Na sednici održanoj 14. juna, Pododbor je razmatrao temu svinjarstva, kao šanse za najnerazvijenija područja Srbije.
Predsednik Pododbora Milija Miletić podsetio je da je ta grana poljoprivrede svojevremeno bila najrazvijenija u Srbiji, te da je neophodno pospešivati njen razvoj, posebno u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima jugoistočne Srbije. Ukazao je i na to da se kroz programe za razvoj Ministarstva poljoprivrede i u saradnji sa lokalnim samoupravama može pružiti pomoć poljoprivrednim proizvođačima u devastiranim područjima, u vidu osnivanja malih gazdinstava i udruženja i zadruga, pomoću kojih će moći da plasiraju svoje proizvode na tržište.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević izneo je podatak da se u Srbiji 350 hiljada poljoprivrednih gazdinstava bavi proizvodnjom svinja, od kojih 25 odsto proizvodi po 400 grla godišnje. Dodao je da su u Srbiji najzastupljenije visokokvalitetne rase „jorkšir“ i „landras“, kao i da se na godišnjem nivou zakolje oko 6 miliona grla. Uprkos tome što se tržište sve više otvara za stočarstvo, kako je naglasio, treba dalje raditi na uspostavljanju tipske, predvidive proizvodnje, čime bi se podmirile potrebe domaćeg tržišta, ali i pospešio izvoz. Stanojević je naglasio i da je Ministarstvo poljoprivrede opredelilo sredstva za uzgoj kvalitetnih krmača i nerasta u iznosu od 10 000 dinara po komadu, odnosno za svaku utovljenu svinju po 1000 dinara, kao i podsticaje za izgradnju novih, ali i adaptaciju i nadogradnju postojećih objekata za smeštaj životinja i nabavku mehanizacije.
Mirko Novaković iz Sektora za agrarnu politiku pri Ministarstvu poljoprivrede dodao je da se sa Kraljevinom Danskom trenutno sprovodi projekat utvrđivanja kvaliteta svinjskih i goveđih grla, te da će se nakon klasifikacije imati tačan podatak o stepenu kvaliteta. Kao neke od mogućnosti za ruralna područja u Srbiji, Novaković je pre svega naveo nastup malih proizvođača na lokalnim tržištima, ali i nastup na većim tržištima, kroz zadruge i udruženja, sa specifičnim proizvodima poput proizvoda od mangulice i slično. Posebno je naglasio da treba obratiti pažnju na organsku proizvodnju, kao najvećeg potencijala ruralnih područja.
Predstavnici Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija iz Prokuplja prof. dr Nebojša Zlatković i prof. dr Branislav Pešić istakli su da je stočarstvo pogodno za ruralna područja, imajući u vidu starosnu strukturu stanovništva i visoku adaptibilnost životinja na sredinu. Istakli su da je pokrenuta akcija subvencionisanja neumatičenih grla, u vrednosi od 5000 dinara pojedinačno, tako da se u narednom periodu očekuje da oko 25-30 odsto grla bude registrovano. Ukazali su na neophodnost uvođenja u sistem matičnih knjiga mešovitih rasa kao i osnivanje zadruga u devastiranim područjima.
Tijana Vuković iz sajamskog udruženja „Baš iz Srbije“ naglasila je da je udruženje osnovano sa ciljem pomoći malim i srednjim poljoprivrednim domaćinstvima i ukazala na potrebu dodatne edukacije malih proizvođača o uzgoju čistokrvnih rasa i daljeg plasmana proizvoda na tržište.
Predsednik Odbora je, nakon diskusije, predložio usvajanje zaključaka koji se odnose na omogućavanje umatičenja i mešovitih rasa, pre svega u devastiranim područjima Srbije, kao i omogućavanje podsticajnih sredstava za zajednički uzgoj svinja, ćuraka i živine u nerazvijenim sredinama, od strane nadležnog ministarstva.
Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević i Žarko Bogatinović.
