Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je na 28. sednici, održanoj 4. oktobra 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 9 - „Finansijske usluge“. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je u Novom Sadu sednicu na kojoj su razmotreni godišnji izveštaj o radu i šest sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije, kao i Predlog odluke o Finansijskom planu Državne revizorske institucije za 2017. godinu i projekcije za 2018. i 2019. godinu. Sednici Odbora prisustvovali su predsednik Saveta Državne revizorske institucije, potpredsednik i članovi Saveta, kao i vrhovni i ovlašćeni revizori koji su predstavili sektorske izveštaje i godišnji izveštaj Državne revizorske institucije. Članove Odbora i predstavnike Državne revizorske institucije na početku sednice pozdravio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Izrazio je zadovoljstvo što se sednica Odbora održava u Novom Sadu, istakavši da Novi Sad može biti dobar primer odgovornog odnosa lokalne samouprave prema javnim finansijama. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da je Novi Sad odabran za domaćina sednice, kao jedan od četiri grada sa najstabilnijim javnim finansijama prema izveštaju Fiskalnog saveta. Naglasila je da se aktivnostima na ovoj sednici Odbora ispunjavaju obaveze koje za Odbor i Narodnu skupštinu proizlaze iz Programa reforme upravljanja javnimfinansijama i Akcionog plana za njegovo sprovođenje. Na početku sednice Odbor je utvrdio Smernice za razmatranje izveštaja Državne revizorske institucije o obavljenim revizijama korisnika javnih sredstava. U skladu sa utvrđenim Smernicama održana je sednica Pododbora za razmatranje izveštaja Državne revizorske institucije, na kojoj su vrhovni revizori predstavili sektorske izveštaje Institucije, o čemu je Odboru podnet izveštaj sa zaključcima Pododbora. U nastavku sednice Odbora predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović predstavio je Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2016. godinu. Sretenović je naveo da je u 2016. godini Državna revizorska institucija izvršila revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja kod 94 subjekta. Objavila je 161 konačan izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, gde se 93 izveštaja odnosi na reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, a 68 izveštaja se odnosi na reviziju delova finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja. Istakao je da Državna revizorska institucija, u skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, može davati primedbe na radne nacrte predloga zakonskih tekstova i preporuke za izmene važećih zakona. S toga je Institucija, na osnovu izvršenih revizija tokom 2016. godine, uputila nadležnim organima preporuke za izmene ili donošenje novih relevantnih zakona i podzakonskih akata, koji će ujedno unaprediti i rad Institucije. Na osnovu rasprave koja je nakon toga obavljena i zaključaka Pododbora, Odbor je utvrdio Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2016. godinu koji će, sa izveštajem, uputiti Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Odbor je, u nastavku sednice, u skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, razmotrio i dao saglasnost na Predlog odluke o finansijskom planu Državne revizorske institucije za 2017. godinu i projekcije za 2018. i 2019. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a sednici Pododbora prof. dr Vladimir Marinković. Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Vojislav Vujić, Žika Gojković, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Radmilo Kostić, Snežana B. Petrović, Zoran Krasić, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović,Milorad Mirčić, Arpad Fremond, Olivera Pešić, Goran Ješić i Sonja Vlahović. Sednica je održana uz podršku kancelarije Programa UN za razvoj (UNDP).

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 1. avgusta, razmotrio više izveštaja, planova i programa rada Narodne banke Srbije za period od 2015. godine do 2017. godine. Članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda, i to o Finansijskom izveštaju Narodne banke Srbije za 2015. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, Godišnjem izveštaju o poslovanju i rezultatima rada u 2015. godini, Godišnjem izveštaju o monetarnoj politici u 2015. godini, Polugodišnjem izveštaju o monetarnoj politici za period januar - jun 2016. godine, Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2015. godini, Izveštaju o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. januar - 30. jun 2016. godine, Programu monetarne politike Narodne banke Srbije u 2017. godini, Finansijskom planu Narodne banke Srbije za 2017. godinu, Finansijskim izveštajima za 2016. godine, sa izveštajem ovlašćenog revizora, Izveštaju o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. jula do 31. decembra 2016. godine, Godišnjem izveštaju o monetarnoj politici u 2016. godini, Godišnjem izveštaju o poslovanju i rezultatima rada u 2016. godini i Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2016. godini. Sve izveštaje, planove i programe koje je podnela Narodna banka Srbije i Savet guvernera Narodne banke Srbije predstavila je guvernerka NBS dr Jorgovanka Tabaković, koja je istakla da je NBS ispunila sve zakonske obaveze i sačuvala cenovnu i finansijsku stabilnost u prethodne dve godine. Inflacija je sa 12,9 odsto u oktobru 2012. godine smanjena na 2,2 odsto u oktobru 2013. godine i danas, posle četiri godine, inflacija je niska i stabilna, zaključila je Tabaković. U prethodne dve godine prosečan rast cena iznosi 1,2 procentna poena, smanjen je teret hiperinflacije, a rejting agencije ocenjuju da je kredibilitet NBS zarađen, dodala je guvernerka. Inflatorna očekivanja su takva da je inflacija niska i kreće se do 3 procenta +/- 1, srednjoročno. Prethodne dve godine su takođe i potvrda ispravnosti monetarne politike koja je vođena, a na osnovu sprovedenih i planiranih aktivnosti NBS, očekuje se trajno zadržavanje stabilnosti cena, ocenila je Tabaković. Ona je dodala da se Srbija nalazi u grupi zemalja sa niskom i predvidivom inflacijom. Uspešna koordinacija monetarne i fiskalne politike doprinela je smanjenju fiskalnog deficita sa 6,6 odsto u 2014. godini na 1,3 odsto u 2016. godini, a referentna kamatna stopa je od maja 2013. godine do decembra 2014. godine smanjena za preko 300 poena. Smanjena je i stopa izdvajanja obavezne devizne rezerve, a kamate na dinarske kredite i za stanovništvo i za privredu su smanjene od 2012. godine do 2017. godine za 11,2 procentna poena. Sniženi su troškovi dinarskog zaduživanja države, što pomaže padu učešća javnog duga u BDP-u, a smanjena je i premija rizika i poboljšan kreditni rejting zemlje, istakla je guvernerka NBS. Ona je navela da je povećana štednja, posebno u dinarima, što uz investicije i izvoz, doprinosi rastu BDP-a. U prethodnom periodu beleži se povećana tražnja za kreditima, a pozitivna kretanja doprinela su da u 2016. godini kreditna aktivnost bude veća za 5 odsto. Neto devizne rezerve su stabilne i na nivou od 8,4 milijardi evra, finansijske institucije ostvarile su dobit od 46,5 milijardi dinara, a bankarski sektor je dobro kapitalizovan, navela je Tabaković. Ona je navela da je likvidnost bankarskog sektora na visokom nivou, a NBS i Vlada su usvojile strategiju za rešavanje problematičnih kredita, čije je učešće smanjeno za 4,6 procenta poena, te u 2015. godini njihovo učešće iznosi 17 odsto, a u maju 2017. godine dostigli su najniži nivo do sada i iznose 16,1 odsto. Ona je ocenila da je naš finansijski sistem kao celina izuzetno stabilan, a bankarski sektor otporan na udare. NBS je 2015. godine sprovela ispitivanja aktive 14 banaka i zabeležila da u njima nema nedostatka kapitala. Guvernerka se osvrnula i na set reformskih zakona koji unapređuju ambijent u Srbiji. Ona je zaključujući predstavljanje izveštaja, planova i programa rada za period od 2015. godine do 2017. godine istakla da su politička stabilnost i posvećenost reformama osigurali uspešno sprovođenje aranžmana sa MMF-om, kao i da će NBS postizanjem cenovne i finansijske stabilnosti na najbolji način doprineti rastu BDP-a, koji je prošle godine dostigao 2,8 odsto. Nakon duže rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, svih 13 izveštaja, planova i programa rada, koje su podneli Narodna banka Srbije i Savet guvernera Narodne banke Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Goran Kovačević, Vojislav Vujić, Momo Čolaković, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, Zoran Krasić, Goran Ćirić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Dušan Bajatović, Zoran Bojanić i Žika Gojković. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 31. jula, razmatrao Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2016. godinu; Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01.01.2016. do 31.12.2016. godine i Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2016. godinu, koji je podnela Uprava za javne nabavke. Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2016. godinu predstavio je predsednik Fiskalnog saveta prof. dr Pavle Petrović. Prema njegovim rečima Izveštaj, koji je Fiskalni savet dostavio u martu 2017. godine, obuhvata analizu budžeta za 2017. godinu, analizu fiskalne strategije Vlade, analizu zakona koji imaju fiskalne posledice, kao što su izmene Zakona o lokalnoj samoupravi u čijoj izradi su članovi Fiskalnog saveta aktivno učestvovati. Takođe, Izveštaj obuhvata analizu fiskalnih kretanja i ostvarenih reformi do oktobra 2016. godine, kao i procene kretanja do kraja 2016. godine, što je trebalo da posluži kao osnov za izradu budžeta za 2017. godinu, naveo je Petrović. On je dodao i da Izveštaj obuhvata poseban Izveštaj o analizi fiskalnih kretanja u javnom sektoru od 2016. do 2020. godine, u kome je iznet stav Fiskalnog saveta o neophodnim fiskalnim politikama i reformi javnog sektora, pre svega javnih preduzeća, poreske uprave i opšte sektorske reforme u državi. Petrović je istakao i da je zaključno sa 2016. godinom značajno smanjen konsolidovani deficit, što je dovelo do okretanja putanje javnog duga u odnosu na BDP, što je veoma dobro. Petrović se osvrnuo i na refome koje nisu sprovedene u 2016. godini, a pre svega na reforme u javnim preduzećima, ali i državnim preduzećima koja još nisu privatizovana. To sve nosi rizik da se njihovi gubici i dugovi prebace na budžet i tako dobar rezultat preokrenu u suprotnom pravcu, ocenio je Petrović. On je istakao i da se zaostaje sa racionalizacijom u državnoj upravi, kao i da je analiza iz 2016. godine pokazala problem javnih finansija u lokalnim samoupravama i na subvencije u javno-komunalnim preduzećima, što vodi ka nedostatku investicija na lokalu. Po obavljenoj raspravi članovi Odbora usvojili su većinom glasova Izveštaj sa Predlogom zaključka, koji se podnosi Narodnoj skupštini. Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01.01.2016. do 31.12.2016. godine predstavila ja predsednica Komisije Hana Hukić. Ona je istakla da se najveći deo ovog redovnog, godišnjeg Izveštaja odnosi na podatke o predmetima po kojima je Komisija odlučivala. Ona je dodala da Komisija nije radila u punom sastavu sve do kraja 2016. godine i da tek početkom 2017. godine radi u punom kapacitetu. Veće Komisije održalo je 267 sednica u izveštajnom periodu, donelo je 1991 odluku, od kojih 1370 povodom zahteva za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, odnosno, 70 odsto od ukupnog broja odluka. Od tih 1370 odluka, u 784 predmeta ili 74 odsto, Komisija je našla da su zahtevi osnovani, u 126 postupci su poništeni, u 656 delimično poništeni, 173 su procesne odluke, a 411 ili 30 odsto, su predmeti odbijeni kao neosnovani. Ukupna vrednost postupaka u 2016. godini u kojima je Komisija odlučivala iznosi 118 milijardi dinara, navela je Hukić. Ona je dodala i da je Komisija naplatila takse u iznosu od 118 miliona dinara, a kad je u pitanju kontrola sprovođenja odluka Komisije kod poništenih javnih nabavki, 11 naručilaca nije postupilo u skladu sa odlukama Komisije, što je zanemarljiv broj u odnosu na broj odluka koje se poštuju. Hukić je dodala i da je u 35 predmeta izvršeno novčano kažnjavanje, a u 10 predmeta su poništeni ugovori o javnim nabavkama. Komisija je primila i 126 odluka Upravnog suda, od kojih je 69 odbijeno, a 57 uvaženo, što je 2,42 odsto u odnosu na sve odluke Komisije koje su donete u izveštajnom periodu, zaključila je Hukić. Ona je istakla i da su rokovi za postupanje Komisije skraćeni, tako da se od prosečnih 74 dana po predmetu u 2016. godini, došlo do 35 dana za predmete iz 2016. godine i 30 dana za predmete iz 2017. godine. Nakon rasprave članovi Odbora usvojili su većinom glasova Izveštaj sa Predlogom zaključka, koji se podnosi Narodnoj skupštini. Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2016. godinu predstavio je Miloš Jović iz Uprave za javne nabavke, koji je istakao da je u 2016. godini otvoreno Poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke, a nakon ocene Evropske komisije da je dobar deo propisa usklađen sa pravnim tekovinama EU. U izveštajnom periodu beleži se povoljna struktura postupaka javnih nabavki, tako da su 93 odsto otvoreni postupci, a samo 3 odsto direktno ugovaranje, što je ispod proseka EU, naveo je Jović. Trajanje postupka je prosečno 61 dan, 49 odsto je više okvirnih ugovora ili 2199 postupaka u 2016. godini, a centralizovane javne nabavke beleže porast, istakao je Jović. On je dodao da je prosečan broj ponuda 2,9 odsto, a negativan trend ima učešće kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude koje iznosi 12 odsto. Jović je naveo i da je pojačan nadzor nad primenom zakona povećanjem obima aktivnosti Uprave, što je rezultiralo izradom smernica za suzbijanje korupcije u postupcima javnih nabavki. On je dodao i da je Uprava podnela osam zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, a zabeležen je i porast od preko 60 odsto predmeta u kojima su rešavali po zahtevu drugih državnih organa u odnosu na 2015. godinu. Uprava je rešavala i 60 slučajeva po prijavama, a delovali su i preventivno u preko 200 slučajeva, što je dalo rezultate, zaključio je Jović. On je informisao članove Odbora da će se u narednom periodu raditi na novom Portalu za javne nabavke, kao i da nas do kraja 2017. godine očekuje izazov usklađivanja sa evropskim direktivama i pravnim tekovinama EU, a što se odnosi na donošenje novog zakona o javnim nabavkama i zakona o privatno javnom partnerstvu i koncesijama. Članovi Odbora su, nakon rasprave, većinom glasova prihvatili Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2016. godinu. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Goran Kovačević, Vojislav Vujić, Momo Čolaković, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, Nikola Jolović, Zoran Krasić, Goran Ćirić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Dušan Bajatović i Žika Gojković. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 11.jula, razmatrao Predlog odluke o izboru članova Fiskalnog saveta. U skladu sa članom 92b Zakona o budžetskom sistemu, Odboru su dostavljeni predlozi kandidata za članove Fiskalnog saveta, a koje predlažu predsednik Republike, koji predlaže kandidata za predsednika Fiskalnog saveta i ministar finansija i guverner Narodne banke Srbije, koji predlažu po jednog člana Fiskalnog saveta. Predsednik Republike predložio je za kandidata za predsednika Fiskalnog saveta prof.dr Pavla Petrovića, ministar finansija predložio je za kandidata za člana Fiskalnog saveta mr Nikolu Altiparmarkova, a guverner Narodne banke Srbije je predložio za kandidata za člana Fiskalnog saveta prof.dr Vladimira Vučkovića. U raspravi o predlozima kandidata za članove Fiskalnog saveta, članovi Odbora izneli su svoja zapažanja u odnosu na ulogu i odluke Fiskalnog saveta u prethodnom periodu, bilo je reči i o odredbama Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na rad Fiskalnog saveta, odnosu prema MMF-u i Svetskoj banci, transparentnosti procedure predlaganja kandidata za članove Fiskalnog saveta i njihovim kvalitetima za obavljanje funkcija za koje su predloženi. Takođe, u raspravi je bilo reči o makroekonomskoj situaciji u zemlji, zamereno je što se na sednici Odbora neće razgovarati sa predloženim kandidatima, govorilo se i o efikasnosti politike i kontinuitetu sa politikama svih Vlada u prethodnih pet godina, subvencijama i njihovim efektima na ekonomiju zemlje, stanju finansija lokalnih samouprava i njihovom efektu na javne finansije Republike, javnom dugu nekad i sad i drugo. Po obavljenoj raspravi članovi Odbora većinom glasova utvrdili su Predlog odluke o izboru članova Fiskalnog saveta i odlučio da Narodnoj skupštini predloži se Predlog odluke razmatra po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Goran Kovačević, Vojislav Vujić, Momo Čolaković, Radmilo Kostić, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, Nikola Jolović, Zoran Krasić, Saša Radulović, Goran Ćirić, Milan Lapčević, Milorad Mirčić i Žika Gojković. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 29. maja 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 33 - Finansijska i budžetska pitanja. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 22.maja, razmotrio u pojedinostima predloge zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita, o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivanja TE Nikola Tesla A“) i o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu). Na Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita podneto je 11 amandmana. Vlada i Odbor su prihvatili jedan amandman, i to na član 1. Predloga zakona. Odbor je podneo i jedan svoj amandman na član 1. Predloga zakona, koji je predstavnik predlagača prihvatio na sednici. I na Predlog zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita podneto je 11 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan, i to na član 1. Predloga zakona, a Odbor je podneo i jedan svoj amandman na član 1. Predloga zakona, koji je predstavnik predlagača prihvatio na sednici. Narodni poslanici podneli su 23 amandmana na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivanja TE Nikola Tesla A“). Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan podneti amandman. Narodni poslanici podneli su takođe 23 amandmana na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu), od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Duško Tarbuk, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Zoltan Pek, Dušan Bajatović, Goran Kovačević, Veroljub Arsić, Radmilo Kostić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici održanoj 18. maja 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su u načelu Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita i Predlog zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Razmotreni su i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A“) i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu). Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita i Predlog zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita obrazložio je ministar finansija dr Dušan Vujović, istakavši da će predložene dopune Zakona uticati na smanjenje troškova Fonda za osiguranje depozita koji su uzrokovani negativnim kamatnim stopama u Evrozoni. Ministar je naveo da će se istovremeno, imajući u vidu pozitivne kamatne stope prinosa hartija od vrednosti, omogućiti efikasnije raspolaganje sredstvima Fonda i ostvariti zakonska obaveza da se na sredstva Fonda moraju ostvariti odgovarajući prihodi. Povećanje sredstava u Fondu na osnovu prihoda imaće pozitivan uticaj na budžet Republike Srbije, naveo je ministar Vujović. U nastavku sednice, ministar finansija dr Dušan Vujović obrazložio je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A“) i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu), istakavši da se radi o dva zajma sa periodom otplate do 12 godina, sa kamatnom stopom od 0,8 odsto godišnje. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, predviđeno je davanje garancije Republike Srbije KfW-u u iznosu do 45 000 evra po osnovu zaduženja Zajmoprimca za finansiranje rekonstrukcije sistema za transport pepela i šljake, a što se odnosi na Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivljnje TE Nikola Tesla A“. Obrazloživši Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu), Vujović je naveo da je reč o sporazumomu o zajmu kojim je predviđeno da KfW odobri zajam EMS-u, kao Zajmoprimcu u iznosu od 15000 evra. Uslov za odobravanje i korišćenje zajma EMS-u je davanje garancije Republike Srbije u korist KfW-a, radi obezbeđenja naplate glavnice, kamate i drugih pripadajućih troškova po osnovu zaduženja Zajmoprimca. Nakon kraće diskusije, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili sve predloge zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoltan Pek, Momo Čolaković, Ivan Manojlović, Vojislav Vujić, Zoran Bojanić i Radmilo Kostić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 11. maja, razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora da se objedini rasprava o predlozima zakona, koje je obrazložio v.d. direktora Uprave za javni dug Branko Drčelić. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj odnosi se na zajam i iznosu od 182,6 miliona evra i predstavlja instrument Svetske banke za razvojne politike. Ovaj zajam je namenjen za budžetsku podršku, nastavak reformi i otplatu javnog duga. Sredstva će biti usmerena na tri polja, i to: upravljanje javnim rashodima, unapređenje finansijske održivosti javnih preduzeća u energetici i na unapređenje efikasnosti javnih i državnih transportnih preduzeća. Kamatna stopa na zajam je 0,7 odsto, rok otplate 20 godina, a otplata će se obaviti u jednoj tranši 2036. godine u punom iznosu. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke je zajam u iznosu od 26 miliona evra i predstavlja sredstva koja omogućavaju nastavak unapređenja pravosudnih objekata. Zajam je ispregovaran na ukupno 41 milion evra, od čega je do sada povučeno 15 miliona evra za rekonstrukciju zgrade u Katanićevoj ulici za smeštaj pravosudnih organa, dok će se ovih 26 miliona evra utrošiti na rekonstrukciju Palate pravde i izgradnju nove zgrade Tužilaštva za organizovani kriminal. Zajam je odobren na 25 godina sa počekom od pet godina, sa fiksnom kamatnom stopom od 1 odsto. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova oba predloga zakona. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Zoltan Pek, Dušan Bajatović, Goran Kovačević, Milan Lapčević, prof. dr Milorad Mijatović, Veroljub Arsić, Radmilo Kostić, Goran Ćirić, Milorad Mirčić i Đorđe Kosanić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 14. februara, razmotrio predloge finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2017. godinu, sa Predlogom kadrovskog plana Fiskalnog saveta za 2017.godinu; odluke o izmenama i dopunama Odluke o obrazovanju Stručnih službi Fiskalnog saveta; pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnim službama Fiskalnog saveta i poslovnika o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Fiskalnog saveta. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, predlog predsednice Odbora da se obavi zajednički pretres o svim tačkama dnevnog reda sednice. Predložena akta, članovima Odborima obrazložio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, istakavši da je budžet za ovu godinu oko 39 miliona dinara, da ostaje isti i nepromenjen u odnosu na prethodne dve godine. Rashodi su isti, kao i struktura, a najveći deo iznose zarade i usluge po ugovoru, odnosno, naknada za predsednika Fiskalnog saveta, koji nije u radnom odnosu, i ugovori o privremenim i povremenim poslovima, naveo je Vučković. Takođe, predložene su izmene u stručnim službama i sistematizaciji, čime se vrši njihovo usklađivanje sa promenama proisteklim iz zakonskih izmena i dopuna. Predlaže se uvođene srednjeg nivoa zaposlenih, odnosno, uvodi se pozicija fiskalnog analitičara, jer su do sada postojale samo najviše i najniže pozicije. Naravno, ove izmene neće povećati broj ljudi zaposlenih prema sistematizaciji, a sredstva potrebna za to uklapaju se u budžet za 2017. godinu, istakao je Vučković. Nakon rasprave članovi Odbora dali su, većinom glasova, saglasnost na Predlog Finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2017. godinu, sa Predlogom kadrovskog plana Fiskalnog saveta za 2017. godinu, Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o obrazovanju Stručnih službi Fiskalnog saveta, Predlog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnim službama Fiskalnog saveta i Predlog poslovnika o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Fiskalnog saveta. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Milorad Mirčić, Slaviša Bulatović, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, Dušan Bajatović, Goran Kovačević, Zoran Krasić, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović i Veroljub Arsić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 17. januara 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 29 – Carinska unija. Sednici je predsedavala Aleksandra Tomić, predsednik Odbora.

Na 17. sednici, održanoj 27. decembra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su, u pojedinostima, deset predloga zakona koji su na dnevnom redu Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2016. godini. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala podneto je 118 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od 24 amandmana podneta na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnoj svojini, kao ni 182 amandmana koji su podneti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, dok je Odbor podneo četiri svoja amandmana na članove 2, 6, 9. i 10. Predloga zakona, koje je na sednici Odbora predstavnik predlagača prihvatio. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost podneto je 98 amandmana. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan amandman, a Odbor je podneo svoja dva amandmana na članove 6. i 12. Predloga zakona, koje je predstavnik predlagača prihvatio. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od 143 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Odbor je podneo jedan amandman na član 25. Predloga zakona, koji je predstavnik predlagača prihvatio. Na Predlog zakona o preuzimanju obaveza akcionarskog društva za proizvodnju petrohemijskih proizvoda, sirovina i hemikalija „HIP - Petrohemija“, Pančevo, prema privrednom društvu „Naftna industrija Srbije“ a.d. Novi Sad i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije podneto je 34 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona podneto je 207 amandmana. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan amandman, a Odbor je podneo jedan svoj amandman, i to na član 40. Predloga zakona, koji je prihvatio predstavnik predlagača na sednici. Od 291 amandmana podnetih na Predlog zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti, Vlada i Odbor prihvatili su tri amandmana na članove 22, 32. i 35. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik Marko Đurišić. Ostale amandmane Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana podneto je 17 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na Predlog zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ narodni poslanici podneli su ukupno 88 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Veroljub Arsić, Radmilo Kostić, Zoltan Pek, Đorđe Milićević, Goran Kovačević, Momo Čolaković, dr Milorad Mijatović, Žika Gojković, Nikola Jolović i Milan Lapčević.

Na 16. sednici, održanoj 22. decembra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su, u načelu, više predloga zakona koji su predloženi za razmatranje na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2016.godini. Pre prelaska na rad, članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi objedinjen pretres o svim tačkama dnevnog reda sednice, a u skladu sa članom 76. Poslovnika Narodne skupštine. Razmotreni su sledeći predlozi zakona: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o preuzimanju obaveza akcionarskog društva za proizvodnju petrohemijskih proizvoda, sirovina i hemikalija "HIP - Petrohemija", Pančevo, prema privrednom društvu "Naftna industrija Srbije" a.d. Novi Sad i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, Predlog zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana, Predlog zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E-763 (deonica Surčin-Obrenovac), između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (dodatno finansiranje za Projekat autoput Koridor 10) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Predloge zakona obrazložila je predstavnik predlagača, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić. Po obavljenoj raspravi, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, sve predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Veroljub Arsić, Radmilo Kostić, Zoltan Pek, Đorđe Milićević, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, dr Milorad Mijatović, Goran Ćirić i Zoran Bojanić.

Na 15. sednici, održanoj 20. decembra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava jednoglasno su odlučili da povuku Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, sa predlogom da se, u skladu sa članom 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, uvrsti u dnevni red Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini, koja je u toku. U nastavku sednice, takođe jednoglasno, članovi Odbora odlučili su da podnesu Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, sa predlogom da se, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, razmatra po hitnom postupku. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Radmilo Kostić, Vojislav Vujić, Đorđe Milićević, Srbislav Filipović, Snežana R. Petrović, Veroljub Arsić, Zoran Bojanić i Momo Čolaković.

Na 14. sednici, održanoj 16. decembra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obavili su razgovor sa kandidatom za izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je na početku sednice da je samo Poslanička grupa Srpska napredna stranka predložila kandidata za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i to Stojana Stamenkovića, koji je bio član Saveta NBS, do isteka mandata. Nakon obavljenog razgovora sa kandidatom, članovi Odbora jednoglasno su utvrdili Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, po hitnom postupku, a u skladu sa članom 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Radmilo Kostić, Dušan Bajatović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Snežana R. Petrović, Veroljub Arsić i Momo Čolaković.

Na sednici održanoj 7. decembra, članovi Odbora razmatrali su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2017. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2017. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2017. godinu, koje je podnela Vlada. Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja trošenja javnih sredstava podneo je dva amandmana i jednu ispravku na amandman na predloge zakona, od kojih su svi, većinom glasova, prihvaćeni od strane nadležnog ministarstva. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu podneto je 34 amandmana od kojih Odbor, većinom glasova, nije prihvatio nijedan. Na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2017. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2017. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2017. godinu, podneto je 285 amandmana, od kojih je, većinom glasova, jedan prihvaćen od strane nadležnog Odbora. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušan Bajatović, Zoran Krasić, Momo Čolaković, Zoran Bojanić, mr Milorad Mijatović, Veroljub Arsić, Slaviša Bulatović, Gorica Gajić, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Srbislav Filipović, Zoltan Pek i Vojislav Vujić.