub Arsić: Ne, pa- Ne mogu vama to da objasnim- Ja vama ne mogu da objasnim da, iako je Odbor za financije, on ima svoja pravila po kojima radi.

01:41:16 - Veroljub Arsić: Vi znate-i ste- Ovo nije ulica, gospodine Nikeziću. To na ulici radite, ovdje ne možete.

01:41:23 - Veroljub Arsić: Odbor za financije radi- Ako nas spojite u ovakav tački, nema gde.

01:41:45 - Veroljub Arsić: Omogućite da govorimo o problemima- Kolega Nikeziću, niko vam ne brani za kažete konferenciju za štampu i govorite- Odbor za financije ovde treba da se govori o financijskim problemima države, ako imamo budžetski deficit koji- Zaključujem raspravu- Dvadeset milijardi dinara veći nego što je bio prošle godine, onda- Zaključujem raspravu i prelazimo na glasanje. (pauza četiri sec) Predlažem da Odbor da saglasnost na Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mjesta u Slušaj službama Fiskalnog savjeta koje je podno Fiskalni savjet sedmog februara dvije hiljade dvadeset i pete godine. Molim kolege narodne poslanike da se izjasne. (pauza deset sec) Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv nema, uzdržanih nema, od ukupno trinaest, te konstatujem da je Odbor većinom glasova doneo odluku o davanju saglasnosti na Pravilnik o izmeni i dopunama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mjesta u Služni službama Fiskalnog savjeta koje je podneo Fiskalni savjet sedmog februara dvije hiljade dvadeset i pete godine.

01:42:39 - Veroljub Arsić: Ovime smo iscrpili dnevni red sednice. Za-k-zahvaljujem se svima na današnjem radu i zaključujem sednicu Odbora.

Snimak sednice