Na sednici, održanoj 14. avgusta, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razmotrili su položaj žena na selu, kao najugroženije kategorije društva, i šanse za njihovo bolje pozicioniranje.

Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da su žene stub svakog domaćinstva i porodice i da je vreme da se položaj žena na selu unapredi, kako kroz zakonske okvire, tako i podsticajima koje nude resorna ministarstva. Naveo je da žene na selu nemaju nikakav vid bolovanja, niti beneficije koje žene u gradu uživaju, kao što su trudničko i porodiljsko bolovanje, pravo na dečiji dodatak i to pored činjenice da uplaćuju penziono i socijalno osiguranje. Žene na selu koje uplaćuju poljoprivredno penziono osiguranje nemaju pravo na mogućnost odloženog plaćanja. Takođe, otežan im je pristup, pre svega zdravstvenim uslugama, a potom i obrazovnim, socijalnim i drugim institucijama.

Ispitivanja su pokazala da je samo u 7 odsto, od 40 ispitanih opština, na čelu saveta mesnih zajednica, žena postavljena za rukovodioca, što je još jedan pokazatelj neophodne reforme zakonskih okvira, u koje se mora uvesti pravilo ravnopravnosti polova. Na sastanku je bilo reči o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u kojem će, prvi put, žena sa sela biti formalno pravno prepoznata.

Lidija Aćimović, predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navela je da Ministarstvo aktivno sprovodi politiku ravnopravnosti i trudi se da podstakne žene na selu da vode privredna gazdinstva, ali da patrijarhalan mentalitet i imovinska nejednakost i dalje vladaju u mnogim selima širom Srbije. Aćimović je dodala i to da kod žena, i pored ovakve situacije, raste interesovanje za podsticaje koje ministarstva pružaju ženama kao nosiocima privrednih gazdinstava, a koji su regulisani kroz niz pravilnika i projekata od strane resornih ministarstava.

Dalibor Radičević, član Pododbora, izneo je stav da veliki broj ljudi iz sela odlazi i da se sve manji broj žena opredeljuje da ostane na selu zbog teških životnih uslova. Ujedno, ljudi na selu nisu dovoljno informisani o projektima i subvencijama koje im nudi Ministarstvo i samim tim ne znaju kako da konkurišu za aktuelne projekte. Jedna od ideja, koja je izneta na sednici, je da se u većim opštinama održe tribine na kojim bi se stanovnici ruralnih naselja edukovali i bliže upoznali sa fondovima, projektima i donacijama koje se pružaju u tom polju.

Na kraju sednice sačinjeni su predlozi zaključaka koji će biti upućeni Ministarstvu, a koji savetuju što skorije donošenje zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, da se ženama na selu dodeli pravo na bolovanje, da se žene u što većoj meri podstaknu na ostvarivanje prava na vođenje privrednih gazdinstava, da se žene na selu na tromesečnom nivou edukuju o ostvarivanju prava i o aktuelnim projektima Ministarstva, kao i da se izdvoje veći fondovi za finansiranje žena u privrednim društvima i zadrugama.

Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Pododbora Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević, predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Lidija Aćimović i članica Mreže za ruralni razvoj Srbije Zorica Velimirović.