Informaciju su predstavili državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Željko Radošević, pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković i Branislav Veljković iz Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Državni sekretar Željko Radošević istakao je da je Ministarstvo imalo plodonosne aktivnosti u periodu trećeg kvartala 2017. godine, a Bojan Živković iz Uprave za agrarna plaćanja da je ovaj period okarakterisalo operativno sprovođenje isplate subvencija poljoprivrednicima. Uprava se suočavala sa dva izazova, i to sa 20 do 30 odsto većim brojem zahteva za subvencije i sa radom na ispunjavanju uslova za akreditaciju za IPARD program. On je naveo da se za sada isplata subvencija vrši redovno i u zakonskom okviru, kao i da se proces pripreme za akreditaciju privodi kraju. U trećem kvartalu 2017.godine isplaćeno je 55.000 rešenja po zahtevima za subvencije ili preko 12.500 milijardi dinara, naveo je Živković. Što se tiče aktivnosti Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Branislav Veljković je naveo da je urađeno sve predviđeno akcionim planom, kao i da su usvojeni svi pravilnici za sprovođenje IPARD programa, posebno za mere jedan i tri. On je izrazio očekivanje da će u decembru 2017. godine biti raspisani konkursi po ovim merama, kao i da će biti spremni paketi nacionalnih mera za poljoprivrednike. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za treći kvartal 2017. godine. U nastavku rada članovi Odbora su se dogovorili da služba Odbora, u saradnji sa zainteresovanim narodnim poslanicima, pripremi održavanje javnog slušanja na temu stanja voda u Srbiji, o čijem održavanju će se članovi Odbora izjasniti na nekoj od narednih sednica. Takođe, članovi Odbora odlučili su da član Odbora Mladen Lukić bude novi član Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Žarko Bogatinović, Zvonimir Đokić, Marjana Maraš, Olivera Ognjanović, Milija Miletić, Mladen Lukić, Zoltan Pek, Nada Lazić, Vladimir Đurić i Miroslav Aleksić.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je na sednici, održanoj 2. novembra 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 13 - Ribarstvo. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Na sednici održanoj 2. oktobra 2017. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmatrali su unapređenje stanja i održivo korišćenje šumskih ekosistema u Srbiji – problemi (sušenje šuma, šumski požari, bespravne seče, pošumljavanje i dr.), kao i koncept unapređenja lovstva u Srbiji. Na početku sednice, Saša Stamatović direktor Uprave za šume, istakao je da su šume ekosistem od egzistencijalne važnosti i da je glavni zadatak da se šume dovedu u stanje da na maksimalan način produkuju svoje mnogobrojne funkcije. Stamatović je naglasio da pošumljenost na teritoriji Srbije iznosi 30 procenata, a da je prema prostornom planu za Srbiju optimalan plan pošumljenosti oko 41 procenat. U vezi sa stanjem šumskih ekosistema istakao je da u Srbiji postoji veliki procenat izdanačkih i prezrelih šuma, kao i da je cilj proizvesti veće količine tehničkog drveta. Takođe je istakao da je od velikog značaja primena koncepta unapređenja šuma i šumarstva, ali i saradnja sa nemačkim Saveznim ministarstvom u okviru koje je implementacija projekta „Gazdovanje blisko prirodi“ pokazala pozitivne rezultate. Kao najkorisnija mera u proteklom periodu, istakao je, pokazala se subvencija šumskih puteva. U nastavku sednice, Predrag Aleksić v.d. generalnog direktora JP Srbijašume, istakao je da sušenje šuma i požari predstavljaju ekološku i ekonomsku štetu, a u vezi sa bespravnom sečom da kontrolu vrši unutrašnja kontrola JP Srbijašume u saradnji sa drugim institucijama i da je u toku prošle godine podneto 917 prijava. Aleksić je istakao i da su glavni problemi klimatske promene i nedostatak radne snage u brdsko-planinskom području. Aleksandar Lučić, zamenik direktora Instituta za šumarstvo istakao je da će Institut dati svoj pun doprinos razvoju šumarstva na teritoriji Srbije. U vezi sa prvom tačkom dnevnog reda, Odbor je zaključio da posle primene izmena i dopuna Zakona o šumama postoji napredak, kao i da će se ubuduće pojačati aktivnosti Odbora i reše uočeni nedostaci. Takođe je predloženo da se u narednom periodu započne sa izgradnjom šumskih puteva po novim tehnologijama koje podrazumevaju veću nosivost i otklanjanje opasnosti od požara. Milutin Đorđević, izvršni direktor Sektora za lovstvo, ribarstvo i turizam JP Srbijašume i Dragan Šormaz, predsednik Lovačkog Saveza Srbije, u vezi sa drugom tačkom dnevnog reda, istakli su važnost pripreme novog Zakona o divljači i lovstvu kojim bi se više uvažile lovačke organizacije i tradicija narodnog lova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Žarko Bogatinović, dr Ljubinko Rakonjac, Nada Lazić, prof. dr Miladin Ševarlić, Vladimir Đurić, Radovan Jančić, Marko Gavrilović, Zvonimir Đokić, Dalibor Radičević, Tijana Davidovac, Veroljub Matić, Arpad Fremond i Milija Miletić.

Na sednici održanoj, 11. septembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su Informaciju o radu Ministarstva za drugi kvartal 2017. godine. Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede napomenuo je da Informacija obuhvata period april - jun 2017. godine i da se odnosi na period kada je u nadležnosti Ministarstva bio i resor zaštite životne sredine, te da će na sednici članovima Odbora obrazlagati samo deo Informacije koja se odnosi na resor poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Stanojević je obrazlažući Informaciju o radu istakao da su u izveštajnom periodu usvojene četiri uredbe i 31 pravilnik, od kojih je najviše u vezi sa sprovođenjem Uredbe o raspodeli i podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tj. pravilnici za izgradnju i opremanje objekata, za mlade poljoprivrednike, za veterinarsku proizvodnju, ali i Pravilnik o upisu poljoprivrednih gazdinstava, Program mera zaštite zdravlja bilja itd. U oblasti međunarodne saradnje, ostvarena je i značajna bilateralna saradnja sa Narodnom Republikom Kinom, sa kojom je potpisano četiri bilateralna sporazuma, dva bilateralna sporazuma potpisana su sa Švajcarskom Konfederacijom i jedan bilateralni sporazum sa Bosnom i Hercegovinom o upravljanju slivom reke Drine. Kada je reč o Pregovaračkom poglavlju 13 - ribarstvo, usaglašen je drugi nacrt pregovaračke pozicije, a u vezi sa primenom SSP-a, akcenat je stavljen na uspostavljanje administrativnih kapaciteta u vezi sa IPARD fondovima i osnivanje Nacionalne referentne laboratorije. Ministarstvo je u izveštajnom periodu uzelo učešće i na sajmu poljoprivrede. Stanojević je dodao da je objavljena i „Zelena knjiga“ za 2016. godinu, da se u saradnji sa italijanskom kompanijom „Ferero“, u narednom periodu očekuje podizanje novih 10 hiljada hektara zasada lešnika, kao i da se očekuje i objavljivanje konkursa za izbor institucija koje će u naredne tri godine raditi na realizaciji voćarske proizvodnje u Srbiji. U izveštajnom periodu isplaćeno je i oko 6,5 milijardi dinara za podsticaje poljoprivrednim proizvođačima. Nakon diskusije, članovi Odbora su većinom glasova usvojili Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Odbor je usvojio i Zaključak kojim se zahteva od Uprave za zaštitu bilja da dostavi Informaciju o radu za period od 3. juna 2016. godine do 11. septembra 2017. godine, koja bi bila razmatrana na narednoj sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Sednici Odbora su pored državnog sekretara prisustvovali i Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu i Boban Đurović iz Uprave za veterinu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladimir Đurić, Radoslav Cokić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Veroljub Matić, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Ognjen Pantović i Jasmina Obradović.

Na sednici održanoj 28. avgusta, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u pojedinostima. Na predloženi zakon podneta su 47 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio dva amandmana i to amandmane na član 3. i na član 4. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik Marijan Rističević, dok ostali amandmani nisu prihvaćeni. Odbor je razmotrio i tri amandmana na Predlog zakona, na koje Vlada, zbog tehničkih neispravnosti, nije dala mišljenje. Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je predložio svoj amandman na član 3. stav 6. Predloga zakona, kojim se vrši usklađivanje sa tekstom Predloga zakona, a članovi Odbora su ga većinom glasova prihvatili. Sednici je prisustvovao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i šef kabineta Marko Saranovac. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marjana Maraš, Vladimir Đurić, Olena Papuga, Marko Gavrilović, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Dalibor Radičević, Tijana Davidovac, Olivera Ognjanović, Arpad Fremond, Marko Zeljug i Jasmina Obradović.

Na sednici održanoj 24. avgusta, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović obrazložio je Predlog zakona, istakavši da se Predlogom zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu menja član kojim se propisuje da strana fizička i pravna lica ne mogu da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, osim ako ovim zakonom drugačije nije određeno u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članicasa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane. Predlogom zakona predložena su i ograničenja koja se tiču sticanja svojine, ali ono što je najbitnije je da rokovi teku od dana donošenja zakona i da državljanin države članice Evropske unije može steći u svojinu najviše do 2 hektara poljoprivrednog zemljišta, dodao je Nedimović. Ministar Nedimović je istakao da Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini koje je predmet pravnog posla, gde pravo preče kupovine odobrava Vlada, na predlog Komisije, u skladu sa ovim zakonom. Članovi Odbora su većinom glasova odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladimir Đurić, Marko Gavrilović, Žarko Bogatinović, Dragan Jovanović, Nada Lazić, Veroljub Matić, Radovan Jančić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Zvonimir Đokić i Arpad Fremond.

Na sednici održanoj 28. jula 2017. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su probleme u poljoprivredi - suša, posledice i mere koje se mogu preduzeti i probleme u radu udruženja poljoprivrednika. Željko Radošević državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, govoreći o problemima u vezi sa ratarskim usevima, istakao je da proizvodnja kukuruza u 2017. godini, prema dosadašnjim procenama, neće biti rekordna, kao i da ćemo ovu godinu završiti sa prelaznim zalihama od milion tona kukuruza, pri čemu ostaje neizvesno koliko kukuruza ostaje raspoloživo za izvoz kao ekonomsko pitanje od velike važnosti za Srbiju. Radošević je u vezi sa uzgojem pšenice istakao da je požnjeveno 2,3 miliona tona i da sa postojećim rezervama raspolažemo sa 2,8 miliona tona, od čega je za izvoz predviđeno 1,3 miliona tona pšenice. Takođe, naveo je da Ministarstvo intenzivno prati, na nedeljnom nivou, stanje useva, preduzima angažovanje svih kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja, ima dobru komunikaciju sa poljoprivrednim proizvođačima i preduzima ostale adekvatne mere u cilju sprečavanja negativnih posledica suše na useve. Velimir Stanojević državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, govoreći o problemima u vezi sa višegodišnjim zasadima, istakao je da suša stvara posledice na tekuću vegetaciju, ali i kod formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu. U vezi sa zasadima maline rekao je da je, po dosadašnjoj proceni, prinos niži u odnosu na prethodne godine, kao i da se suša odrazila na kvalitet maline pri kraju berbe. Kada su u pitanju zasadi jabuke, kruške i šljive, proizvodnja u regionima intenzivne proizvodnje je zadovoljavajuća. Stanojević je takođe istakao da Ministarstvo podstiče nabavku i poboljšanje sistema za navodnjavanje. Zorica Radičević, predstavnik Hidrometeorološkog zavoda Srbije predstavila je temperaturni i padavinski režim na teritoriji Srbije zabeležen od početka leta i zaključila da ova godina neće doneti prinose kao protekla, koja je, po klimatskim uslovima, bila idealna za uzgoj biljaka. Željko Kaitović predstavnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje“, govorio je o kukuruzu kao ekonomsko najznačajnijoj ratarskoj kulturi, i istakao činjenicu da je, kao posledica suše, prinos kukuruza, prema dosadašnjoj proceni, u odnosu na proteklu godinu, u padu za oko 40 odsto. Kaitović je rekao da su Banat, delovi Srema, Bačke, istočne i južne Srbije, regioni koji su najviše pogođeni negativnim efektima suše. Takođe je istakao da privredni proizvođači sve više usvajaju mere predostrožnosti od kojih, kao najznačajniju, navodi setvu hibrida sa kraćom vegetacijom. Odbor je zaključio da bi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede trebalo da u što kraćem roku, postojećim merama, ublaži štetne posledice suše po poljoprivrednu proizvodnju, da pristupi realizaciji postojećih projekata, a da se budućim projektima poboljša sistem navodnjavanja. Po pitanju druge tačke dnevnog reda, Branislav Veljković, predstavnik Odeljenja za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izneo je aktivnosti udruženja poljoprivrednika u proteklih godinu dana, projekte koji su u razvoju i istakao da je otvoren poljoprivredni klub kao vid dodatne komunikacije između poljoprivrednika i Ministarstva. Ostali prisutni predstavnici udruženja poljoprivrednika izneli su postojeće probleme i sugestije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Radovan Jančić, Milija Miletić, Vladimir Đurić, Nada Lazić, prof. dr Miladin Ševarlić, Arpad Fremond, Goran Ješić, Miroslav Aleksić, Zvonimir Đokić, Milorad Mirčić, dr Ljubinko Rakonjac i Dragan Jovanović.

Na sednici održanoj 5. jula, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za prvi kvartal 2017. godine, kao i aktuelne probleme u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi. Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za prvi kvartal 2017. godine predstavili su Nenad Katanić, ispred Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja. Nenad Katanić predstavio je zakonodavnu aktivnost Ministarstva u prvom kvartalu, u kom je doneta jedna nacionalna strategija, dve uredbe o podsticajima, četiri zaključka, 19 pravilnika i preko 90 različitih rešenja. Direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat informisao je članove Odbora o isplati subvencija u prvom kvartalu 2017. godine i o aktuelnom stanju. Radat je istakao da je Uprava primila sve zahteve za priplodna grla, koje je uspela da isplati, kao i da je isplatila sve investicione zahteve zaostale iz 2016. godine. U prvom kvartalu radilo se na pripremi novih mera, naveo je Radat, posebno istakavši Pravilnik za subvencionisanu nabavku novih traktora, za šta je Upravi pristiglo 2.310 prijava. Takođe, u prvom kvartalu radilo se i na pripremama za akreditaciju za korišćenje IPARD fondova za period 2014-2020. godina. Što se tiče aktuelnog stanja, Uprava je većinu novih pravilnika dovela do kraja, primila sve zahteve, koji su sada u fazi obrade i donošenja rešenja. Uprava je do sada isplatila 10 milijardi dinara za 40.000 zahteva, s tim što se javio deficit sredstava kod subvencionisane nabavke traktora, te se sredstva sa drugih pozicija preusmeravaju za ovu vrstu subvencija, rekao je Radat. U raspravi koja je usledila, članovi Odbora interesovali su se za pitanje kontrole hrane; manjka broja inspektora u poljoprivedi; isplate subvencija u prvom kvartalu 2017. godine; pitanje lošeg vodosnabdevanja u Srbiji; korišćenje kredita za vodosnabdevanje u mestima u Vojvodini; razloge za nespremnost Srbije da otvori Poglavlje 12, zbog neispunjavanja merila; mogućnosti nabavke ledolomaca, kako ih ne bi više iznajmljivali u zimskom periodu; posebnog izveštavanja o šumama; izveštaja o eliminaciji svinjske kuge i planovima Ministarstva na tom planu; dostavljanja različitih informacija prvo Odboru, pa tek onda Evropskoj komisiji; kratkoročnih kredita za setvu i kome su oni namenjeni; mera za zadrugarstvo; podsticaja za mlade poljoprivrednike; podsticaja za organsku poljoprivredu; baze podataka o zemljištu koje poseduje država i davanja zemljišta u zakup, razloga za kašnjenje akreditacije za korišćenje IPARD fondova i drugo. Članovi Odbora doneli su Zaključak kojim se konstatuje da je Odbor primio Informaciju, da je ista razmotrena i usvojena, ali bez poslovničke mogućnosti donošenja Izveštaja koji se dostavlja Narodnoj skupštini, usled izbora nove Vlade Srbije. Takođe, u Zaključku se navodi da Odbor očekuje Izveštaj resornog Ministarstva za drugi kvartal 2017. godine. U raspravi o aktuelnim problemima u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi bilo je reči o problemu između proizvođača i otkupljivača malina. Predsednik Odbora predložio je da se Odbor obrati Upravi carine sa zahtevom da Odboru dostavi podatke o uvozu malina iz okruženja, prema CEFTA sporazumu, i sa pitanjem da li se uvozom jeftine maline ruši cena domaćeg proizvoda, kao i da se obrati Komisiji za zaštitu konkurencije. Članovi Odbora ukazali su na problem sa sortnim sastavom maline, velikim zasadima u Vojvodini, na pitanje povećanja proizvodnje na uštrb kvaliteta. Takođe, bilo je reči i o subvencioniranju proizvodnje po regionima najpogodnijim za uzgoj određenih sorti i ukazali na protivgradnu zaštitu, koja se ponovo vraća u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nakon rasprave Odbor je doneo sledeće zaključke: da se Odbor obrati Komisiji za zaštitu konkurencije da dostavi mišljenje da li je pri otkupu maline bilo nepravilnosti i da li je postojao poremećaj na tržištu; da Vlada i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede razmotre davanje sredstava hladnjačarima za skladištelje maline na nekoliko meseci, kako bi proizvođači malina sačekali bolju cenu na tržištu i da poboljšaju uslove za subvencionisanje skladišta na određenim područjima Srbije. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, dr Žarko Bogatinović, Zvonimir Đokić, Arpad Fremond, Veroljub Matić, Marjana Maraš, Nada Lazić, Milorad Mirčić, Vladimir Đurić, Marko Gavrilović, Tijana Davidovac, Dalibor Radičević, Dragan Jovanović, prof. dr Miladin Ševarlić i Miroslav Aleksić.

Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 9. maja, članovi Odbora razmotrili su informacije o štetama na usevima i zasadima, nastalih kao posledica nepovoljnih klimatskih uslova u aprilu. Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, podneo je izveštaj od strane lokalnih samouprava koje su pretrpele štete usled padavina u aprilu i početkom maja meseca. Zbog vremenskih nepogoda, kod zasada voća došlo je do lomljenja plodnih grana, a koje će za posledicu doneti smanjene prinose voća. Nakon padavina, usledile su niske temperature koje su dodatno oštetilo useve, a početkom maja u pojedinim opštinama Srbije padao je i grad. „Trećeg dana maja, u 37 lokalnih samouprava, ispaljeno je 454 ispravne i jedna neispravna protivgradna raketa, sa 151 protivgradne stanice u Republici Srbiji. Trenutno se u protivgradnim stanicama nalazi 7189 protivgradnih raketa spremnih za lansiranje u slučaju potrebe“, naveo je Radošević, Procenjene štete za sada iznose između 20 do 30 odsto u pogođenim područjima, uglavnom na zasadima malina, kupina i drugog voća. Najviše pogođena vremenskim nepogodama je Ljubovija, koja je na 150 hektara zemlje, pod zasadima voća, pretrpela štetu od 80 odsto. Republički hidrometerološki zavod Srbije uputio je zahtev Ministarstvu finansija da se iz sredstava tekuće budžetske rezerve obezbede dodatna sredstva kako bi bila izvršena nabavka 6000 dodatnih protivgradnih raketa. Radošević je naveo da resorno ministarstvo ima niz aktivnosti koje imaju za cilj smanjenje šteta na useve i zasade od elementarnih nepogoda, kao što su subvencije premije osiguranja i subvencionisanje nabavke protivgradnih mreža. Članovi Odbora su nakon rasprave o prvoj tački dnevnog reda usvojili Zaključak u kom se resornom ministarstvu nalaže da se posveti puna pažnja zaštiti od grada, popuni broj protivgradnih raketa, da se osposobe sve protivgradne stanice, da se nastavi subvencionisanje protivgradnih mreža i subvencionisanje osiguranja useva i zasada, te da se ta mera unapredi i da se na mestima na kojima je otežano ili nemoguće dejstvo raketa, subvencija za osiguranje u procentu uveća. Pod drugom tačkom dnevnog reda, predstavnici Veterinarske komore Srbije i Uprave za veterinu članovima Odbora obrazložili su informacije o Konkursu za podelu terena iz Programa mera za period 2017-2019. Na javni konkurs za sprovođenje poslova iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja od javnog interesa, koji je bio raspisan 18. januara, prijavilo se oko 320 veterinarskih stanica. Konkurs je sproveden u skladu sa zakonom i pravilima konkursa. Nakon diskusije članovi Odbora usvojili su Zaključak u kom je Odbor dao mišljenje da su se stekli svi zakonski uslovi za sprovođenje Konkursa za sprovođenje poslova iz Programa mera za zaštitu životinja i dodao da se u Službenom glasniku objave rezultati Konkursa u skladu za Zakonom o veterinarstvu. Takođe, Odbor preporučuje resornom ministarstvu da se raspiše konkurs za deo teritorije koji nije raspodeljen, radi obezbeđivanja zdravstvene zaštite na teritoriji cele Srbije. Odbor preporučuje Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine da postupi u skladu sa ovlašćenjima propisanim Zakonom o veterinarstvu i donese odluke o izboru pravnih lica i objavi rezultate konkursa. Odbor preporučuje i da se nakon dodele terena na celoj teritoriji Republike Srbije permanetno vrši inspekcijska i druga kontrola i sankcionišu eventualne zloupotrebe. U nastavku sednice, članovi Odbora izabrali su novog člana Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Umesto mr Marka Milenkovića, koji je dao ostavku na mesto narodnog poslanika, izabran je Žarko Bogatinović, ujedno i član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Pod tačkom razno Odbor je uputio molbu Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine da se mesečni izveštaji koji se dostavljaju EU, ujedno dostave i zainteresovanim članovima Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marjan Rističević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Vladimir Đurić, dr Ljubinko Rakonjac, Radovan Jančić, Veroljub Matić, Marko Gavrilović, Milija Miletić, prof. dr Miladin Ševarlić, Dragan Jovanović, Žarko Bogatinović, Vladimir Đurić, Zvonimir Đokić i Tijana Davidovac.

Na sednici održanoj 15. marta 2017. godine, Odbor je razmatrao probleme vezane za nenaplaćene obaveze za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje poljoprivrednika, pitanje akciza za gorivo u poljoprivrednoj proizvodnji i taksi na električna brojila u poljoprivrednom gazdinstvu, aktuelna pitanja iz oblasti veterine, kao i funkcionisanje zaštite od grada. Na početku sednice, kojoj je prisustvovao veliki broj poljoprivrednih proizvođača iz okoline Vladimiraca, predsednik opštine Vladimirci Milorad Milenković predstavio je opštinu Vladimirci kao teritoriju sa velikim poljoprivrednim potencijalom na kojoj uspevaju skoro sve poljoprivredne kulture. Posebno je istakao potrebu za investicionim projektima u opštini, s obzirom na nedostatak prerađivačkih kapaciteta. Pomoćnik predsednika opštine Vladimir Milošević, istakao je da bi otvaranje jednog pogona za preradu voća i povrća ili mesne industrije bilo od velikog značaja za Vladimirce. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević istakao je, govoreći o nenaplaćenim obavezama za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje poljoprivrednika, da je potrebno doneti izmene postojećeg zakona, kojima bi se otpisale kamate i deo glavnice nenaplaćenih obaveza za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje poljoprivrednika i koje bi omogućile da se budući iznos obaveza određuje srazmerno ekonomskoj snazi malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava. U raspravi o akcizama na gorivo u poljoprivrednoj proizvodnji i taksi na električna brojila u poljoprivrednom gazdinstvu istaknuto je da je bi trebalo omogućiti poljoprivrednicima povraćaj akcize na gorivo, a s obzirom da im je, kao velikim potrošačima goriva, ukinut regres na dizel. Državni sekretar Stanojević najavio je i donošenje odluke o uvođenju sistema subvencionisanja za poljoprivrednike, u skladu sa vrstom proizvodnje i po principu platnih kartica. Takođe, u raspravi je dat predlog da poljoprivredna gazdinstva koja se ne koriste, kao i ona koja nemaju funkciju stanovanja, ne plaćaju taksu za finansiranje javnog medijskog servisa. Načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i zaštitu dobrobiti životinja Uprave za veterinu Budimir Plavšić govorio je o aktuelnim pitanjima iz oblasti veterine. On je istakao da je u proteklom periodu unapređena zdravstvena zaštita životinja i da se u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine vodi računa o bezbednosti hrane za životinje, njihovoj redovnoj vakcinaciji, kao i o ravnomernoj zastupljenosti veterinarskih stanica na terenu, ali i mogućnostima za oporavak postojećih. U raspravi o funkcionisanju zaštite od grada istaknuto je da će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine dogovoreno formirati radnu grupu za unapređenje sistema za odbranu od grada i realizovati pilot projekat za proizvodnju 30 lansera proizvođača „Trajal Kruševac“. Po obavljenoj raspravi o svim tačkama dnevnog reda sednice, članovi Odbora usvojili su više zaključaka. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Vladimircima, uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije“. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Zvonimir Đokić, Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Milija Miletić, Marko Gavrilović, Radovan Jančić, Dragan Jovanović, Zoltan Pek, Marjana Maraš, dr Ljubinko Rakonjac, Miroslav Aleksić, mr Marko Milenković i prof. dr Miladin Ševarlić.

Na sednici održanoj 28. februara, Odbor je razmatrao aktuelnu situaciju u poljoprivredi pred predstojeću setvu - planovi realizacije podsticaja. Sednici Odbora prisustvovali su državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević, pomoćnik ministra za ruralni razvoj Zoran Janjatović i direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat. Stanojević je istakao da se u narednim danima očekuje usvajanje pet novih pravilnika kojima će se uvesti nove podsticajne mere ili dopuniti postojeće. Stanojević je dodao i to da su u toku isplate sredstava za tov, priplodnu stoku, premija za mleko, a što je najvažnije, od 1. marta krenuće se sa isplaćivanjem premija koje se odnose na primarnu biljnu proizvodnju. Zoran Janjatović, predstavio je pravilnik o podsticajima za izgradnju silosa, hladnjača i drugih objekata za skladištenje namenjenih sektoru proizvodnje i prerade žitarica, voća i povrća, kao i za izgradnju farmi za preradu svih vrsta mleka. Kako je istakao, jedan od pravilnika odnosiće se na podsticaje za nabavku mehanizacije, u vidu traktora za voćarsko -vinogradarsku proizvodnju. Janjatović je dodao da će, kao još jedna od novih mera podsticaja, biti donet pravilnik koji se odnosi na podršku mladim poljoprivrednim proizvođačima za otvaranje sopstvenih poljoprivrednih gazdinstava. Predsednik Odbora Marijan Rističević istakao je da su mere podsticaja koje se predviđaju za ovu godinu veoma važne za razvoj poljoprivrede u Srbiji, međutim, naglasio je potrebu detaljnijeg izveštavanja o situaciji u poljoprivredi pred predstojeću setvu. Ujedno, istakao je potrebu što skorijeg usvajanja najavljenih pravilnika i izrazio nadu da će u maksimalnoj meri pravilnici biti u funkciji predstojeće setve. Članovi Odbora složili su se sa predsednikom u smislu potrebe za podrobnijim informisanjem o tački dnevnog reda, ali i izrazili nadu da će predstavljeni pravilnici odgovoriti potrebama, kako najnerazvijenijih područja u Srbiji, tako i zaštiti životne sredine. Imajući u vidu predstojeću setvu, Odbor je preporučio Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine da što hitnije donese pravilnike koji se odnose na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Marko Gavrilović, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Goran Ješić, Zvonimir Đokić, Tijana Davidovac i mr Marko Milenković.

Na sednici održanoj 7. februara, Odbor je razmatrao Informacije o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za period od 1. septembra do 31. decembra 2016. godine. Izveštaj su, ispred Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavili Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu i Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja. Državni sekretar Velimir Stanojević, obrazlažući Izveštaj, između ostalog je istakao da su u datom periodu donete izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakona o podsticajima u poljoprivredi i Zakona o vodama, koji će omogućiti značajne olakšice poljoprivrednim proizvođačima, pre svega za korišćenje sredstava iz evropskih fondova u ovoj oblasti. Takođe, u ovom periodu Ministarstvo je krenulo sa pregovorima u vezi sa programom IPARD 2, čemu svedoči poseta ministra Branislava Nedimovića Briselu u novembru prošle godine. Kao ključna stvar, istaknuto je da je u decembru, usvajanjem budžeta Republike Srbije za 2017. godinu, predviđeno 8 odsto više sredstava za poljoprivredu nego u prethodnoj godini i da je, od oko 44 milijarde dinara, koliko iznosi ovogodišnji budžet Ministarstva, 86 odsto sredstava predviđeno za subvencije i podsticaje poljoprivrednih proizvođača. Uredbom Vlade Republike Srbije o načinu raspodele sredstava podsticaja, pored postojećih mera, uvedene su i nove mere u vidu kupovine voćarskih i vinogradarskih traktora kao i „Start-ap“ podrška za mlade poljoprivrednike, kojom će se omogućiti da, pod veoma povoljnim uslovima, mladi poljoprivredni proizvođači iskoriste državne subvencije, otvore svoja poljoprivredna gazdinstva i ojačaju područja u kojima žive. Stanojević je naglasio i to da je prepoznat problem u vezi sa porezima i doprinosima, kao i zdravstvenom zaštitom poljoprivrednih proizvođača, te da je ministar Nedimović pokrenuo razgovore sa direktorima nadležnih institucija, u cilju rešavanja nastalih problema. Osvrćući se i na problem sa ledom na rekama u Srbiji, nastalim tokom prethodnog ledenog talasa, Stanojević je istakao da je od izuzetnog značaja bila pomoć mađarskih ledolomaca koji su delovali i izvan granica propisanih bilateralnim sporazumom između dveju zemalja, kako bi, na najbolji način, zajednički uspeli da se prevaziđu nastali problemi. Članovi Odbora su tokom rasprave izrazili nadu da će se, između ostalog, u toku ove godine rešiti problem dugovanja poljoprivrednih proizvođača za poreze i doprinose, pitanje zaštite prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta, ali i raditi na tome da se kroz korišćenje potencijala, razvijaju najnerazvijenija područja Srbije. Odbor je, nakon rasprave, većinom glasova, usvojio Informaciju o radu Ministarstva i prosledio je Narodnoj skupštini na izjašnjavanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Milija Miletić, Marko Gavrilović, Radovan Jančić, Arpad Fremond, Dragan Jovanović, Marjana Maraš, Goran Bogdanović, Nada Lazić, mr Marko Milenković, prof. dr Miladin Ševarlić i Nenad Božić.

Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 19. januara, razmatran je uticaj mrazeva na stanje useva i ublažavanje posledica. Dr Novica Mladenov iz Instituta za ratarstvo i povrtrarstvo iz Novog Sada, rekao je da niske temperature koje su dostizale i – 15 stepeni celzijusa u toku januara, neće uticati na stanje useva i ostaviti posledice na setvu. Mladenov je objasnio da su uslovi za kaljenje pšenice bili gotovo idealni i da razloga za brigu nema, jer je pšenica u fazi klijanja otporna na niske temperature, pošto se biljka hrani iz zrna, a najosetljivija je kada počne da se hrani preko korena, ali da i tada biljka može da izdrži mrazeve. „Ako čvor bokorenja biljke, koji se nalazi dva centimetra ispod zemlje, nije ugrožen, biljka je u stanju da se regeneriše i opstane“, istakao je dr Mladenov. Navedeno je i da bi rizik na usev bio veliki jedino kada bi temperatura naglo porasla, i pšenica počela da klija, a potom ponovo naglo opala, što bi dovelo do uništavanja ploda. Što se tiče drugih ratarnih useva, ne treba očekivati većih šteta, sem eventualno kod uljane repice, pošto se vegetativna kupa biljke nalazi na površini zemlje i takvoj biljci ne bi odgovarala rana setva. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredine Željko Radošević, istakao je da je zasađeno 10 do 12 odsto manje pšenice, u odnosu na prošlu godinu, što je posledica kasne žetve, ali da je zasejano preko 500 000 hektara pšenice, i da dovoljno rezervi ima i za izvoz, koji se trenutno ne odvija u punom kapacitetu zbog zaleđenih reka. „Savetodavne stručne službe prate stanje useva i daju savete privrednicima, a izveštaji sa terena stižu na nedeljnom nivou“, istakao je Radošević i dodao da niske temperature neće uticati na useve. Na sednici se govorilo i o stanju na terenu, inspekcijskim službama koji rade na kontroli semena i iskorišćavanju naučnih potencijala koje Republika Srbija ima. Nakon rasprave, članovi su usvojili Zaključak koji glasi da Odbor procenjuje da za sada nema nikakvih opasnosti ni šteta na jesenjim usevima i preporučuje prehranu i negu useva radi postizanja maksimalnih prinosa. Pod tačkom razno članovi Odbora dogovorili su da tema za jednu od narednih sednica bude sklapanje ugovora sa osiguravajućim preduzećima, da se ne vrši delimična, već potpuna naknada šteta po svim merama koje su u sklopu agrarne i ruralne politike Republike Srbije, kao i zaštite pčelarstva u Republici Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora Goran Bogdanović, Žarko Bogatinović, Dragan Jovanović, Veroljub Matić, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Zvonimir Đokić, mr Marko Milenković i Arpad Fremond.

Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koje je podnela Vlada Republike Srbije. Na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju Odbor je podneo amandman koji je prihvaćen od strane nadležnog ministarstva. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju podneto je 34 amandmana, od kojih je većinom glasova, Odbor prihvatio jedan, na predlog Vlade. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju podneto je 48 amandmana, od kojih su usvojena dva od strane Vlade i nadležnog odbora. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama podneto je 60 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 16. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine: ministar Branislav Nedimović, pomoćnik ministra Zoran Janjatović, savetnik ministra Radivoj Nadlački, v.d. direktor Republičke direkcije za vode Nataša Milić, predstavnik Republičke direkcije za vode Milan Njegovan, direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat i specijalni savetnik premijera Dragan Glamočić. Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora: Marko Gavrilović, Žarko Bogatinović, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Zvonimir Đokić, Olivera Ognjanović i Arpad Fremond. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu su na sednici, održanoj 12. decembra, razmotrili u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koje je podnela Vlada Republike Srbije. Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Branislav Nedimović, obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, istakao je da razlozi za izmenu i dopunu pre svega idu u korist poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima, korisnicima IPARD (IPARD) sistema predpristupnih fondova, čime će se omogućiti korišćenje sredstava, koja iznose 175 miliona evra. Tim zakonskim izmenama u potpunosti će se usaglasiti nacionalno zakonodavstvo u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja sa pravnim propisima Evropske unije, što je i preduslov za otvaranje poglavlja 11. Nedimović je naglasio i da se zakonskim izmenama uvodi sistem „kontrole na licu mesta“ korisnika sredstava od strane nadležnih organa, a urediće se i kompletan sistem cena poljoprivrednih proizvoda, dok će učesnici u postupku biti dužni da dostavljaju informaciju o utrošenim sredstvima nadležnom Ministarstvu. Kako je rekao, time će se celokupan postupak učiniti potpuno transparentnim. Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ministar je podsetio da je za narednu godinu predviđeno 3,2 milijarde dinara više za oblast poljoprivrede i zaštite životne sredine i istakao da je izmenama proširen opseg korisnika sredstava, posebno u devastiranim područjima u zemlji i na oblast stočarstva. Ministar je posebno naglasio mere podrške mladim poljoprivrednim proizvođačima, kroz sredstva koja će biti unapred obezbeđena, a očekuje se da se nakon usvajanja ovog zakona, kroz podzakonske akte detaljnije reguliše ova oblast. Kada je reč o ruralnom razvoju, ministar je naglasio da izmene i dopune ovog Zakona podrazumevaju i formiranje lokalnih akcionih grupa, kao i definisanu klasifikaciju mera ruralnog razvoja. Obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, Nedimović je rekao da se novim izmenama i dopunama potpuno uvodi red u tu oblast. Dosadašnja zakonska rešenja predviđala su podeljenu nadležnost u pogledu prevencije i sanacije, što je sada rešeno. Propisana je i obaveza uvođenja plana upravljanja vodama, koji će biti implementirani u urbanističke i planske akte. Predviđa se i da se dosadašnja naplata naknade za odvodnjavanje vrši preko vodoprivrednih preduzeća, umesto preko Poreske uprave. Naglasio je i da su predložena rešenja u oblasti upravljanja vodama u skladu i sa Direktivom Evropske unije o zaštiti životne sredine, koja se odnosi na prečišćavanje i način ispuštanja otpadnih i komunalnih voda. Po okončanju rasprave, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koje je podnela Vlada Republike Srbije. Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Obradović, Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Milija Miletić, Marko Gavrilović, Radovan Jančić, Dragan Jovanović, Arpad Fremond, Danijela Stojadinović, Goran Ješić, Nada Lazić, prof. dr Miladin Ševarlić. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Na sednici održanoj 14. novembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za period od 1. jula do 30. septembra 2016. godine. Informaciju je ukratko predstavio Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu. U raspravi koja je usledila, članovi Odbora interesovali su se za upravne postupke, odnosno sporove koji se vode protiv Ministarstva, izvršenje budžeta za treći kvartal 2016.godine, projekte u vodoprivredi i sanaciju hidrotehničkih objekata, efekte vakcinacije životinja, IPARD i Upravu za agrarna plaćanja. Takođe, članove Odbora zanimalo je da li će budžet za poljoprivredu u 2017. godini iznositi bar 5 odsto ukupnog budžeta, da li je moguće povećati realizaciju budžeta preko 30 odsto, održavanje prelevmana na mleko kao podsticajne mere, kao i kakva će biti buduća strategija Ministarstva u odnosu na mala poljoprivredna gazdinstva. U raspravi su izneti i predlozi za poboljšanje informacija koje Ministarstvo dostavlja Odboru, kao i apel da se u budžetu za narednu godinu predvide adekvatna sredstva za protivgradnu zaštitu, kao i da se posebna pažnja posveti poljoprivredi na jugoistoku Srbije. Takođe, članove Odbora je zanimala i informacija o korišćenju prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, kritikovano je vođenje registra grla od strane Uprave za veterinu sa pozivom na njegovo ažurnije vođenje, govorilo se o suzbijanju dermatitisa kod stoke na teritoriji Srbije, bolesti plavog jezika i pitanju odgovornosti učesnika u procesu vakcinacije koja nije dala efekte i drugo. Pohvaljen je potez Ministarstva o uvođenju robne marke srpski kvalitet, postavljeno je pitanje čije su sirovine u određenim proizvodima i predloženo da to bude propisano, a predloženo je i uvođenje srpske deklaracije na proizvodima i to na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za period od 1. jula do 30. septembra 2016.godine, a doneta su i tri zaključka Odbora. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, dr Žarko Bogatinović, Zvonimir Đokić, Velimir Stanojević, Arpad Fremond, Goran Ješić, Nenad Božić, Veroljub Matić, Milija Miletić, Danijela Stojadinović, prof. dr Miladin Ševarlić i Radoslav Cokić.