Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici održanoj 24. maja, razmotrili u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, koji je podnela Vlada. Na predloženi zakon narodni poslanici podneli su 53 amandmana, a Vlada i Odbor usvojili su jedan amandman. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Marjana Maraš, doc. dr Mihailo Jokić, Jovan Palalić, Đorđe Komlenski, Zoltan Pek i Stanija Kompirović.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti održao je 23. maja 2018. godine, 28. sednicu Odbora kojoj su prisustvovali Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije, brigadni general Đuro Jovanić, direktor Vojnobezbednosne agencije i brigadni general Zoran Stojković, direktor Vojnoobaveštajne agencije. Članovi Odbora pružili su punu podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u naporima za očuvanje mira i stabilnosti u regionu i zaštiti nacionalnih interesa Srbije, uprkos neprestanim provokacijama Prištine. Direktori službi bezbednosti informisali su mr Igora Bečića, predsednika i članove Odbora o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na AP Kosovo i Metohija, koju karakteriše visok nivo napetosti i tenzija prouzrokovanih potezima Prištine. Uvođenje protivpravnih taksi na robu iz Srbije, bespravna uzurpacija privrednih subjekata uz neispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma kada je reč o Zajednici srpskih opština, uz sve izraženije secesionističke težnje pojedinih političara albanske nacionalnosti na jugu Srbije, jasan su pokušaj provokacije i podrivanja stabilnosti u regionu. Odbor je odbacio rezoluciju o ratnim zločinima koje je navodno počinila Srbija na Kosovu i Metohiji, a koju su donele prištinske institucije, naglašavajući da je ovo još jedan u nizu provokativnih poteza Prištine kojima se podriva dijalog. Dok Srbija, na čelu sa predsednikom Vučićem, pokušava da na svaki mogući način održi mir i stabilnost u regionu i promoviše dijalog i pomirenje, vlasti u Prištini svojim potezima se trude da svi ostanemo u prošlosti, jer je jedini način njihovog opstanka na vlasti nestabilnost regiona. Odbor za kontrolu službi bezbednosti smatra da je krajnje vreme da međunarodna zajednica reaguje na provokacije Prištine i neprestano urušavanje dijaloga. Umesto pokušaja podrivanja izvanredne i ubedljive pobede Srpske liste na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji, očekujemo konačno osudu i reakciju na protivpravno uvođenje taksi, odbijanje formiranja Zajednice srpskih opština, donošenje suludih rezolucija i svakodnevno ugrožavanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji. Odbor podseća međunarodne mirovne snage na Kosovu i Metohiji da je njihov zadatak čuvanje reda i mira, odnosno stvaranja i održavanje sigurnosti na Kosovu i Metohiji i u tom smislu zahteva da se maksimalna pažnja posveti bezbednosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji je najugroženiji. Sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predsedavao je predsednik Odbora mr Igor Bečić.

Na 29. sednici, održanoj 23. maja 2018. godine, Odbor je razmatrao i usvojio Izveštaj o radu Bezbednosno-informativne agencije za period od 1. oktobra 2018. do 31. marta 2019. godine i Izveštaj o stanju bezbednosti u Republici Srbiji (maj 2019. godine). Članovi Odbora su pozitivno ocenili profesionalno postupanje i rad pripadnika Bezbednosno-informativne agencije u izveštajnom periodu i dali su punu podršku Agenciji u izvršavanju njenih težišnih zadataka na zaštiti bezbednosnih i drugih interesa Republike Srbije i njenih građana. Ocenjeno je da je stanje bezbednosti u Republici Srbiji stabilno i pored kontinuirane izloženosti naše države različitim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama čije je ispoljavanje manjeg ili većeg intenziteta. Članovi Odbora su posebno pohvalili saradnju Bezbednosno-informativne agencije sa svim državnim organima koji su nadležni za zaštitu ustavnog poretka i bezbednosti Republike Srbije, kao i unapređivanje biletaralne i multilateralne saradnje sa inostranim bezbednosno-obaveštajnim službama. Sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predsedavao je predsednik Odbora mr Igor Bečić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici, održanoj 23. maja, razmotrili su amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Na Predlog zakona podneto je 53 amandmana, a članovi Odbora ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članovi Odbora Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, doc. dr Mihailo Jokić, dr Dragana Barišić, Srbislav Filipović, Jelena Žarić Kovačević i Petar Petrović.

Na sednici održanoj 22. maja, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je i predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, u načelu, koji je podnela Vlada. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, državni sekretar Bojan Stević i pomoćnik ministra Saša Mogić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, Biljana Pantić Pilja i Stanija Kompirović.

Na sednici održanoj 22.maja, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su četiri inicijative za posete, prihvatili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne kontakte. Odbor je takođe konstatovao i promene u sastavu PGP sa Kinom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof.dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ljiljana Malušić, Jovan Palalić, Maja Mačužić Puzić, Dušica Stojković, Milisav Petronijević, Dragan Šormaz, dr Milorad Mijatović i Tijana Davidovac.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je na sednici, održanoj 22. maja, razmotrio temu odbrane od grada. Sednici su prisustvovali i o preduzetim merama protiv snažnog nevremena i grada koji je pogodio više mesta U Srbiji 19. maja, članovima Odbora govorili su ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, državni sekretar u ministarstvu Željko Radošević, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda prof. dr Jugoslav Nikolić i direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dr Milan Lukić. Tokom duže rasprave članovi Odbora i narodni poslanici iznosili svoja mišljenja o efikasnosti rada nadležnih institucija, kada je u pitanju protivgradna odbrana. Zamenik predsednika Odbora Arpad Fremond je, zaključujući sednicu, naveo da Ministarstvo treba da apeluje na lokalne samouprave da odvajaju sredstva za nabavku protivgradne odbrane, jer je to izuzetno značajno. Sednici su predsedavali predsednik Odbora Marijan Rističević i zamenik predsednika Odbora Arpad Fremond, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dragan Savkić, Žarko Bogatinović, Dragan Jovanović, Radovan Jančić, Milorad Mirčić, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Aleksandra Jevtić, Tijana Davidovac i Zvonimir Đokić.

Na sednici, od 21. maja, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora ocenili su da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Neđo Jovanović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, dr Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici, održanoj 17. maja, razmotrili amandmane na predloge zakona koji su na dnevnom redu Pete sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, podneto je 44 amandmana. Članovi Odbora su ocenili da su svi, osim jednog amandmana, podnetog na član 16. Predloga zakona, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Članovi Odbora su ocenili i da su sva četiri amandmana, podneta na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, kao i svih 90 amandmana podnetih na Predlog zakona o sprečavanju korupcije. Članovi Odbora ocenili su i da su oba amandmana, koji su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, kao i svih 17 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, dr Dragana Barišić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 17. maja, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrao je, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Predlog zakona o sprečavanju korupcije, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika podneto je ukupno 44 amandmana narodnih poslanika, Vlada i Odbor su prihvatili jedan amandman, dok su ostala 43 amandmana odbijena. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku podneto je četiri amandmana, Vlada i Odbor su sva četiri odbili. Na Predlog zakona o sprečavanju korupcije podneto je ukupno 90 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan, a ostalih 89 su odbijeni. Na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela podneta su ukupno dva amandmana, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija podneto je ukupno 17 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili četiri, a ostalih 13 su odbili. U nastavku rada, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika suda u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji. Konstatovano je da, istekom mandata predsednika suda u 114 sudova opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji, prestaje funkcija pomenutih predsednika, te je Odbor predložio da Narodna skupština u što kraćem roku donese odluku o prestanku funkcije predsednika suda i na taj način omogući pravovremeni izbor predsednika sudova, u cilju neometanog funkcionisanja pravosudnog sistema u Republici Srbiji. Takođe, Odbor je razmotrio i utvrdio Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Kruševcu Marini Đorđević, na lični zahtev. Članovi Odbora utvrdili su i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Pirotu, odnosno, Ivanu Nikoliću, predsedniku Osnovnog suda, prestaje funkcija zbog izbora za sudiju Višeg suda u Pirotu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marjana Maraš, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Stanija Kompirović, Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i dr Balint Pastor.

Na sednici održanoj 17. maja, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su osam inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, prihvatili više izveštaja o realizovanim posetama i konstatovali realizovane ostale kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić, Jovan Palalić, Maja Mačužić Puzić, Dušica Stojković, Milisav Petronijević, Dragan Šormaz, Marija Obradović, dr Milorad Mijatović, Tijana Davidovac i Nikola Savić.

Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove održali su danas, 17. maja 2019. godine, zajedničku sednicu, koja je bila zatvorena za javnost, nakon koje upućuju sledeće saopštenje za javnost: „Na zajedničkoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove razmotrena je Informacija Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane i Bezbednosno-informativne agencije o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na AP Kosovo i Metohija, sa posebnim osvrtom na ugrožavanje bezbednosti od strane radikalnih islamista i džihadista. Aktuelnu situaciju na AP Kosovo i Metohija karakteriše usložnjavanje bezbednosnih prilika, posebno zbog jednostranih poteza Prištine, kao što je usvajanje skupštinske rezolucije o ratnim zločinima Srbije na Kosovu, za koju Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove smatraju da je neprihvatljiva, da je zasnovana na brutalnim lažima, da zastrašuje srpski narod, raspiruje mržnju prema srpskom narodu i Srbiji, te je s toga odbori odbacuju. U dužem periodu jedan od značajnijih bezbednosnih izazova predstavlja prisustvo vehabijsko-selafijskih grupacija, koje deluju sa pozicija radikalnog islama. Sa teritorije AP Kosovo i Metohija, imajući u vidu broj stanovnika, najviše je ekstremista koji su otišli da se bore u redovima terorističke grupacije Islamska država. Povratnici su u stanju da nastave sa terorističkim aktivnostima. Delovanje pripadnika vehabijskog pokreta, povratnika sa Bliskog istoka i ekstremista deportovanih iz Zapadne Evrope, ozbiljan su činilac ugrožavanja bezbednosti na AP Kosovo i Metohija. Za sada nema saznanja o konkretnim pretnjama i planovima za izvođenje napada na srpsko stanovništvo u AP Kosovo i Metohija, od strane radikalnih islamista i džihadista, međutim postoji realna opasnost od terorističkih napada manjih razmera od strane radikalizovanih pojedinaca. Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove zahtevaju od međunarodnog prisustva na AP Kosovo i Metohija da posveti maksimalnu pažnju svim oblicima ugrožavanja bezbednosti, posebno srpskog naroda na AP Kosovo i Metohija, koji je najugroženiji, i da na vreme preduzme sve aktivnosti na sprečavanju realizacije eventualnih nasilnih planova od strane ekstremista, radikalnih islamista i džihadista. Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove će nastaviti da kontinuirano prate bezbednosnu situaciju na AP Kosovo i Metohija“.

Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove održali su danas, 17. maja 2019. godine, zajedničku sednicu, koja je bila zatvorena za javnost, nakon koje upućuju sledeće saopštenje za javnost: „Na zajedničkoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove razmotrena je Informacija Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane i Bezbednosno-informativne agencije o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na AP Kosovo i Metohija, sa posebnim osvrtom na ugrožavanje bezbednosti od strane radikalnih islamista i džihadista. Aktuelnu situaciju na AP Kosovo i Metohija karakteriše usložnjavanje bezbednosnih prilika, posebno zbog jednostranih poteza Prištine, kao što je usvajanje skupštinske rezolucije o ratnim zločinima Srbije na Kosovu, za koju Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove smatraju da je neprihvatljiva, da je zasnovana na brutalnim lažima, da zastrašuje srpski narod, raspiruje mržnju prema srpskom narodu i Srbiji, te je s toga odbori odbacuju. U dužem periodu jedan od značajnijih bezbednosnih izazova predstavlja prisustvo vehabijsko-selafijskih grupacija, koje deluju sa pozicija radikalnog islama. Sa teritorije AP Kosovo i Metohija, imajući u vidu broj stanovnika, najviše je ekstremista koji su otišli da se bore u redovima terorističke grupacije Islamska država. Povratnici su u stanju da nastave sa terorističkim aktivnostima. Delovanje pripadnika vehabijskog pokreta, povratnika sa Bliskog istoka i ekstremista deportovanih iz Zapadne Evrope, ozbiljan su činilac ugrožavanja bezbednosti na AP Kosovo i Metohija. Za sada nema saznanja o konkretnim pretnjama i planovima za izvođenje napada na srpsko stanovništvo u AP Kosovo i Metohija, od strane radikalnih islamista i džihadista, međutim postoji realna opasnost od terorističkih napada manjih razmera od strane radikalizovanih pojedinaca. Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove zahtevaju od međunarodnog prisustva na AP Kosovo i Metohija da posveti maksimalnu pažnju svim oblicima ugrožavanja bezbednosti, posebno srpskog naroda na AP Kosovo i Metohija, koji je najugroženiji, i da na vreme preduzme sve aktivnosti na sprečavanju realizacije eventualnih nasilnih planova od strane ekstremista, radikalnih islamista i džihadista. Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove će nastaviti da kontinuirano prate bezbednosnu situaciju na AP Kosovo i Metohija“.

Na sednici, održanoj 16. maja, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar, decembar 2018. godine i januar 2019. godine. Članovima Odbora Informaciju o radu obrazložio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Ministar je istakao da se u Ministarstvu kroz sektore realizuju sve tekuće aktivnosti, da se radi na osavremenjivanju Ministarstva, ali da zbog velikog obima posla i njegove kompleksnosti Ministarstvo nema dovoljan broj izvršilaca. Istakao je da je međunarodna saradnja Ministarstva na zavidnom nivou, i dodao da će se za realizaciju postavljenih ciljeva, koja se između ostalog, tiču pitanja prerade otpadnih voda i upravljanja otpadom, obezbediti sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije. Na sednici je bilo reči i o nacrtu zakona o klimatskim promenama i njegovom ulasku u skupštinsku proceduru, kao i o drugim zakonima koji se tiču zaštite životne sredine, na šta je ministar odgovorio da bi Predlog zakona trebao biti spreman u junu ove godine. U diskusiji je pomenuto i pregovaračko poglavlje 27, na šta je odgovoreno da će Ministarstvo biti spremno za otvaranje do kraja godine, što je godinu dana ranije od očekivanog, ali da samo otvaranje poglavlja zavisi od Evropske komisije. Nakon diskusije članovi Odbora usvojili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar, decembar 2018. godine i januar 2019. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Duško Tarbuk, Gordana Čomić, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Branko Popović, Borka Grubor i Milena Ćorilić.

Na sednici od 16. maja 2019. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obavili su razgovor sa predstavnicima Misije MMF povodom druge revizije Aranžmana u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) i konsultacije po članu 4. Statuta MMF. Delegaciju MMF predvodio je šef Misije Žan Kes Martejn (Jan Kees Martijn), koji je istakao da je ova poseta Srbiji organizovana povodom druge revizije programa MMF i Srbije, ali je bazirana i na razgovorima o članu 4. Statuta MMF, sa ciljem da se razmotri ekonomija svake zemlje članice, analizira ekonomija i sagledaju ekonomski prioriteti za naredni period. On je ukratko predstavio program članovima Odbora, nakon čega je usledila diskusija. U delegaciji Misije MMF bili su, pored šefa Misije, Sebastian Sosa (Sebastian Sosa), stalni predstavnik za Srbiju, kao i Pjetro Dalari (Pietro Dallari), Julijana Arajo (Juliana Araujo), Martina Marinkov, Desanka Obradović i Marko Paunović. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Veroljub Arsić, Momo Čolaković, dr Milorad Mijatović, Olivera Pešić, Srbislav Filipović i Sonja Vlahović, kao i narodni poslanik mr Dejan Radenković, koji nije član Odbora.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 15. maja 2019. godine, razmotrio Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Austrije (jul – decembar 2018. godine). Izveštaj je predstavila šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU prof. dr Tanja Miščević, a članovi Odbora su, nakon rasprave, Izveštaj prihvatili. U nastavku sednice određena je delegacija Odbora koja će učestvovati na sastanku parlamentarnih odbora za evropska pitanja država članica Višegradske grupe (V4), koji se održava u Bratislavi, Slovačka Republika, od 16. do 18. juna 2019. godine i u kojoj će biti predsednik Odbora Nenad Čanak i članovi Odbora Dubravka Filipovski i Vesna Marković. Takođe, Odbor je odredio i delegaciju koja će učestvovati na 61. Plenarnom sastanku KOSAK, koji se održava u Bukureštu, Rumunija, od 23. do 25. juna 2019. godine. Delegaciju će činiti članovi Odbora Dragan Šormaz, Gordana Čomić i mr Dejan Radenković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Dubravka Filipovski, Milorad Hadži Stošić, Zvonimir Đokić, Dragan Šormaz, Ivana Nikolić, Olivera Pešić, Gordana Čomić, Nataša Vučković, Elvira Kovač, Vesna Marković i mr Dejan Radenković.