Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 17. jula 2018. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima predstavila je dr Vesna Rakonjac, v.d. direktora Uprave za biomedicinu, koja je istakla da je ovaj Predlog zakona jedan od zakona koji su obuhvaćeni Poglavljem 28 i u koji su ugrađene sve preporuke iz evropskih direktiva, koje se odnose na ovu specifičnu oblast. Ona je dodala da je ovo krovni zakon iz kog će proizaći podzakonska akta, koja će detaljnije razraditi direktive EU. Postojeći zakon je bio samo delimično usklađen sa direktivama, tako da je ovaj Predlog zakona usklađen sa sedam evropskih direktiva, smernica i uredbi, navela je Rakonjac. Predlog zakona obuhvata direktivu iz 2004. godine, koja se odnosi na uređivanje i standardizaciju kvaliteta ćelija i tkiva namenjenih za presađivanje, zatim direktivu iz 2006. godine, koja se odnosi na doniranje, nabavku i testiranje ljudskih ćelija i tkiva, i još jednu direktivu iz 2006. godine, kojom se odgovara na zahteve sledljivosti i odgovaranje na neželjene pojave, događaje i reakciju prilikom procesa nabavke, čuvanja, distribucije itd. ćelija i tkiva, navela je Rakonjac. Ona je dodala i da Predlog zakona obuhvata i smernice u vezi poslova inspekcije, te će biti formiran inspektorat iz oblasti biomedicine, gde će raditi inspektori obučeni i licencirani za ovaj posao. Takođe, Predlogom zakona obuhvaćene su i dve direktive iz 2015. godine, koje se odnose na tehničke uslove za kodiranje ćelija i tkiva i na standard kvaliteta i standard uvezenih ćelija i tkiva. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog zakona, u načelu. Dr Vesna Rakonjac, v.d. direktora Uprave za biomedicinu predstavila je i Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa koji je, kao i prethodni, obuhvaćen Poglavljem 28, a takođe je potpuno usklađen sa dve direktive EU iz ove oblasti. Direktiva iz 2010. godine odnosi se na standard kvaliteta ljudskih organa namenjenih ljudskoj transplantaciji i definiše otvaranje bolničkih banaka ili donor bolnica. Takođe, ova direktiva predviđa ispunjavanje principa samodovoljnosti za svoje građane, a nakon toga, omogućava da Srbija postane članica Eurotransplanta. Direktiva iz 2012. godine definiše procedure informisanja i za razmenu ljudskih organa među državama članicama Eurotransplanta. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su i ovaj Predlog zakona većinom glasova, u načelu. Pomoćnica ministra zdravlja dr Dragana Vujičić obrazložila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama koji se takođe donosi radi implementacije EU propisa. Ona je navela da je pri izradi ovog Predloga zakona, Savet Evrope pružio konsultantsku pomoć svojih eksperata, a novine koje Predlog donosi odnose se, između ostalog, na uvođenje novih psihoaktivnih supstanci, definiše se pravni okvir za uspostavljanje sistema monitoring centra, čije sedište će biti u Ministarstvu zdravlja, uspostavlja se sistem ranog upozoravanja i sistem prenosa uzoraka zaplenjenih supstanci, kao i uzimanje uzoraka supstanci i njihovo čuvanje. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova, u načelu, Predlog zakona. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Dušica Stojković, Zvonimir Đokić, Dragan Veljković, Vera Jovanović, Tanja Tomašević Damnjanović, Aleksandar Stevanović, Miljan Damjanović, Žarko Mićin i dr Muamer Bačevac.

Na sednici, od 21. juna, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je podnela Vlada. Nakon obrazloženja predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kojem je rečeno da se Predlog zakona donosi po hitnom postupku i da je usklađen sa direktivama EU, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona u načelu. Predstavnici Ministarstva naveli su da se ovim predlogom zakona suzbija siva ekonomija i neformalno zapošljavanje u Republici Srbiji. Neprijavljeni radnici su uskraćena za osnovna prava, poput socijalnog i penzionog osiguranja, a poseban problem predstavlja neformalno zapošljavanje u domenu poljoprivrede, usled sezonske prirode poslova u ovoj oblasti. Bolji položaj sezonskih radnika biće olakšan i u vidu elektronske platforme kojom će se pojednostaviti birokratska procedura prijave i odjave radnika koji se angažuju, najčešće, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Tanja Damnjanović Tomašević, Vera Jovanović i Dubravka Filipovski

Na sednici Odbora, od 1. juna, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koje je podnela Narodna banka Srbije i predlog zakon koji je podnela Vlada. Članovima Odbora su Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, u načelu, obrazložili predstavnici Narodne banke Srbije, koji su naveli da su predloženi zakoni usklađeni sa propisima Evropske unije. U nastavku sednice, predstavnici Ministarstva za privredu, obrazložili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, u načelu. Predstavnici su, u obrazlaganju, naveli da je Predlog zakona u skladu sa direktivama EU. Nakon obrazlaganja članovi Odbora prihvatili su, u načelu, navedene predloge zakona. Pod šestom tačkom dnevnog reda članovi Odbora odredili su Elviru Kovač i Veru Jovanović za predstavnike delegacije Odbora koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), 8. i 9. jula 2018. godine u Beču. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Šormaz, Dušica Stojković, Aleksandar Stevanović, Žarko Mićin, Tanja Tomašević Damnjanović, Vera Jovanović, Elvira Kovač i Gordana Čomić

Na sednici održanoj 18. maja 2018. godine, članovi Odbora evropske integracije odredili su delegaciju Odbora koja će učestvovati na 59. Plenarnom sastanku KOSAK, koji se održava u Sofiji, od 17. do 19. juna 2018. godine. Odbor je odlučio da delegaciju čine članovi Odbora: Dragan Šormaz, Vladimir Đurić i mr Dejan Radenković. Takođe, Odbor je odredio i članove Odbora koji će učestvovati na interparlamentarnoj konferenciji „Podržavanje slobode izražavanja, uključujući slobodu medija, u EU i van nje“, u organizaciji Evropskog parlamenta i Parlamenta Češke Republike, u Pragu 14. i 15. juna 2018. godine. Ovu delegaciju će činiti članovi Odbora Milimir Vujadinović i dr Muamer Bačevac. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Elvira Kovač, Gordana Čomić, Vesna Marković, Dubravka Filipovski, mr Dejan Radenković, Miljan Damjanović, Vladimir Đurić, Zvonimir Đokić, Milimir Vujadinović i Dušica Stojković.

Odbor za evropske integracije je na sednici, održanoj 14. maja, razmotrio, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Predlog zakona o putevima, Predlog zakona o železnici, Predlog zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju i Predlog zakona o interoperabilnosti železničkog sistema, koje je podnela Vlada. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su naveli da se predloženim zakonima vrši usklađivanje sa direktivama EU, nakon čega su članovi Odbora prihvatili, u načelu, navedene predloge zakona. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Tanja Tomašević Damnjanović, Krsto Janjušević, Vera Jovanović, Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Dejan Radenković, Miljan Damjanović, Vladimir Đurić, Gordana Čomić i Nada Lazić.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 3. maja, narodni poslanici Zvonimir Đokić i mr Dejan Radenković, određeni su za članove Odbora koji će učestvovati u delegaciji Narodne skupštine u studijskoj poseti bezbednosnim strukturama Evropske unije i NATO-a u Briselu, od 28. maja do 1. juna 2018. godine, koju organizuje Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju OEBS. Odbor je prihvatio inicijativu za učešće Gordane Čomić na 28. Ekonomskom forumu u Krinjici-Zdroj u Poljskoj, od 4. do 6. septembra 2018. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a bili su prisutni sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Gordana Čomić, Hadži Milorad Stošić, Vesna Marković, Vladimir Đurić, Dragan Šormaz, Olivera Pešić, mr Dejan Radenković, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin i Vera Jovanović.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 26.marta 2018. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Predlog je obrazložila Gordana Zorić iz Republičkog geodetskog zavoda, istakavši da se njime uspostavlja nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka (NIGP) i implementira u naš pravni okvir direktiva EU iz 2007. godine, INSPIRE, koja se odnosi na infrastrukturu za prostorne informacije evropske zajednice, a na šta smo se obavezali Poglavljem 27 u procesu pristupanja Srbije EU. Uspostavljanjem NIGP-a rešiće se problemi poput dupliranja troškova, slabe standardizacije i dostupnosti, neusaglašenosti i nedostatka koordinacije. Ciljevi koji se ostvaruju donošenjem ovog propisa su kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje geoinformacija za javni sektor, privredu i javnost, zatim razmena kvalitetnih i standardizovanih skupova prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji unutar geosektora, itd. Cilj NIGP jeste i stvaranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija o životnoj sredini između javnih institucija i bolja mogućnost za javni pristup prostornim informacijama, zaključila je Zorić. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora prihvatili su jednoglasno Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Dubravka Filipovski, Hadži Milorad Stošić, Dušica Stojković, Gordana Čomić, Krsto Janjušević, Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dragan Veljković, Elvira Kovač, Vera Jovanović i mr Dejan Radenković.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 14. marta 2018. godine, koja je na osnovu člana 255. Poslovnika Narodne skupštine bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlje 17 „Ekonomska i monetarna politika“.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 5. marta 2018. godine, razmotrio u načelu više predloga zakona koji su predloženi za dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Predloge zakona o strancima, o azilu i privremenoj zaštiti, o graničnoj kontroli, o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, o nacionalnom DNK registru i o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obrazložili su predstavnici predlagača, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Ćatić i saradnici. Predlog zakona o strancima donosi se radi otklanjanja nedostataka uočenih u primeni važećeg Zakona koji je donet 2008. godine. Njime se ova oblast usklađuje sa standardima EU, posebno legalne i iregularne migracije, istakla je Milica Ćatić. Zora Vulić iz Odeljenja za strance Ministarstva unutrašnjih poslova navela je da je ovaj predlog zakona usklađen sa više direktiva EU koje su inkorporirane u domaće zakonodavstvo, kao i da je usklađen sa dodatnim evropskim direktivama. Posebnu novinu predstavlja odbijanje ulaska u zemlju, odnosno, stranac više neće biti odbijen izjavom, već će mu biti uručen pisani akt kojim se ulazak odbija. Takođe, novina je i korpus prava koja se odnose na vize, rešenja o vraćanju, odobravanje novih vrsta boravka, kao i uvođenje BIA kao aktera u postupku provera po podnetim zahtevima za vize, boravak ili stalno nastanjenje stranaca, navela je Vulić. Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti obrazložila je detaljnije Emilija Joksić, šef Kancelarije za azil istakavši da je važeći zakon donet 2007. godine, da je ovaj predlog usklađen sa više EU direktiva, kao i da je ovo usklađivanje samo prva faza, dok će druga faza uslediti dve godine pred prijem Srbije u EU i odnosi se na usklađivanje sa Dablinskim ugovorom. U ovom predlogu zakona jasno su definisani pojmovi, poboljšana je efikasnost postupka, otklonjene su pravne praznine koje onemogućavaju zloupotrebu traženja azila, pažljivo je definisan postupak saslušanja tražilaca azila i definisana prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je azil odobren. Predlog zakona o graničnoj kontroli obrazložio je Zoran Vasković, pomoćnik načelnika Uprave granične policije koji je naveo da je važeći zakon u dobroj meri usklađen sa direktivama EU, mada se sada javlja potreba za usklađivanjem sa Uredbom 399 iz 2016. godine i Akcionim planom za Poglavlje 24. Ovim predlogom zakona uvode se nadzor i obezbeđenje granice, ali i granične provere i analize rizika. Vasković je naveo da se Predlogom zakona uvode dve linije kontrole i gazdovanje graničnim prelazima i uređuje se prelazak granice maloletnih lica. Sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Ćatić iznela je da se najveći deo Predloga zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova odnosi na sve evidencije koje vodi Ministarstvo, a koje sadrže lične podatke. Ovaj predlog zakona treba da obezbedi svakom pojedincu zaštitu podataka o ličnosti radi nesmetanog ostvarivanja prava na privatnost i ostalih prava i sloboda. Predlog zakona o nacionalnom DNK registru obrazložio je Marko Milivojević, šef Kriminalističko-tehničkog centra Uprave kriminalističke policije. On je naveo da ovaj predlog zakona predviđa uspostavljanje registra, odnosno baze podataka, radi rasvetljavanja krivičnih dela, vođenja krivičnog postupka, utvrđivanja identiteta nestalih i drugo. Takođe, usklađen je i sa Zakonom o krivičnom postupku i sa Zakonom o policiji, a omogućiće identifikaciju izvršilaca krivičnih dela, kao i utvrđivanje identiteta. Vladan Nikolić, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije obrazložio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je naveo da je Predlog zakona usklađen sa pet direktiva i jednom odlukom EU. Takođe, Predlog predviđa mere za bezbednost ljudskog života i pravnu sigurnost, sa ciljem da se na rigorozan način utiče na svest građana i na saobraćajnu kulturu na putevima Srbije. Članovi Odbora prihvatili su nakon rasprave sve predloge zakona u načelu. Takođe, članovi Odbora razmotrili su i Predlog za održavanje javnog slušanja o radnom tekstu amandmana na Ustav Republike Srbije, koji su podnele Nataša Vučković i Gordana Čomić. Nakon rasprave članovi Odbora nisu prihvatili podneti predlog. U nastavku sednice odlučeno je da će na Konferenciji „Korišćenje IPARD fonda EU“, koja će u saradnji sa Evropskim parlamentom biti organizovana u Narodnoj skupštini 13. aprila 2018. godine, učestvovati Mladen Grujić i Dragan Šormaz. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Dubravka Filipovski, Hadži Milorad Stošić, Dušica Stojković, Gordana Čomić, Krsto Janjušević, mr Aleksandra Jerkov, Zvonimir Đokić, Mladen Grujić, Nataša Vučković, Vesna Marković, Aleksandar Stevanović, Dragan Šormaz, dr Muamer Bačevac i Milimir Vujadinović.

Odbor za evropske integracije je na 32. sednici, održanoj 8. februara 2018. godine, koja je na osnovu člana 255. Poslovnika Narodne skupštine bila zatvorena za javnost, razmotrio je i dao pozitivno mišljenje na predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlja 18 „Statistika”.

Na sednici od 15. januara, članovi Odbora za evropske integracije odredili su delegaciju Odbora za 13. Konferenciju parlamentarnih odbora za evropske integracije/poslove zemalja učesnica u Procesu stabilizacije i pridruživanja u Jugoistočnoj Evropi – KOSAP, koja će biti održana 25–26. februara 2018. godine, u Skoplju. Odbor je odlučio da delegaciju čine predsednik Odbora Nenad Čanak i članovi Odbora Dragan Šormaz i dr Muamer Bačevac. Takođe, Odbor je odredio i članove Odbora za delegaciju Narodne skupštine koja će učestvovati na Interparlamentarnoj konferenciji „Moć novčanika: Budžetske nadležnosti i procedure u Evropskom parlamentu“, koja će biti održana 26. februara 2018. godine, u Skoplju. Ovu delegaciju će činiti zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač i član Odbora Žarko Mićin. Članovi Odbora su, u nastavku sednice, razmotrili i prihvatili inicijativu Direktorata za demokratsku podršku, Generalnog direktorata za spoljnu politiku Evropskog parlamenta za zajedničku organizaciju konferencije čiji domaćin bi bila Narodna skupština Republike Srbije i Odbor za evropske integracije, 13. aprila 2018. godine, na temu „Korišćenje IPARD fonda EU“. Takođe, prihvaćena je i inicijativa za učešće Gordane Čomić na 11. Forumu Evropa-Ukrajina, na temu „Pridruživanje Evropskoj uniji i šta dalje“, koji će biti održan u Žešovu, u Poljskoj, 13–14. marta 2018. godine, kao i inicijativa za organizovanje Konferencije „Idejom EU do mira i razvoja“, koju bi Odbor za evropske integracije organizovao u prvoj polovini maja 2018. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Elvira Kovač, Vesna Marković, mr Dejan Radenković, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Gordana Čomić, Hadži Milorad Stošić, Dubravka Filipovski, Vladimir Đurić, Dragan Šormaz, Žarko Mićin i dr Muamer Bačevac.

Na sednici od 15. decembra, članovi Odbora za evropske integracije odredili su delegaciju Odbora za sastanak predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), koji će biti održan 21–22. januara 2018. godine, u Sofiji, u Bugarskoj. Odbor je jednoglasno odlučio da delegaciju čine zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač i član Odbora Dragan Šormaz. U nastavku sednice, koja je održana zajedno sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, predstavljen je Program ekonomskih reformi 2018-2020. Program ekonomskih reformi 2018-2020 (ERP) predstavio je ministar finansija dr Dušan Vujović, koji je istakao da se ovakav dokument izrađuje već četvrti put kod nas, uz to da, za razliku od ranijih programa, koji su se bazirali na usaglašavanju makropolitika, ovaj dokument na jednom mestu objedinjuje makrofinansijsku situaciju i strukturne reforme. Vujović je dodao da je za izradu ovog dokumenta sada promenjena metodologija, koja je skraćena i sa jasno definisanim prioritetima reformi. Svrha donošenja ERP-a je unapređenje ekonomskog upravljanja u procesu pristupanja EU, odnosno, prelazak na koordinaciju ekonomskih politika, strukturne i fiskalne reforme, dok je opšti cilj spoj fiskalnih i strukturnih reformi, odnosno, stvaranje uslova da se fiskalne reforme iskoriste za jačanje strukturnih, kao i za jačanje konkurentnosti privrede, unapređenje poslovnog ambijenta i tržišta rada, postizanje finansijske stabilnosti, unapređenje transporta i energetike, infrastrukture, kao i za razvoj sektora poljoprivrede i industrije, naveo je ministar Vujović. Ovim programom će se izvršiti korekcija skupa prioriteta tj. jedan deo programa će biti tzv. „rolling“ program. Vlada Republike Srbije donosi odluku o ERP-u, realizuje ga Ministarstvo finansija uz pomoć Republičkog sekretarijata za javne politike, dodao je Vujović. Ministar je posebno podvukao da će u izradi ovog programa učestvovati i predstavnici organizacija civilnog sektora okupljeni u Nacionalni konvent o EU. Fokus ERP-a će biti na fiskalnoj politici do 2020. godine, očuvanju fiskalne stabilnosti, reformi budžetiranja i drugo. Takođe, obuhvatiće i tekuća makroekonomska kretanja sa projekcijama do 2020.godine, gde se očekuje da privredni rast u zemlji bude 3,7 odsto BDP-a, uz smanjenje javnog duga i smanjenje deficita, rekao je ministar finansija. On je dodao da bi bilo dobro smanjiti javni dug na 60 odsto BDP-a, što je granica Mastrihta, kao i stvoriti uslove da izvori rasta budu predvidivi. Cilj je postići deficit od 0,5 odsto BDP-a srednjoročno, a na rashodnoj strani budžeta smanjiti deficit i kamate. Lista prioriteta strukturnih reformi obuhvata devet oblasti i to upravljanje javnim finansijama, energiju i saobraćaj, sektorski razvoj, borbu protiv sive ekonomije, digitalnu ekonomiju, trgovinske reforme, obrazovanje i veštine, zaposlenost i tržište rada i socijalno uključivanje, smanjenje siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti, naveo je Vujović. Ministar je predstavio i osnovnu listu prioriteta za period 2018–2020. godina, koja obuhvata transformaciju poreske uprave, unapređenje upravljanja kapitalnim investicijama, reformu energetskog tržišta i razvoj energetske infrastrukture, transport, razvoj poljoprivrednih gazdinstava i drugo. Nakon predstavljanja ERP-a, koji je u fazi izrade, članovi Odbora razmenili su mišljenja sa ministrom o strukturnim reformama, pitanju deficita, privrednom rastu, javnom dugu, ravnomernom regionalnom razvoju, direktnim podsticajima za poljoprivredu, infrastrukturnim projektima, reformi poreske uprave i drugo. Sednici su prisustvovali i članovi Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Marković, mr Dejan Radenković, Milimir Vujadinović, Olivera Pešić, Dušica Stojković, Zvonimir Đokić, me Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Hadži Milorad Stošić, Momo Čolaković, Dubravka Filipovski i Nada Lazić.

Članovi Odbora za evropske integracije su, na sednici od 5. decembra, prihvatili, u načelu, Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Miloš Janković, v. d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukratko je predstavio novine koje donosi Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. On je naveo da se i ovim predlogom zakona zadržavaju postojeća prava, menja se način obračuna i isplate naknade za porodiljsko bolovanje, bolovanje radi nege deteta i posebne nege deteta i uvode nova prava za naknade. Ovim predlogom uvode se nova prava na osnovu rođenja i nege deteta, tako da će sada biti veći obuhvat žena koje do sada nisu ostvarivale to pravo, a tu se misli pre svega na one žene koje su prihodovale na osnovu samostalnih delatnosti, žene poljoprivrednice i žene članice poljoprivrednog gazdinstva, kao i one žene koje su zaposlene po osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima, na osnovu ugovora o autorskom honoraru, kao i nezaposlene žene i one žene koje nisu ostvarile pravo na naknadu za nezaposlenost. Takođe, prema ovom predlogu zakona pravo na roditeljski dodatak može ostvariti i majka stranac, u slučaju da je prijavljena u Srbiji i da je dete rođeno u Srbiji, kao i otac deteta, ukoliko majka stranac nije prijavljena u Srbiji. Iznos roditeljskog dodatka za prvo dete se povećava sa 39 000 dinara na 100.000 dinara, dok iznosi dodatka za svako naredno dete ostaju isti. Imajući u vidu da je ukinut povraćaj PDV-a na bebi opremu, uz roditeljski dodatak isplaćivaće se jednokratno i dodatnih 5 000 dinara, naveo je Janković. Naravno, Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom usklađen je sa propisima EU, odnosno, poglavljima 2 i 19. Ispred Ministarstva finansija, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost obrazložila je Vesna Sandić koja je navela da se ovaj predlog donosi radi usklađivanja Zakona o PDV-u sa evropskom direktivom 112 iz 2006. godine, kao i da se primena pojedinih odredbi očekuje od januara 2019. godine. Bojan Kijanović iz Uprave za sprečavanje pranja novca predstavio je Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. On je naveo da je Republika Srbija deo svetskog sistema sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i jedna od 196 država na svetu koje primenjuju standarde propisane u ovoj oblasti. Predlogom zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uvode se izmene koje se odnose na definisanje i utvrđivanje stvarnog vlasnika, pojačavaju se mere prema politički eksponiranim licima, kod prenosa novčanih sredstava elektronskim putem uvodi se identifikacija i pošiljaoca i primaca sredstava, kao i posrednika, ukoliko ga ima. Kada se donese, Zakon će primenjivati i javni beležnici u svom radu, a biće bolje propisana analiza rizika, kao i nova obaveza utvrđivanja da li su stanke sa offshore destinacija. Takođe, Predlogom zakona menja se kaznena politika i uvodi da Narodna banka Srbije, koja je zadužena za nadzor, može da izrekne mere u skladu sa Zakonom o bankama, naveo je Kijanović. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma se odnosi na usklađivanje domaće, sa listom zemalja i terorističkih organizacija koju donosi SB UN, a po kojoj se tako označenim licima ograničava raspolaganje sredstvima, naveo je Kijanović. Sada će te liste biti primenjivane automatski, uz to da će Uprava za sprečavanje pranja novca vršiti obaveštavanje finansijskog i nefinansijskog sektora. Takođe, ovim predlogom se daje mogućnost Vladi da, ukoliko je državljanin Srbije označen kao takvo lice, može obavestiti stranu zemlju u kojoj ima sredstva da mu se ograniči raspolaganje istim. Vlada dobija i dva nova ovlašćenja, a to su da može da predloži SB UN da lice, koje je na domaćoj listi označeno kao član terorističke organizacije, bude označeno i na listi SB UN kao takvo i obrnuto, ukoliko je dokazano da lice nije terorista ili je preminulo, bude brisano sa liste. Nakon kratke rasprave o svakoj tački dnevnog reda, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, sva četiri predloga zakona. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Muamer Bačevac, Olivera Pešić, Žarko Mićin, Aleksandar Stevanović, Bojan Torbica, Vesna Marković, mr Dejan Radenković i Milimir Vujadinović.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o medicinskim sredstvima, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona, u ime predstavnika predlagača, obrazložio je Meho Mahmutović, državni sekretar Ministarstva zdravlja. U obrazloženju je istaknuto da su razlozi za donošenje zakona usaglašavanje s direktivama i drugim propisima Evropske unije iz oblasti medicinskih sredstava koja se odnose na direktivu za opšta medicinska sredstva koja se koriste u humanoj medicini, direktivom za aktivna implantabilna medicinska sredstva, direktivom in vitro medicinska sredstva, smernicama i vodičima. Sekretar je naveo da je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima započeto usaglašavanje sa propisima EU u ovim oblastima. U oblasti medicinskih sredstava izvršeno je delimično usaglašavanje sa navedenim propisima EU, kako bi bilo omogućeno da privreda, koja u tom momentu nije poslovala u skladu sa evropskim standardima, nastavi svoje poslovanje na teritoriji Republike Srbije. Tokom primene navedenog zakona skoro svi privrednici usaglasili su svoje poslovanje sa navedenim direktivama EU i time su se stekli uslovi da se izvrši potpuno usklađivanje propisa Republike Srbije u oblasti medicinskih sredstava sa propisima Evropske unije. Odbor je nakon obrazloženja ovlašćenog predstavnika predlagača jednoglasno usvojio Predlog zakona o medicinskim sredstvima. Sednici Odbora predsedavala je zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladimir Đurić, Zvonimir Đokić, dr Muamer Bačevac, Dušica Stojković, Gordana Čomić, Dragan Šormaz, Krsto Janjušević, Milimir Vujadinović, Vesna Marković i Dubravka Filipovski.

Odbor za evropske integracije je na 27. sednici održanoj 6. novembar 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlja 13 „Ribarstvo“.

Članovi Odbora za evropske integracije su, na sednici od 26. oktobra, odredili delegaciju Odbora za sastanak Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), koji se održava u okviru estonskog predsedavanja Savetom EU, 26-28. novembra 2017. godine u Talinu, u Estoniji. Članovi Odbora odlučili su većinom glasova da će delegaciju činiti Zvonimir Đokić, Vladimir Đurić i Elvira Kovač. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, dr Muamer Bačevac, Tanja Tomašević Damnjanović, Olivera Pešić, Nada Lazić, Dušica Stojković, Žarko Mićin i Vladimir Đurić.