Članovi Odbora za evropske integracije su, na sednici od 5. decembra, prihvatili, u načelu, Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Miloš Janković, v. d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukratko je predstavio novine koje donosi Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. On je naveo da se i ovim predlogom zakona zadržavaju postojeća prava, menja se način obračuna i isplate naknade za porodiljsko bolovanje, bolovanje radi nege deteta i posebne nege deteta i uvode nova prava za naknade. Ovim predlogom uvode se nova prava na osnovu rođenja i nege deteta, tako da će sada biti veći obuhvat žena koje do sada nisu ostvarivale to pravo, a tu se misli pre svega na one žene koje su prihodovale na osnovu samostalnih delatnosti, žene poljoprivrednice i žene članice poljoprivrednog gazdinstva, kao i one žene koje su zaposlene po osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima, na osnovu ugovora o autorskom honoraru, kao i nezaposlene žene i one žene koje nisu ostvarile pravo na naknadu za nezaposlenost. Takođe, prema ovom predlogu zakona pravo na roditeljski dodatak može ostvariti i majka stranac, u slučaju da je prijavljena u Srbiji i da je dete rođeno u Srbiji, kao i otac deteta, ukoliko majka stranac nije prijavljena u Srbiji. Iznos roditeljskog dodatka za prvo dete se povećava sa 39 000 dinara na 100.000 dinara, dok iznosi dodatka za svako naredno dete ostaju isti. Imajući u vidu da je ukinut povraćaj PDV-a na bebi opremu, uz roditeljski dodatak isplaćivaće se jednokratno i dodatnih 5 000 dinara, naveo je Janković. Naravno, Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom usklađen je sa propisima EU, odnosno, poglavljima 2 i 19.
Ispred Ministarstva finansija, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost obrazložila je Vesna Sandić koja je navela da se ovaj predlog donosi radi usklađivanja Zakona o PDV-u sa evropskom direktivom 112 iz 2006. godine, kao i da se primena pojedinih odredbi očekuje od januara 2019. godine.
Bojan Kijanović iz Uprave za sprečavanje pranja novca predstavio je Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. On je naveo da je Republika Srbija deo svetskog sistema sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i jedna od 196 država na svetu koje primenjuju standarde propisane u ovoj oblasti.
Predlogom zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uvode se izmene koje se odnose na definisanje i utvrđivanje stvarnog vlasnika, pojačavaju se mere prema politički eksponiranim licima, kod prenosa novčanih sredstava elektronskim putem uvodi se identifikacija i pošiljaoca i primaca sredstava, kao i posrednika, ukoliko ga ima. Kada se donese, Zakon će primenjivati i javni beležnici u svom radu, a biće bolje propisana analiza rizika, kao i nova obaveza utvrđivanja da li su stanke sa offshore destinacija. Takođe, Predlogom zakona menja se kaznena politika i uvodi da Narodna banka Srbije, koja je zadužena za nadzor, može da izrekne mere u skladu sa Zakonom o bankama, naveo je Kijanović.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma se odnosi na usklađivanje domaće, sa listom zemalja i terorističkih organizacija koju donosi SB UN, a po kojoj se tako označenim licima ograničava raspolaganje sredstvima, naveo je Kijanović. Sada će te liste biti primenjivane automatski, uz to da će Uprava za sprečavanje pranja novca vršiti obaveštavanje finansijskog i nefinansijskog sektora. Takođe, ovim predlogom se daje mogućnost Vladi da, ukoliko je državljanin Srbije označen kao takvo lice, može obavestiti stranu zemlju u kojoj ima sredstva da mu se ograniči raspolaganje istim. Vlada dobija i dva nova ovlašćenja, a to su da može da predloži SB UN da lice, koje je na domaćoj listi označeno kao član terorističke organizacije, bude označeno i na listi SB UN kao takvo i obrnuto, ukoliko je dokazano da lice nije terorista ili je preminulo, bude brisano sa liste.
Nakon kratke rasprave o svakoj tački dnevnog reda, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, sva četiri predloga zakona.
Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Muamer Bačevac, Olivera Pešić, Žarko Mićin, Aleksandar Stevanović, Bojan Torbica, Vesna Marković, mr Dejan Radenković i Milimir Vujadinović.
