Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram četrdeset sedmu-četrdeset osmu sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Sednici prisustvuje jedanaest članova ili zamenika članova Odbora, te konstatujem da postoji kvorum za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici prisustvuju predstavnici Ministarstva finansija Ognjen Popović, pomoćnik ministra, Stefan Milanović iz Uprave za javni dug, Dragan Babić iz Uprave za javni dug, Jelena Malenović, Sektor za finansijski sistem, Božidar Ristić, Sektor za finansijski sistem, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodo privrede, Marija Lazarević, Republička direkcija za vode, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Veljko Stamenković, Sektor ministarstva Milena Ilić, Sektor za naftu i gas. Pozdravljam sve prisutne i prolazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Saziv današnje sednice Odbora dostavljen je elektronskom poštom, poštom i unet u elektronski parlament.

Da li ima predloga za izmenu ili dopunu dnevnog reda? Ako nema, molim kolege da se izjasne o predloženom dnevnom redu. Zaključno glasanje. Za je glasalo devet, protiv dvoje, te konstatujem da je Odbor većinom glasova utvrdio dnevni red za današnju sednicu. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da se izjasnim o predlogu za spajanje rasprave koji sam predložio da vodimo zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama od jedne do trinaeste tačke dnevno reda, imajući u vidu da su rešenja u njima međusobno povezana shodno članu sto pedeset sedmom stav drugom Poslovnika Narodne skupštine, s tim što ćemo se izjašnjavati o svakoj tački pojedinačno.

Stavljam na glasanje ovaj predlog. Zaključno glasanje. Za je glasalo devet protiv dvoje od ukupno jedanaeste konstatujem da je Odbor većinom glasova prihvatio ovaj predlog. Predlažem da pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu usvojimo zapisnik sa četrdeset sedme sednice Odbora. Da li--dobili ste predlog zapisnika?

Da li ima primedbi na predlog zapisnika? Ukoliko nema, molim vas da se izjasnim o zapisniku sa četrdeset sedme sednice Odbora. Zaključno glasanje. Za je glasalo devet, protiv nema, uzdržan jedan od ukupno jedanaest, te konstatujem da je Odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa četrdeset sedme sednice Odbora. Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu i molim predstavnika Ministarstva finansija da uzme reč. Izvolite

Hvala puno, poštovani narodni poslanici. Pred vama je danas Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mere podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti. Razlog za donošenje izmene zakona, uhm, podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti ogleda se u tome što su dosadašnji primeni ovog zakona pokazali da su mladi na koje se ovaj zakon odnosi veoma zainteresovani za kupovinu prve stambene nepokretnosti, tako da su sredstva opredeljena za ukupan iznos kredita pokriveni garancijom nedovoljni da se zadovolji tražnja za ovom vrstom kredita. S tim u vezi predloženom izmenom ova sredstva se uvećavaju za dodatnih tristo miliona evra, tako da ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom iznosi devetsto miliona evra. Predložena izmena ne predstavlja suštinsku promenu u zakonu, već isto omogućava nastavak efikasnog sprovođenja preduzetih mera podrške mladima u kupi-kupovini prve stambene nepokretnosti.

Istovremeno, napominjemo da je od početka primene ovog zakona Republika Srbija ujedno izmirivala potraživanja banaka nastala po osnovu odobrenih kredita. Zaključno sa 30. aprilom 2026. godine korisnicima je isplaćeno preko petsto miliona evra kredita, a više od šeshiljada šesto četrdeset pet korisnika je, eh, korisnika je, erm, dobilo odobren kredit od strane banaka koje učestvuju u programu. S obzirom na činjenicu da je Zakon o utvrđivanju garantnih ćelija i subvencioniranja dijela kamate kao mere podrške mladima u kupovini prve st-stambene nepokretnosti stupe na snagu četrnaestog marta 2025. realizacija je više nego zadovoljavajuća, imajući u vidu da imamo preko jedanaest i po hiljada zahteva i, kao što sam naveo, šeshiljada šesto četrdeset i pet odobrenih ugovora

Samo zatražite reč elektronskim glasom. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, pred vama je danas pet predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist javnog preduzeća Srbijagas. Prvi je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist banka Inteza ADB Ograd za izmirivanje obaveza javnog preduzeća Srbijegas Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu radi izgradnje razvojnog gasovoda Paraćin Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo. Razlozi za donošenje ovog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist banki Intesa ADB Ogrod po zaduženju javnog preduzeća Srbijegas Novi Sad sadržani su u članu šesnaest stav četiri Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanom ugovoru između zamjenjivca i zamoprimca u odnosu od sedamdeset do sedamdeset pet miliona evra radi izgradnje razvojnog gasovoda Paraćin Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo.

S obzirom da se radi o strateškim projektima od interesa za Republiku Srbiju koji omogućavaju sigurno i kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta prirodnim gasom. (kašalj) Kamatna stopa j-e, aa, za ovaj kredit iznosi tromesečni ir-euribor uvećan za fiksu kamatu od jedan koma sedamdeset šest odsto na godišnjem nivou. Period trajanja kredita je pet godina, uključujući period počeka u trajanju od jedne godine. Otpada kredita je tromesečna, a povlačenje sredstava kredita u jednoj tranši ili više tranši. (kašalj) Drugi zakon je P-predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist UniCredit Banka ADB Beograd za izmirivanje obaveza javnog preduzeća Srbijegas Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom investicionom kreditu radi izgradnje razvojnog gasova do Beograd, Valjevo, Loznica.

Razlozi za donošenje ovog Zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Unicredit Bank ADB Beograd po zaduženju javnog preduzeća Srbijegas Novi Sad, sadržani su u članu šesnaest stav četiri Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanom ugovoru između zajmodavca i zajmoprimca u iznosu do trideset pet miliona evra radi izgradnje razvojnog gasova do Beograd, Valjevo, Loznica. Aaa, zakonom o budžetu Republike S-Srbije za 2026. godinu predviđeno je davanje garancije Republike Srbije poslovnim bankama za javno preduzeće Srbijegas Novi Sad za izgradnju razvojnog gasova do Beograd, Valjevo, Loznica, u iznosu do sto pedeset miliona evra, s obzirom da se radi o strateškim projektima od interesa za Republiku Srbiju koji omogućavaju sigurno i kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta prirodnim gasom Ka-kamatna stopa za ovi zakone, u-uugovor iznosi tromesečni eur-euribor uvećan za fiksnut maražu od dva koma pedeset pet odsto na godišnjem nivou. Period trajanja kredita je pet godina, uključujući period počeka u trajanju od jedne godine. Otpada kredita je tromesečna, povlačenje sredstava za kredite u jednoj kreditu u jednoj ili više tranši.

Sledeći zakon je Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za izmirivanje obaveza javnog preduzeća Srbijegas Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom investicionom kreditu za izvođenje radova inženjerske zaštite na deonici gasne interkonekcije i interkonekcije Srbija-Bugarska Razlozi za donošenje ovog Zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija Novi Sad po zaduženju javnog preduzeća Srbijegas Novi Sad sadržani su u članu šesnaest stav četiri Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanom ugovoru između zajmodavca i zajmoprimca u iznosu do trideset pet miliona evra za izvođenje radova inženjerske zaštite na deonici gasne interkonek-konekcije Srbije Bugarska, s obzirom da se radi o strateškom projektu od interesa za Republiku Srbiju koji omogućavaju sigurno i kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta prirodnim gasom. Kamatna stopa za ovaj ugovor iznosi tromesečni eur-euribor uvećan za fiksnut maražu od dva koma pedeset pet odsto na godišnjem nivou. Period trajanja kredita je pet godina, uključujući period počeka u trajanju od jedne godine. Otprilik, da, kredita je tromesečna, povlačenje sredstava za kredite u jednoj kreditu u jednoj ili više tranši.

I Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica, akcionarsko društvo Beograd za izmirivanje obaveza javnog preduzeća Srbijegas Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi gasifikacije Zlatiborskog okruga. Razlozi za donošenje ovog Zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Banka Poštanska štedionica, akcionarsko društvo Beograd pod zaduženjem javnog preduzeća Srbijegas Novi Sad sadržani su u članu šesnaest stav četiri Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanom ugovoru između zajmodavca i zajmoprimca u iznosu do dvadeset pet miliona evra za izvođenje radova inženjerske zaštite na deonici gasne interkonek-cije Srbije Bugarska S obzirom da se radi o strateškom projektu od interesa za Republiku Srbiju koji omogućavaju sigurno i kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta prirodnim gasom.,(pauza Kamatna stopa za ovaj ugovor iznosi tromesečni eur-euribor uvećan za fiksnut maražu od dva koma pedeset pet odsto na godišnjem nivou. Period trajanja kredita je pet godina, uključujući period počeka u trajanju od jedne godine. Otpada kredita je tromesečna, povlačenje sredstava za kredite u jednoj ili više tranši. I Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Banke Intesa, ADB Beograd, Unicredit Bank Srbija, ADB Beograd i OTP banka Srbija a.d.

Novi Sad za izmirivanje obaveza javnog preduzeća Srbijegas Novi Sad sadržani su u članu šesnaest stav četiri Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanom ugovoru između zajmodavca i zajmoprimca u iznosu do trideset pet miliona evra za izvođenje radova inženjerske zaštite na deonici gasne interkonek-cije Srbije Bugarska Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu predviđeno je davanje garancije Republike Srbije poslovnim bankama za javno preduzeće Srbijegas Novi Sad radi izgradnje razvojnog gasova Leskovac, Vranje i tri primopredajne stanice. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu predviđeno je davanje garancije Republike Srbije poslovnim bankama- rZa javno preduzeće Srbija Gas Novi Sad radi gasifikacije Zlatiborskog okruga jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji u iznosu do sto pedeset miliona evra s obzirom da se radi o strateškim projektima od interesa za Republiku Srbiju koji omogućavaju sigurno i kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta prirodnim gasom. Kamatna stopa za ovaj ugovor iznosi tromesečni Euribor, uvećan za fiksnu kamatu od dva koma šezdeset ocena godišnjem nivou.

Period trajanja počeka kredita je pet godina, uključujući period početka od traje od jedne godine. Otpor od kredita je tromesečna, a povlačenje sredstava kredita u jednoj ili više tranši.

Zahvaljujem.

Dobar dan, poštovanje uvaženi narodni poslanici. Eh, sledeći predlog zakona je o potvrđivanju Ugovora o zajmu za projekat izgradnje brane sa akumulacijom Pambukovica između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. U skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, odobreno je zaduživanje kod Evropske banke za obnovu i razvoj za finansiranje projekta izgradnje brane sa akumulacijom Pambukovica. Osnovna namena izgradnje brane je formiranje akumulacije radi prihvatanja poplavnog talasa u uslovima najlaska velikih voda kao deo sistematskog rešenja zaštite od plavljenja u Kolubarskom slivu.

Profil ove brane predviđen je na reci Ub, na oko dvadeset jedan kilometar uzvodno od naselja Ub i na oko trideset i po kilometara uzvodno od uh, ušća u Tamnavu. Procenjeni rok za završetak projekta je 31. decembar 2030. godine, u zavisnosti od dobima radova i definisane dinamike izvođenja, pri čemu je projektovani vek trajanja brane osamdeset godina. U skladu sa tim, 9.

aprila 2026. godine potpisani su Ugovor o zajmu i Ugovor o projektu za realizaciju o-izgradnje brane. Eh, iznos zaduženja iznosi šezdeset šest miliona evra, pri čemu je kamatna stopa šestomesečni Euribor uvećan za jednu, eh, jedan procenat margine, eh, u skladu sa standardnim uslovima poslovanja Evropske banke za obnovu i razvoj. Drugi predlog zakona predstavlja potvrđivanje Ugovora o kreditnom aranžmanu kupca između Republike Srbije i, eh, Kredi Agricole banke, BNP Paribas i, eh, Societe Generali, eh, radi finansiranja, eh, izgradnje i sprovođenja podrške, 'nači faze jedan projekta Beogradskog metroa. Eh, u skladu sa Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata, predviđena je, znači finansijska podrška za sprovođenje faze jedan projekta Beogradskog metroa, i to na dva načina.

Prvo je predviđen direktni zajam Francuskog terzora u maksimalnom iznosu od sto pedeset miliona evra I bivšanski krediti za koje garancije daje BPI Fran-France Assurance Export u iznosu do petsto trideset miliona evra. Eh, 19. decembra 2025. godine zaključen je ugovorni sporazum za projektovanje i izgradnju saobraćajnog sistema linije jedan faza jedan Beogradskog metroa. Elementi, finansijski elementi Ugovora o zajmu koji je potpisan sa, eh, komercijalnim bankama iznose, znači iznosi petsto trideset miliona evra.

Eh, kamatna stopa predstavlja šestomesečni Euribor koji je uvećan za fiksnu maržu od nula sedamdeset pet, eh, posto godišnje. Krajnji rok za povlačenje sredstava predstavlja 31. december 2031. godine, koji se izuzetno može produžiti pisanim sporazumom između dve strane. Eh, drugi predlog zakona koji dopunjava finansiranje prethodnog-nada, prethodno navedenog projekta je Nacrt zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu uz finansijski protokol koji je potpisan dana dvadeset, eh, devetog decembra 2025.

godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, eh, za, eh, radi istog, znači zaradi finansiranja izgradnje prve linije Beogradskog metroa. Ukupan iznos, eh, koji je ovom, ovim putem predviđen iznosi sto pedeset miliona evra i predstavlja direktan zajam Francuskog trezora. Pri sle-sa sledećim uslovima, 'nači iznosi sto pedeset miliona evra. Datum početka otplate je šezdeset osam meseci od početka važenja Period otplate je petnaest godina od početka dat-eh, otplate i kamatna stopa predstavlja fiksnu, eh, stopu od tri, zarez osamdeset četri procenata godišnje. Naredni predlog je Predlog zakona o potvrđivanju izmene i dopune broj dva Ugovora o zajmu između Fonda za razvoj Abu Dabija i Vlade Republike Srbije za finansiranje podrške budžetu Republike Srbije.

Eh, izvorni ugovor, odnosno osnovi, je potpisan 11. septembra 2022. godine. Prva izmena je iz trećeg jula 2024. godine kojom je produžen krajnji rok otplate za dve godine do 9.

decembra dvadeset i šeste i uvećana fiksna kamatna stopa na četiri posto godišnje. Eh, ovom drugom izmenom i dopunom samo se vrši produžetak krajnjeg do-do-datuma isplate glavnice do 9. decembra 2027. godine, sa istim uslovima koji su prethodno ugovoreni. Eh, zadnji, odnosno poslednji je Predlog zakona o potvrđivanju izmene i dopune broj dva Sporazuma o zajmu između Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata i Vlade Republike Srbije u vezi sa zajmom u iznosu od milion-milijardu američkih dolara.

Osnovni ugovor je potpisan 6. marta 2014. godine. Eh, trećeg jula je potpisana izmena, eh, prva izmena ovog sporazuma kojom je produžen za dve godine, eh, rok otplate i uvećana fiksna-kamatna stopa na četiri posto godišnje. Ovim izmenama, odnosno broj dva, eh, vrši se samo produžetak krajnjeg do-do-datuma otplate glavnice za godinu dana, odnosno do 14.

avgusta 2027. bez drugih promenljivih elemenata ili..

Samo da obavestim odbor da je članom sto devedeset sedmi zakona o javnim nabavkama propisano da je mandat predsednika i člana Republike komisije p-prestaje razrešenjem. U stavu dva istog člana se kao jedan od razloga za razrešenje navodi istek perioda na koji je predsednik ili član izabran. Navedeni član u stavu tri propisuje da nadležni odbor Narodnoj skupštini podnosi obrazloženi predlog za razrešenje predsednika i člana Republičke komisije, ako je ispunjen jedan od u-razloga za razrešenje. Imajući u vidu da je predsednik u jednom članu istekao mandat na koji su izabrani, da su u skladu sa članom sto devedeset sedmi stav osmi zakona o javnim nabavkama obavljali funkcije predsednika i člana do izbora novog predsednika i člana Komisije, odnosno da je Narodna skupština na drugoj sednici prvog redovnog zasedanja u dve hiljade dvadeset šestoj godini, održano dvadeset trećeg aprila 2026. godine, izabrala Irenu Grujić za novog predsednika i Živka Marijanovića za novog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Odbor bi na današnjoj sednici trebao da, u skladu sa članom sto devedeset sedmi stav treći u vezi sa članom sto devedeset sedmi stavom druge tačka sedam i stav osam Zakona o javnim nabavkama, da utvrdi predlog odluke o prestanku funkcije predsednika i člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki zbog isteka perioda na koji su izabrani i izbora novog predsednika i člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Sad otvaram raspravu za sve tačke dnevnog reda. Da li se neko javlja za reč? Izvolite, kolega Mitroviću

Zahvaljujem se. Ja ću se eh, o-o-bratiti na temu zaduženja koja se tiče Srbija gasa, odnosno davanje garancije za zaduženje Srbija gasa, zato što u dosadašnjem poslovanju Srbijagas-a vidimo nekoliko pravilnosti koje će značajno uticati na finansijsko stanje u Republici Srbiji, odnosno stanje javnog duga i mislim da treba da zbog javnosti diskutujemo. Dakle, ovde se radi o izda-davanju garancija u ukupnom iznosu od dvesta sedamdeset pet miliona evra glavnice i javnost samo treba da zna da davanje garancija nije formalnost i da nije nešto što je administrativni posao. U suštini, ovo će na kraju doći, pasti na teret javnog duga Republike Srbije. Sa našim procenama, dakle, ovo je paket koji je u glavnici odnosi na dvesta sedamdeset pet miliona evra, a sa otplatom akamata i na preko trista deset miliona evra potencijalnog finansijskog tereta za Republiku Srbiju.

Dakle, ako Srbijagas ne bude bio u stanju da plaća ove obaveze, njih će plaćati država. E sad, šta ovde je problem? Problem je što su nalazi Državne reviz-orze institucije koje se odnose na ga-gasifikaciju, odnosno projekte gasifikacije, pokazale jednu pravilnost, a to je da eh, se ugovaranje ovih poslova ne vrši na, za, eh, javnim tenderima, da se radi eh, eh direktnim pogodbama, da lokalne samouprave same biraju eh, strateškog partnera za gasifikaciju na svojoj teritoriji, a da Srbijagas, koji ne učestvuje u odabiru strateškog parte-partnera, ima obavezu i finansiranja dakle, ovog projekta, iako je on suštinski investitor i naručilac. Državna revizorska institucija kaže da ovo odstupanje od zakona o javnim nabavkama nije eh, u skladu, dakle nije, nije predviđeno zakonom i daljim opsegom, tim mora biti otklonjeno, što do sad nije učinjeno. U onim materijalima koje smo dobili vezano za Srbijagas mi vidimo koliki su finasijski eh, izdaci za koje se daju garancije.

Mi vidimo koji su uslovi finansiranja, ali ono što ne vidimo jeste upravo to da jesu li preduzeća koja su birana ovim tenderima ista ona preduzeća koja već hronično dobijaju projekte vezane za gasifikaciju na teritoriji Republike Srbije, što je kritika eh, i što je zapaženo i u eh, izveštaju Državne revizorske institucije. Radi se, dakle, po dobro poznatim firmama kao što je Milenijum tim i tako dalje. Dakle, mi vidimo ovde, dakle da se stvara jedna ta klasa rentijera koji garantovano dobijaju državne poslove, a za uzvrat javnost, pošto finansira ove projekte, ne dobija osnovne informacije o ovim projektima. Dakle, ono što je suština i što govori o vašem odnosu prema vođenju javnim finansijama i izvođenju javnih projekata, ono što je bila minimalna pristojnost koja se tiče Narodne skupštine i građana, to je da ovakve fi-garancije kada dobijamo da glasamo i moramo da znamo na-za šta glasamo Mi smo dobili koliko iznosi izgradnja eh, ovih gasovoda na teritoriji ovih lokalnih samouprava i regiona u kojima se oni grade, ali mi ne vidimo nijedan podatak o studiji izvodljivosti, kost benefita analizi, koje su procene budućeg tržišta i kretanja na tržištu gasa, broj budućih priključaka, očekivani prihodi, trošak po kilometru, ukupnu cenu projekta od početka do kraja, pošto ovde postoje jel tako projekti koji su i ranije bili izvedeni i tako dalje i tako dalje. Dakle, ono što je sada pred nama stavljeno jeste dajte garanciju za projekat za koji mi nemamo pojma da li je planiran i do sada izvođen na najbolji mogući način.

Dakle, nije sporodna gasifikacija potrebna. Gasifikasiija je strateška stvar. Dakle, to se ne dovodi uopšte u pitanje, ali jeste pitanje odgovornosti kako vodimo javne finansije. Dakle, ono što je činjenica dosad, samo da podsetim javnost, u slučaju izdavanja ovakvih garancija u prethodnih petnaestak godina, da kažemo manje, od dve hiljade dvanaeste godine, eh, videli smo da je pravilnost takva da sve garancije, pa-praktično veliki deo garancija koja, gd-e država Srbija daje Srbijagas uvek padne teret Republike Srbije na kraju Dakle, država Srbija je ta koja plaća, koja plaća izvođenje radova Srbijagasa i trenutno knjigama Srbijagasa je petsto pedeset miliona evra dugoročnog duga sa državnom garancijom. Ja ću vam pročitati još jedanput zbog javnosti, dakle, o kojim firmama se radi, dakle, koje stalno dobijaju projekte gasifikacije.

To je Milenijum tim. Dakle, to je, je l' tako, kao najveća kompanija iz Srbije. Ja bih tu samo istakao.

Dakle, eto, to je pitanje za ministarstvo da nam malo više približi ove projekte zato što mi mislimo da ukoliko već treba da glasamo oDa građane Srbije zadužimo za dvemiljedvededesetpet miliona evra efektivno na kraju trebalo bi da makar imamo tu informacije o kakvim projektima se ovde radi i koje firme su dobile poslove. Hvala.

Kolega Nikezić izvolite.