1) OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

Datum sednice:16.11.2025.

Trajanje sednice: približno 2:53:54 (prema vremenskim markerima u transkriptu)

Tema / naziv tačke dnevnog reda: javno slušanje i rasprava o budžetskim i pratećim finansijskim aktima (uključujući Predlog zakona o budžetu RS za 2026. i Predlog zakona o završnom računu budžeta RS za 2024., kao i predloge odluka o saglasnosti na izmene finansijskih planova za 2025.)

Predsedavajući: Veroljub Arsić

Broj prisutnih poslanika: nije navedeno u dostavljenom materijalu (konstatuje se postojanje kvoruma)

Učesnici van poslanika: Siniša Mali (ministar finansija), Jorgovanka Tabaković (guvernerka NBS), Blagoje Paunović (Fiskalni savet), Ivica Gavrilović (DRI), Nemanja Nenadić (Transparentnost Srbija), Goran Radosavljević (FEFA)

Ko je koliko govorio (procena po formuli 95 reči = 1 minut):

Poslanici vladajuće većine: ~25%

Poslanici opozicije: ~12%

Član vlade/gosti: ~64%

Ukratko sa sednice: Glavnina sednice protekla je kao javno slušanje o predlogu budžeta i fiskalnim temama: ministar finansija je predstavio budžet i ključne prioritete, institucije (NBS, Fiskalni savet, DRI) i predstavnici stručne/nevladine javnosti izneli su ocene i primedbe, dok je opozicija fokus stavila na model rasta, troškove velikih projekata i pitanja kredibiliteta projekcija, uključujući i rizike vezane za sankcije i energetiku. Na kraju su predlozi stavljeni na odlučivanje i upućeni Narodnoj skupštini.

Napomena o kvalitetu zapisa: Transkript na više mesta sadrži skraćenja („…“), pa pojedine formulacije (npr. kompletni nazivi i obrazloženja između delova rečenica) nisu u potpunosti vidljive.

---

2) STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Veroljub Arsić (Odbor, vladajuća većina)
Vodio sednicu, organizovao tok javnog slušanja i rasprave, usmeravao na dnevni red i na kraju sproveo glasanja po tačkama.

Siniša Mali (ministar finansija, gost)
Predstavio budžet za 2026. kroz okvir makroekonomske stabilnosti i rast životnog standarda (plate/penzije, investicije), uz tvrdnje da su projekcije i fiskalni ciljevi održivi; u polemici je branio politike Vlade i odgovarao na kritike (uključujući pitanja oko NIS-a i sankcija).

Jorgovanka Tabaković (guvernerka NBS, gost)
Fokusirala se na makroekonomske pokazatelje, inflaciju i stabilnost finansijskog sistema, uz naglašavanje uloge monetarne politike i okvira stabilnosti kao oslonca za budžetske planove.

Blagoje Paunović (Fiskalni savet, gost)
Iznosio ocene o predlogu budžeta i fiskalnom okviru, uz naglašavanje strukture prihoda/rashoda, deficita i fiskalnih rizika; ukazivao je na potencijalne slabosti (npr. diskreciona potrošnja, pojedini sektorski rizici) i potrebu za većom predvidivošću i disciplinom.

Ivica Gavrilović (DRI, gost)
Govorio o nalazima i preporukama revizije u vezi sa izvršenjem budžeta i uočenim nepravilnostima/odstupanjima, uz poruku da se sistemska poboljšanja postižu kroz jačanje pravila i kontrola.

Nemanja Nenadić (Transparentnost Srbija, gost)
Težište stavio na transparentnost budžetskih podataka i praksu objavljivanja informacija; tražio je češće i dostupnije izveštavanje o izvršenju, jasnije budžetske podatke i veću javnost ugovora/odluka (posebno u oblastima koje se često problematizuju u javnosti).

Goran Radosavljević (FEFA, gost)
Zauzeo analitički pristup: ukazivao na problem selektivnog korišćenja podataka u polemici i na širinu diskrecionog prostora izvršne vlasti; sugerisao potrebu za boljim planiranjem i većom vezanošću izvršenja za plan.

Peđa Mitrović (Stranka slobode i pravde, opozicija)
Kritikovao model rasta i tvrdio da rast ne donosi dovoljno „konvergencije“ u odnosu na razvijenije zemlje; problematizovao je troškove velikih projekata, način vođenja investicione politike i izostanak jasnijeg prikaza efekata.

Dušan Nikezić (Stranka slobode i pravde, opozicija)
Ocenio budžet kao nedovoljno razvojni/„zeleni“, problematizovao planiranje prihoda i rast troškova infrastrukturnih projekata, upoređivao projekcije rasta sa regionom i otvarao temu sankcija i posledica po energetiku/NIS, uz zahtev za konkretnijim planom.

Dušan Bajatović (SPS, vladajuća većina)
U polemici je naglašavao energetsku bezbednost i kapacitete (pravci snabdevanja, skladišta, rezerve), poručujući da ne treba „plašiti građane“ scenarijima i da sistem ima oslonce i bez ruskog gasa u određenom periodu.

Ilo Mihajlovski (PUPS, vladajuća većina)
Isticao budžetske parametre i socijalnu komponentu, posebno penzije i položaj penzionera, uz podršku predloženim rešenjima.

Nenad Krstić (vladajuća većina)
U više navrata intervenisao proceduralno (pozivanje na poslovnik i „dostojanstvo“ rasprave), uz kritiku opozicionog tona i pokušaj vraćanja rasprave na tačke dnevnog reda.

Marko Milošević (SPS, vladajuća većina)
Govorio kroz prizmu socijalno-radnih tema i budžetskih izdvajanja za 2026. u odnosu na 2025, uz podršku predloženom budžetu.

---

3) ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je sproveo javno slušanje i raspravu, a zatim prešao na odlučivanje po tačkama.

Prema završnim delovima transkripta, Odbor je predložio Narodnoj skupštini da prihvati razmatrane predloge (uključujući Predlog zakona o budžetu RS za 2026, Predlog zakona o završnom računu budžeta RS za 2024, kao i predloge odluka o saglasnosti na izmene finansijskih planova za 2025).

Detalji glasanja po svakoj tački nisu svuda čitljivi zbog skraćenja u transkriptu, ali se vidi da su tačke usvajane većinom, uz konstatacije da nije bilo uzdržanih u pojedinim izjašnjavanjima.

U raspravi učestvuju:
- Veroljub Arsić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Siniša Mali, ministar finansija
- Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije
- Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta
- Ivica Gavrilović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije
- Ilo Mihajlovski, član Odbora, PUPS - solidarnost i pravda, vladajuća većina.
- Peđa Mitrović, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
- Dušan Nikezić, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
- Dušan Bajatović, zamenik predsednika Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina.
- Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija
- Goran Radosavljević, profesor FEFA 
- Nenad Krstić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Marko Milošević, član Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina.

00:00:01 - Veroljub Arsić: Poštovane dame i gospodo narodni pos-poslanici, poštovani gosti i ostali učesnici javnog slušanja, otvaram trideset petu sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Sednici pristaju četrnaest članova ili zamenika članova Odbora, te konstatujem da postoji kvorum za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici i javnom slušanju pristaju predstavnici i povjerenici Vlade, i to gospodin Siniša Mali, ministar finansija kao predstavnik predlagača zakona, predstavnici Ministarstva finansija Slavica Savičić, državni sekretar Saša Stevanović, državni sekretar Ana Tripović, državni sekretar Ana Jović, savetnik u Kabinetu ministra, Darko Komnenić, pomoćnik ministra Dragan Demirović, pomoćnik ministra Marko Gverov, direktor Uprave za trezor Milesa Marjanović, načelnik Odeljenja budžeta Nataša Škembarović, rukovodilac Sektora za budžetsko računovodstvo, Izveštavanje u Upravi za trezor Vera Vukčević Gligorić, načelnik Odeljenja za računovodstvene poslove u Upravi za trezor, Tanja Mrkalj, koordinator za finansijsko izveštavanje i metodologiju u Upravi za te-trezor, predstavnici Narodne banke Srbije i to Jorgovanka Tabakov-gospođa Jorgovanka Tabaković guverner, Ana Jaković viceguverner Nikola Dragašević viceguverner, Savo Jakovljević, generalni direkt-direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku, Darko Stamenković generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka, Dejan Dević generalni direktor Direkcije za zakonodavne pravne poslove, predstavnici Fiskalnog saveta, i to profesor doktor Blagoje Pajović predsednik, Bojan Dimitrijević član, Nikola Altiparmakov član, Slobodan Minić specijalni savetnik, predstavnici Državne revizorske institucije Ivica Gavrilović, predsednik i generalni državni revizor Marijo Obrenović pred-potpredsednik Nemlika Bojanić, član Saveta Ljiljana Dimitrijević, član Saveta Marijana Simović, član Saveta Mirjana Gačević, vrhovni državni revizor Maja Lakićević, sekretar institucije Iva Vasović Milić, načelnik Službe za međunarodnu saradnju. Sednici odbora i javnom slušanju pristaju i potpredsednici Narodne skupštine Dunja Simonović Bradić i gospođa Marina Raguš, predstavnici i izvestioci u Odboru Narodna skupština Uglješa Marković, predsednik Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Marko Atlagić, predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj, informatičko društvo Marko Milošević, izvestilac Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromašta-siromaštva. Prisustvu-pristaju i predsednici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Borislav Novaković, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni pokret Srbije Novo lice Srbiji, predstavnici Odeljenja za demoka-demokr-demokratizaciju, misije OEBS u Srbiji, Jelena Šarić, v.d.

00:02:52 - Veroljub Arsić: šefa Sekcije za demokratsko upravljanje Luka Šterić savetnik za demokratsko upravljanje Predstavnici Nacionalnog komiteta u Evropskoj uniji Nemanja Nenadić. Pozdravljam sve prisutne i prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Saziv današnje sednice Odbora dostavljen elektronskom poštom. Da li ima predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda? Ako nema, molim da se izjasnimo o predloženom dnevnom redu.

00:03:17 - Veroljub Arsić: Ko je za? Ko je protiv? Uzdržan? Nemate. Konstatujem da je Odbor većinom glasova sa dvanaest glasova za utvrdio dnevni red za današnju sednicu.

00:03:43 - Veroljub Arsić: Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da se izjasnimo o predlogu da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama dnevnog reda i to zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama od prve do šeste, s tim što ćemo se izjasnjavati o svakoj tački pojedinačno. Stavljam na glasanje ovaj predlog, ko je za? Ima li ko protiv? Uzdržan? Konstatujem da je Odbor sa jedanaest glasova za i dva glasa protiv prihvatio predlog.

00:04:33 - Veroljub Arsić: Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na trideset četvrtoj sednici održanoj 6. novembra 2025. godine doneo je u skladu sa članom osamdeset i trećim Poslovnika Narodne skupštine odluku o organizovanju javnog slušanja na temu Predstavljanje budžeta Republike Srbije za 2026. godinu i završnog računa budžeta Republike Srbije za 2024. godinu radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja i omogućavanja zainteresovanim stranama i javnosti da se upoznaju sa predloženim rešenjima u navedenim predlozima zakona.

00:05:06 - Veroljub Arsić: S tim u vezi, obaveštavam vas da ćemo na današnjoj sednici Odbora u okviru zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa o tačkama od prve do šeste dnevnog reda održati javno slušanje na kome će predstavnici Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije, Fiskalnog saveta i Državne revizorske institucije predstaviti članovima odbora i narodnim poslanicima predloge zakona o kojima će Narodna skupština raspravljati. Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu i otvaram Drugo javno slušanje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na temu predstavljanje budžeta Republike Srbije za 2024. godinu i završnog računa budžeta Republike Srbije za 2024. godinu. Dobili ste program javnog slušanja sa satnicom.

00:05:50 - Veroljub Arsić: Pre nego što dam reč ministru finansija i predstavniku predlagača gospodinu Siniši Malim, podsećam vas da je Fiskalni savet dostavio Narodnoj skupštini preliminarnu ocenu Predloga Zakona o budžetu Republike za, Republike Srbije za 2026. godinu, kao i ocenu Predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2024. godinu, koji su vam prosleđeni elektronskom poštom i podeljeni u štampanom obliku.Takođe, molim sve učesnike javnog slušanja da se pridržavamo utvrđene satnice i molim vas da budete koncizni i konkretni u svom obraćanju kako bi zainteresovani učesnici dobili reč u diskusiji. Takođe vas molim da u delu javnog slušanja, kad je predviđena diskusija, imate u vidu da je vreme za svakog izlaga-izlaganje i postavljanja pitanja ograničeno od tri do pet minuta, kako bismo svima pružili mogućnost učešća u diskusiju-diskusiji. Prelazimo na predstavljanje budžeta Republike Srbije za 2026.

00:06:42 - Veroljub Arsić: godinu i molim gospodina ministra Zinišu Malog da uzme reč.

00:06:47 - Siniša Mali: Hvala puno, poštovani gospodine Arsiću, uvažena Jorgovanka, poštovani profesore Paunoviću, poštovani Ivice Gavriloviću, dame i gospodo poštovani građani Srbije, danas ćemo raspravljati i diskutovati, predstavićemo vam predlog budžeta za 2026. godinu. Nekoliko stvari pre nego što krenem na sam budžet, da vas podsetim takođe da u prilogu budžeta je pripremljen i takozvani Zeleni budžet. Dakle, slušali smo šta javnost kaže šta građani kažu, tako da u prilog i uz prilog postojećeg budžeta imate i takozvani Zeleni budžet, gde su nabrojani svi projekti koji su vezani za takozvanu Zelenu agendu, odnosno očuvanje životne sredine. Takođe, uz budžet za 2026.

00:07:35 - Siniša Mali: godinu imate i Građanski vodič, dakle Građanski vodič kroz budžet upravo kako bi doprineli daljoj transparentnosti i razumevanju od strane građana Srbije šta je na kako, na kakav način se priprema i troši budžet Republike Srbije. To radimo od 2015. godine i treća stvar koja je po meni veoma važna, pre nekih mesec, mesec i po dana mi smo otvorili interaktivni portal, aa, kod Ministarstva finansija, gde svi građani Srbije mogu da vide, da analiziraju i da daju sugestije kada je eventualna promena nekih stvari koje su vezane za budžet u pitanju. Imate takođe tu i veštačku inteligenciju, odnosno asistenta koji pomaže građanima i može da pomogne građanima u dobijanju odgovora na neka pitanja, tako da maksimalno smo izašli u susret građanima Srbije, maksimalno smo pomogli i pogurali, kako bih rekao, tu transparentnost koja je veoma važna i taj odnos sa javnosti, odnosno sa građanima Srbije i mislim da su to dobre stvari koje umnogome pokazuju na koji način i koliko smo se promenili i naravno na koji način građani Srbije mogu da utiču na ono što je u budžetu i kako mogu da kontrolišu, na kraju krajeva i rad izvršne vlasti. Kada je budžet za 2026.

00:08:49 - Siniša Mali: godinu u pitanju veoma mi je važno da razumemo svi situaciju u kojoj se Srbija trenutno nalazi, kao i sve ono kroz šta smo prošli u proteklih šest godina. Zašto šest godina? 2020. godine desila se pandemija korona virusa, velik šok za celu globalnu ekonomiju, naravno i za nas, ali smo iz tog velikog šoka izašli, rekao bih kao pobednici, sačuvali makroekonomsku stabilnost i imali i dalje visok rast naše ekonomije, pri čemu smo, da vas podsetim, i jedina zemlja u kontinentalnom delu Evrope koja je obezbedila sve četiri vakcine tada za svoje građane. Nakon toga desila se i desio se konflikt u Ukrajini, desila se velika energetska kriza 2022.

00:09:32 - Siniša Mali: godine. Podsetiću vas takođe optuživali su nas i rekli su da neće biti goriva, neće biti grejanja tada za građane Srbije. Naravno, obezbedili smo dovoljne rezerve gasa i svega, bilo je i grejanja i svega i nastavili smo dalji rast naše ekonomije. Ali sve u svemu, ti konflikti širom sveta nisu stali. Velike promene kada je geopolitika u pitanju, tarife, Kina, Amerika.

00:09:59 - Siniša Mali: Jednostavno, vrlo je teško planirati ne šta će se desiti u sledećih godinu dve dana, nego šta će i kako će svet izgledati za samo nedelju dana. Imajući u vidu i unutrašnje probleme koje smo imali, dakle blokade i blokaderske aktivnosti u poslednjih jedanaest meseci, dobro je i ono što je moja poruka građanima Srbije da smo uprkos svemu tome svim tim izazovima sačuvali makroekonomsku stabilnost, i dalje nam ekonomija raste. Imamo po poslednjem podatku osam koma pet posto stopu nezaposlenosti, rekordnu, dakle nikada niže od toga. I ono što je meni posebno važno je da se polako, ali sigurno i to imate u budžetu za 2026. godinu, vraćamo na stazu ubrzanog rasta i razvoja.

00:10:42 - Siniša Mali: Projekcija rasta našeg BDP za narednu godinu je tri odsto. Ove godine bićemo negde između dva i dva koma pet, trebalo je da bude četiri koma dva. Podsetiću vas, mi smo prošle godine bili jedna od tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi. Nažalost, zbog blokada to nismo uspeli da uradimo ove godine. Šteta je velika, ali nije ne-nadoknadiva.

00:11:04 - Siniša Mali: I kao što imate priliku da vidite i u predlogu fiskalne strategije, dakle naredne godine konzervativno planiramo tri posto stopu rasta našeg BDP, dalje ubrzanje već na pet odsto planiramo 2027. godine, upravo kako bi nadoknadili sve ono što smo izgubili, ne svojom krivicom, nego krivicom nekih neodgovornih u poslednjih jedanaest meseci. U budžetu takođe za narednu godinu imate i predlog deficita do tri odsto, odnosno tri odsto u ovom slučaju, upravo u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom, i upravo je taj iznos deficita onaj koji nam omogućava da dalje smanjujemo udeo javnog duga u BDP, a sa druge strane da održimo visoke stope rasta i razvoja, da nastavimo da podižemo životni standard građana Srbije i s druge strane da ne zaustavljamo investicioni ciklus koji smo započeli i koji treba da traje do 2027. godine. To je projekat Skok u budućnost Srbija dvadeset dvadeset sedam, tri stotine dvadeset i tri projekta širom naše Srbije koje treba da završimo i mi smo i za to obezbedili novac naredne godine.Ukratko, budžet za narednu godinu, dva osnovna stuba, ništa novo u smislu ekonomske politike koju sprovodimo.

00:12:19 - Siniša Mali: Jedno je podizanje životnog standarda građana Srbije, dakle socijalno odgovoran budžet. Idemo i sa rastom plata, idemo i sa rastom penzija, idemo sa daljim rastom minimalne zarade i s druge strane nastavljamo sa kapitalnim investicijama. Ulažemo u ono što je važno za svakodnevni život građana Srbije, a to je infrastruktura i putna i železnička i novi domovi zdravlja i novi klinički centri i nove škole. Dakle, podizanjem kvaliteta infrastrukture podižemo i kvalitet života građana Srbije, s druge strane, naravno, podižemo i atraktivnost naše ekonomije, tako da sa te strane na isti način ćemo nastaviti i 2026. godine, al' sam morao da napomenem ove globalne izazove, jednostavno promenjenu geopolitiku koju moramo i o kojoj moramo da pričamo i kojemu jednostavno moramo da, da budemo svesni.

00:13:09 - Siniša Mali: Što se samog, dakle, buđeta, aa, aa, tiče, idemo sa povećanjem penzija već od prvog decembra ove godine, dakle, kao što smo i obećali dvanaest koma dva posto povećanje penzija za naše najstarije sugrađane. Taj novac je obezbeđen u budžetu za narednu godinu. Inače, podsetiću vas na jednu interesantnu informaciju, dakle 2012. godine, kada je prethodna vlast vodila ovu državu, taj PIO fond, dakle penzioni fond, se punio budžetom tačno četrdeset i osam koma dva odsto. Dakle, skoro polovina budžeta za, polovina novca potrebnog za penzije te godine bila je iz budžeta.

00:13:48 - Siniša Mali: Sada upravo zbog toga što imamo odgovornu politiku koju sprovodimo već godinama unazad imamo rekordno visoku zaposlenost, imamo rekordne doprinose koji se uplaćuju u PIO fond. Dakle, doprinosi iz budžeta u PIO fond su negde oko dvadeset odsto. Dakle, dozvolili smo sebi i našli prostora i mogućnosti da povećamo penzije, ako se ne varam tri godine za redom su-dvocifreno povećanje penzija, tako da mi očekujemo da će prosečna penzija naredne godine biti negde oko četiri stotine devedeset evra i idemo polako ka tom cilju koji smo postavili, a to je da do kraja 2027. godine prosečna penzija bude u Srbiji šest stotine pedeset evra, što je deo programa Srbija 2027. Skok u budućnost.

00:14:34 - Siniša Mali: Takođe, idemo i sa povećanjem plata od januara meseca pet koma jedan odsto dodatno povećanje plata u javnom sektoru. Samo da vas vratim na ovu godinu, mi smo ove godine prvog januara povećali plate u javnom sektoru za osam odsto za sve zaposlene, osim za one u prosveti kojima je povećano jedanaest odsto. Onda smo u martu imali vanredno povećanje plata za zaposlene u prosveti od pet odsto. Sada smo u oktobru, dakle prošlog meseca, imali vanredno povećanje plata za zaposlene i u prosveti i u zdravstvu dodatnih pet odsto. Tako da kada dodate i ovo povećanje koje imamo od januara, vidite da smo samo u prosveti za dvanaest meseci plate povećali za preko dvadeset i osam odsto, tačnije dvadeset i osam koma šest odsto.

00:15:17 - Siniša Mali: Ako pogledate, recimo, zdravstvo, povećanje plata za samo godinu dana od devetnaest koma dva odsto. Dakle, to su velika povećanja plata nama je, i o tome će guvernerka govoriti više, ako se ne varam negde u oktobru stopa inflacije oko dva koma osam odsto. Tako da vidite koliko je u realnom iznosu upravo predviđeno povećanje i plata i aa, aa penzija. U ovom trenutku, po poslednjem podatku, a to je avgust mesec, prosečna zarada u Srbiji je preko devetsto evra. Mislim da je devetsto jedan evra, ako se ne varam.

00:15:50 - Siniša Mali: Dakle, u decembru mesecu već narednog meseca u Srbiji prosečna zarada biće preko hiljadu evra, negde oko hiljadu dvadeset, hiljadu dvadeset i dva evra po projekcijama koje imamo, tako da smo i tu ispunili obećanje koje smo dali još 2019. godine, a tada, podsetiću vas, smejali su se i predsedniku Vučiću kada je rekao da će te godine prosečna zarada u Srbiji biti pet stotina evra. I to smo obećanje ispunili. Ove godine ispunićemo i to koje je tada dato, a to je da je prosečna zarada ove godine do kraja, dakle u decembru 2025. godine, biće preko hiljadu evra.

00:16:26 - Siniša Mali: Naravno, cilj nam je da do kraja 2027. godine upravo kroz program Skok u budućnost dođemo do prosečne zarade u Srbiji od hiljadu i četiri stotine evra. Konačno, ono što je važno kada je životni standard građana u pitanju, od prvog januara idemo sa još jednim povećanjem minimalne zarade u Srbiji. Deset koma jedan odsto je predviđeno povećanje minimalnih za-minimalne zarade. Mi smo u oktobru, dakle prošlog meseca imali i vanredno povećanje minimalne zarade.

00:16:58 - Siniša Mali: Tako da kada pogledate povećanje koje smo imali od prvog januara ove godine, ako se ne varam trinaest koma sedam odsto, plus ovo povećanje od oktobra, bilo je devet koma četiri odsto, plus ovo povećanje koje nam sledi deset koma jedan odsto. Dakle, verovali ili ne, minimalna zarada za samo dvanaest meseci u Srbiji se povećava za čak trideset i sedam odsto, trideset i sedam odsto. Dakle, nikad se to nije desilo, a pogotovo vraćam sve vas na okolnosti u kojima se takva odluka dešava. Naravno, poslodavcima izlazimo u susret i povećavamo neoporezivi deo zarade na preko trideset i četiri hiljade dinara, za tačno dvadeset koma četiri odsto, upravo kako bi izbegli neku sivu ekonomiju i kako bi sačuvali punu zaposlenost koju trenutno imamo.Ono što, što se tiče samih investicija, nastavljamo sa-- dakle drugi stub našeg budžeta, nastavljamo sa velikim investicijama u kapitalne projekte; projekte koji potpuno menjaju kvalitet infrastrukture u Srbiji. Prošle godine, odnosno izvinjavam se ove godine negde sedam koma tri odsto BDP izdvojili smo za kapitalne investicije.

00:18:05 - Siniša Mali: Sledeće godine biće manje šest koma sedam, ali to je samo zbog toga što smo neke stvari kada je projekat Skok u budućnosti već i uradili. Ali kada saberete, to je već negde sedam stotina i četrdeset milijardi dinara samo za kapitalne investicije, kad uzmete u obzir lokalne samouprave i državu, tako da su to ogromne, ogromne investicije. Svaka nova investicija menja jednostavno i kvalitet života u lokalnoj samoupravi i/ili generalno u Srbiji, privlači strane investitore ili motiviše domaće investitore. I sa te strane je to upravo rezultat politike koju sprovodimo veoma uspešno godinama iza nas. Ja ću vas podsetiti, zaboravio sam to na početku i da kažem da ovu politiku koju sprovodimo, kao i budžet koji je pred vama, dakle detaljno su analizirali predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda i složili su se sa načinom na koji je on postavljen.

00:18:55 - Siniša Mali: To je nama veoma važno. To je najvažnija međunarodna finansijska institucija. Upravo potvrđujemo još jedanput deficit koji imamo u planu je takav da omogućava dalje smanjenje javnog duga u odnosu na BDP i ono što je posebno važno je da smo i dalje jedina zemlja na teritoriji zapadnog Balkana i jedina zemlja koja je kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, a koja ima investicioni kreditni rejting i uprkos izazovima izpolja, iz unutra, upravo snagom svojih javnih finansija i stabilnošću koju pokazuje i fiskalna i monetarna politika mi smo taj rejting i do dana današnjeg sačuvali. Dakle, nastavićemo sa rastom naše ekonomije i u narednom periodu i u narednoj godini, takav je budžet koji je pred vama. Idemo sa izuzetno agresivnim povećanjem i plata i penzija i minimalne zarade i o tome sam govorio i cifre sam vam pomenio, dakle daleko, daleko iznad nivoa inflacije, tako da u realnim iznosima upravo govorimo o tim povećanjima.

00:20:00 - Siniša Mali: Trudićemo se da sačuvamo naravno punu zaposlenost, a imperativ je očuvanje makroekonomske stabilnosti i imperativ je dalji rast i razvoj naše ekonomije. Tako da, naravno, kao i uvek do sada ostajem, ostajem vama na raspolaganju za bilo koje pitanje koje možete da imate i još jednu stvar samo. Bez obzira na ono što je u budžetu i kada govorite o podizanju životnog standarda; plata, penzija, minimalne zarade, nemojte da zaboravite svu brigu koju smo pokazali prema građanima Srbije i kroz neke stvari koje nisu išle direktno kroz budžet. Setite se, da vas podsetim, i ove mere kada je ograničenje marži u maloprodajnim lancima u pitanju direktno je uticalo na značajno s-smanjenje st-stope inflacije u Srbiji, ako se ne varam u julu je bila četiri koma sedam posto, već u septembru bila je dva koma osam odsto inflacija u Srbiji, dakle ogromna, ogromna razlika, koja direktno pak utiče na životni standard građana Srbije. Da vas podsetim takođe o jeftinim stambenim kreditima za naše mlade.

00:21:06 - Siniša Mali: Ispunili smo uprkos tome što su neki iz opozicije kritikovali da to nikada neće uspeti, da je to šarena laža i tako dalje. Vi imate preko pet hiljada mladih danas koji su svoj prvi stan, svoju prvu stambenu jedinicu upravo kupili uz pomoć garantne šeme koju je obezbedila država Srbija i na takav način rešili verovatno svoj prvi i najveći problem koji imaju. U budžetu i u zakonima koji su uz budžet imate i dalje proširenje te garantne šeme za dodatnih dve stotine miliona evra. Dakle, veoma važno da nastavimo taj program koji je građanima veoma bitan. Nemojte da zaboravite da smo promenili Zakon o izvršenju upravo kako bi izašli u susret građanima da im se ne oduzme jedina imovina ili jedina stambena jedinica koju imaju.

00:21:50 - Siniša Mali: Nemojte da zaboravite Zakon o alimentacionom fondu. Dakle, jednostavno razmišljajući o tome šta je važno za građane Srbije, mi smo na takav način i reagovali, upravo pokazujući brigu prema njima i paralelno sa podizanjem plata, podizanjem penzija, minimalne zarade, očuvanjem pune zaposlenosti, dakle, to je upravo rezultat odgovorne ekonomske politike koju, kažem, sprovodimo već godinama unazad i uprkos izazovima, kažem i spoljnim i unutrašnjim, nastavi-nastavili smo i potvrdili to i ove godine i naravno nastavićemo u godinama koje su, koje su pred nama. U svakom slučaju, poštovani gospodine Arsiću, hvala vam na, na vremenu. Moj tim i ja ostajemo na raspolaganju za sva dodatna pitanja koja poslanici mogu da imaju. Hvala puno.

00:22:36 - Veroljub Arsić: (zvuk svakog rečenog slova) Zahvaljujem. Dajem reč guverneru Narodne banke Srbije gospođi Jorgovanko Tabaković.

00:22:48 - Jorgovanka Tabaković: Zahvaljujem. Predsedavajući gospodine Arsiću, zahvaljujem se na pozivu da danas učestvujem u radu sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na kojoj se diskutuje o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu. Poštovani narodni poslanici, predstavnici Vlade, državne revizorske institucije, Fiskalnog saveta, poštovane kolege koji ste danas zainteresovani za transparentnost predstavljanja ovog budžeta, ja ću početi ocenom da je Predlog zakona zasnovan na makroekonomskom okviru koji odražava aktuelne trendove i izglede rasta srpske ekonomije. Podržavamo i pohvaljujemo projektovanje fiskalnih prihoda uz uvažavanje-Principa opreznosti, kao i planiranu strukturu rashoda kojom se podržao očuvanje finansijske stabilnosti, jačanja energetske sigurnosti i realizacija infrastrukturnih projekata.

00:24:05 - Jorgovanka Tabaković: Ipak, pre nego što iznesem detaljniju ocenu Predloga budžeta koji je pred nama, važno je da konstatujemo očigledno, a to je da je ovaj predlog rađen u značajno izmenjenim geopolitičkim i geoekonomskim okolnostima koji su pojačali izazove sa kojima se suočava ukupna ekonomska politika. Svedoci smo da je u toku ove godine došlo do značajnog zaoštravanja trgovinskih politika vodećih ekonomija i dodatnog rasta protekcionizma, što ima i direktne i indirektne efekte na Srbiju. Tu pre svega mislim na sankcije uvedene Naftnoj industriji Srbije, na najavu smanjenja kvota za izvoz čelika u Evropsku uniju, kao i na dodatno smanjeno globalno investiciono poverenje koje negativno utiče na ekonomsku aktivnost. Takođe, negativan efekat na investiciono i potrošačko poverenje dolazi i po osnovu društveno političkih dešavanja u zemlji. Uvažavajući te i takve uslove, Predlog zakona o budžetu za 2026.

00:25:26 - Jorgovanka Tabaković: godinu, na adekvatan način uključuje potencijalne efekte povišenih rizika, između ostalog i kroz niže projekcije rasta u ovoj i narednoj godini u odnosu na prethodno projektovane. Konkretno, makroekonomskim okvirom projektovano je ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na tri procenta u 2026. godini i dalje na pet procenata u 2027. godini. U srednjem roku projektuje se rast bruto domaćeg proizvoda od oko četiri procenta.

00:26:08 - Jorgovanka Tabaković: Sličnu dinamiku privrednog rasta u srednjem roku projektuje i sama Narodna banka Srbije. Zajednička nam je i ocena u pogledu izvora rasta ekonomske aktivnosti koje će voditi domaća tražnja. Ocenjujemo da će dalji rast raspoloživog dohotka podržati rast potrošačke tražnje, čemu će, kao i prethodnih godina, doprinositi i pozitivni trendovi na tržištu rada, rast zarada, posebno u privatnom sektoru, rast penzija, kao i rast kreditnih izvora finansiranja potrošnje. U ovom sastavu želim da zajedno konstatujemo i da je zahvaljujući rastu zarada i cenovnoj stabilnosti prosečna potrošačka korpa u prvoj polovini ove godine bila u potpunosti pokrivena prosečnom zaradom. To je najviši nivo pokrivenosti do sada, dok je na primer 2013.

00:27:13 - Jorgovanka Tabaković: godine ta pokrivenost iznosila svega šezdeset i šest procenata. Kao pozitivno izdvajamo i to što je predloženim budžetom predviđena značajna podrška privrednom rastu, što se vidi iz strukture fiskalnih rashoda u okviru kojih se zadržava visoko učešće kapitalnih ulaganja države od 6,7 procenata bruto domaćeg proizvoda. Kao važno i iz ugla inflatornih pritisaka ocenjujemo to što rashodi za zaposlene u javnom sektoru i za penzije zajedno ostaju u skladu sa posebnim fiskalnim pravilima. Odmereni su na način da obezbeđuju dalju podršku rastu standarda građana uz očuvanje održivosti javnih finansija u srednjem roku i planirano učešće fiskalnog deficita na nivou od tri procenata bruto domaćeg proizvoda, koje obezbeđuje nastavak opadajuće putanje javnog duga ocenjujemo kao važno za očuvanje prostora za reakciju fiskalne politike u slučaju pojačanog aktiviranja potencijalnih rizika. Podsetiću i da smo nedavno završili razgovore sa timom Međunarodnog monetarnog fonda i da njihove ocene potvrđuju ispravnost naših politika i projekcija.

00:28:46 - Jorgovanka Tabaković: Citiram: "Zahvaljujući obezbeđenoj makroekonomskoj otpornosti, privreda Srbije dobro je pozicionirana da ponovo ubrza rast kada privremeni šokovi prođu. Rizike iz eksternog i domaćeg okruženja ublažavaju značajne fiskalne i eksterne rezerve, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug. U 2026. godini projektuje se ubrzanje rasta vođeno kontinuiranom rastom raspoloživog dohotka, povoljnim kreditnim uslovima, novim izvoznim kapacitetima prerađivačke industrije i rešavanjem neizvesnosti oko snabdevanja energenata povezanih sa Naftnom industrijom Srbije. Monetarna politika je adekvatna i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije."

00:29:53 - Jorgovanka Tabaković: Završen citat.Ja ću izneti samo nekoliko podataka koji govore u prilog ovim ocenama, jer su oni pokazatelj da ćemo u 2026. godini nastaviti da radimo u koordinaciji sa fiskalnom politikom, obezbeđujući maksimalan sinergetski efekat na ključne makroeksonomske parametre zemlje. Krenuću od inflacije. U oktobru je međugodišnja inflacija bila na nivou od dva zarez osam procenata, u čemu su značajan uticaj imale mere Vlade Republike Srbije, kojima su ograničene trgovačke marže. Očekujemo da i na kraju ove godine, kao i sledeće godine, inflacija ostane unutar našeg ciljanog koridora tri plus minus jedan i po procenata.

00:30:49 - Jorgovanka Tabaković: Činjenica je da smo i baznu inflaciju spustili na nivo od tri zarez osam procenata i to takođe govori u prilog generalno nižim inflatornim pritiscima. Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru, uprkos izraženim volatilnostima na globalnom finansijskom, ali i robnom tržištu. Obezbedili smo i rekordne devizne rezerve zemlje od dvadeset devet zarez četiri milijarde evra, koje su za sto dvadeset procenata veće u odnosu na predpandemijsku 2019. godinu. Dodatno smo povećali rezerve zlata na pedeset dve zarez dve tone, koje sada čine oko dvadeset procenata naših deviznih rezervi.

00:31:44 - Jorgovanka Tabaković: Kroz brojne makroprudencijalne mere nastavili smo da podržavamo standard građana, posebno onih sa nižim primanjima. Prvo smo odlukom uticali na sniženje kamatnih stopa na kredite građanima, a zatim smo novim zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga sistemski uredili to pitanje. Po tom osnovu značajno su snižene kamatne stope na stambene kredite, kao i na najskuplje vidove zaduživanja, kakvo je prekoračenje po tekućem računu, za koje je kamatna stopa snižena za preko deset procentnih poena. Podsetiću da smo još u septembru 2023. godine doneli odluku da privremeno ograničimo kamatne stope na stambene kredite.

00:32:36 - Jorgovanka Tabaković: Bez te naše odluke, a pod uticajem rasta kamatnih stopa Euribor, rate stambenih kredita bi za pojedine građane bile više i za do pedeset procenata. Jedan od rezultata naših supervizorskih očekivanja jeste i to da banke od petnaestog septembra nude značajno povoljnije gotovinske, potrošačke i stambene kredite za zaposlene i penzionere sa primanjima do sto hiljada dinara. Pri tome, pojedine banke nude kredite po uslovima koji su i značajno povoljniji od naših minimalnih supervizorskih očekivanja. Prema našoj proceni, ušteda u delu ukupnih gotovinskih i potrošačkih kredita u narednih pet godina po ovom osnovu ići će do četrdeset milijardi dinara. Izmenom propisa omogućili smo i realizaciju programa stambeni krediti za mlade.

00:33:44 - Jorgovanka Tabaković: Sve mere monetarne, makroprudencijalne i mikroprudencijalne politike pažljivo smo odmeravali i kombinovali na način da kroz rast raspoloživog dohotka i kreditne aktivnosti doprinesu ekonomskom rastu, ali bez stvaranja inflatornih pritisaka. Kako rekoh, očekujemo da i na kraju ove godine, kao i sledeće godine, inflacija ostane unutar našeg ciljanog koridora od tri plus minus jedan i po procenta. Takođe, značajno povoljniji uslovi finansiranja i relativno stabilan kurs dinara prema evru podržali su i tražnju i ponudu kredita i privredi, koji su u septembru bili viši za devet procenata međugodišnje, pri čemu investicioni dva nezarez tri procenata, a krediti za obrtna sredstva i likvidnost za deset zarez osam procenata. Istovremeno i sa svim prethodnim povezano, dodatno je smanjeno učešće problematičnih kredita na najniži nivo od dva zarez dva procenta. Poštovane kolege, kako sam počela, tako ću i zaključiti.

00:35:09 - Jorgovanka Tabaković: Narodna banka Srbije ocenjuje da je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. zasnovan na makroekonomskom okviru koji odražava aktuelne trendove i izglede rasta srpske ekonomije. Narodna banka Srbije u potpunosti podržava projektovanje fiskalnih prihoda uz uvažavanje principa opreznosti, kao i planiranu strukturu rashoda kojom se podržava očuvanje fiskalne stabilnosti, jačanje energetske sigurnosti i realizacija infrastrukturnih projekata. Konzervativnost okvira i dosadašnji rezultati jesu garancija da će se fiskalna politika i u narednom periodu voditi na održivim osnovama. Od Naredne banke, hvala.Od Srbije možete da očekujete nastavak pune posvećenosti cilju koji se zove stabilnost, u koordinaciji sa vladom Republike Srbije.

00:36:15 - Jorgovanka Tabaković: Nastavićemo da naše odluke donosimo sagledavajući njihov uticaj na svaki segment našeg eko sistema, na privredni rast, zaposlenost, zarade, inflaciju i kupovnu moć građana. Zahvaljujem se na pažnji.

00:36:45 - Veroljub Arsić: (zvukovni signal) Zahvaljujem gospođi Jorgovanki Tabaković, a sada dajem reč gospodinu Blagoju Paunoviću, predstavniku, predsedniku Fiskalnog saveta da uzme reč. Izvolite.

00:36:59 - Blagoje Paunović: (zvukovni signal) Hvala vam gospodine predsedniče. Dakle, poštovani gospodine Arsiću, članovi odbora, poštovani narodni poslanici, pos, poštovani gospodine ministre Bali, poštovana guvernerka, poštovani gospodine Gavriloviću, poštovani predstavnici Vlade, Narodne banke Srbije, Državne revizorske institucije, poštovane kolege iz Fiskalnog saveta i drugi učesnici, a ja ću vam ukratko izložiti osnovne rezultate analize koje je Fiskalni savet uradio u vezi sa predlogom budžeta za 2026. godinu. Dakle, opšta ocena koja se može izreći o budžetu za 2026. godinu jeste da je on, da on u najvećoj meri zadržava kontinuitet fiskalne politike iz 2025.

00:37:55 - Blagoje Paunović: godine, budući da su najopšte karakteristike predloženog budžeta za dvadeset i šestu godinu gotovo identične onima iz budžeta za 2025. Predloženi budžet predviđa fiskalni deficit republike u visini od trista trideset sedam milijardi dinara, što je oko dva, dve zarez devet milijardi evra. Ukupni javni prihodi planirani su na nivou od dve hiljade četristo pedeset milijardi dinara, odnosno dvadeset zarez šest milijardi evra, dok su ukupni javni rashodi planirani na nivou od dve hiljade sedamsto pedeset dve milijarde dinara, odnosno dvadeset i tri, dvadeset tri zarez pet milijardi evra. Fiskalni deficit, dakle, u 2026. nominalno je povećan za nekih dvesta miliona evra u odnosu na dvadeset, odnosno očekivani planirani deficit u 2025.

00:38:59 - Blagoje Paunović: godini, a za koji se očekuje da će biti oko dve zarez sedam milijardi evra, što je u potpunosti u skladu sa očekivanim rastom BDP a, pa će u tom smislu i učešće fiskalnog deficita u BDP u ostati na nivou od tri posto, kao što se planira da bude i u ovoj godini. Budžet, dakle za 2026. planira deficit značajan u obim, a što daje državi prostor za relativno veliku potrošnju, ali ipak on ne prelazi granice koje bi negativno uticaoale na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje. Pored navedenih osobina u opšte karakteristike predloženog budžeta spadalo bi i nekoliko sledećih konstatacija. Pre svega, nema prevelikih iznenađenja u najvažnijim politikama.

00:39:57 - Blagoje Paunović: Dakle, budžet odražava od ranije poznate povećanje zakonske obaveze za penzije, preko transfera fondu PIO, predviđena indeksacija zarada u januaru od dve, od pet zarez jedan posto, dok na strani poreskih politike dolazi do značajnog rasterećenja zarada. A kada se radi o ostalim planiranim promenama Poreskog zakona, Poreskih zakona, one su minimalne ili su tehničke prirode. Međutim, ono što se stiče kao utisak jeste da je ovaj budžet nešto manje, manje komforan nego što je to bio budžet prethodnih godina, jer se prvi put posle dužeg vremena dolazi do realnog smanjenja javnih investicija. U dobre strane budžeta moglo bi se uh, moglo bi se do-reći da spadaju pre svega činjenica da se radi o fiskalno i makroekonomski održivom budžetu, da su ispunjena fiskalna pravila, čak i ona koja su suspendovana, odnosno čija primena je suspendovana do 2029. godine, da su kredibilno planirani ukupni prihodi i rashodi, naravno, ukoliko ne bude neplaniranih promena politike tokom naredne godine, nema novih ekonomski upitnih ekspanzivnih mera i slično.

00:41:25 - Blagoje Paunović: A kada se radi, dakle, o održivosti sest, buđeta, kao što znate, najvažniji kriterijumi vezani su za poštovanje opštih i posebnih fiskalnih pravila. Dok su posebna fiskalna pravila koja se odnose na učešće penzija i zarada u javnom sektoru zakonska obaveza, ovim, za ovim predlogom budžeta uvažena su i opšta, opšta pravila, tako da je vrlo zanimljivo da predloženi budžet za 2026. godinu zadovoljava ne samo važeća posebna fiskalna, važeća posebna fiskalna pravila, već i trenutno suspendovana opšta pravila, jer ona propisuju da fiskalni deficit ne sme preći tri posto BDP u koliko je javni dug ispod četrdeset pet posto BDP.Međutim, pored ovih narodnog kvaliteta, postoje i određeni manji nedostatci. Pre svega, ono na čemu je već više godina insistira Fiskalni savet je nedovoljna transparentnost, ali i svojevrsna inercija u planiranju najvećeg dela javnih rashoda, na primer u oblasti poljoprivrede. Ta inercija u nekim slučajevima pokazuje da nema napretka u rešavanju nekih dugoročnih problema koji su značajni za javne finansije i jedan od poznatih primera svakako vezan je za javno preduzeće Resavica, koja ima izdvajanja iz budžeta već niz godina, a da se pritom suštinski ne rešavaju problemi, posebno problemi održivosti ovoga preduzeća.

00:43:13 - Blagoje Paunović: Osim toga, u budžetu se ne vide jasno izdvajanje sredstava za potencijalne rizike. Posebno bih istakao u oblasti energetskog sektora. Predloženi deficit, deficit će se finansirati, po našoj proceni, iz dva izvora, a najveći deo će se finansirati novim zaduživanjem zemlje. Procene Fiskalnog saveta jesu da će to biti u iznosu od 2,2 milijarde evra, ali će jedan deo biti finansiran i trošenjem postojećih depozita države, u, po proceni Fiskalnog saveta, to je iznos od nekih sedam stotina miliona evra. Iako se u računu finansiranja, dakle u prvom članu Zakona o budžetu, predviđa veće smanjenje državnih depozita, a osnovu za ovakvu procenu koju je izneo Fiskalni savet nalazi se u revidiranoj fiskalnoj strategiji iz novembra ove godine, koja sugeriše da će doći do nomina-, da će nominalni javni dug u 2026.

00:44:25 - Blagoje Paunović: godini se povećavati manje od predviđenog deficita i upravo ta razlika predstavlja meru smanjenja, po našem mišljenju, depozita države. Dakle, to su, to su naše procene. Javni dug će i pored nominalnog povećanja tokom 2026. godine blago opadati, odnosno njegovo učešće će opadati u BDP-u sa četrdeset pet posto, koliko se očekuje da će biti u ovoj god-, kraju ove godine na 44,5 posto, koliko se očekuje da će biti krajem 2026. godine.

00:45:05 - Blagoje Paunović: Zbog spomenutih novih zaduživanja tokom 2026. godine, u iznosu od oko 2,2 milijarde evra, javni dug opšte države će nominalno rasti sa nivoa od 39,9 milijardi evra, koliko se očekuje da će biti 2025. na oko 42,1 milijardu evra na kraju 2026. godine. Međutim, pošto se očekuje da će rast BDP ja biti nešto brži nego što će se povećavati, povećani javni dug, očekuje se, dakle, očekuje se smanjenje učešća, blago smanjenje učešća javnog duga u BDP-u.

00:45:56 - Blagoje Paunović: Da zaključim ove opšte karakteristike budžeta, dakle, planirani budžet je u načelu fiskalno i makroekonomski održiv. Deficit od tri posto odgovara trendovima u Evropskoj uniji i sasvim je u skladu sa opštim i posebnim fiskalnim pravilima, omogućava da javni dug se postepeno smanjuje, a kada se poredi visina javnoga duga u Srbiji sa drugim zemljama, može se konstatovati da je značajno manje učešće javnog duga u Srbiji, dakle učešće od četrdeset pet posto u BDP-u, je znatno manje nego što je to u proseku za Evropsku uniju, gde iznosi osamdeset tri posto, pa sada već i značajno manje u odnosu na prosek zemalja centralne i istočne Evrope, gde je to učešće nešto iznad pedeset posto. Naravno, kada govorimo o učešću javnog duga u BDP-u, ne smemo zaboraviti činjenicu da su troškovi finansiranja javnog duga u Srbiji veoma visoki i dalje, pa u tom smislu trošak finansiranja javnoga duga je vrlo sličan trošku finansiranja javnog duga u zemljama Evropske unije. Dakle, u proseku to je nešto oko dva posto učešća u BDP-u. Dakle, teret koji naša ekonomija podnosi sa ovim relativno malim učešćem duga se može uporediti sa dva puta većim teretom koji imaju razvijene, razvijene zemlje.

00:47:38 - Blagoje Paunović: Nivo predložen, iako predloženi budžet, kao što sam već rekao, u svojim osnovnim parametrima odražava nastavak politike, aa, nastavak politike iz 2025. godine, uočava se da je manevarski prostor, po proceni Fiskalnog saveta, koji je Vlada imala u izradi budžeta, ipak nešto uži nego što je to bilo ranije. Na to je pre svega uticalo, uticala korekcija makroekonomskog okvira. Naime, prognoze privrednog rasta, kao što znate, u 2026. godine umanjeni su, i to opravdano umanjene, sa predviđenih 4,2 na 3 posto, što je uz druge elemente uticalo na nešto sporiji rast javnih prihoda.Istovremeno, realno visoki zakonsko-- realno visoko zakonsko povećanje penzija od dvaneset zarez dva posto i sve ostale obaveze, naročito one obaveze koje su iz ove godine prenete u narednu-- prenose se-- koje se prenosu u narednu godinu, doveli su do toga da je potrebno da bi se održao planirani deficit, da se izvrše određene uštede i to je naravno moguće bilo učiniti na diskrecionim rashodima.

00:49:03 - Blagoje Paunović: Najveći deo ovih diskrecionih rashoda, odnosno najveći broj ušteda, odnosi se na upravo javne investicije koje su-- čije učešće u BDP u sa sedam zarez jedan posto smanjeno, odnosno očekuje se da će se smanjiti na šest zarez sedam posto u narednoj godini. Dakle, budžetom za 2026. godinu prvi put je posle dužeg niza godina nešto ozbiljnije smanjeno učešće javnih investicija u BDP-- BDP-u. Međutim, i pored ovog umanjenja, to je važno istaći, javne investicije u Srbiji ostaju među najvećim u Evropi, tako da ovo smanjenje učešća javnih investicija u BDP u ne treba shvatiti dramatično, niti da je to neki ozbiljni indikator narušavanja nekog razvojnog trenda, svakako. Već je rečeno da su budžetski prihodi kredibilno planirani u skladu sa izmenjenim makroekonomskim okvi-- okvirom.

00:50:13 - Blagoje Paunović: Planirani rast ukupnih prihoda u 2026. godini u odnosu na njihovu pro-- njihovo procenjeno izvršenje, dakle, još uvek ti podaci, koliko je meni poznato, nisu i ne mogu biti, naravno, do kraja izvesni, u odnosu na njihovu proc-- se kreće oko četiri zarez dva posto, dakle u odnosu-- rast ukupnih prihoda u dvešestoj će biti u odnosu na procenjene prihode u ovoj godini biti za četiri zarez dva posto veće, što je u apsolutnom iznosu devedeset i šest zarez tri milijarde-- milijarde dinara. To je primetno niže od nominalnog rasta BDP-a za koji se očekuje da će biti os-- oko šest zarez osam posto, govorimo o nominalnom rastu BDP-a, a glavni razlozi za ovo usporavanje ukupnih, odnosno javnih prihoda, vezuju se pre svega za smanjenje neporeskih prihoda. Dakle, kada se radi o poreskim prihodima, očekivani rast, odnosno planirani rast poreskih prihoda je šest zarez osam-- šest, izvinjavem se, zarez pet posto ili trideset jedna zarez sedam milijardi dinara, i taj rast je relativno sličan rastu BDP-a i u skladu je sa očekivanim rastom i promenom očekivane poreske osnovice, što je, naravno, i osnova da Fiskalni savet proceni da je planiranje javnih prihoda, pre svega poreskih prihoda, urađeno korektno i realistično. A ono što pored, dakle, poreske osnovice utiče na visinu poreskih prihoda jesu poreske politike.

00:51:58 - Blagoje Paunović: Kada su u pitanju poreske politike, ne planiraju se veće promene, mada je vredno pažnje spomenuti pre svega relativno veliko povećanje neoporezivog dela zarade. Mal-pre je i ministar spomenuo, to je smanjenje od dvadeset zarez-- povećanje, izvinjavam se, smanjenje poreza, odnosno povećanje neoporezivog iznosa za dvadeset zarez četiri posto, koje je u skladu sa povećanjem minimalne zarade, koja je izvršena, kao što znate, u dva koraka ili će biti izvršena. Dakle, jedna-- jedna povećanja je bila u oktobru ove godine, a drugo se planira za januar 2026. godine. Kada se radi o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, iako će taj zakon, kao i drugi zakon, dakle srpska varijanta, uslovno rečeno, „Si bama", početi da se primenjuje od sledeće godine, ovi porezi neće uticati na budžet u dvadeset i-- 2026.

00:53:01 - Blagoje Paunović: godini, budući da će naplata poreza biti tek u narednoj godini, dakle 2027. godini. Dakle, kada pogledamo, dakle, ovakav relativno spori rast us-- ukupnih, ukupnih javnih prihoda, nešto veći rast poreskih prihoda, jasno je, dakle, da je na smanjenje ili smanjenju dinamiku javnih prihoda uticao pre svega pad neporeskih prihoda. Taj pad je oko osam posto ili u apsolutnim iznosima, to je dvadeset šest zarez tri milijarde dinara. Osnovni razlog za ovo smanjenje može se naći u predviđenom, odnosno objašnjenje za to može se vezati za predviđenu vanredno veliku uplatu dobiti od strane Narodne banke Srbije, za koju se apriori ne može-- na koju se apriori ne može računati u 2026.

00:54:07 - Blagoje Paunović: godini, što je, naravno, posledica činjenice da se radi o vanrednim neporeskim-- nefan-- nep-- vanrednim neporeskim prihodima koji su u skladu sa dobrom poreskom praksom naravno i ne budžetiraju, sve dok ne bude jasno da će se oni i realizovati.A, kada se radi o rashodima budžeta, oni su planirani u skladu sa projektovanim kretanjem prihoda, što je omogućilo, što je i omogućilo da se zadrži fiskalni deficit na nivou tri posto, odnosno na nivou koji se očekuje da će biti i ove godine. Međutim, kada se radi o javnim prihodima, došlo je do značajnih promena u njihovoj strukturi, pre svega na računu kapitalnih prihoda. Najpre, zakonska indeksacija penzija već pomenuta od dvanaest zarez dva posto dovodi do značajnog povećanja transfera Fondu PIO. Mi procenjujemo da će to povećanje biti negde oko dvadeset posto, što predstavlja jedan od najvećih pojedinačnih pritisaka na rashode u 2026. godini.

00:55:25 - Blagoje Paunović: Slično tome i rashodi za zarade zaposlenih u opštoj državi povećaće se brže nego što se povećavaju javni prihodi. Plate u državnom sektoru u dvadeset i šestoj godini, već smo čuli više puta, povećaće se za pet zarez jedan posto, a tome treba dodati i prenete efekte obaveze koje su u ovoj godini s-- godini preuzete, a njih je bilo prilično. Dakle, vanredna, redovna povećanja prosvetnim radnicima u osnovnom i srednjem školst-- školstvu, zdravstvu, zatim u visokom obrazovanju, šestnaest posto povećanje troškova visokog obrazovanja, zatim neke mere koje su neke nove politike koje se usvajaju u ovoj godini, kao alimentacioni fond i tako dalje i tako dalje. Dakle, sve to doprinosi značajnom povećanju ovih, ovih rashoda i zbog svih ovih pritisaka na tekuće rashode bilo je, naravno, neophodno napraviti po-- napraviti izvesna prilagođavanja, i to pre svega na poziciji javnih investicija. Prilikom procene kredibiliteta rashodnih projekcija treba naglasiti da, iako je naša ocena da su rashodi kredibilno u opštim c-crtama kredibilno planirani, naša procena je da je naravno sasvim realno očekivati da će se kod pojedinačnih rashoda menjati pojedine pozicije određene stavke, kao što je to na primer, socijalna zaštita je i u prošlosti bila često potcenjena, što je najverovatnije slučaj i u 2026.

00:57:12 - Blagoje Paunović: godini, ali pored toga, dakle, postoje, po našem mišljenju, dakle po mišljenju Fiskalnog saveta, postoje određene rezerve, jer su neke stavke rashoda preširoko, preširoko planirane. Na primer, kamate, vrlo često to su robe i usluge i slično, tako da država u kratkom roku može da preduzme k-- određene kompenzacione mere kako bi jednostavno neke vanredne događaje mogla da, da, da predupredi ili da prosto neutrališe njihov efekat. To može biti od odlaganja ili prolongiranja određenih investicija pa do naravno, korekcije pojedinačnih programa tekuće potrošnje i slično. Dakle, sve u svemu, dakle, ukupni rashodi se mogu takođe, slično kao i prihodi, oceniti kao kredibilno planirani, iako je realno očekivati da se određene korekcije pojedinih stavki tokom godine mogu, mogu vršiti. Kada govorimo o poređenju (ezik zadrha) planiranih rashodnih stavki sa izvršenjem budžeta, treba napomenuti jednu stvar g-- koja je predstavljala teškoću i na Fiskalnom savetu, a ona se odnosi na činjenicu da je Vlada u obrazloženju budžeta objavila procenu izvršenja javnih prihoda za 2025.

00:58:43 - Blagoje Paunović: godinu, a za javne rashode takva procena nije data. Takva procena se inače ni ranih godina nije davala, ali ono što smo ranijih godina imali to su bili rebalansi budžeta koji su uvek bili solidnija osnova za poređenje onoga što je u tekućoj godini izvršeno na rashodnoj strani u odnosu na planirane veličine, tako da zapravo treba biti prilično oprezan i ne smemo nekritički porediti neke stavke u inicijalnom budžetu sa planiranim budžetom, budući da je u međuvremenu od donošenja inicijalnog budžeta došlo do značajnih promena kako u strukturi tih rashoda, tako i naravno pojedinačnim iznosima-- u njihovim pojedinačnim iznosima. Kao posledica, dakle, svih ovih promena strukture rashoda, da bi se deficit prosto mogao zatvoriti planiranim iznosima, javne investicije povećane su znatno manje od većine drugih rashoda i znatno manje nego u prethodnim budžetima. Procenjujemo čak da taj rast može biti i sporiji od inflacije, to jest da može imati i realni pad, što se nije zaista desilo čitav niz, niz godina. Dakle, kada se uzme sve ovo u obzir, može se reći da su projekcije javnih prihoda i javnih rashoda date kredibilno i na agregatnom nivou i ukoliko se tokom naredne godine ne realizuju neke vanredne okolnosti kao što su energetska kriza, kao što je značajnije usporavanje BDP-a i slično, Fiskalni savet ne očekuje da će doći do premašaja, odnosno probijanja planiranog deficita.Ima, naravno, određenih rizika i mogućih nepreciznosti kod pojedinačnih stavki, ali postoje, kao što ste mogli da čujete, i određene rezerve koje te rizike mogu amortisovati.

01:00:56 - Blagoje Paunović: I na samom kraju želeo bih da istaknem jedan od, uhm, odnosno nedostataka na koje fiskalni s-budžetove koji Fiskalni savet već niz godina upu-upućuje, a odnosi se na nedovoljnu transparentnost samog budžeta. Obrazloženje budžeta, naročito rashoda, nije dovoljno informativno. Nema objašnjenja zašto na primer je došlo do značajnog smanjenja troškova za obavezne rezerve nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, što zvuči, priznaćete, vrlo kontradiktorno u ovim uslovima kada postoji velika neizvesnost oko izvoza i sankcija NIS-u. Isto tako, smanjenje subvencija za javno preduzeće "Plutiji Srbije", koje je vrlo značajno za javne finansije Srbije, nisu dovoljno obrazložene. Ono što je jasno, ono što znamo, to je da će doći da se planira povećanje putarina i da se planira povećanje obuhvata putarina.

01:01:58 - Blagoje Paunović: Ali ostaje pitanje šta će biti sa nagomilanim docnjama ovog javnog preduzeća i drugim problemima koje ovo preduzeće ima u svom tekućem poslovanju. Nema objašnjenja zašto su poskupeli veliki investicioni projekti, ali to je već poznata priča, dakle da ne navodim sve te projekte. Evo otprilike ukratko, to su osnovne-osnovni zaključci Fiskalnog saveta o predlogu, uhm, budžeta za 2026. godinu. Hvala vam na pažnji.

01:02:39 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem. Prelazimo na predstavljanje završnog računa budžeta Republike Srbije za 2024. godinu. Molim predstavnika Ministarstva finansija da uzme reč, hoćete li, gospodine?

01:02:53 - Siniša Mali: Hvala puno. Pa, i nema šta, ja bih samo rekao da, kao što vi znate, već poslednjih par godina redovno dakle dostavljamo uz budžet za narednu godinu i izveštaj o budžetu za prethodnu godinu. Gospodin Gavrilović ima prezentaciju koja je izuzetno detaljna oko toga, tako da, ako se slažete, neka on prođe kroz taj, taj deo. Pa ako ima nekih pitanja, mi smo tu na raspolaganju, naravno.

01:03:18 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem, gospodine ministre. A molim gospodina Ivicu Gavrilovića, predsednika Saveta državne revizorske institucije, da uzme reč.

01:03:36 - Veroljub Arsić: (glazbeni zvonak u pozadini) Izvolite.

01:03:37 - Ivica Gavrilović: Hvala poštovani predsedniče Odbora, uhm, poštovani predsedniče Fiskalnog saveta, poštovani ministre, uvažena guvernerko, uhm, članovi Odbora, narodni poslanici, predstavnici međunarodnih organizacija civilnog društva i medija. Ja imam zadovoljstvo da predstavim naš izveštaj o reviziji završnog računa budžeta za 2024. godinu. U ovoj godini sproveli smo dvadeset dve revizije u okvu-u, uhm, dvadeset, uhm, revizije dvadeset dve revizije u okviru revizije završnog računa budžeta. Time smo obuhvatili oko sedamdeset pet posto rashoda i izdataka od ukupno od ukupnih izvršenih rashoda i izdataka koji čine oko dva zarez osam biliona.

01:04:17 - Ivica Gavrilović: Mi smo obuhvatili oko dva zarez jedan bilion. Šta smo mi to utvrdili? Izrazili smo mišljenje sa rezervom na izveštaj o reviziji završnog računa budžeta i osim toga, osam pozitivnih mišljenja dvanaest mišljenja sa rezervom i jedno, jedno negativno, negativno mišljenje. (kašalj) Jedna značajna oblast koju svaki put navodimo u izveštaju o reviziji završnog računa budžeta to su ova skretanja pažnje. Uglavnom skrećemo pažnju na pitanja koja nisu uređena postojećim propisima, različito uređenje određenih oblasti i druga pitanja.

01:04:49 - Ivica Gavrilović: Ova skretanja pažnje nam služe kao osnov za izradu preporuka za izmenu propisa i te preporuke upućujemo nadležnom organu, ukoliko se radi o zakonu upućujemo, naravno i skupštini. A ukoliko se radi o pravilnicima, uredbama, upućujemo takođe nadležnom organu, m-ministarstvima, Vladi, ukoliko je reč o uredbama. Jedno od značajnijih skretanja pažnje koje bih naveo, to je pitanje nepostojanje pomoćne knjige nefinansijske imovine Republike, Republike Srbije, što ostaje jedna od oblasti koje je potrebno u narednom periodu urediti. Što se tiče utvrđenih, uhm, utvrđenih grešaka ili nepravilnosti koje su uticale da izrazimo mišljenje sa rezervom, one su prikazane na sledećem slajdu. Najve-najveći iznos od dvesta dvadeset dve zarez šest mil-milijardi dinara odnosi se na pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja u bilansu stanja sa utvrđenom greškom trideset tri zarez sedam, zarez sedam milijardi.

01:05:49 - Ivica Gavrilović: Osim ovih grešaka koje su vrednosno izražene, imamo i greške koje nisu vrednosno izražene, koje se odnose na postupak konsolidacije prihoda i primanja rashoda i izdataka, evidentiranje iskazivanja nefinansijske imovine Republike Srbije, evidentiranje iskazivanja finansijske imovine Republike Srbije i korekciju novčanih tokova. Što se tiče ovoga prvog dela, uhm, mi smo u izveštaju o reviziji završnog računa budžeta naveli da konsolidovani finansijski izveštaji nisu sačinjeni u postupku konsolidacije uključivanjem svih informacija sadržanih u finansijskim izveštajima korisnika budžeta Republike Srbije za 2024. godinu, pa se o njima nismo ni izjasnili, a nismo ni potvrdili stanje nefinansijske imovine Republike Srbije, jer je ona evidentirana i iskazana na osnovu podataka iz izveštaja Republičke direkcije za imovinu Srbije koji nisu potpuni jer ne, ne, ne podnesu svi korisnici budžeta Republike Srbije izveštaje Republičkoj direkciji za imovinu, tako da i Republička direkcija za imovinu ne može imati potpune podatke.Iii, i šta smo još naveli, naveli smo da u bilansu stanja nisu iskazana potraživanja Republike Srbije po osnovu nenaplaćenih poreskih i neporeskih prihoda i potraživanja. Erm, sledeće, to su o čemu govorimo u izveštaju, uvek govorimo o najčešćim uzrocima otkrivenih nepravilnosti i naše su preporuke uvek usmjerene na, na te uzroke. Najčešći su uzroci, erm, nedostaci u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole, nepotpune uređenosti računovodstvenog s-sistema, a neki od uzroka koje smo prepoznali, to je neuspostavljanje interne revizije u finansijama-- u korisnicima javnih sredstava, o čemu svake godine pišemo u, u našem izveštaju o radu i predstavljamo podatak kod kolikog, erm, kod kolikog broja korisnika koje smo revidirali nije uspostavljena ili nije na odgovarajući način uspostavljena interna revizija.

01:07:39 - Ivica Gavrilović: Što se tiče finansijskog upravljanja i kontrole, tu smo utvrdili nekih trideset osam nepravilnosti, od čega se najviše odnosi na kontrolne aktivnosti. Samo se jedno odnosi na kontra okruženje, a ove druge su na upravljanje rizicima šest slučajeva i informisanje komunikaciju u što-- sa računovodstvenim sistemom četiri, četiri su, četiri ovaj, erm, nepravilnosti. Koji su to najznačajniji nalazi? Na primer, nisu donete pisane procedure za finansijsko upravljanje i kontrolu i akcioni plan za postavljanje finansijskog upravljanja i kontrole kod jednog subjekta, nije doneta strategija rizika, nije ažurirana postojeća, nije sačinjen registar rizika ili kontrolne akt-kontrolne aktivnosti nisu uspostavljene za sve oblasti poslovanja ili nisu na zadovoljavajući način. Erhm, što se tiče informativne komunikacije kod jednog subjekta nije objavio na svojoj stranici planove nabavki i javnih, javnih nabavki.

01:08:39 - Ivica Gavrilović: Kod prihoda i primanja utvrđene su greške oko, oko tristo pedeset pet miliona dinara, erm, tristo dvadeset se odnosi na manje iskaza na primaonju od jednostavnih zaduživanja, a trideset, erm, dva miliona se odnosi na, na više iskaze, na više iskaze su isto priveli--, više iskazani prihodi i primanja i takođe se odnose na primanja od jednostavnih zaduživanja. Kod rashoda i zadataka utvrđene su greške u iznosu od jedan zarez trideset šest milijardi dinara, od čega se na pogrešnu ekonomsku klasifikaciju odnosi sedamsto četrdeset šest, erm, miliona dinara, od čega se, od čega je najveći iznos utvrđen kod Ministarstva unutrašnjih poslova oko četristo pet zared sedam miliona dinara, a ostale, ostali ti nedostaci su utvrđeni i kod drugih ovih korisnika koje smo revidirali, revidirali smo. Najveće i najznačajnije, to su one koji su obavezni korisnici budžetskih sredstava. Kod Ministarstva unutrašnjih poslova najveći deo se odnosi na pogrešno iskazivanje, erm, pogrešno iskazivanje na umesto na nematerijalnoj imovini iskazano je, iskazano je na mašinama i opremi. Erm, to bi bio najveći iznos.

01:09:58 - Ivica Gavrilović: Što se tiče rezultata poslovanja, tu nisu utvrđeni neki veliki nedostaci, to je oko sedam zarez šest miliona dinara i sledeće veće, to je kod pripremnih radnji. To jer nije izvršen popis u iznosu od dvanaest i pev milijardu dinara i skoro u celosti se odnosi na nepopisanu nefinansijsku imovinu u pripremi avanse kod Ministarstva rudarstva i energetike. Najveći iznosi tu dvanaest zarez dvadeset devet milijardi dinara. Erhm, što se tiče usklađivanja imovine i obaveza, ovaj iznos od dvesta, dvesta devet milijardi se većinom odnosi na nezavršene projekte Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Erm, taj iznos se menja kroz godine.

01:10:44 - Ivica Gavrilović: U izveštaju za dve hiljade dvadeset prvu bilo je četrista sedamnest milijardi dinara, tako da se kako se pribavi dokumentacija, prenese se korisnicima javnih sredstava koji su to vršili te investicije, tako se i taj iznos koriguje i smanjuje. Kod bilansa stanja, od ovih trideset tri zarez sedam milijardi dinara, opet se najveći iznos odnosi na Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. To je na dvadeset dva zarez devet milijardi dinara, to su projekti koji su završeni, ali nisu preneti sa nefinansijske imovine u pripremi na imovinu u pripremi, što je od utjecaja na to kada će se početi vršiti amortizacija i neiskazivanja u bilansu stanja. Erm, finansijska imovina je, imamo joj više iskaza, jedan zarez tri milijarde dinara, manje iskaza, nula zarez šest milijardi dinara, ovih jedan zarez tri milijarda dinara se odnosi na iskazivanje kod Ministarstva rudarstva, gde je višak iskazan na tekućijem računi. Što se tiče obaveza od ovih tri zarez četiri milijarde dinara, najveći deo se odnosi na obaveze iz poslovanja, to su dve milijarde dinara.

01:12:01 - Ivica Gavrilović: Osim ovih koje smo vrednosno iskazali, opet bih naveo i te greške koje nisu vrednosno iskazane. To se odnosi na nefinansijsku imovinu Republike Srbije, koja je evidentirana u javnoj knjizi na osnovu podataka dostavljenih od strane Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i na osnovu svega deveset, erm, izveštaja od deveset i jedanaest korisnika. Što se tiče javnog duga, evo u izveštaju o reviziji završnog računa potvrdili smo, potvrdili smo procenat javnog duga koji je iskazan u četrdeset sedam zarez pet posto i manji je od ograničenja iz revidirane fiskalne strategije za dve hiljade dvadeset četvrtu godinu.

01:12:56 - Ivica Gavrilović: Pošto sam naveo sve ove nepravilnosti, napomenuo bih da je u izveštaju o reviziji završnog računa u rezimeu nepravilnosti iskazano deset, deset nepravilnosti, što je-Da. Što je u odnosu na 2019. veliko smanjenje, kada je bilo iskazano oko dvadeset i, dvadeset pet nalaza pojedinačnih. Od ovih deset nalaza jedan se odnosi uvek na internu reviziju, drugi jedan na finansijsko upravljanje i kontrolu. Nema dalje.

01:13:11 - Ivica Gavrilović: Što se tiče preporuka, u izveštaju revizije završnog računa dali smo devedeset pet preporuka, od kojih se najviše odnose na finansijsko o-upravljanje i kontrolu. O-osim preporuka, u izveštaju revizije završnog računa budžeta naveli smo šta su subjekti revizije preduzeli u postupku revizije. Tu je bilo četrdeset četiri različite preduzete, preduzete mere i po tom osnovu su ostvareni odgovarajući efekti revizije koji su naši zajednički efekti. Sad, ovo su zajednički efekti s obzirom da mi dajemo preporuke, subjekti revizije otklanjaju, tako da to nisu samo efekti Državne revizijske institucije, već em, i subjekta revizije i nas koji revidiramo. Najviš-najveći efekti su vezani za nove obaveze koje su evidentirane, koje su za dvadeset osam zarez šest milijardi dinara više evidentirane u odnosu na prethodne godine.

01:14:10 - Ivica Gavrilović: Kod kratkoročnih potraživanja za dva zarez devet milijardi dinara su više evidentirane nego prethodne godine i tako, tako redom. Ovo bi bilo ukratko izlaganje o Izveštaju revizije završnog računa. Ukoliko bude nekih pitanja, pa koliko bude potrebno detaljnijih informacija, tu smo. Hvala na pažnji.

01:14:44 - Veroljub Arsić: (pauza od devet minuta) Zahvaljujem. Pre nego što dam reč prijavl-prijavljenima za raspravu, obaveštavam vas da su u skladu sa članom sto sedamdeset trećim stav drugi Poslovnika Narodne skupštine, Odboru dostavljeni izveštaji sledećih odbora koje su razmatrale, koji su razmatrali Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu. I to izveštaj Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, koji su većinom glasova odlučili da predlože Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja ovih sredstava da prihvati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, razdeo dvadeset prvi Ministarstvo privrede, razdeo dvadeset osmi Ministarstvo rudarstva i energetike, Razdeo trideset drugi Ministarstvo unutrašnjje i spoljne trgovine i Razdeo trideset sedam Ministarstvo turizma i obalne ide, koje je podnelo vladu u načelu.

01:15:35 - Veroljub Arsić: Dobili smo izveštaj Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, koji je odlučio da predloži Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da prihvati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, Razdeo trideset ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Razdeo trideset četvrti Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, koje je podnelo vladu u načelu. Takođe izveštaj Odbora za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivredu, koji je odlučio da predloži Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja ovih sredstava da prihvati u načelu Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, Razdeo dvadeset četvrti Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje je podnela Vlada. Otvaram raspravu i diskusiju i pitam prvo da li neko od potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, predsednika odbora ili izvestilaca drugih odbora javlja za reč.

01:16:38 - Veroljub Arsić: (pauza od osam sekundi) Izvolite.

01:16:38 - Ivica Gavrilović: (šapnuti) Ko bi hteo reč? Meni? Zahvaljujem.

01:16:44 - Veroljub Arsić: Glasa kolega Marjanović.

01:16:45 - Marko Milošević: Poštovani predsedavajući, uvaženi gosti. U ime Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva želeo bih da izvestim Odbor za finansije da na osnovu člana sto sedamdeset tri stav jedan Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva podnosi izveštaj i tom prilikom Odbor u skladu sa članom sto sedamdeset tri stav dva Poslovnika Narodne skupštine odlučuje da predloži Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da prihvati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu Razdeo trideset Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je podnelo vladu u načelu. Naime, razdeo koji se odnosi na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokazuje da su predložena budžetska izdvajanja za 2026. godinu povećana u odnosu na 2025.

01:17:36 - Marko Milošević: godinu i to četiri koma sedamdeset devet posto, posebno u delu izvori finansiranja, prihodi i primanja budžeta, kao i socijalni doprinosi, dok su pojedina izdvajanja gotovo ostala identična kao i za 2025. godinu, sa posebnim osvrtom na nove stavke koje su predviđene predloženim budžetom za 2026. U delu koji se odnosi na instrument za pretpristupnu pomoć. Posebno treba istaći predložena budžetska povećanja u pogledu izdvajanja za Inspektorat za rad, za Upravu za bezbednost i zdravlje na radu, kao i za ustanove u oblasti socijalne zaštite, te je veoma važno ukazati da je ovim povećanjem obuhvaćena i podrška radu hranitelja, kao i podrška radu ustanovama socijalne zaštite. Predloženi budžet je razvojno i socijalno orijentisan i kao takav ima za cilj dalje ekonomsko osnaživanje naše države.

01:18:25 - Marko Milošević: Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu pruža pomoć i podršku građanima i privredi, poboljšava životni standard građana kroz rast primanja tokom iduće godine, dok će privreda nastaviti da jača, a započeta investiciona ulaganja nastaviti dalji razvoj. Mi ćemo i dalje vredno raditi i baviti se realnim životom naših građana njihovim potrebama u ovoj oblasti, kao i svim drugim oblastima koje čine njihovu svakodnevnicu. Verujem da će donošenje predloženog budžeta za narednu godinu, koji je ujedno i u vrhu prioriteta ove vlade, Narodne skupštine i predsednika Republike, biti od izuzetnog značaja za sve nas, pa zato pozivam narodne poslanike da podrže donošenje ovog zakona.I takođe, to je bio razdeo trideset Ministarstva za rad i razdeo trideset četiri Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, koji je takođe na osnovu člana sto sedamdeset tri stav jedan Poslovnika Narodne skupštine Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, podneo izveštaj tom prilikom Odboru u skladu sa članom sto sedamdeset tri stav dva Poslovnika Narodne skupštine odlučio da predloži Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da prihvati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, razdeo trideset četiri Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, koji je podnela Vlada u načelu.

01:19:39 - Marko Milošević: Razlog koji se odnosi na Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju pokazuje takođe da su predložena budžetska izdvajanja za 2026. godinu povećana u odnosu na 2025. za izuzetnih trideset tri koma dva posto, posebno u delu izvori finansiranja, podrška porodici i deci, kao i koordinacija i sprovođenje populacione politike, dok su pojedina izdvajanja ostala identična kao za 2025. Opredeljena budžetska sredstva iz predloženog budžeta za narednu godinu za ovo ministarstvo spadaju u najveća izdvojena sredstva u odnosu na ostala ministarstva, što predstavlja izuzetan značaj i donosi, nosi, nosi posebnu težinu. To je naš ulog za budućnost i naše nasleđe.

01:20:17 - Marko Milošević: Republika Srbija je uvek težila da dodatno poboljša materijalni položaj porodica sa decom, da dodatno unapredi prava i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju svoju decu, kao i da naša deca imaju još bolje uslove života koji bi im omogućili pravilan razvoj, a sve u cilju da se podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija. Ovim predviđenim budžetskim sredstvima koja su opredeljena za pomenuto ministarstvo, naša država pokazuje spremnost i opredeljenost u oblasti populacione politike, ne zanemarujući pri tom i demografske potrebe. Ovim predloženim sredstvima se podstiče rađanje, smanjuje se ekonomski teret roditeljima i unapređuje demografska slika naše zemlje kroz dugoročne stimulacije nataliteta. Donošenje ovog zakona biće od izuzetnog značaja jer, između ostalog, odražava čvrsto opredeljenje države da je briga o porodici i demografiji u našoj zemlji u vrhu prioriteta, pa s tim u vezi pozivam narodne poslanike da podrže donošenje ovog zakona i pokažu da je danas podrška porodicama sa decom, kao i briga o porodici i demografska slika na mestu koje im pripada, u vrhu prioriteta ove vlade. Zahvaljujem.

01:21:19 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. Da li još neko od izvestilaca Odbora želi reč? ... Dobro. Da li neko od članova Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava želi reč?

01:21:46 - Veroljub Arsić: ... Izvolite, kolega.

01:21:51 - Ilo Mihajlovski: Hvala predsedavajući. Poštovana guvernerko gospođa Jorgovanka Taba-tabaković, poštovani ministre finansija Siniša Mali, članovi Vlade, poštovane članovi Ministarstva, poštovani učesnici javnog slušanja, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije. Ja sam Milo Mihajlovski, član Odbora za finansije, predstavnik poslaničkog kluba PUPS Solidarnost i pravda, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije. Koristim ovu priliku na početku da čestitam svim građanima koji slave današnju slavu. Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026 godinu Ukupni prihodi i primanja u iznosu od dve hiljade četristo četrnaest zarez sedam milijarde dinara, što se, što je za dva koma devet posto, odnosno šezdeset osam koma pet milijarde dinara više u odnosu na iznos prihoda predviđen originalnim budžetom za ovu godinu.

01:23:03 - Ilo Mihajlovski: U predloženom budžetu predviđeni su i rashodi i izdaci u iznosu od dve hiljade sedamsto pedeset jedan zarez sedam milijardi dinara, što znači da je veći rashod od prihoda za trista trideset i sedam milijardi dinara. Ja hoću da odam veliko priznanje predsedniku Aleksandru Vučiću i kompletnoj Vladi Republike Srbije, što je fiskalna situacija, što je finansijska situacija stabilna u zemlji. Penzioneri su redovni, penzije su redovne i sigurne. Slogan PUPSa je konačno prihvaćen da penzije prate plate. Eto, sada imamo i uvećanje penzije za dvanaest koma dva posto.

01:23:44 - Ilo Mihajlovski: Partija PUPS Solidarnost i pravda zalaže se za: pod jedan povraćaj trinaeste penzije za penzionere sa niskim penzijama; pod dva uvođenje garantovana socijalna penzija za soc, za osobe koji imaju šezdeset pet godina života, koji nikad neće biti penzioneri ili nemaju petnez godina jednog radno, jednog dana radnog staža ili nikada nisu bili u radnom odnosu. I oni su deo društva koji su dali veliki doprinos u očuvanju integriteta i suvereniteta zemlje. Država treba da i njima se oduži da imaju neku stimulaciju, da imaju svoj dinar. To su pretežno naše bake koje žive na selu. Pod tri treba razmišljati o dugu prema penzionerima koje je napravljeno od 2014.

01:24:37 - Ilo Mihajlovski: do 2018. godine. Penzioneri su dali svoj doprinos za oporavak fiskalne konsolidacije zemlje u pomenutom periodu od četiri godine. PUPS se zalaže da se taj dug proglasi javni dug, da se napravi program na koji način da se vrati penzionerima četiri penzije. Pod četiri mišljenja smo da (kašalj) država počne da gradi gerontološke centre.

01:25:09 - Ilo Mihajlovski: Po jedinicama lokalne samouprave u Srbiji trenutno imamo četrdeset državnih, a dvesta pedeset sedam privatnih domova za stare. Cene u privatnim dono-domovima su, nisu prilagođeni prema penzionerima, odnosno prema starijim osobama. Cene su previsoke ili na tom planu nešto država treba da uradi. I pod pet, predlažemo promena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Mi penzioneri najbolje znamo kakva je politička situacija u zemlji i šta znači planirati budžet za narednu godinu.

01:25:49 - Ilo Mihajlovski: Smatramo da će u ovom mandatu (kašalj) ove tačke koje sam nabrojao, da će doći na dnevnom redu da se razmišlja i o najstarijima u našoj zemlji. Penzioneri su zahvalni, kao što rekoh, na redovnost i povećanje penzije, penzije su više povećane u zadnje vreme nego li plate. I na tome eto, hoću da odam priznanje i Vladi i predsedniku Aleksandru Vučiću. Zahvaljujem se na pažnji.

01:26:27 - Veroljub Arsić: (zvuk stolica) Zahvaljujem. Da li se još neko od članova ili zamenika članova Odbora javlja za reč? Izvolite.

01:26:35 - Peđa Mitrović: Zahvaljujem se, Peđe Mitrović, Stranka slobode i pravde. Dakle, osnovno pitanje jeste šta mi hoćemo da postignemo ovim budžetom i šta zemlja hoće od svog, svog razvoja i svoje ekonomske politike i šta nam onda, a u odnosu na cilj koji smo postavili govori ovaj i ovakav budžet. Ako je cilj da imamo neku zemlju sa vrlo osrednjim ekonomskim performansama sa zapravo vrlo kilavnim stopama rasta, jer ako hoćemo da uhvatimo korak sa zemljama kao što su ne više ni Francuska, Nemačka ili Italija, nego Češka, Poljska, Slovačka i Slovenija, onda ove stope rasta koje mi ostvarujemo apsolutno nisu dovoljne. Dakle, ovo su vrlo skromne stope rasta koje ne obezbeđuju konvergenciju. Ako hoćemo da građanima u o-oči bacamo stalno neke šume podataka, kao što su nenaplativi krediti, kako smo smanjili stopu nenaplativih kredita, kako smo povećali plate, kako smo plasirali ne znam koliko miliona evra za stambene kredite za mlade, a da s-sakrijemo suštinu, a to je da sve bi ovo bilo dovoljno ukoliko bi ceo svet spavao, a nažalost ceo svet ne spava.

01:27:32 - Peđa Mitrović: Ceo svet takođe napreduje. Ceo svet ne samo da takođe napreduje, napreduje brže od nas. E, to je naš problem. Dakle, ono što jeste suština ovog budžeta kada ga pogledamo ovako kakav je, on pokazuje da ova zemlja, odnosno ova vlast, pardon, ovaj režim nema baš neku jasnu viziju razvoja Srbije. Jer ono što je realnost naša u proteklih pa petnaest godina, ali ajde da kažem u proteklih pet godina, to je da se ovaj model rasta koji je Srpska napredna stranka eksploatisala, na koji se pozivala, koji je toliko široko koristila potrošen.

01:28:02 - Peđa Mitrović: I to nije više stav naš politički stav, to je stav bogami i Međunarodnog monetarnog fonda u svojim studijama, to je stav i Svetske banke. To je bogami ocena koja se aj kažem ne stav, ali ocene koje se pojavljuju u publikacijama OECD-a i to je zapravo naša realnost. Dakle, naša realnost je ta da su stope rasta u Srbiji vrlo skromne, da je rast životnog standarda u Srbiji vrlo skroman, da zaostajemo i sve više zaostajemo za zemljama centralne i istočne Evrope. Nekada smo jurili zapadnu Evropu kao neki uzor i target koji hoćemo da postignemo. Mi više ne možemo da stignemo ni zemlje centralne i istočne Evrope i one su nam daleko.

01:28:37 - Peđa Mitrović: Dakle, ova ekonomska politika ove zemlje se zasniva na lex specialisima, dakle u ovoj zemlji kada hoće da završi neko neki posao, on usvoji lex specialis, što je van pameti, ruši ustavni i pravni poredak zemlje. Javna, javne investicije koje su smanjene i počele da se smanjuju jer smo iscrpili i taj potencijal za rast, dakle ulagali smo prethodnih godina, bila je intenzivna investiciona aktivnost opet uz ocenu rasta trošk, dakle rast troškova koji nije opravdan i nije objašnjen. Mi smo na Odboru za budžet i finansije više puta pitali da li može Ministarstvo finansija da nam kaže šta objašnjava ovoliki rast rashoda. Fiskalni savet je u svojoj poslednjoj oceni koju smo dobili noćas rekao Fruškogorski koridor, brza saobratnica Ruma, Šabac, Loznica i čini mi se da je Ekspo bio treći, jel tako projekat? Dakle, imaju n-na nacionalnoj stani, dakle stalno rastu troškovi.

01:29:22 - Peđa Mitrović: Mi živimo u zemlji u kojoj Ministarstvo finansija ne polaže račun građanima Srbije zašto rastu toliko troškovi izgradnje ovih projekata, već je to nešto sa čime se preko čega se olako, olaka prolazi. Dakle, ono što mi u ovom budžetu vidimo, dakle apsolutno što vidimo, to je status kvo politika koja će Srbiji da obezbedi stope rasta dva i po tri procenata, pa ako se zagrejemo uz dug do četiri, što je apsolutno nedovoljno, jer mi moramo da rastemo po minimum pet i šest procenata da bismo su-sustigli zemlje centralne i istočne Evrope. Ono što je naša realnost jeste što se takođe ne pominje kada bacamo tu šumu podataka građanima u oči o platama, što ne kažemo kakvo je stanje sa stranim investicijama. Mi više neto odliv je stranih investicija ove godine će biti neto odliv, a ne neto priliv. A još je tragič-tragičnija priča kada se osvrnemo na strukturu stranih investicija, pa vidimo da Srbija privlači svega trideset posto stranih investicija unaprednije tehnologije, dok je za, dakle procenat taj za zemlje Višegradske grupe, odnosno te Češke, Poljske Mađarske, koju jurimo preko, preko pedeset procenata.

01:30:22 - Peđa Mitrović: Ono što je takođe problem što se vidi iz ovog budžeta, dakle, sve su to stvari koje se ovde vrlo jasno vide, ali o njima se ne priča. Dakle, ovaj model rasta je potrošni zato što ovde nema rasta produktivnosti. Dakle, ceo rast u prethodnim godinama je bio na, na investicijama koje su apsolutno neisplative. Dakle, uzdanica je ono što je katastrofa za ovu zemlju. Uzdanica razvoja ove zemlje je Ekspo.

01:30:44 - Peđa Mitrović: Te, kako da kažem uzuzdanica zemlje, uzdanica razvoja je pesma za Evroviziju mislim da vi razumete o čemu mi ovde govorimo. Dakle, mi od četrdeset dve milijarde dinara sledeće godine ćemo izdvojiti za, za Ekspo pitaj Boga šta će biti realizacija, jer ono što vidimo po završnom računu realizacija i odnosno izvršenje ono što je bio plan, a i šta je bio plan i to smo videli da je Ministarstvo finansija prebacilo pa i tu imamo haos. Dakle, pitaj Boga šta će biti, ali još jedanput podsetim ovaj dom mi nikad nismo dobili ni studiju izvodljivosti za Ekspo niti studiju isplativosti za Ekspo ono što smo sami u međuvremenu mogli da čujemo i znaš na šta smo vas upozoravali.Ni jedna zemlja nikada koja je organizovala специализовани Експо, поновићу још сто петсто пута ако треба, није зарадила, а камо се, камоли се развила од те представе. Дакле, то су, то је то је наша, то је наша реалност. Оно што је наша реалност такође јесте та огромна нетранспарентност.

01:31:31 - Peđa Mitrović: Ајде укинули сте јавне набавке да вас не ометају, пошто вас то јако омета у извршењу буџета, али чињеница је да је од, из буџетске резерве седамдесет поста оценено на генералисекретаријат. Мислим, то су све девијације код нормалних јавних финансија, у неким земљама апсолутно нису могуће. Дакле, ајде да вас ја баш не давим само ја неким својим оценама. Има ту још колега који ће такође причати, али хоћу да вам кажем, људи, ајде се уозбиљимо. Дакле, та ваша прича о скоку у будућности, о томе како Србија невиђено развија, како смо ми не знам шампиони, можда смо шампиони шампиона у-унутар себе, али кад поредимо се са другим земљама, а имамо са чим да се поредимо, имамо погледамо искуства земаља које су заиста развиле, дакле од балтичких земаља Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније па чак и Румуније која је постала, постала озбиљна земља.

01:32:14 - Peđa Mitrović: Ми просто то у овом буџету не видимо. Ми тај заокрет у вођењу економске и државне политике у овом буџету не видимо, и то је озбиљно упозорење за ову владу. Дакле, немојте се шалити са будућ-будућношћу ове земље. Остави-остављате озбиљне проблеме. Срушили сте правни поредак земље са словањем милијарди лекс специалиса.

01:32:30 - Peđa Mitrović: Срушили сте транспарентност у вођењу јавних финансија са јавним набавкама без тендере, дакле, э, градите пројекте који енормно расту трошкови. Ми немамо појма зашто расту трошкови, можда је деоправдан, можда није. Ми-ми то не знамо. Дайте реците нам шта се ту дешава. Замолили смо више пута.

01:32:43 - Peđa Mitrović: И оно што је такође ваше раслиће, то је енорман раст корупције. То није више наша оцена, то је оцена свих. Зато у овој земљи апсолутно неће бити раста и зато овај буџет је можда предизборни манифест Српске напредне странке. Како ви сами кажете, ми немамо појма више шта радимо, пошто колико могу да видим, потписали сте са Европском инвестиционом банком кредит за-за Клинички центар Крагуевац, ког нема у буџету. Дакле, Клиничког центра Крагуевац нема у буџету.

01:33:06 - Peđa Mitrović: Има Војводина, има Србија, има општа болница. Чини ми се, не могу да се сетим у ком граду, али нема Крагуеваца. Тако да ето толико од мене. Хвала.

01:33:13 - Veroljub Arsić: (прекид гласова) Изволите господине министре, одговорите.

01:33:20 - Siniša Mali: Хвала пуно.

01:33:22 - Veroljub Arsić: Ево само још једном затврдите реч.

01:33:25 - Siniša Mali: Хвала пуно. Моја жеља је била да испишем све коментаре, па да се на крају јавим, али с обзиром на глупе коментаре које сам имао прилику да чујем малопре, једноставно морао сам да се јавим. Дакле, каже уважени народни посланик килаве стопе раста. Интересантно ми је само како човек дефинише килаве стопе раста. Прочитаћу вам док је он и овај што седи поред њега били на власти до 2012.

01:33:47 - Siniša Mali: године, килаве стопе раста минус три комма један две хиљаде девете, један кома шест две хиљаде десете, нула кома један две хиљаде једанаесте и минус нула кома четири две хиљаде дванаесте. Па ви видите шта је ту килаво. Килаво је што је Србија била прошле године трећа најбрже растућа економија у Европи или је килаво то што сте ви урадили и како сте урадили да доведете Србију пред банкрут до 2012. године. Каже килаво.

01:34:16 - Siniša Mali: А та стратегија раста о којој причате, каква беше Ђиласова стратегија раста? Пошто сте у његовој странци. Човек порастао на триста односно на шесто деветнаест милиона евра приватно кроз приходе својих компанија, а државу оставио у банкруту. Добро је вама та стратегија раста, све у ваше приватне џепове, а пустити грађане Србије, тако да што се килавости тиче, оставио би то вама и вашем шефу да разговарате о томе. Држава Србија у овом тренутку има инвестициони кредитни рејтинг, има споразум са Међународним фондом.

01:34:47 - Siniša Mali: Ви сте отерали Међународни монетарни фонд јер се није сложио ни са чим што сте ви предложили две хиљаде, ако се не марам једанаесте године, а о инвестиционом кредитном рејтингу могли сте само да сањате. Каже нето одлив страних инвестиција, а да вас подсетим кад су исти ови продали Макси Делезеу, то су иначе књижили као страну директну инвестицију, јер је то једина страна директна инвестиција коју су имали. Све остало су биле домаће инвестиције у Ђиласове фирме и њему блиских сарадника. Па и то помените такође у вашем обраћању молим вас, пошто ћемо о томе и у пленуму сигурно да разговарамо. Каже специализовани Експо каже овај килави, није се никад развио, нико се није развио од специализованог експо.

01:35:34 - Siniša Mali: Па дај човече прочитај нешто. Ајде мало погледај како је прошао Милано, како је прошао Лисабон, како је прошао Шангај, како је прошао било који од тих градова и земаља који су добили специализовани експо. Па не, случајно су се за то бориле и Америка и Аргентина, и Шпанија и Тајланд. Ето, борили су се за то само да би назадовали, а не да би напредовали. Просто невероватно.

01:36:06 - Siniša Mali: Каже укинули смо јавне набавке, немам појма на шта се то односи, а Клинички центар каже у Војводини није у буџету, а то вам је- (манифестационални вик) Крагуевац. То ми кад неко не зна прочитати. И шта да сада радим? Како је вама, поштовани грађани Србије, да говоримо о томе да имате у члану три једноставно простора за потписивање уговора за изградњу тог Клиничког центра обезбеђен новац и сам је рекао обезбеђено финансирање, а онда килави није успео да види да то, да то једноставно има. Али шта ћете?

01:36:27 - Siniša Mali: Тако су водили економску политику до 2012. године. Не дао Бог да се вратите поново на власт и да водите економску политику као што сте од тада водили. Све кажем у корист ваше, ваше личне, ваших шефова, а на штету грађана Србије. Ето, извињавам се шеданпут ако сам одузео време, нисам желео да се јавим одмах, али једноставно морао сам да реагујем.

01:36:47 - Siniša Mali: Хвала пуно.

01:36:50 - Veroljub Arsić: (прекид гласова) Колега Митровић ће још имати три минута и... Изволите.

01:36:57 - Peđa Mitrović: То како разговарате, оставите код куће, а не у народном парламенту, да тако се једна те говоре народних посланика. Ми смо представници народа. Друга ствар је, э, што се тиче Експо-а, дакле, у пленуму прошле године када је био ребаланс, детаљно смо један по један специализовани Експо износили вам оцене како је он прошао. Да ли треба да вас подсећам, сваки је банкротирао ни један специализовани Експо који је организован у предходних тридесет година. Ниједној земљи домаћину није донос позитиван нето финансијски резултат и ја вас позивам и да ви такође, пре него што проучите то, пре него што нама делите лекције, проучите шта се десило у тим земљама.

01:37:27 - Peđa Mitrović: Имате врло лако доступну литературу на интернету, то је прва ствар. Друга ствар је, ако сте толико убеђени у свој Експо, дајте представите нам једну студију која ће показати, показати да се тај Експо исплати.

01:37:42 - Siniša Mali: Ја заиста, морам да вам кажем као неко ко ипак мало разуме теорију развоја- (прекид гласова)A ne, ne može da shvati kako ulaganje u takve manifestacije, što ja putem kažem, to je k'o da kažete pesma za Evroviziju će razviti Srbiju, dakle ne može da razvije. Zašto? Zašto bi radilo? Hajde da vam objasnim logiku. Dakle, pošto ste toliko hrabri, toliko znate.

01:37:54 - Siniša Mali: Mi nikad nismo videli ni jednu studiju u parlamentu koja će da nam kaže zašto se Ekspo isplati. Ajde, ja ću vam kaž-kazati još jedanput. Proučili smo svaki Ekspo u prethodnih trideset godina ni jedan se nije isplatio. Hvala.

01:38:09 - Siniša Mali: Da, ako nije problem.

01:38:09 - Veroljub Arsić: Samo samo, izvolite.

01:38:12 - Siniša Mali: Hvala puno. Jeste u pravu da, Italija je propala potpuno. Portugalija je propala potpuno. Španija je propala potpuno. Kina, bankrot, zbog Ekspa koji su organizovani u tim zemljama.

01:38:28 - Siniša Mali: Kakve vi gluposti ljudi govorite? Neprosto je neverovatno. Teorije razvoja, da vam objasnim teoriju razvoja, nije važno. Imamo vremena. Da biste razumeli zašto ovakve manifestacije menjaju, menjaju sve i zašto je to najveća razvojna šansa naše zemlje.

01:38:47 - Siniša Mali: Zato što, najpre smo predstavili program Srbija dvadeset dvadeset sedam skok u budućnosti. Želimo da kroz, tu priliku koju imamo, a na današnji dan sto dvadeset sedam zemalja sveta je potvrdilo da će prisustvovati toj specijalizovanoj izložbi u Srbiji. Nikada u Srbiji nije bilo sto dvadeset i sedam zemalja u jednom trenutku, u istom trenutku. Nikada. E sada, zamislite i razmislite o tome, s obzirom na to da imamo komunikaciju direktno sa sto dvadeset zemalja u ovom trenutku, koliko unapređujemo bilateralne odnose sa njima, i kada je trgovina, i kada je ekonomija, i kada je politika, i kada je kultura, i kada je sport i kada su sve društvene oblasti u pitanju.

01:39:30 - Siniša Mali: Razmislite o tome da će samo, ne manje od tri miliona posetilaca biti na toj izložbi. Efekat Srbije dvadeset dvadeset sedam ogleda se u desetinama kilometara novih autoputeva širom Srbije. Mi smo ove godine, uvaženi narodni poslaniče, niste pratili, naravno otvaranje autoputa, nije čudo pošto ih niste imali u vaše vreme, samo oko malo više od pedeset sedam kilometara novih autoputeva otvorili samo ove godine. Do kraja ove godine biće još četrdesetak. Samo ove godine sto kilometara novih autoputeva u Srbiji.

01:40:03 - Siniša Mali: Misaona imenica za vas. Zato vam je i nepoznata teorija razvoja u smislu investicija u infrastrukturu. Brze železnice, klinički centri, škole, bolnice, ulaganje u poljoprivredu. Kada je poljoprivreda u pitanju da vas podsetim takođe u vaše vreme, subvencije su bile tri puta manje, ne trideset posto nego tri puta manje u poljoprivredu. Ulaganje u energetiku i tako dalje, i tako dalje.

01:40:29 - Siniša Mali: Zajedno sa podizanjem životnog standarda niste slušali guvernerku Narodne banke Srbije, koja vam je lepo objasnila uzroke rasta našeg BDP-a. Od domaće tražnje, od rasta izvoza, od investicija. I to potvrđuje Međunarodni monetarni fond. To potvrđuje i Svetska banka. To potvrđuju sve međunarodne finansijske institucije, uključujući i kreditnu rejting agenciju koja je rekla da smo po tom pitanju, dakle, zaslužili investicioni kreditni rejting.

01:41:00 - Siniša Mali: Još jednom napominjem, rejting o kojem ste vi mogli samo da sanjate, na kraju krajeva, nije vas ni bilo toliko briga, ali to je bila stvar koja je vezana bila za građane za Srbije i brigu prema njima, a ne za vaše lične džepove i vaše privatne interese. Dakle, teorija razvoja, na kojoj se bazira naša ekonomska politika je upravo investicije u infrastrukturu, podizanje kvaliteta infrastrukture, kako bi država postala, odnosno kroz infrastrukturu atraktivnija za ulaganje. Što su strane direktne investicije od 5,2 milijarde prošle godine i potvrdile. Ove godine, naravno, zbog vas i vaših blokada, naravno da je manje, logično, ljudi su uplašili, ali niko nije otkazao investicije u Srbiju, nego je rekao sačekaćemo. Pa kao što vidite, imate ubrzanje priliva stranih direktnih investicija u poslednjih par meseci.

01:41:53 - Siniša Mali: S druge strane, rast životnog standarda kao drugi stub. Naravno, kroz strane direktne investicije imate novo zapošljavanje, imate, nikada veća, veće prilive i u PIO fond i u RFZO. Jednostavno, sa te strane zadržavate i čuvate makroekonomsku stabilnost i s druge strane podizanje životnog standarda građana Srbije kroz rast plata, rast penzija, rast minimalne zarade. Ja ću vas takođe podsetiti u vaše vreme, uvaženi narodni poslaniče. Minimalna zarada u Srbiji je bila sedamnaest, petnaest hiljada i sedam stotina dinara.

01:42:25 - Siniša Mali: Petnaest hiljada i sedam stotina dinara. Ako neko nije čuo petnaest hiljada i sedam stotina dinara, a mi ćemo sa ovim povećanjem već od prvog januara imati pet stotina pedeset jedan evro. Mala razlika vi biste verovatno rekli za vaše džepove da, ali za građane Srbije veoma važno i pokazuje koliko vodimo računa i brinemo o građanima. Da ne govorim o prosečnoj zaradi koja je 2012. u vaše vreme bila tristotine trideset evra, u avgustu ove godine preko devet stotin evra i biće u decembru hiljadu evra.

01:42:56 - Siniša Mali: Opet kažem, brigu pokazujemo na pravi način i to je drugi stub naše ekonomske politike. I na osnovu svega toga jednog i drugog stuba imate kišobran koji se zove skok u budućnost, program, dakle, koji sve to objedinjuje i koji jednostavno gura Srbiju napred, ne samo po pitanju investicija, ne samo po pitanju stopa rasta, pošto kao, a niste pročitali izvinjavam se, fiskalnu strategiju. Imate projektovanu stopu rasta od pet odsto u 2027. godini. Dakle, imate mogućnost da Srbiju predstavite na pravi način milionskom auditorijumu, i s druge strane ulaganja u infrastrukturu ostaju.

01:43:32 - Siniša Mali: Pošto, da li vi ili neko od vas, takođe pomenuje, pa ne sad hoće ne znam šta da uradi. Pa nije pitanje bilansa uspeha, nego bilansa stanja. Dakle, to će biti novi Beogradski sajam. To će biti nova infrastruktura.To će biti novi kilometri autoputeva. To će biti nove škole, nove bolnice.

01:43:50 - Siniša Mali: Sve je to Expo. Sve je to Expo za nas i to su ulaganja koja će potpuno promeniti Srbiju, koja menjaju Srbiju na kraju krajeva. To vam je teorija rasta, ne samo teorija, nego praksa. Zato što ako pogledate stope rasta naše ekonomije u posljednjih par godina, nema tu kilovosti. Kilovi ste bili vi i to sam jasno da znači kroz vaše stope rasta.

01:44:08 - Siniša Mali: Ako pogledate udeo javnog duga u BDP u duplo bolji nego što je u Evropi. Ako pogledate devizne rezerve, samo ste o tim rezervama mogli da sanjate. Verovatno je Đilas imao svoje rezerve, ali građani nisu imali svoje. Imate rekordne devizne rezerve. Sada u Srbiji imate rekordne rezerve zlata.

01:44:25 - Siniša Mali: A da vas podsetim takođe za ovog uvaženog narodnog poslanika koji se javio kada je teorija rasta u pitanju. Znate koji je osnovni, osnovno sidro rasta, stabilan devizni kurs? Misao na imenice u vaše vreme, misaona. Podsetiću vas u vaše vreme imali ste kurs 2028. plus minus, ali nisam mnogo pogrešio sa osamdeset tri dinara za euro na sto dvadeset.

01:44:48 - Siniša Mali: Kakvu ste vi teoriju rasta imali s negativnim stopama rasta bez ili tri puta manjim deviznim rezervama i uz devizni kurs gde su svi građani Srbije gledali posljednju stranu politike ili koje već dnevnih novina da vide kakav je kurs, koliko je top brže bolje menjali dinare u evre? A kad pogledate monetarnu politiku koju sprovodimo već trinaest godina četrnaest unazad. Dakle, vi tih problema nemate tako da, al dobro, to su stvari koje vas uče. Morate da imate i teoriju. Morate da imate i praksu.

01:45:20 - Siniša Mali: Razumem da vi to nemate, ali evo, nadam se da sam bar u ovom kratkom vremenskom periodu uspeo neke stvari da vam razjasnim. Dakle, investicioni kreditni rejting uvaženi narodni poslaniče sve potvrđuje. Sve o čemu ste govorili pada u vodu, jer bi neko reagovao, rekao bi od ovih ljudi koji naravno znaju ili monetarni međunarodni monetarni fond, rekao bi pa nemojte idete. Ne treba tako, nije dobro. Međutim, oni kažu ne samo da ste jaki i stabilni u normalnim uslovima, nego i pod svim ovim i geopolitičkim i spoljnim i unutrašnjim izazovima.

01:45:52 - Siniša Mali: Vi ste stabilni i zato zaslužujete investicioni kreditni rejting. Dovoljno vam govori koliko sam u pravu, koliko vi niste. Hvala puno.

01:46:07 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) (zvuk mikrofona) Zahvaljujem ministru. Kolega Mitrović, izvolite još dva minuta preostalo.

01:46:15 - Veroljub Arsić: (pauza od tri sekunde i govore istovremeno) Sačekajte, sačekajte, samo da bi.

01:46:24 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Dođite.

01:46:24 - Peđa Mitrović: Evo kratko ću nešto da zameram o plenumu, pošto biće, eh, biće prilike da diskutujemo, ali samo ću vam reći, mnogo stvari ste rekli. Pa vi ste Srbiju doveli pred bankrot 2015. godine. Srbija je pod vama klečala pred krizom javnog duga 2015. godine, kada ste doveli zemlju na sedamdeset pet posto procenata BDP-a javnog duga.

01:46:42 - Peđa Mitrović: Ne bivša vlast, vi, zato što ste i dvanaeste i trinaeste i četrnaeste i petnaeste godine vodili duboki fiskalni deficit. Hvala vam prijatelji.

01:46:52 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Izvolite, gospodine ministre.

01:46:57 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Da l' mo', izvolite? Zatražite ponovo reč, izvolite.

01:47:02 - Siniša Mali: Može?

01:47:06 - Siniša Mali: (zvuk mikrofona) Uvaženi narodni poslaniče. Nisam se spremio za ovu temu, ali reći ću vam iz glave sada, moji će me saradnici ispraviti. Od 2008. do 2012. godine.

01:47:16 - Siniša Mali: deficiti u budžetu koje ste vi pravili- Iznose kumulativno, podsetite me, sedam stotina i četrdeset osam milijardi dinara. Sedam stotina četrdeset osam plus minus. Nisam mnogo pogrešio. U junu 2012. godine na računu budžeta sedamdeset miliona evra, osam milj-milijardi dinara, ako se ne varam.

01:47:35 - Siniša Mali: Ni za penzije niste imali. Pa da zadužili smo se 2013. i četrnaeste zadužili smo se upravo za tih sedam milijardi da sa osamnaest ili sedamnaest, koliko je bilo, dođemo na dvadeset pet zbog toga što smo pokrivali vaše dugove. I sve one rupe i minusa koje ste imali u godinama pre toga. Ali onda od 2015, kad je bio maksimum udeo javnog duga u BDP u tadašnjem BDP u nerevidiranom sedamdeset sedam, osam, devet posto, kreće trend na dole.

01:48:05 - Siniša Mali: (zvuk mikrofona) Dakle, samo teorija rasta, teorije gdje je, teorije kad je makro ekonomija u pitanju mora da razumete da postoje takođe i vremenski gap vaših odluka, vaših propalih aktivnosti svega onoga što je izguralo Srbiju u ambis. A onda smo mi progutali to, sanirali i krenuli dalje, uz sve negativne okolnosti koje smo u međuvremenu imali. Inače, evo dao mi Arsić samo da vam pročitam, dakle prvog avgusta 2008. uvaženi narodni poslanik je građanima Srbije dao i niste vi, jel, imao sedamdeset osam dinara za euro je devizni kurs bio. Prvog avgusta 2012.

01:48:45 - Siniša Mali: sto devetnaest osamdeset. Ja sam čak bio mnogo blaži prema vama. Rekao sam osamdeset tri dinara na sto dvadesat, ustvari sa sedamdeset osam uspeli ste devizni kurs da podignete na sto dvadeset dinara. Svaka vam čast. Ogroman ogroman, oh, ogromna potvrda vaše sposobnosti i takođe izuzetno važna slagalica, odnosno deo slagalice u toj vašoj teoriji rasta.

01:49:07 - Siniša Mali: Svaka čast! Hvala puno.

01:49:12 - Siniša Mali: (zvuk mikrofona) Eh, sedamsto pedeset je deficit, izvinjavam se ukupno bio ne sedamsto četrdeset osam, ali i tu sam bio.

01:49:21 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Gospodine Nikeziću izvolite.

01:49:23 - Dušan Nikezić: Hvala.

01:49:26 - Dušan Nikezić: (glazba) Prvo da vas pitam otkud vi svi danas ovde?

01:49:38 - Veroljub Arsić: Da danas nije trebalo da budete u Novom Sadu na nikad većem skupu- (zvuk pauze) Kolega Nikeziću, ja vas molim da ovom prilikom raspravljate o budžetu.

01:49:46 - Siniša Mali: Pa, ne znam o budžetu.

01:49:48 - Veroljub Arsić: Pustite me- Ili ako ne znate, dajte nekom drugom vaše vreme, zameniku. Sad zatražite ponovo reč.

01:50:02 - Dušan Nikezić: Ministre Mali, ovaj budžet nije ni zelen, ni razvojni, ni socijalni. Ovo je još jedan u nizu koruptivnih budžeta, na osnovu koga niko od građana Srbije neće živeti bolje. Još jedan budžet koji ste pripremili isključivo radi koristi SNS tajkuna. Nastavak prekomernog zaduživanja zemlje za koruptivne projekte, koje realizujete po tri do četiri puta većim cenama, ne u odnosu na tržište, nego na one koje ste najavili i ugovorili. I kolega Mitrović je pričao o tome, potpuno neverovatan rast cena od kada počnete projekat do kada se završi.

01:50:55 - Dušan Nikezić: (autorski pritisak) Takođe, kako ste planirali prihode u narednoj godini? Kažete, vodili ste računa o neizvesnostima sa kojima se suočavamo. Pa, kako ste onda projektovali rast prihoda od akciza za tri zarez osam posto, kad mi danas ne znamo da li ćemo uopšte imati gorivo u narednoj godini. Takođe, ne znamo ni da li ćemo imati gas, pošto gasni aranžman nemamo, a postojeći ugovor ističe na kraju ove godine. O razvoju i rastu i teoriji rasta ste mnogo pričali sada.

01:51:40 - Dušan Nikezić: Kažete da smo se u ovoj godini imali najveća izdvajanja za infrastrukturu. Pa, kako je onda moguće da smo na samom dnu zemalja u regionu po ek-po ekonomskom rastu? Kako onda ništa od toga nije dalo efekta na stope rasta u Srbiji? Kako je to da ćemo u ovoj godini rasti dva posto, a Albanija raste tri zarez četiri posto, Crna Gora tri zarez dva posto, Bugarska tri posto, Bosna i Hercegovina dva zarez četiri posto? Sledeće godine, kada nastavljate sa istom tom pogubnom ekonomskom politikom, opet neće biti sjajnih rezultata.

01:52:22 - Dušan Nikezić: Albanija će sledeće godine imati tri zarez šest posto, Crna Gora i Makedonija tri zarez dva posto, Bugarska tri zarez jedan posto. Ratom razorena Ukrajina četiri zarez dva posto, a Srbija samo tri posto. Jeste, najavili ste veliki rast u godini Ekspo, ali samo u godini Ekspo. Nakon toga stope padaju i vi sami u fiskalnoj strategiji kažete da je efekat Ekspa jednokratan samo u toj godini zato što je to jedna obična izložba, a ne nešto što će promeniti ovu zemlju. Pa, zašto se onda zadužujemo osamnaest milijardi evra za sve te projekte o kojima ste pričali?

01:53:11 - Dušan Nikezić: Zašto, ako ne zbog korupcije, što je jedini razlog zašto to radite? Kako projektujete prihode u ovoj godini, u narednoj godini nakon debakla u prihodima u ovoj godini i činjenice da nam je rupa u budžetu za devedeset pet milijardi dinara za devet meseci veća nego što je bila u prethodnoj godini? Kako projektujte bilo kakav rast sa nivoom neizvesnosti koji imamo u narednoj godini? Danas ste se na onom performansu žalili da ni Rusi ni Amerikanci nisu hteli da traže rešenje za NIS zajedno sa nama. Pa, jeste se zapitali zašto?

01:54:00 - Dušan Nikezić: Pa zato što vam ne veruju ni Rusi, ni Amerikanci. Ni Putin, ni Tramp. Toliko vam ne veruju da nisu hteli da vas imaju za pregovaračkim stolom. Jedanaest meseci niste radili ništa. Čekali ste da sankcije stupe na snagu da biste otišli u NIS i pitali ljude iz menadžmenta NISa u Beogradu kakav je vaš plan.

01:54:26 - Dušan Nikezić: I onda ste se iznenadili i rekli, pa oni ljudi nemaju plan. Šta sad mi da radimo? Ni posle toga niste uradili ništa. Danas pravite onaj performans. Kažete za sedam dana treba da se sastajemo svaki dan.

01:54:42 - Dušan Nikezić: Specijalna operacija Jorgovanke Tabaković. Rebalans budžeta za sto miliona evra. Ne veruju vam građani, isto kao što vam ne veruju ni Putin i Tramp. Ne verujemo građani Srbije da ćete ovaj problem da rešite, ne zato što on nije rešiv, jer smo videli da ga mnoge zemlje Evrope su rešile bez ikakvih posledica, već zato što vama nije interes da rešite taj problem zbog građana, nego vi uvek tražite način kako da napravite neki novi koruptivni dil u kojem će ljudi bliskih vlasti da zarade još koju milijardu. Da ste-- i nije tačno ono što ste danas rekli da su vas svi optuživali da će Srbija da ostane bez grejanja pre tri godine.

01:55:27 - Dušan Nikezić: Ne, nije niko vas optuživao. Vučić je najavljivao da će Evropa da se smrzava pre tri i po godine, a tada smo vam govorili da donesete stratešku odluku i da ubrzate evropske integracije Srbije i da se opredelite za evropske integracije Srbije. Ne, vi ste tada rekli da ste mnogo pametni. Nijedna evropska zemlja nije se smrzavala. Nijedna evropska zemlja nema problem sa naftom i derivatima nafte i gasom i svim ostalim iringentima.Znači, a u kakvu ste situaciju doveli Srbiju?

01:56:06 - Dušan Nikezić: Ni ispod sankcijama, gasni aranžman nemamo. Ugovor koji imamo ističe 31.12. i nemate pojma šta će da bude posle toga, a za EPS smo pri-prinuđeni da uvozimo i ugalj i struju, dok građani plaćaju struju pedeset posto skuplju, privreda sto posto skuplju, a gorivo već plaćamo najskuplje u regionu već godinama. Propustili ste (pauza) sve rokove koje ste mogli i jedini ste odgovorni za to što ste energetski sektor, koji je nekad bio najjači u Srbiji, bacili na kolena. Toliko zasada, hvala.

01:56:50 - Veroljub Arsić: Izvolite gospodine ministre. (pauza) Može. A, ako još jednom ćete zatražiti reč, izvolite.

01:57:06 - Siniša Mali: Dobro, hvala poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici. Vidi se jedan pored drugoga sede, tako da nisam očekivao neke pametnije komentare, al' opet ću se obratiti svima vama samo oko dve ili tri stvari. Kaže uvaženi narodni poslanik, kaže, ne veruju vam građani Srbije. Jok, vama veruju. Vama i Draganu Đilasu izuzetno veruju, što pokazuju sve brojke i sva istraživanja.

01:57:28 - Siniša Mali: Na kraju krajeva, ponovo ćemo ići na izbore, uvaženi narodni poslaniče, pa ćemo da vidimo kome građani Srbije veruju, vama ili nama. Debakl prihoda, ni vi takođe očigledno niste pročitali budžet, pošto vidite da mi ove godine imamo smanjene prihode od PDV-a, ali ukupni prihodi i poreski prihodi su nam veći. Tako da nije debakl, ali opet kažem, i vaš kolega je imao nešto kokilavosti pa nije dobro procenio. Ono što je meni posebno važno, dve stvari, pošto je energetika izuzetno važna tema za sve nas. Kratak osvrt na gas.

01:58:05 - Siniša Mali: Govori uvaženi narodni poslanik, nemate dugoročni aranžman za gas. Govori onaj koji u njegovo vreme, da vas podsetim, nismo čak imali ni gasovod, tako da u njegovo vreme i vreme Dragana Đilasa nismo mogli ni da pominjemo dugoročni gasni aranžman ni sa kim, pošto nije postojao gasovod koji je izgrađen za vreme vlasti, ove vlasti i pod vođstvom Aleksandra Vučića. Tako da ne brinite vi za gas, imaće dovoljno gasa i građani Srbije. Također ću vas podsetiti da je Banatski Dvor pun, apsolutno pun. Naše skladište u Mađarskoj sto osamdeset miliona kubnih metara gasa takođe ima, tako da građani Srbije ne brinu, imamo dovoljno gasa, ali interesantno je da o dugoročnom gasnom aranžmanu govore oni koji su Srbiju ne samo stavili pod bankrot, nego ni gasovod nije postojao, tako da čak ni mogućnost aranžmana nije postojala u njihovo vreme.

01:59:01 - Siniša Mali: Ali interesantno pitanje za Naftnu industriju Srbije. Uvaženi narodni poslanik, osoba koja je učestvovala u prodaji te kompanije Rusima, procena vrednosti te godine od strane jedne od četiri najveće revizorske kuće bila je 2,2 milijarde ako se ne varam. Uvažena vlast zajedno sa uvaženim narodnim poslanikom i njegovim šefom te godine prodaje Naftnu industriju Srbije Rusima za četiri stotine miliona evra. Dakle, procena je 2,2 milijarde. Oni prodaju za četiri stotine miliona evra.

01:59:34 - Siniša Mali: Sve što je NIS tada imao, nalazišta nafte, nalazišta gasa, preko pet stotina benzinskih pumpi i rafinerija, Pančevo, rafinerije Novi Sad i tako dalje i tako dalje. I sad ja vas da pitam ovde, a gde se dela razlika između 2,2 milijarde i četristo miliona? A onda naravno, svima u glavi je Dragan Đilas i ova njegova ekipa ovde, jer pitanje korupcije kada govorite o tome je apsolutno alfa i omega, i primer je upravo njegov šef i stranka u kojoj ovaj uvaženi narodni poslanik trenutno obitava. Kada je trenutna situacija u pitanju, dakle, ljudi, eto, razlika u ceni velika 2008, devete, koja je već ko zna gde su te pare završile, ali oni prodali su NIS. Sad se našli pametni da kažu, pa dobro šta ćemo sad da radimo, znate, vi ste doveli situaciju veoma teške i tako dalje.

02:00:26 - Siniša Mali: Što ste prodali NIS? Što, što ste uvaženi narodni poslaniče učinili tu medvjeđu uslugu svim građanima Srbije pa prodali tako vrednu imovinu? Jel' vas neko terao ili je, da citiram vas, neki koruptivni dil bio u pitanju? Ali nevezano za to, pot-potpuno vam je pogrešna postavka, samo niste slušali danas govorite o performansu, a niste slušali ni predsednika nikoga od nas. A recite mi, a šta je to država Srbija mogla da uradi?

02:00:55 - Siniša Mali: Pošto ne čitate dokumenta, sankcije nisu prema državi Srbiji, pa da država Srbija reaguje, nego prema Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog vlasništva, čitaj reaguje većinski vlasnik Naftne industrije Srbije, odnosno ruska strana, koju smo podržavali sve vreme u pregovorima sa trećim stranama, čitaj američka administracija, azijski neki investitori i tako dalje, i tako dalje. Potpuno je pogrešna postavka da Republika Srbija bilo šta ima sa tim. Nisu sankcije prema nama, sankcije su prema kompaniji. Ta kompanija nije u našem vlasništvu. Daću vam primer jedan.

02:01:30 - Siniša Mali: Vama može ili ne može da se sviđa moja kravata. A šta biste vi sad uradili po tom pitanju, pošto je kravata moja, a ne vaša? E to vam je ista paralela i za Naftnu industriju Srbije. Ali da ne brinu građani Srbije. Ono što smo danas na vanrednoj sednici Vlade govorili i o čemu ste čuli i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, dakle, mi od nikoga nećemo oteti i neće biti ni konfiskacije ni nacionalizacije, ali s obzirom na to da američka strana traži da NIS promeni vlasnika, s obzirom na to da su razgovori sa trećom stranom u toku, što je dobro, ukoliko se izjalove i mi ćemo ponuditi ako treba i veću cenu.Mi ćemo vam ponuditi veću cenu i vratiti u Srbiju i u vlasništvo građana Srbije ono što ste vi prodali po sramno niskoj ceni.

02:02:22 - Siniša Mali: I to vam je poruka kada je NIS u pitanju. Za razliku od vas koji se igrate sa energetskom stabilnošću, jer tada još jedanput 2009. Kad ste prodali NIS, dakle, em ste prodali monopol kada je naftna industrija u pitanju, em niste imali ni gasnu infrastrukturu za gas. Zato ste imali negativne stope rasta, zato niste imali direktne investicije, niste imali ni ovu fabriku. Imali ste dvajstpet komma devet posto nezaposlenosti.

02:02:43 - Siniša Mali: Svaki četvrti u Srbiji je bio nezaposlen, al' naravno, vaša stranka i predsednik vaše stranke dobro je prošao. U svakom slučaju, da ne duljim dalje, imaćemo priliku dalje da razgovaramo. Potpuno pogrešne postavke i oko „Ekspa" i oko svega. Ali kažem, razgovaraćemo o tome. U svakom slučaju, hvala vam na vašem komentaru.

02:03:03 - Siniša Mali: Znaju i građani Srbije da ste prodali NIS. Interesantna je ta razlika u ceni između procene dve komma dve milijarde i četristo miliona. Otvara razne dileme, razmišljanja, imajući u vidu da je to Đilasova administracija i da ste vi tamo. Ali dobro, neka građani S-Srbije sami odluče. Na kraju krajeva, videćemo i kroz, kroz, aa, novi izborni ciklus gde ćete biti vi, gde ćemo biti mi.

02:03:26 - Siniša Mali: A ne brinite ono što vas je predsedavajući danas upozorio. Ima nas dovoljno u Novom Sadu da nas par može ovde da bude, ali kada vi ne biste bili na nekim vašim skupovima, verovatno bi jedno pola članstva nedostajalo, vas dvojica mislim. Hvala vam. Po poslovniku, izvolite.

02:03:47 - Peđa Mitrović: (zvuk mikrofona) Ja vas molim da, član sto sedam. Mora se poštovati dostojanstvo ovog doma. Ministar finansija ima apsolutnu dužnost da se sa svakim nar, da se svakom narodnom poslaniku obraća sa dužnim poštovanjem, a ne da priča tako bahato i drsko, kao da je na nekim organima Srpske napredne stranke. Mene to zaista ne zanima, ni da li je on ministar, niti šta je njegova funkcija. Dakle, on kad se obraća i meni i kolegi Nikeziću, ima da se obraća sa poštovanjem, jer je i on dobio danas poštovanje koje zaslužuje.

02:04:11 - Peđa Mitrović: Dakle, s obzirom da je ministar i s obzirom da danas pričamo o budžetu i da je to nešto što je tema u interesu građana, tako da vas još jedanput molim, sledeći put kad bude počeo da priča gluposti i takve stvari, opomenite ga. Ja zaista mislim da je to vaša obaveza, a mi ćemo svakako gospodine Mali videti u plenumu i dobro se spremiti. Hvala.

02:04:31 - Siniša Mali: Kolega (dih) Mitroviću, smatram da nisam prekršio Poslovnik o radu i taman onoliko kol'ko ste uvažavali jedno drugu, jedan drugog, takva vam je i rasprava i bila. Ako hoćete, može Odbor da se izjasni da li sam... Ne, hvala. Ovaj, gospodine Nikeziću izvolite. Još dva minuta imate.

02:04:57 - Dušan Nikezić: Potpuno je neverovatno da ministar Mali ne zna da smo imali gasovod i pre 2012. Ne bi Dule Bajatović bio direktor Srbijagasa da nismo imali gas. Imali smo i gasovod, imali smo i gas i imali smo industriju i sve ostalo koja je radila, koja je radila na gas. Kada već spominjete, kada već spominjete, aa, tu procenu vrednosti iz pre, iz 2008. ili devete godine, ne sećam se više, samo da vas podsetim da je za tu procenu vrednosti vaš sadašnji šef Aleksandar Vučić zaš- sa-kazao hitnu konferenciju za štampu, za koju je rekao da je to nož u leđa koji je G17, aa, stavio pregovaračkom timu i izjavio: „Srbiji je potrebno da ima dobre odnose sa svim velikim silama i u uslovima velike ekonomske krize", za koju niste čuli, „ne treba nam zaoštravanje odnosa sa Rusijom, niti je moguće da mi vodimo političke igre, jer se Dinkić dogovorio o prodaji NIS-a sa austrijskim OMVom", rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

02:06:07 - Dušan Nikezić: Trebilo, trebalo bi da se računa kakva je ekonomska kriza i da sa Rusima, da se sa Rusima postigne najbolji mogući sporazum za energetsku stabilnost i budućnost Srbije i gasa. Glasao je za taj sporazum, kao što je glasao i gospodin Arsić, kao što je glasala ovaj, guvernerka Tavaković i svi ostali vaši današnji, današnje stranačke kolege. Tako da vas molim da se ne pozivate više na tu procenu, jer znate dobro kakvo je, zašto je nastala ta procena i vidite kako je Aleksandar Vučić reagovao na tu procenu, procenu vrednosti. A to što kažete da sankcije nisu upućene Srbiji, nego nisu, pa zato ne treba država da reaguje, posledice tih sankcija osećaju samo građani Srbije i zato je država morala da reaguje, zato što ste morali da mislite o interesima građana i pre tri i po godine, kad su prvi put uvedene energetske sankcije za, za Rusiju. Morali ste da vodite računa o građanima Srbije i kad su nam pre godinu dana najavljene sankcije za NIS i kada su nam, i kada su devet puta odlagane.

02:07:22 - Dušan Nikezić: Ne, ništa niste radili. Čekali ste da sankcije stupe na snagu i da se onda setite da treba nešto da uradite. Hvala.

02:07:36 - Veroljub Arsić: Gospodine Nikeziću, pošto ste me lično prozvali, reći ću vam jedan od razloga zašto sam glasao za prodaju Naftne industrije Srbije u to vreme. Krali ste osamdeset miliona evra iz te Naftne industrije Srbije. Svake godine, svake godine ste ukra-ukrali osamdeset miliona evra iz Naftne industrije Srbije. A, druga stvar je gospodine Nikeziću, ne sećam se da kada je to potpisivano, da je bila neka svetska ekonomska kriza, zato što je tada predsednik Vlade bio Vojislav Koštunica, a predsednik Srbije Boris Tadić, i takmičili su se oko toga ko će da sedne pored, aa...

02:08:15 - Veroljub Arsić: Putina kada se, kada se sporazum. Pa kažem vam da je va-vremenska odrednica o kojoj pričate nije tačna na pristojan način, a vi ste prodali, nije Aleksandar Vučić. On je bio opozicija, mogao je da priča šta god hoće.

02:08:31 - Veroljub Arsić: Gospodine ministre. U redu. Zahvaljujem. Da li još neko od članova odbora ili zamenika članova odbora želi reč? Gospodin Bajatović, izvolite.

02:08:42 - Dušan Bajatović: Pa mislim da si ja (kao što nešto govori). Ja i ja sam za ranije napisao knjižu o državi iz pravca Ukrajine. Pa ne biste mogli da dobijete ništa od atleta. U pravu je gospodin Nikezić, tada smo se snabdevali iz Rusije, kao što se snabdjevamo dominantno i sada, ali je bilo preko Ukrajine. Da nije izgrađen gasovod koji mi zovemo turski tok, odnosno balkanski tok, ne bismo mogli da dobijemo ruski gas.

02:09:09 - Dušan Bajatović: Da nije urađen interkonektor Niš-Dimitorvod-Sofija, ne bismo mogli da dobijemo azerbejdžanski, a potencijalno u pregovoru s Amerikancima, kao što je dobio Orban, ako se i dogovorimo oko nekih stvari, ja ne želim sad da pričam o tome ovaj, ali i on je dobio da kupi šesto miliona metara kubnih LNG-a. Prema tome, čak čujem i od nekih navodno kvalifikovanih analitičara da nismo dovoljno diverzifikovani. Rumunija može da isporuči gas posle prvog januara 2028. godine iz Crnog mora. O tome smo se dogovorili sa Rumunima.

02:09:42 - Dušan Bajatović: Samo želim da vam kažem, ne treba plašiti građane, ja neću da govorim o Naftnoj industriji ovaj Srbije, postanem samo vlastan, možda mnogo znam, ali ne treba plašiti se nestašicom gasa. Nije uslov za snabdevanje Srbije dugoročni ugovor. Ako baš ne želi neko da se dogovori sa Srbijom kao sa pouzdanim partnerom, postoji opcija, opcija i B i C. Imamo ogromne zalihe. Kad kažem ogroman, to ozbiljno mislim.

02:10:10 - Dušan Bajatović: Mi možemo osamdeset dana bez ruskog gasa. Prema tome, da ne razrađujemo sad u javnosti scenarije. Da vam kažem nešto samo ako supstituišemo u Beogradu grejanje sa mazutom, što možemo da uradimo po zalihama koje imamo u beogradskim elektranama i u robnim rezervama, bez onoga što ima EPS-a, ako mu treba ili ne treba, mi možemo da supstituišemo tri miliona metara kubnih dnevno. Prema tome, o nekim stvarima ne želim da govorim u javnosti, niti da zloupotrebljavam to što sam i direktor Srbijagasa i ovaj khm i narodni poslanik. Može ti biti pitanje cene.

02:10:51 - Dušan Bajatović: Da, u tom slučaju ćemo morati da vidimo kako kupujemo. Ali da li će biti gasa? Odgovor je da, biće. I ja sam nekako siguran da Rusija neće rizikovati svoju poziciju u Srbiji time što neće biti produžen dugoročni ugovor. A koliko nama odgovara da produžimo dugoročni ugovor, pa onda morate da kupujete samo od jednog dobavljača.

02:11:18 - Dušan Bajatović: To je pitanje koje ćemo razmatrati. Mislim da sam bio vrlo jasan. Najveće kritike idu na to kupujete samo od jednog dobavljača. Evo da vam se sve vam pridružim da vidimo da li možemo da kupujemo iz više izvora i da to diverzifikujemo. I da vam kažem na šta svi greše, naročito ovi vajne analitičari, nije diverzifikacija u broju cevi, diverzifikacija je u broju izvora, odnosno proizvođača gasa koji su vam dostupni.

02:11:43 - Dušan Bajatović: Mislim da i tu relativno dobro stojimo. Pregurićemo dakle ovu grejnu sezonu bez posledica po stanovništvo, industriju i da, ovaj da kažem khm, uh, bolnice, škole i sve ostalo što ide. Znači, to se sa gasom sigurno neće desiti. Znam da se neće desiti ovaj, ni sa Naftnom industrijom Srbije i s tim da završim. Šta god da se desi, ja mislim da mi moramo da štitimo srpski nacionalni interes, a on ima samo jedno ime.

02:12:14 - Dušan Bajatović: Rafinerija nafte u Srbiji mora da radi. Zato što nemamo ni dovoljno logističkih mogućnosti, a ne treba ni da prolazimo kao kad je MOL u Hrvatskoj kupio Sisak. Je l' tako? Pa sad ne radi rafinerija. Dakle, pitanje izbora i partnera i svega ostalog su ozbiljna pitanja i nisu i nisu tako jednostavna.

02:12:37 - Dušan Bajatović: Ja bih tu stao. Gospodin Nikezić je u pravu da smo se snabdevali tim gasovodom. Gospodin ministar Mali govori da smo izgradili novi pravac, ne samo taj, nego još jedan. Molim? Pa dobro, ali trenutno u regionu koji god gas da kupujete, on će biti ruski.

02:12:56 - Dušan Bajatović: Samo je pitanje za koje pare ga kupujete i ne bih dalje komentarisao.

02:13:05 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem gospodinu Bajatoviću. Ja bih samo da iskoristim jedan deo malog vremena koje meni pripada ovaj, kao narodnom poslaniku i članu odbora, pre nego što prozovem narod, kolege narodne poslanike koji nisu članovi odbora da li žele reč ili ostale učesnike u javnoj raspravi. Naime, u diskusijama kolege narodni poslanici iz bivšeg režima stalno pričaju o nekoj kilovosti i nekoj korupciji. S-nešto mi je palo na pamet. Ja dolazim iz Požarevca iz Braničevskog upravnog okruga.

02:13:52 - Veroljub Arsić: Sada se tamo gradi brza saobraćajnica, dugačka negde oko šezdeset kilometara i biće završena za oko četiri godine od početka radova. I to je brza saobraćajnica koja će dati jedan potpuno novi život čitavom Braničevskom upravnom okrugu. U nekom trenutku sam pomislio, pa evo, ovi bivši nisu ništa uradili tamo.Oni nisu ni jedan put napravili. I, stvarno da sam to rekao, ja bih pogrešio. Doduše, nisu napravili ništa, rekonstruisali su jedan deo tadašnje magistrale kroz Stig od sela Bratinac do sela Beranje.

02:14:35 - Veroljub Arsić: Nekih tri kilometra, možda nekih par stotina metara manje. Jel znate kol'ko su rekonstruisali ta tri kilometra? Godinu dana. Ne gradili tri kilometra, nego rekonstruisali tri kilometra. Godinu dana.

02:14:56 - Veroljub Arsić: Pravi kilavi Radovani. A o poštenju. Pa pošto tad nisu imali svojih para, investitor je bila Evropska banka za obnovu i razvoj. I hvala im. Oni su i odredili nadzor.

02:15:14 - Veroljub Arsić: A znate zašto je trajala tri, ovaj, iz-rekonstrukcija ta tri kilometra godinu dana? Pa tri puta su morali da podižu asfalt, rade novo tamponiranje i novo esvo asfaltiranje, jer su i na tome krali. Zamislite dokle ste vi došli da jedino što ćete da uradite za blizu, ma više od dve stotine hiljada birača koliko ih ima, em, građana, kol'ko ih ima u Braničevskom upravnom okrugu, da i tu morate da se ugradite. Pa malo li je most na Adi? Malo li je RTS?

02:15:57 - Veroljub Arsić: Nego ste morali i ta tri kilometra da otimate od Braničevaca. I kako vas nije sramota da vi nekome nešto pričate o korupciji ko je kilovan Radovan, kilavi Radovan? Kolega Mitroviću, po kom osnovu? Samo da proverim? Nemate više vremena.

02:16:25 - Veroljub Arsić: (istovremeno, ne razumemo) Molim?

02:16:29 - Veroljub Arsić: (istovremeno, ne razumemo) Pa potrošili ste vreme koje vam pripada.

02:16:33 - Nemanja Nenadić: (istovremeno, ne razumemo) -Pronašli su o kilovom Radovanu.

02:16:41 - Veroljub Arsić: Ne znam u čemu ste se vi pronašli, da li je u priči o korupciji, samo tad koliko ja znam, niste bili u politici, a za kilovog Radovana mogu samo da sumnjam. Izgleda mi da je to u pitanju. Da li neko od narodnih poslanika koji nije član odbora želi reč? Da li se neko od učesnika javnog slušanja javlja? Kolega Aleksić će morati da zatraži elektronski, pa pomozite gospodinu.

02:17:18 - Veroljub Arsić: Ne vidim još uvek ovaj...

02:17:20 - Veroljub Arsić: Ne može da se javi dok se gospodin Mitrović isključi.

02:17:23 - Veroljub Arsić: Sad ćemo to da... Sačekajte samo trenutak. Zatražite sad, izvolite. Sačekajte, samo malo sačekajte samo. Izvolite i predstavite se, molim.

02:17:39 - Goran Radosavljević: Hvala. Goran Radosavljević, profesor javnih finansija na FE fakultetu. Eh, hvala vam predsedavajući. Poštovani ministre, poštovana guvernerko, predsedniče Fiskalnog saveta, poštovani narodni poslanici, eh, i ostali učesnici. Ja sam hteo nekoliko stvari, mada je dosta toga rečeno, ali hteo sam da vratim priču na, na budžet, ako, ako se slažete, eh, i da pročitam ono što je Fiskalni savet napisao.

02:18:07 - Goran Radosavljević: Po meni jako korektno, jedan deo, ali nije naglasio, nismo čuli ove rasprave. Mislim da je jako bitno da se čuje. Ja ću, a slažem se sa tim mišljenjem, pročitati ako se slažete. Dakle, moguće je da će izvršenje budžeta u 2026. godini značajno odstupati od plana koji usvaja skupština.

02:18:22 - Goran Radosavljević: Izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku na netransparentan način mimo uobičajenih parlamentarnih procedura. Zatim, kaže, sredstva rezerve koriste se za finansiranje potpuno novih ad hok ekonomskih politika, što bi po svojoj prirodi moralo da bude predmet javne rasprave i skupštinskog usvajanja. Takva praksa narušava osnovni smisao budžetske rezerve, slabi kontrolnu ulogu parlamenta i povećava rizik od usvajanja mera koje nisu adekvatno analizirane niti ciljano usmerene. To kaže Fiskalni savet. I konačno, kaže, hronični problem Zakon o budžetu i njegova nedovoljna transparentnost, naročito u rashodnom delu, i kasnije obrazlaže takvo, takvo mišljenje.

02:19:07 - Goran Radosavljević: Eh, pored toga, čuli smo jutros, a i čuli smo i malo danas u raspravi da će verovatno biti potrebno da se planiraju neka nova sredstva vezano za energetsku politiku, ukoliko dođe do potrebe. Čuli smo juče-jutros predsednika koji kaže sto novih miliona u rebalansu, ne znam da li za ovu ili za narednu godinu, ovaj, eh, pa je moja sugestija prosto da kad Fiskalni savet priča o onome šta je dobro, kaže i ono šta je, šta je loše i to-to naglasi. Mislim da je značajnije za i narodne poslanike da čuju ovde da, eh, se značajan deo budžeta.

02:19:43 - Veroljub Arsić: To je, ako se, ako se ne varam četiri posto, to je nešto reda veličine milijardu evra, možda, možda malo manje, ovaj konsolidovanog budžeta troši na netransparentan način i kad to tako pogledate u budžetu Srbije, ako je konsolidovan i dvadesetak milijardi, budžet Srbije je verovatno polovina toga, nešto malo više, sad nisam skoro gledao kolike su cifre.

02:20:20 - Goran Radosavljević: Dakle, vi gotovo, eh, sedam, osam posto budžeta Srbije trošite na netransparentan način, što znači da je potpuno nebitno šta piše u budžetu, jer vi imate milijardu evra, eh, diskrecionih u buđetu, verovatno neke stavke, ima dosta, dosta stavki tamo, eh-Znači, ima dosta stavki koji kažu, Vlada će doneti odluku o trošenju i tako dalje i tako dalje, I onda u suštini, na kraju dana taj budžet uopšte ne izgleda onako kako ga je Narodna skupština usvojila. Aa, to kaže Fiskalni savet, jel. Ne kažem ja, samo čitam. Sa druge strane, aa, volim kad selektivno, uslovno rečeno, volim kad selektivno čitate podatke. Znamo i mi malo da čitamo podatke.

02:20:47 - Goran Radosavljević: Pa, kaže 2007. godina rast sedam koma osam posto, 2008. pet koma dva posto, 2010. godina, u vreme najveće ekonomske krize Srbije, raste jedan koma osam posto i tako dalje i tako dalje. Dakle, kad pogledamo duži vremenski period, Srbija je od 2001.

02:21:03 - Goran Radosavljević: godine, nakon koje su ostavljene potpuno razvaljene javne finansije, donela prve zakone o javnim finansijama i uspela do 2011, dvanaeste godine do krize, da kažem devete, desete godine da popravi te javne finansije, i kada se pogleda kumulativni efekat toga, on je sigurno bolji, a neću pričati o prosečnim zaradama i šta je moglo da se kupi za tu prosečnu zaradu, nego što je to danas. Hvala. Da li se još neko od kolega od učesnika javnog slušanja jave za reč? Gospodine Nenadiću, samo zatražite. Izvolite.

02:21:48 - Nemanja Nenadić: Hvala vam gospodine Arsiću. Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici institucija, narodni poslanici, zahvaljujem se i ove godine na prilici za obraćanje. Dakle, ja sam Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija. Poziv za ovo javno slušanje smo dobili preko Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Aa, pričaću dosta slično onome što je, što sam govorio i ranijih godina, pošto se malo toga promenilo, aa, i nadam se da će ovaj put biti obezbeđeno da odgovore na pitanja učesnici javnog slušanja kojima ta pitanja budemo uputili gospodinu Arsiću.

02:22:38 - Nemanja Nenadić: Aa, apelujem na vas za to zato što prošle godine sam ministru direktno postavio nekoliko pitanja i nisam dobio odgovor. Aa, naš osnovni predlog Skupštini jeste da traži od Vlade da se oba ova predloga zakona dopune jer nisu u potpunosti izrađeni u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, odnosno članom dvajstosem stav šest i članom sedamdeved stav dva, a to se odnosi na način na koji su prikazani podaci u programskom delu budžeta. Navešću vam nekoliko veoma ilustrativnih primera za to gde indikatori uspešnosti ili nisu prikazani ili nisu data nikakva objašnjenja za njihovo odstupanje. Aa, imamo, eto jedna novina u odnosu na prethodnu godinu. Aa, stoji ocena da je povećana transparentnost u pogledu objavljivanja informacija, ili bolje reći načina na koji su informacije prikazane, zato što je na sajtu Ministarstva objavljen pod nazivom Budžetski portal objavljeni su neki podaci.

02:23:51 - Nemanja Nenadić: Oni se mogu preuzeti, ali koliko sam mogao da vidim, pošto zahteva instaliranje jedne posebne aplikacije, aa, tu su prikazani, tu je prikazan usvojeni budžet, a ne i budžetski rashodi. Jel tako? Jel ne grešim? Ne, nisu prikazani rashodi tokom godine. S druge strane, ne moramo gledati dobre svetske prakse.

02:24:14 - Nemanja Nenadić: Pogledajte šta radi opština Sokobanja, Surčin, Ljubovija, Bor, Užice, Vranje, Kladovo, Kikinda. Imate mesečno izveštaje o izvršenju, dakle, ne mora da se čeka šestomesečni, devetomesečni. Aa, druga stvar, učešće građana. Video sam da postoji ta rubrika da građani daju sugestije u vezi sa budžetom. Podsetio bih na to da zakon o budžetskom sistemu ni prošli put kad je menjan, ovaj put nisam video da postoje izmene u proceduri, nije predvideo na koji način će građani moći da utiču na proces donošenja izrade republičkog budžeta, a da s druge strane ta obaveza postoji na lokalnom nivou i nema nikakvog razloga da ne postoji takva mogućnost da bude kodifikovana na republičkom nivou i naš predlog je da se to učini u fazi kada direktni budžetski korisnici izrađuju svoje predloge finansijskih planova, zato što se tada može daleko smislenije uticati na, aa, na, na kreiranje budžeta.

02:25:20 - Nemanja Nenadić: Aa, prošle godine sam pitao, nisam dobio odgovor, u vezi sa jednom analizom koju je uradio Fiskalni savet u leto 2024, a koja se odnosi na proces donošenja rebalansa budžeta tokom godine i na korišćenje budžetske rezerve. Voleo bih da čujem odgovor da li je Skupština raspravljala o tom dokumentu i hoće li da raspravlja o njemu, i opet s druge strane od Ministarstva finansija da li je se informisalo o sadržini tog izveštaja i da li je razmotrilo eventualno neke promene pravila kad je reč o planiranju budžeta. Aa, ministar Mali je više puta pomenuo program Skok u budućnost Srbija 2027 i ja bih molio za informaciju na kojoj sednici je Vlada Republike Srbije usvojila taj dokument, kog datuma i gde je integralni tekst tog dokumenta objavljen ako je reč o aktu Vlade, ako je reč o aktu nekog drugog državnog organa, koji je to državni organ, kada ga je usvojio, gde je objavljen.A, dalje veliki projekti, eh, čuli smo više puta neke stvari oko, oko pojedinih projekata infrastrukturnih. To je zaista značajna tema. A ono što bi tu trebalo reći da postoji jedna novina, reformska agenda koju je Srbija donela usaglašeno sa Evropskom komisijom je predvidela da se moraju objaviti neki podaci koji se tiču infrastrukturnih projekata ugovorenih bez primene zakona o javnim nabavkama.

02:27:05 - Nemanja Nenadić: Šta više, u toj reformskoj agendi piše da se objavljuju ugovori, ali zatim sledi jedna manje jasna rečenica, tako da ugovori nisu objavljeni ni za jedan projekat infrastrukturni, osim za projekat izgradnje železnice od Novog Sada do Kelebije nakon tragedije u Novom Sadu. I, a, velika je šteta što nakon objavljivanja tog ugovora i prateće dokumentacije to nije iskorišćeno kao povod da se objave i svi drugi ugovori. Ono što je ovde problem, eh, Fiskalni savet je ukazao, eh, da su troškovi nekih projekata porasli. To ja nisam mogao da vidim u onoj tabeli u sta-, u, u ovoj kako se zove fiskalnoj strategiji, niti na sajtu Ministarstva finansija i, i Ministarstva građevinarstva u rubrici gde se govori o pojedinim projektima, pa apelujem da se objavljuju i te informacije o inicijalno ugovorenoj vrednosti, a ne samo o tome koliko je potrošeno do sada i koliko će biti potrošeno u naredne tri godine. A, dalje.

02:28:18 - Nemanja Nenadić: Da, rekao bih, evo, poč-počeo sam sa programskim budžetom, navešću vam nekoliko primera. Završni račun. Eh, pogledajte stavke koje se odnose, to su stranice devedeset devet do dva sto dvadeset sedam i dva stas dvadeset osam do četristo tri. Republički geodetski zavod nema ni za jedan indikator nema podataka o tome šta je urađeno u 2024. godini.

02:28:43 - Nemanja Nenadić: Eh, za Savet za borbu protiv korupcije piše, recimo, koliko je bilo planirano izveštaja, a ne piše koliko je tih izveštaja urađeno i šta je potom pokrenuto od nekih istraga, eventualno na osnovu izveštaja. To je Vladin savet za borbu protiv korupcije. Znači, Vlada iz prve ruke imate informacije. Pravosudna akademija, Generalni sekretarijat Vlade takođe nema uopšte podataka o tome šta je urađeno po indikatorima. Imamo loše postavljene indikatore ili neadekvatno, pogledajte, recimo, digitalni aspekt delovanja različitih subjekata, portal E-uprava, planirano milion i trista hiljada nekakvih interakcija, ostvareno milion i trista hiljada.

02:29:29 - Nemanja Nenadić: Vrlo mi je sumnjivo da je moguće da je baš u dlaku isti podatak i da je, i da je tako okrugla cifra. Imate, evo danas je, recimo, ako ne grešim, neki dan vezan za saobraćajne nesreće. Video sam na vestima. Imamo u budžetu program, odnosno cilj, kaže povećanje sigurnosti transportnog sistema i bez-bezbednosti građana i građanki Republike Srbije, pa se onda trebalo bi da se gleda broj poginulih po polu još da se razvrsta u drumskom saobraćaju. Desilo se da je poginulo petsto četrnaest ljudi i onda u komentaru obrazloženje za odsustvo, a ciljna vrednost je bila nula.

02:30:11 - Nemanja Nenadić: Kako je neko mogao da planira da niko neće poginuti na putevima kad svake godine gine stotine ljudi? Razumete, loše planiranje, eh, neadekvatno, eh, potpuno, znači taj deo budžeta koji je, na koji su neki budžetski korisnici utrošili veliki trud, na kraju eh, nema, nema nikakvu vrednost ako se, ako se ne iskazuju eh, smisleni podaci koji bi mogli da ilustruju ono što, ono što je potrošeno i zašto je to potrošeno ovaj eh, građanima Srbije, a pre svih vama kao narodnim poslanicima. Ministarstvo za javna ulaganja isto nema ništa od podataka šta je urađeno tokom 2024. godine. To je završni račun.

02:31:02 - Nemanja Nenadić: A sve ono što u mnogim tim sli-sličnim situacijama, dakle ono što nije u završnom računu u redu nije na adekvatan način ni u predlogu budžeta i u predlogu budžeta za ne, za mnoge od programa nedostaju adekvatni indikatori. Ali zato, recimo, eh, to mi je bilo čudno, nemam ništa protiv rodne ravnopravnosti, ima jedan eh, indikator koji se odnosi na Vladu, na Generalni sekretarijat, na imenovanja postavljenja...

02:31:37 - Veroljub Arsić: Ja vas molim gospodine samo da privotite kraju.

02:31:39 - Nemanja Nenadić: Da, da, uzavrsava... Na imenovanja i postavljenja lica od strane Vlade i tamo kaže da će se pratiti koliko ima žena, koliko ima muškaraca. To je u redu, ali evo pozivam da se dopuni, ne znam da li ima mogućnosti da se to uredi u ovoj fazi, da se dopuni i da se prati i koliko je tih postavljenja bilo po Zakonu o državnim službenicima, a koliko suprotno zakonu, pošto po našim podacima je broj nezakonitih postavljenja od strane vlade oko osamdeset posto svake godine. Hvala. (kratko prekidač) ????

02:32:11 - Nemanja Nenadić: ?* pametan, on sad pozvao izvesti ?*?

02:32:17 - Veroljub Arsić: Zaista ste me razočarali, gospodine Nedić, čime se vi bavite?

02:32:24 - Nemanja Nenadić: Čitanjem.

02:32:26 - Veroljub Arsić: A zavisi šta ko čita. Evo, svi ste se uhvatili za taj, eh-Eh, izvještaj fiskalnog savetnika ili njegovo mišljenje i tako dalje. Pa transparentnost, pa kako se troši budžetska rezerva. Pa su neke poruke slali neki koji nisu poslanici, a ponašaju se ovdje kao da su poslanici, a kažu da su eksperti. Znate šta?

02:32:57 - Veroljub Arsić: Mi u Narodnoj skupštini kao narodni poslanici kada glasamo za budžet, određujemo i kolika je budžetska rezerva. Mi kao narodni poslanici ovlašćujemo vladu da raspolaže u duhu dobrogo privrednika i da ta sredstva gde su najpotrebnija upotrebimo. Kako su trošili ta sredstva mi vidimo po završnom računu iz dvije hiljade dvadeset i četvrte godine i u skladu sa završnim računom iz dvije hiljade dvadeset i četvrte godine pravimo procenu da li to povjerenje treba da im se ukaže i za narednu godinu. Tako razmišlja logično ko ima logiku i ko koristi mozak, a ko ponavlja kao papagaj. On samo ponavlja, pa ne zna da je iz te budžetske rezerve.

02:33:52 - Veroljub Arsić: Čujemo sada informacije da imamo naftne derivata nafte za tri, četiri, pet meseci. Šest. Neću sad, nemoju građani Srbije da uzmu zdravo za gotovo što sam rekao. A odakle su te rezerve? Pa imamo rezerve hrane.

02:34:11 - Veroljub Arsić: A odakle su te rezerve? Pa imamo rezerve gasa. Pa odakle su te rezerve? Pa onda kažete nije transparentno. A dobijete završni račun, pa što ne pročitate završni račun, jer tu transparentno piše gde su pare utrošene, nego nagađate ili namerno to radite da bi se stvarala jedna klima i slika kako ovdje ništa ne valja i kako se novac troši, kako kome padne na pamet.

02:34:52 - Veroljub Arsić: A nijednom do sad, za vreme tih koji najviše daju kritike na proces donošenja budžeta, nijednom nismo imali nijedno javno slušanje. Nijednom nam niste dali javno slušanje. Da čujemo i neki drugi deo javnosti van politike. Pa onda kažete nije transparentno. A šta je onda transparentno?

02:35:27 - Veroljub Arsić: Po poslovniku kolega Radosavljević, izvolite.

02:35:32 - Nenad Krstić: Član sto šest. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Poštovani predsedniče odbora, ja bih vas zamolio da, ovaj, skrenete pažnju na učesnicima da moraju da govore o onome što ovde je i zakazana sednica i da ne trebaju da sve ovo što se danas govori iznose, neka sačekaju i neka vide da to mogu da iznose i u plenumu. Ja bih samo još jednu stvar dodao, a to je da moralne pridike od strane opozicije nismo dužni ovdje da slušamo, jer svi znamo na koji način su radili i šta su radili u prethodnim godinama dok su bili na vlasti. Zahvaljujem.

02:36:21 - Veroljub Arsić: Kolega Radosavljeviću, smatram da nisam prekršio Poslovnik. Ovo je javno slušanje i malo smo podigli taj prag tolerancije. A što se tiče moralnih pridika, smatram da je prilično nevaspitano od strane nekih da nama drže moralne pridike, ali to je njihovo pravo sad. Kolega Mitrović tražite reč po Poslovniku i vi. Izvolite.

02:36:53 - Peđa Mitrović: Za dostojanstvo ovog skupa. Imamo goste koji nisu članovi parlamenta, došli su ovdje da iskažu svoje mišljenje kao predstavnici akademije nevladinog sektora, sektor. Oni su završili izlaganje. Vi se svađate i sa njima i sami sa sobom.

02:37:04 - Veroljub Arsić: Koji član kolega Mitrović?

02:37:06 - Peđa Mitrović: Rekao sam sto sedam odmah na početku.

02:37:08 - Veroljub Arsić: Sto sedam?

02:37:08 - Peđa Mitrović: Sto sedam dostojanstvo narodne skupštine. Tako je dakle, nemojte molim vas da se svađate sami sa sobom.

02:37:14 - Veroljub Arsić: Ne potreba je za tim- To i gostoprimstvo.

02:37:15 - Peđa Mitrović: Svaku-, molim?

02:37:16 - Veroljub Arsić: Nisam čuo da je to i gostoprimstvo.

02:37:19 - Peđa Mitrović: Dostojanstvo je i gostoprimstvo, verujte mi. Dostojanstvo je lepo ponašanje, a nije lepo da se svađate sami sa sobom i sa gostima koji nisu iz parlamenta.

02:37:27 - Veroljub Arsić: Mislim zaista Arsiću- Hoćete da mi kažete da nemam pravo da odgovorim kao narodni poslanik i član odbora?

02:37:34 - Peđa Mitrović: Pa možda ne treba da se svađate sa ljudima koji su došli ovde naši gosti i deli svoje mišljenje.

02:37:38 - Veroljub Arsić: Mislim, zaista- Imaju svoje mišljenje, a svoje treba da ćute. To je vaš, to je vaš način demokratije.

02:37:43 - Peđa Mitrović: Jeste to naš demokratije. Zahvaljujem se.

02:37:44 - Veroljub Arsić: Pa tako i zato i tako prolazite. Samo da vidim. Izvolite kolega.

02:38:00 - Nenad Krstić: Kratko samo po poslovniku. Član sto šest. Ne bih da ovo pretvorimo sad u raspravu ali- Član sto šest.

02:38:08 - Nenad Krstić: Moraćete nekada- Član sto šest Poslovnika. Eh, ja vas nisam prekidao kolega. Član sto šest. Rekao sam dostojanstvo Skupštine.

02:38:24 - Veroljub Arsić: A ne možete kolega, ne možete kolegi Krstiću- Mogu po kom hoću članu da se javim- Ma nemamo vremena.

02:38:24 - Nenad Krstić: Mogu po sto sedam, po sto osam.

02:38:27 - Veroljub Arsić: Vi- Ssto osam je u redu možete sto osam.

02:38:31 - Nenad Krstić: Ne dobacujte vama nisam upadao u reč i sramota da vas bude da uvek iznesete neke činjenice koje niti su za ovaj dom primerene, niti za širu javnost.

02:38:42 - Nenad Krstić: Erm, javio sam se najviše zbog, erm, govore, erm... Gostiju, kao što smo rekli, iz nevladinog sektora. Njima sve je OK i sve je, erm, napravljeno kako valja, samo nisu predviđena i sredstva za poginule u saobraćajnim nesrećama. Erm, budžet onoliko milijarde, razvojni, svašta nešto predviđeno. Još ovde treba da slušamo kritike kako treba da predviđamo i sredstva za eventualno poginule.

02:39:12 - Nenad Krstić: Pa valjda radimo saobraćajnice, da nema poginulih na našim ulicama i na našim saobraćajnicama. Hvala.

02:39:25 - Veroljub Arsić: (pauza od tri sekunde) Jel mogu repliku?

02:39:28 - Veroljub Arsić: On je tražio- Kolega Neradiću, pa ne možete repliku narodnom poslaniku. Pa ne možete. (smeh) Ne možete, vi iznosite svoje viđenje. Narodni poslanik vam odgovori i to je to. Osim toga, nije vas čak ni prozvao.

02:39:43 - Veroljub Arsić: Po poslovniku, kolega Mitrović, izvolite.

02:39:45 - Peđa Mitrović: Znate član dvadeset sedam. Dužni ste se starati o primeni ovog Poslovnika kada neko iznosi povredu Poslovnika, mora da obra-obrazloži povredu Poslovnika, a ne da koristi povredu Poslovnika kao repliku. Hvala.

02:40:00 - Veroljub Arsić: (pauza od pet sekundi) Kolega (pauza od tri sekunde) Mitroviću. Kolega Krstić... Nije koristio vreme člana Odbora i mogao je da koristi deset minuta bez ikakvih problema.

02:40:21 - Veroljub Arsić: (pauza od četiri sekunde) Na šta je bila usmerena njegova diskusija. Zato ga nisam ni prekidao, niti odgovorio. Da li želite da se Odboru u danu za glasanje izjasni o vašoj povredi Poslovnika? Ne.

02:40:47 - Veroljub Arsić: (pauza od devet sekundi) Ako se više niko ne javlja za reč, zaključujem diskusiju na javnom slušanju. Ja se izvinjavam, guverner, gospođa Tabaković, izvolite samo malo, samo malo gospođo.

02:41:05 - Veroljub Arsić: (pauza od četiri sekunde) Zatražite samo ponovo reč.

02:41:20 - Jorgovanka Tabaković: (pauza od osam sekundi) (šapnuti) Pa ne bih oduzimala ovaj vreme, ali zaista kako da ne prokomentarišem izjavu da imamo neto odliv umesto neto priliva SDIja. Kao prvo, to su podaci koji su transparentni, javno se iznose preliminarni i konačni i to nije stvar utiska ničijeg. To su činjenice. I ako išta mora da nam održi dostojanstvo, ugled i sopstveni autoritet, to je jezik činjenice. Čak i u okolnostima kada u čitavom svetu zbog geopolitičkih razloga, zbog carinskih prepreka, tarifa, pregovora, ratnih sukoba i ratnih žarišta ima usporavanja u ulaganjima zbog poljuljanog investicionog poverenja i zbog onog što se u Srbiji dešava, nimalo opravdano, mi i dalje imamo značajan izvor i značajan priliv stranih direktnih investicija.

02:42:29 - Jorgovanka Tabaković: Da, smanjen je, ali molim vas nemojte nikad nigde više da ponovite reč neto odliv zato što to jednostavno nije tačno, a treba da držimo do sopstvenog autoriteta. Ono što je važno za Srbiju u ovom trenutku i pored tih okolnosti mi imamo značajnu reinvestiranu dobit. Pored priliva koji imamo, evo za vas ću izneti podatak, da na današnji dan, da imamo smanjen trideset i pet procenata bruto priliv stranih direktnih investicija, delom, velikim delom i zbog unutrašnjih okolnosti. Ko će da lako da dođe, ako dolazi u uslovne nesigurnosti. Ali mi na današnji dan imamo bruto dve zarez sedam milijardi evra stranih direktnih investicija.

02:43:20 - Jorgovanka Tabaković: I ono što je mnogo važno, da postojeći ulagači reinvestiraju, znači ponovo ulažu u kapacitete koje imaju u Srbiji, imaju poverenja u nas, isto onako kao što je rekao gospodin Mali da imaju poverenja u nas kada nam i u ovim okolnostima zadržavaju i investicioni rejting i izglede za povećanje tog investicionog rejtinga. Istinu ne možete da prikrijete ničim, kao ni podatak da i ja sam glasala svojevremeno kao opozicioni poslanik za privatizaciju NISa i prodaju Rusima. Mi smo bili neka druga opozicija, neko ko je voleo svoju državu i ko je, verujući u dobronamernost i u dalekosežno dobre efekte te privatizacije, glasao za. Pa i ja lično. Ali znate šta je najstrašnija stvar?

02:44:24 - Jorgovanka Tabaković: Posle nekoliko meseci na savetovanju na Kopaoniku, da ja sam bila još uvek opozicioni poslanik na jednom panelu ambasadora gostovao je i danas živ Aleksandar Konuzin, tadašnji ambasador Rusije u Srbiji-Koji je pred svim učesnicima rekao sledeće: „Niti ste vi znali šta prodajete, niti smo mi znali šta kupujemo." Toliko o ozbiljnosti onih koji su imali kakve su namere imali, nama je cilj bio da diversifikujemo ulagače, kao što smo i kao Narodna banka i kao država diversifikovali i tržišta i investitore i ulagače. Ali, zašto je, kako i koliko ozbiljno urađen taj posao, nemam šta drugo da kažem osim onog što je rekao gospodin Konuzin i da ponovim. I da gospodina Radosavljevića, uz svo uvažavanje ličnog predstavljanja kao profesora na fakultetu FEFA podsetim, da je posle te privatizacije NIS-a bio jedan od važnih, značajnih činilaca u samom NIS-u tada već privatizovan, na funkciji saradnika sa državnim organima. Možda nismo ni morali da dođemo dovde da smo se odnosili prema ovome kao Srbi patriote koji ekonomskim potezima usmeravaju poslovanje NIS-a i kao oni koji su u njemu zaposleni i kao oni koji su predstavljali državu Srbiju.

02:46:07 - Jorgovanka Tabaković: A, završiću svoje, mislim samo istine radi, lepo je predstaviti se punim imenom i prezimenom i funkcijama, i završiću na kraju. Tih četristo miliona evra, za koliko je tada NIS prodat, svima nam je danas malo, ali evo pošto je neko postavio pitanje Fiskalnom savetu, odnosno Fiskalni savet Narodnoj banci i Ministarstvu finansija, zašto mi to u našem mišljenju na fiskalnu strategiju insistiramo na tome da se ovogodišnja uplata dobiti Narodne banke, ne predvidi kao prihod za iduću godinu? Zato što se dobit Narodne banke Srbije ne planira, jer Narodna banka nije profitna institucija, ali će ove godine uplatiti budžetu trideset i tri zarez devet milijardi dinara onako kako to zakon nalaže, sedamdeset posto dobiti ostvarene iz operativnog prihoda, od upravljanja deviznim rezervama, umanjeno za troškove od monetarnih operacija zato što držimo inflaciju pod kontrolom, i od kontrole troškova koliko ima. Još malo, pa koliko je i plaćena cena, odnosno koliko je dobijeno za NIS, kako je svojevremeno gospodin Dinkić izjavio, sa tih četristo miliona smo pokrili deo deficita tadašnje države. Narodna banka Srbije svojoj državi jer je deo te iste države, uplaćuje uvek kada ostvari dobit, i ne mogu da prihvatim činjenicu da neko kaže, treba da ima dobit ili kao ove godine ili kao prošle ili kako god, zato što to ne zavisi od Narodne banke nego od okolnosti i kamata koje su na međunarodnom tržištu, za investiranje onog što su naše devizne rezerve.

02:48:18 - Jorgovanka Tabaković: Ali svakako naši će troškovi uvek biti mnogo manji i zato smo insistirali da ta formulacija bude: i ostali poreski prihodi. A ja, zna moj kolega Siniša Mali odlično, do zaključnih knjiženja 5. januara nikad i nikome ne mogu da potvrdim kolika će biti dobit Narodne banke i koliko će iznositi tih sedamdeset procenata, jer ja držim do svoje reči i ona mora da bude pouzdana, i tek kada se izvrše ta zaključna knjiženja, a vi znate još mesec i po dana ima do kraja godine, ne možemo da tvrdimo pouzdano, ali mogu da kažem da će biti ta dobit značajna, ne koliko ove godine tih trideset i tri zarez devet milijardi, ali značajno sigurno, i ja sam srećna što radom ja i moj tim možemo da pomognemo Vladi Republike Srbije da premosti sve ove okolnosti za koje smo najvećim delom ni krivi ni dužni, a trpimo kolateralnu štetu i nije nam prvi put. Zahvaljujem se na pažnji i izvinjavam se što sam vam oduzela malo vremena, al istina to uvek zahteva.

02:49:45 - Veroljub Arsić: (šum papira) Zahvaljujem se gospođi Tabaković.

02:49:53 - Veroljub Arsić: (šum papira) Malo smo se i podsetili kako je to izgledalo kad se prodavao, prodavala Naftna industrija Srbije. A sad, pošto se više niko ne javlja za reč, zatvaram diskusiju na javnom slušanju, a zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama od prve do šeste, i određujem pauzu od petnaest minuta, posle koje ćemo onda da obavimo gas-glasanje o tačkama dnevnog reda... Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom Odbora za finansije. Aa, samo malo. Sed, nastavku sednice Odbora prisustvuje trinaest članova ili zamenika članova odbora, tako da konstatujem da postoji kvorum za rad i odlučivanje.

02:50:48 - Veroljub Arsić: I prelazimo na glasanje.Izjašnjavanjem o svakoj tački dnevnog reda pojedinačno. Prva tačka. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu sa pratećim predlozima odluka u načelu. Molim da se izjasnimo ko je za.

02:51:05 - Veroljub Arsić: (pauza od osam sekundi) Ko je protiv? (pauza od četiri sekunde) Uzdržanih nema, te konstatujem da je Odbor većinom glasova, sa jedanaest za i dva protiv, odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Prelazimo na odlučivanje druge tačke dnevnog reda. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana, aa, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2025. godinu, koju je podnela Vlada.

02:51:45 - Veroljub Arsić: Molim da se izjasnimo ko je za. (pauza od pet sekundi) Ko je protiv? Uzdržanih? Nema, te konstatujem da je Odbor većinom glasova, i to jedanaest glasova za, odlučio da predložen Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog odluke. Prelazimo na odlučivanje o trećoj tački dnevnog reda.

02:52:09 - Veroljub Arsić: Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2025. godinu, koju je podnela Vlada. Molim da se izjasnimo ko je za. (pauza od četiri sekunde) Ima li ko protiv? Uzdržanih?

02:52:31 - Veroljub Arsić: Ne, te konstatujem da je Odbor sa jedanaest glasova za većinom odlučio da predložen Narodna skupština prihvati ovaj Predlog odluke. Prelazimo na odlučivanje o četvrtoj tački dnevnom reda. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje i vojnih osiguranika za 2025. godinu, koju je podnela Vlada. Molim da se izjasnimo ko je za.

02:52:57 - Veroljub Arsić: (pauza od četiri sekunde) Ima li ko protiv? Nema. Uzdržanih nema te konstatujem da je Odbor sa jedanaest glasova za odlučio da predloženi Narodna skupština prihvati ovaj Predlog odluke. Prelazimo na odlučivanje o petoj tački dnevnog reda. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana unutrašnje službe za zapošljavanje za 2025.

02:53:18 - Veroljub Arsić: godinu, koju je podnela Vlada. Molim da se izjasnimo ko je za. (pauza od četiri sekunde) Ima li protiv? Uzdržanih nemate. Konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio, sa jedanaest glasova za, odlučio da predloženi Narodna skupština prihvati ovaj Predlog odluke.

02:53:38 - Veroljub Arsić: Prelazimo na šest tačku. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2024. godinu u načelu. Molim da se izjasnimo ko je za. (pauza od tri sekunde) Ima li ko protiv?

02:53:54 - Veroljub Arsić: Uzdržanih nemate. Konstatujem da je Odbor sa jedanaest glasova za, dva protiv, odlučio da predloženi Narodna skupština prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Izvesni odbora na sednici Narodne skupštine za sve tačke dnevnog reda biće predsednik Odbora. Ovim smo iscrpili dnevni red. Zahvaljujem se svima na današnjem radu i zaključujem sednicu Odbora.

Snimak sednice