Na sednici održanoj 23. aprila 2019. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su amandman na član 11. Predloga zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Članovi Odbora, većinom glasova, ocenili su da je predloženi amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, dr Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Milena Ćorilić i Aleksandar Marković.

Na sednici, održanoj 23. aprila, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, u pojedinostima. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima, koji je podnela Vlada, podneto je šest amandmana, a Odbor nije prihvatio nijedan amandman. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada, podneto je 29 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio pet. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, koji je podnela Vlada, podneto je 23 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio četiri. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koji je podnela Vlada, podneto je 15 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan predloženi amandman. Na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela Vlada, podneto je šest amandmana, od kojih su predlagač i Odbor prihvatili jedan amandman. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Dragan Jovanović, Ivana Dinić i Snežana B. Petrović.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su, na sednici od 23. aprila, razmotrili informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za period jul–septembar 2018. godine i za period oktobar–decembar 2018. godine. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora Katarine Rakić da se obavi objedinjena rasprava o tačkama 1. i 2. dnevnog reda, kao i da se razmatranje predložene tačke 3. dnevnog reda sednice, odnosno, razmatranje predstavki upućenih Odboru, obavi na nekoj od narednih sednica Odbora. Informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture predstavila je Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka Ministarstva. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su obe razmotrene informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Sednici je predsedavala Katarina Rakić, predsednica Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Snežana B. Petrović, Olivera Pešić, dr Danijela Stojadinović, Jasmina Karanac, Ivana Nikolić, Goran Kovačević i Krsto Janjušević.

Na sednici Odbora, održanoj 22. aprila, članova Odbora razmotrili su jedinu tačku dnevnog reda, sećanje na žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, povodom 74 godine od proboja poslednjih jasenovačkih logoraša. Predsednik Odbora Miodrag Linta je, na početku sednice, istakao da je 22. april dan kada su 1945. godine poslednji zatočenici najveće fabrike smrti na Balkanu, u Drugom svetskom ratu, Jasenovcu izvršili proboj. On je naveo da je u noći između 21. i 22. aprila od preko 1000 zatočenika njih oko 600 krenulo u proboj, a preživelo je svega 117 ljudi. Istog dana proboj je izvršilo 147 logoraša u Kožari od kojih je preživelo svega 11 njih. Predsednik Odbora naveo je da u Hrvatskoj od dolaska Tuđmana i HDZ na vlast 1990. godine traje proces rehabilitacije zločinačke NDH i ustaške ideologije. Hrvatska je još 1993. godine donela zakonske odredbe da se preživelim ustašama i drugim pripadnicima zločinačke NDH, kao i njihovim porodicama isplaćuju penzije. Linta je istakao da vlast u Hrvatskoj, između ostalog, finansira desetine udruženja koja kao svoja obeležja koriste ustaški grb sa početnim belim poljem i ustaški pozdrav „Za dom spremni”, finansira udruženja koja zastupaju anticivilizacijsku tezu da je Jasenovac bio sabirni i radni logor i finansira koncerte jednog od glavnih promotera ustaštva, pevača Marka Perkovića Tompsona i druge. Aktuelna vlast u Hrvatskoj je donela 2016. godine sramnu odluku da Hrvatski sabor ponovo bude pokrovitelj komemoracije ubijenim ustaškim zločincima u Blajburgu gde se svake godine okupljaju hrvatski zvaničnici i desetine hiljada Hrvata koji žale za propašću NDH. Prema Linti, Hrvatska se još nije suočila sa svojom zločinačkom prošlošću, nije priznala da je NDH počinila zločin genocida nad srpskim narodom, nije izrazila kajanje srpskim žrtvama i nije zatražila oproštaj. Dušan Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno iz Banjaluke naglasio je da Republika Srbija, odnosno srpsko društvo u celini do danas se nije terminološki odredilo prema zločinu genocida koji je počinjen nad pravoslavnim Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske. Dok su Jevreji i Romi uveli terminologiju koja je planetarno poznata za genocid izvršenim nad ovim narodima, Srbi i dalje nemaju termin za genocid počinjen tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske, i dao je ideju da se pomenuti genocid imenuje kao Pokolj. Linta je naveo da termin Pokolj, kao naziv za genocid nad srpskim narodom, Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske ocenio kao nepodoban. Navedena institucija smatra da i dalje treba da se koristi pojam genocid za nezapamćeni masovni zločin koji je izvršen nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata u NDH. Istoričar prof. dr Vasilije Krestić, istakao je da Republika Srbija ne može da ponudi podobna rešenja za najopštija pitanja poput termina kojim će se imenovati počinjen događaj, te da u Srbiji ne postoji ni jedan memorijali centar za žrtve genocida, dok Jevreji u svetu imaju 17 memorijalnih centara podignutih za žrtve Drugog svetskog rata. On je podsetio da i da Staro sajmište koje će biti pretvoreno u memorijalni centar, biti memorijalni centar Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, a ne samo za žrtve Jasenovca, što takođe govori o nedovoljnoj posvećenosti o žrtvama Drugog svetskog rata. Stefan Radojković, sekretar Odbora za Jasenovac Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, prisutnima je govorio o aktivnostima kojim se Odbor bavi i dodao da se vode zavetom ostavljenim od strane vladike Nikolaja Velimirovića, da se praznuju Novomučenici Jasenovački, da se svetu objavljuju, odnosno da se svet upozna sa stradanjem srpskih mučenika i da se srpski narod ne sveti za nepravdu koja mu je učinjena, već da ne zaboravlja i uči iz svojih iskustava. Nenad Antonijević, savetnik u Muzeju žrtava genocida, govorio je o aktivnostima Muzeja i potrebi da se o ovom pitanju govori više u javnosti, kako srpska istorija ne bi pala u zaborav. Na sednici su govorili i Slavko Milanović, predsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Milinko Čekić, počasni predsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Snežana Dragosavljević, potpredsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Jelena Radojčić, član UO Udruženja logoraša Jasenovac i Ranko Bujić, član UO Udruženja logoraša Jasenovac. Članovi Udruženja govorili su o inicijativama koje su podnosili Narodnoj skupštini i drugim državnim i međunarodnim institucijama, naglasivši da očekuju da će u budućnosti nailaziti na više razumevanja i podrške koja je udruženjima potrebna. Jedna od tih inicijativa jeste da Narodna skupština Republike Srbije donese Deklaraciju o osudi genocida u NDH. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Dragan Veljković, Blaža Knežević, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Marković, Olivera Ognjanović, Goran Nikolić, Snežana Paunović i Mirjana Maraš. Linta je na kraju sednice rekao da će do naredne sednice Odbora biti pripremljeni zaključci u vezi osnivanja Memorijalnog centra srpskih žrtava genocida NDH, usvajanje Deklaracije o genocidu nad Srbima Romima i Jevrejima u NDH i drugi koji se odnose na negovanje kulture sećanja na nezapamćeno i masovno stradanje našeg naroda u NDH. On očekuje da će Odbor na narednoj sednici jednoglasno usvojiti predložene zaključke.

Na sednici Odbora, održanoj 18. aprila, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona obrazložila je predstavnik predlagača Milica Ćatić, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sandra Božić, Borisav Kovačević, Gordana Čomić, Stefana Miladinović, Jelena Mijatović, Maja Mačužić Puzić, prof. dr Zoran Dragišić, Dubravka Filipovski, mr Igor Bečić i Aleksandar Marković.

Članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku su na sednici od 18. aprila 2019. godine razmotrili, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Predloženi zakon obrazložio je predstavnik predlagača Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su jednoglasno Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora, i to: Snežana R. Petrović, Studenka Kovačević, Zoran Bojanić, prof. dr Vladimir Marinković, dr Aleksandra Tomić, Ana Čarapić, Stanislava Janošević i Jelena Mijatović.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 18. aprila, razmotreni su predlozi zakona koji su predloženi za dnevni red Četvrte sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini. Članovi Odbora ocenili su da su u skladu sa Ustavom i pravnom sistemu Republike Srbije Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima i Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnom sistemu Republike Srbije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Češkoj Republici, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rondex Finance, Inc. o regulisanju neizmirenog duga Republike Srbije prema Rondex Finance, Inc. iz perioda kliriniškog načina plaćanja, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije PROPARCO, u Srbiji, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju stranaca, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o upravljanju aerodromima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Predlog zakona o izmeni i dopuni zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju,Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, dr Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici, održanoj 18. aprila, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini. Odbor je prihvatio predlog da se obavi zajednički načelni i jedinstven pretres o tačkama 1. do 6. dnevnog reda sednice, a da se na kraju pretresa Odbor izjasni o svakoj tački pojedinačno. Predloge zakona, članovima Odbora, obrazložila je državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović sa saradnicima. Nakon obrazloženja, članovi Odbora, prihvatili su Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima, u načelu; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, u načelu; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, u načelu; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, u načelu; Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, u načelu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju, u načelu, koje je podnela Vlada. Za izvestioca, na sednici Narodne skupštine, o svim tačkama dnevnog reda sednice Odbora izabrana je predsednica Odbora. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, Stefana Miladinović, Goran Kovačević, Vladimir Petković, Jovica Jevtić i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 18. aprila, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, u načelu. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Stanić. Članovi Odbora su nakon kratke rasprave većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Sandra Božić, prim. dr Branimir Rančić, Josip Broz, Tomislav Žigmanov, Slavica Živković, Bojan Torbica, Radovan Jančić i Milena Ćorilić.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na sednici, održanoj 18. aprila, razmotrio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, koji je podnela Vlada. Sednici je prisustvovao Jovan Ćosić, VD pomoćnika ministra pravde. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, doc. dr Mihajlo Jokić, Jovan Palalić, Neđo Jovanović, Đorđe Komlenski, dr Balint Pastor i Stanija Kompirović.

Na sednici od 17. aprila 2019. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su nekoliko predloga zakona, koji su predloženi za dnevni red Četvrte sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2019.godini. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda, u skladu sa članom 76. Poslovnika Narodne skupštine. Odbor je razmotrio u načelu Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima i Predlog zakona o dopuni zakona o budžetskom sistemu, a razmotreni su i predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Češkoj Republici, o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rondex Finance, Inc. o regulisanju neizmirenog duga Republike Srbije prema Rondex Finance, Inc. iz perioda klirinškog načina plaćanja, o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije PROPARCO u Srbiji i o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska. Predložene zakone obrazložila je predstavnik predlagača Slavica Savičić, državni sekretar Ministarstva finansija. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su sve predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Sonja Vlahović, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Snežana B. Petrović i Milorad Mirčić.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su na sednici od 16. aprila razmotrili temu planiranja održive urbane mobilnosti. Predsednica Odbora Katarina Rakić naglasila je značaj korišćenja drugačijeg pristupa, kao što je održiva urbana mobilnost, u rešavanju saobraćajnih problema u gradovima preopterećenim saobraćajem. Koordinatorka za Srbiju Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (GIZ ORF EE) Svetlana Bačanin i predstavnica Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Lidija Radulović, predstavile su aktivnosti i projekte koje sprovode ove dve organizacije, navodeći da su zaštita životne sredine i održiva urbana mobilnost usko povezane teme. Usklađivanje saobraćajnog sistema sa budućim društvenim, ekonomskim i socijalnim potrebama, kao i potrebama zaštite životne sredine, od opšteg je interesa i zahteva intersektorski pristup, naglasile su one u svom obraćanju članovima Odbora. Aljaž Plevnik, stručnjak Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) predstavio je novi koncept planiranja saobraćaja, koji se bazira na ideji što racionalnijeg organizovanja kretanja ljudi i tereta u ograničenom urbanom prostoru. On je naveo da je ovaj koncept održive urbane mobilnosti povezan sa širom idejom kvaliteta života u gradovima. Kao alternativa saobraćajnim gužvama i zavisnosti od kretanja sopstvenim vozilima, pojavljuje se kvalitetan gradski javni prevoz, upotreba bicikala i hodanje, a ideja je da se ulice vrate građanima, odnosno da se smanji broj automobila, parking mesta i zagađenje vazduha, naglasio je Plevnik. On je članovima Odbora predstavio i primere dobre prakse kada je u pitanju primena novog koncepta održive urbane mobilnosti. Tokom rasprave, članovi Odbora su se detaljnije informisali i razmenjivali mišljenja i ideje o ovom konceptu, posebno se osvrnuvši na efikasnu organizaciju i finansijske aspekte funkcionisanja javnog gradskog prevoza. Zaključujući sednicu, predsednica Odbora Katarina Rakić istakla je da je od primarne važnosti da grad bude po meri građana, a ne po meri vozila. Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Goran Kovačević, Milan Ljubić, Dragan Jovanović, Ivana Dinić i Snežana Petrović, kao i članovi Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sekretarijata za saobraćaj Grada Beograda i Stalne konferencije gradova i opština.

Na sednici od 16. aprila 2019. godine, članovima Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predstavljena je OECD/SIGMA prezentacija „Kolegijalni pregled vrhovne revizorske institucije i njegov značaj za odgovornost i transparentnost“. Pre same prezentacije, predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović istakao je da je za kontrolu rada DRI nadležna Narodna skupština, kojoj DRI redovno i u roku dostavlja sve svoje izveštaje. Pokazatelj odgovornosti u radu jeste i kontrola, a to institut kolegijalnog pregleda jeste, naveo je Pejović. On je dodao da kolegijalni pregled predstavlja eksternu ocenu rada DRI, koju sprovode stručnjaci drugih vrhovnih revizorskih institucija, na osnovu međunarodnih smernica ISSAI, koje su ustanovljene još 2010.godine. Pejović je naveo i da ga raduje što će danas SIGMA predstaviti principe na kojima kolegijalni pregled počiva i ocenio da isti predstavlja posvećenost institucije da nastavi sa uspešnim radom. Takođe, Pejović je istakao da je ovo prvi put za 12 godina da se u DRI vrši ovakav vid kontrole. Instiut kolegijalnog pregleda pod nazivom „Kolegijalni pregled vrhovne revizorske institucije i njegov značaj za odgovornost i transparentnost“ predstavio je ispred OECD i SIGME Alister Svorbrik (Alastair Swarbrick), koji je istakao važnost međunarodnih standarda ISSAI, koji naglašavaju principe dobrog upravljanja i kontrolu poštovanja principa u DRI, ali i omogućavaju da se instituciji pruži podrška za unapređenje rada. Ključni mehanizam je da se sprovedu kolegijalni pregledi i da se predstavi šta će biti urađeno u DRI do kraja godine. Svorbrik je naveo i da se tokom samog procesa može poboljšati kredibilitet institucije i njen rad usaglasiti sa međunarodnim standardima. On je predstavio koristi koje će DRI imati od kolegijalnog pregleda, a to su pre svega identifikovanje jakih i slabih strana, izazova koji utiču na učinak, podstreka za unapređenje rada i drugo. Takođe, od kolegijalnog pregleda postoje i koristi za sam skupštinski Odbor, a to je postizanje poverenja u rad i izveštaje DRI, podsticanje razvoja DRI, uverenje da DRI odgovorno troši resurse, kao i da pomogne Odboru u nezavisnoj oceni prilikom razmatranja godišnjeg budžeta i izveštaja o radu DRI. Svorbrik je naglasio da je cilj SIGME da pomogne DRI da se unapredi i razvija i u daljem izlaganju predstavio je pristup koji će imati tokom izrade kolegijalnog pregleda. On je posebno podvukao da kolegijalni pregled nije revizija, već ocena i predstavlja merilo za DRI. Članovima Odbora predstavljena su merila, odnosno, kriterijumi za ocenu DRI i obuhvat kolegijalnog pregleda, koji će u ovom izveštaju biti fokusiran na organizacioni sistem i profesionalne kapacitete DRI i na rezultate i ishode. Na kraju DRI će dobiti preporuke, koje će joj pomoći da unapredi svoj rad, zaključio je Svorbrik. On je predstavio i način izveštavanja o kolegijalnom pregledu gde je akcenat na preporukama, odnosno, komentarima DRI koji će biti integrisani u izveštaj, nakon čega će isti biti predstavljen kako DRI, tako i Narodnoj skupštini. Period u kome će se ceo proces obaviti je od marta 2019.godine do početka 2020.godine, naveo je Svorbrik. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Momo Čolaković, Goran Kovačević, Sonja Vlahović, dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević, Srbislav Filipović, Vojislav Vujić, Zoran Despotović i Veroljub Arsić.

Na sednici održanoj 5. aprila, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su pet inicijativa za posete, konstatovali više redovnih aktivnosti stalnih delegacija, prihvatili više izveštaja o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić, Tijana Davidovac, Jovan Palalić, Maja Mačužić Puzić, Stefana Miladinović, Đorđe Kosanić, Nataša Mihailović Vacić, Dragan Šormaz i Nikola Savić.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 3. aprila 2019. godine, razmotrio Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za četvrto tromesečje 2018. godine. Izveštaj je podnela pomoćnica ministarke za evropske integracije Ksenija Milenković, koja je navela da je u četvrtom kvartalu 2018. godine ispunjenost iznosila 22 odsto, što je više u odnosu na treći kvartal, kada je ispunjenost iznosila 13 odsto. Ona je ocenila da stepen ispunjenosti NPAA treba da bude viši i dodala da ukupan nivo ispunjenosti u 2018. godini iznosi 41 odsto, što se može oceniti kao relativno solidno, mada bi Ministarstvo želelo da taj procenat bude iznad 50 odsto, što je i ciljana vrednost ispunjenosti za 2019. godinu. Milenković je istakla da u tih 41 odsto ispunjenosti ulaze sve ispunjene obaveze NPAA za 2018. godinu, kako one koje su ispunjene po planu, tako i one koje su ispunjavane tokom godine. Milenković je dodala i da je Ministarstvo nastavilo sa konsultacijama sa resornim institucijama u okviru NPAA i pregovaračkim grupama, sa ciljem da se ukaže na značaj ispunjavanja obaveza. Takođe, preduzeti su koraci za efikasnije izveštavanje o administrativnim kapacitetima za proces evropskih integracija, što će se videti u Izveštaju za prvi kvartal 2019. godine, jer administrativni kapaciteti postaju otvoreno pitanje i sve veći problem na koji ukazuje i Evropska komisija. Milenković je dodala i da je zanimljivost vezana za četvrti kvartal 2018. godine da je institucija koja je imala najviši procenat ispunjenosti Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a institucije sa najnižim procentom ispunjenosti Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Odbor je većinom glasova, bez rasprave, usvojio Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za četvrto tromesečje 2018. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora usaglasili su i većinom glasova usvojili tekst Nacrta izjave za Petnaesti sastanak Konferencije parlamentarnih odbora za evropske integracije/poslove zemalja učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja Jugoistočne Evrope (KOSAP), koji se održava 14. i 15. aprila 2019. godine, u Beogradu, a koji će biti prosleđen delegacijama parlamentarnih odbora sa rokom za dostavljanje amandmana. Zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač obavestila je članove Odbora da su učešće na 15. sastanku KOSAP-a potvrdile sve delegacije, a članovi Odbora su se saglasili da izvestioci Odbora na dva panela budu Dušica Stojković i Dubravka Filipovski. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vera Jovanović, Dušica Stojković, mr Dejan Radenković, Dubravka Filipovski, Aleksandar Šešelj, Tanja Tomašević Damnjanović, Hadži Milorad Stošić, Krsto Janjušević, Zvonimir Đokić i Dragan Šormaz.

Članovi Odbora za prava deteta su na sednici, održanoj 2. aprila, razmotrili Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godinu, poglavlje 4.1, koje se odnosi na prava deteta. Zaštitnik građana Zoran Pašalić, obrazlažući Izveštaj, naveo je da se četvrtina pristiglih pritužbi u oblasti prava deteta odnose na nasilje nad decom i vršnjačko nasilje. Kao problemi pojavljuju se i ostvarivanje inkuzivnog obrazovanja i podrška deci sa smetnjama u razvoju, a u romskoj populaciji rasprostranjen je problem maloletničkih, odnosno dečjih brakova, ukazao je Pašalić. Zaštitnik građana je naveo da su siromaštvo, nedovoljan broj zaposlenih u institucijama koje obezbeđuju usluge i servis za decu i nemogućnost tešnje saradnje obrazovnih institucija sa roditeljima, prepreke za puno ostvarivanje prava dece, a dodao je i da postoji potreba za unapređenjem normativnog okvira u pojedinim oblastima i za poboljšanjem multisektorske saradnje. Zaštitnik građana je istakao i važnost donošenja zakona kojim će se utvrditi činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, odnosno uspostavljanja mehanizama za istraživanje tih slučajeva. Članovima Odbora predstavljeni su i detaljni statistički podaci koji se tiču prikaza razmatranih predmeta, upućenih preporuka i ishoda postupanja, koje je obrazložila saradnica Zaštitnika građana Marija Podunavac. Tokom rasprave, članovi Odbora su sa Zaštitnikom građana razmenili mišljenja i stavove o potrebnim merama i aktivnostima kako bi zaštita prava dece bila unapređena, posebno se osvrćući na problem nasilja nad decom i vršnjačkog nasilja. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora prof. dr Vladimir Marinković, Sandra Božić, Marija Jevđić, Milanka Jevtović Vukojičić, Milija Miletić, Arpad Fremond, Jelena Mijatović, Jasmina Karanac, Gorica Gajić, dr Danijela Stojadinović, Milena Ćorilić i Dubravka Filipovski.