Odbor za dijasporu i Srbe u regionu je, na sednici održanoj 1. aprila 2019. godine, razmotrio je sredstva, Budžetom Republike Srbije za 2019. godinu, opredeljena Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu kulture i informisanja i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za finansiranje aktivnosti koje se odnose na dijasporu i Srbe u regionu. Predsednik Odbora Miodrag Linta istakao je da su predstavnici organizacija Srba iz dijaspore i regiona ukazali članovima Odbora da sredstva koja se izdvajaju u matici za njihov rad nisu dovoljna i da je potrebno da budu znatno viša, te je to razlog predlaganja Odboru ovakve tačke dnevnog reda. Na ovu temu govorili su predstavnici sva tri ministarstva, i to: dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nikolina Milatović Popović i Ljiljana Nikšić iz Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova i Mladen Vesković i Milan Petković iz Sektora za savremeno umetničko stvaralaštvo, odnosno, iz Sektora za informisanje i medije, Ministarstva kulture i informisanja. Dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavio je projekte i programe za koje ovo ministarstvo izdvaja iz budžeta za oblast visokog obrazovanja, gde su na prvom mestu stipendije, koje se godišnje povećavaju za 18. Ove godine za stipendiranje studenata izdvojeno je 31.500.000 dinara. Druga oblast koja se finansira jesu lektori u inostranstvu, za šta je opredeljeno četiri miliona dinara, te je za ovu oblast potrebno u narednom periodu izdvojiti dodatna sredstva, imajući u vidu da su sredstva koja postoje dovoljna za finansiranje samo četiri lektora. Tubić je naveo i da će podatke za osnovno i srednje obrazovanje Ministarstvo dostaviti Odboru naknadno. Projekte i sredstva Ministarstva spoljnih poslova koji se finansiraju preko Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu predstavile su Nikolina Milatović Popović i Ljiljana Nikšić, koje su navele da je Uprava nosilac trećeg dela budžeta Ministarstva, kao i da sredstva sa kojima raspolaže nisu velika te ih je potrebno uvećati. Ovogodišnji budžet je čak niži u odnosu na prethodnu godinu za četiri do pet miliona dinara i iznosi 157.439.000 dinara. Od tog iznosa 100.402.000 dinara opredeljeno je za programsku aktivnost saradnje sa Srbima u regionu i dijaspori i za projekte očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta Srba. One su navele da su korisnici sredstava udruženja u regionu i dijaspori, ali i organizacije i udruženja iz Srbije. Takođe, ove godine je opredeljen i iznos od 4.700.000 dinara za nabavku knjiga i didaktički materijal. Naglašeno je i da je potrebno da kao država odredimo projektne zadatke koje treba povezati sa važnim događajima od nacionalnog značaja i formirati interresorni tim koji će se ovim baviti. Mladen Vesković iz Sektora za savremeno umetničko stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja naveo je da su sredstva opredeljena za dijasporu i Srbe u regionu pri ovom Ministarstvu u iznosu od 12 miliona dinara i aktivnosti se sprovode preko konkursa. Bilo bi dobro da su sredstva veća kako bi se zadovoljile potrebe, jer je prijava svake godine sve više. Sredstva su namenjena za organizacije koje su registrovane van granica Srbije, posebno one koje su iz regiona. Milan Petković iz Sektora za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja istakao je da je potrebno povećanje sredstava za finansiranje sadržaja na srpskom u zemljama regiona. Ovogodišnji budžet za medije je manji za 8,7 odsto i iznosi 21.320.000 dinara, iako se beleži veći broj prijava u odnosu na raniji period. Sva sredstva su namenjena medijima u regionu, i to za projekte na godišnjem nivou. Ministarstvo takođe finansira i konkretne održive projekte u regionu koji su vezani za probleme na terenu, a naravno tu je i finansiranje nacionalnog javnog servisa koji je dostupan i regionu i dijaspori. Nakon rasprave, članovi Odbora doneli su dva zaključka, i to da se u narednom periodu organizuje sastanak članova Odbora i predstavnika ministarstava spoljnih poslova, kulture i informisanja, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za rad, boračka i socijalna pitanja i omladine i sporta na kome bi se definisali kapitalni projekti za narednu godinu i razgovaralo o mogućnosti povećanja budžeta u ministarstvima opredeljenih za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i da Odbor podržava sve aktivnosti ministarstava spoljnih poslova, kulture i informisanja i prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje se preduzimaju u cilju poboljšanja položaja Srba u dijaspori, a naročito u regionu. U nastavku sednice razmotrena je i Inicijativa za održavanje sastanka sa Komisijom za rumunske zajednice u inostranstvu Predstavničkog doma Parlamenta Rumunije. Članovi Odbora odlučili su jednoglasno da se Inicijativa prihvati i da se sastanak održi u septembru ove godine u Beogradu. Predsednik Odbora informisao je na kraju sednice članove Odbora o održanim sastancima između dve sednice Odbora i o dopisu organizacije Srba iz Venecuele, koji su ukazali da u toj zemlji živi veliki broj Srba koji bi želeli da imaju srpsko državljanstvo, čije dobijanje je otežano visokim administrativnim troškovima i nepostojanjem ambasade Srbije u toj zemlji. Dogovoreno je da se ovaj dopis uputi na dalju nadležnost Ministarstvu spoljnih poslova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prim. dr Vlado Babić, Blaža Knežević, Olivera Ognjanović, Mirjana Dragaš, Aleksandar Marković, Zoran Bojanić, Aleksandar Čotrić i Marjana Maraš.

Na sednici Odbora, održanoj 29. marta, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela narodna poslanica Marija Obradović, u pojedinostima. Na pomenuti Predlog zakona podneto je sedam amandmana, od kojih je Odbor usvojio amandman na član 1. koji je podnela narodna poslanica Dušica Stojković, dok je preostalih šest amandmana odbijeno. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sandra Božić, Gordana Čomić, Borisav Kovačević, Maja Mačužić Puzić, prof. dr Zoran Dragišić, Krsto Janušević, Dubravka Filipovski, Aleksandar Marković i Milovan Drecun.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je, na sednici od 29. marta, amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela narodni poslanik Marija Obradović. Na predloženi zakon podneto je sedam amandmana narodnih poslanika, za koje je Odbor utvrdio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Bajro Gegić i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za zdravlje i porodicu su, na sednici održanoj 29. marta, razmotrili u pojednostima predloge zakona o zdravstvenom osiguranju, o zdravstvenoj zaštiti, o predmetima opšte upotrebe i o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci. Na Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju podneto je 78 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su 12 amandmana, i to na članove 10, 32, 34, 52, 94, 131, 134, 148, 197, 233. i 269. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik doc. dr Darko Laketić i na član 22. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Narodni poslanici podneli su 64 amandmana na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili osam, i to na članove 59, 60, 106, 168. i 206. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik doc. dr Darko Laketić, na član 10. Predloga zakona, koji je podnela narodna poslanica Aleksandra Belačić, na član 221. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Mladen Grujić i na član 223. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović. Na Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe ukupno je podneto 13 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su devet amandmana i to na član 6. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić, na član 6. Predloga zakona, koji je podnela narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović, na član 8. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj, na član 12. Predloga zakona, koji je podnela narodna poslanica Ružica Nikolić, na naslov iznad glave V Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić, na član 21. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović, na član 21. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Nikola Savić, na član 91. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik doc. dr Darko Laketić i na član 97. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Odbor je radi usaglašavanja podneo više svojih amandmana i to: jedan amandman na članove 4, 16. i 84. Predloga zakona, amandmane na nazive odeljaka iznad članova 62, 63, 70, 73, 74. Predloga zakona i jedan amandman na član 102. Predloga zakona. Narodni poslanici podneli su ukupno sedam amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci. Vlada i Odbor prihvatili su jedan amandman, i to na član 19. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik doc. dr Darko Laketić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora doc. dr Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prim. dr Milovan Krivokapić, Milena Bićanin, dr Danica Bukvić, dr Desanka Repac, Radoslav Jović, dr Ljubica Mrdaković Todorović, prof. dr Milan Knežević, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Danijela Stojadinović i dr Dragana Barišić.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 29. marta, razmotreni su amandmani na Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe, i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, koje je podnela Vlada. Predsednik Odbora Đorđe Komlenski obavestio je o dopisu narodnog poslanika Marijana Rističevića, kojim povlači amandmane na Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju. Članovi Odbora odlučivali su o preostalim amandmanima i ocenili da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, podneto je 63 amandmana. Odbor je ocenio da tri amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je za preostale ocenio da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da je svih 19 amandmana podnetih na Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, kao i svih sedam amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Bojan Torbica, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Vojislav Vujić, Jelena Žarić Kovačević, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Milena Ćorilić i dr Balint Pastor.

Na sednici održanoj 27. marta 2019. godine, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB). Predlog zakona obrazložila je Ana Tripović, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug i istakla da učlanjenjem Srbije u AIIB, omogućava pristup povoljnijim kreditnim sredstvima za finansiranje infrastrukturnih projekata, kao i projekata iz oblasti energetike, telekomunikacija i zaštite životne sredine i dodala da će AIIB zemljama članicama odobravati povoljne zajmove. Banka ima međunarodni karakter i broji 93 države članice. Sedište banke je u Pekingu. Članovi Odbora su, većinom glasova, predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke. U nastavku sednice, članovi Odbora, većinom glasova, doneli su Odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje predloga za izbor člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Članovi Odbora su doneli i Odluku o obrazovanju Radne grupe za sprovođenje postupka za izbor člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja će biti u sledećem sastavu: predsedavajući Veroljub Arsić i članovi Goran Ćirić, prof. dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević i Goran Kovačević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Đorđe Kosanić, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Srbislav Filipović, Momo Čolaković, Zoltan Pek, Tanja Tomašević Damnjanović, Zoran Despotović i Zoran Bojanić.

Na sednici, održanoj 27. marta, članovi Odbora usvojili su jednu inicijativu za upućivanje poziva, dok su jednu inicijativu za upućivanje poziva odložili, a utvrdili su i sastav delegacije Odbora za spoljne poslove i Poslaničke grupe prijateljstva Narodne skupštine sa Turskom za posetu Turskoj, od 16. do 18. aprila 2019. godine. U nastavku sednice članovi Odbora konstatovali su redovne aktivnosti stalnih delegacija i usvojili izveštaje o realizovanim posetama. Takođe, članovi Odbora usvojili su Izveštaj o međunarodnoj saradnji Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini. Odbor je konstatovao i realizovane parlamentarne kontakte i ostale kontakte i konstatovao promene u više poslaničkih grupa prijateljstva Narodne skupštine Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Nataša Mihailović Vacić, Ljiljana Malušić, Maja Mačužić Puzić, Tijana Davidovac, Đorđe Kosanić, Dušica Stojković, Marija Obradović, Stefana Miladinović, Nikola Savić, Dubravka Filipovski i Miodrag Linta.

Na sednici Odbora, koja je održana 27. marta, razmotren je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, koji je podnela Vlada. Kao razloge za potvrđivanje navedenog sporazume, Maja Jestrović iz Ministarstva unutrašnjih poslova, navela je intenziviranje saradnje sa zemljom koja je članica Evropske unije, čime se stvaraju okviri za zajedničko delovanje u borbi protiv kriminala. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, članovima Odbora obrazložila je predlagač zakona Marija Obradović. Ona je navela da su predložene izmene i dopune želja da se izađe u susret i odgovori na zahtev velikom broju zemljoradnika za produženje važenje potvrda o registraciji vozila namenjenih za obavljanje poljoprivrednih radova, tako što te potvrde ne bi prestale da važe 3. aprila tekuće godine, već tek u slučaju promene vlasnika vozila, njegove promene prebivališta ili drugih podataka iz potvrde o registraciji. Time bi se te obaveze rasteretilo više od 493.000 vlasnika poljoprivrednih vozila, uz dalju obavezu obavljanja redovnih tehničkih pregleda. Izmene i dopune Zakona podrazumevaju i da se, osim utiskivanja broja šasije, kao identifikacione oznake vozila, uvodi i utiskivanje broja motora. Članovi Odbora usvojili su oba predloga zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sandra Božić, Borisav Kovačević, Stefana Miladinović, prof. dr Zoran Dragišić, Dubravka Filipovski, Aleksandar Marković i Milovan Drecun.

Na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, održanoj 27. marta, članovi Odbora razmatrali su Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2017. i 2018. godinu. Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije dr Miloje Obradović istakao je da je u izveštajnim periodima, po zahtevu Evropske komisije, povećan administrativni kapacitet Komisije, a akcenat je stavljen na efikasnu primenu zakona i zaštitu konkurencije. On je istakao da je Komisija postala lider na Balkanu i da ostvaruje uspešnu saradnju sa drugim komisijama, kako u regionu, tako i sa zemljama Evropske unije. Govoreći o finansiranju, Obradović je istakao da se Komisija finansira iz sopstvenih prihoda i da je obezbedila zadovoljavajuće rezerve. Obrazlažući izveštaje Obradović je govorio i o aktivnostima u procesu pridruživanja Srbije EU, u kojima Komisija učestvuje kao član, ili na druge načine daje svoj doprinos. Nakon obrazloženja Izveštaja o radu Komisije za zaštitu konkurencije predsednica Odbora je predložila zaključak kojim se prihvataju izveštaji Komisije za zaštitu konkurencije, kao i da izveštaji budu objavljeni u „Službenom glasniku“, što je Odbor, većinom glasova, prihvatio. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Stanislava Janošević, Studenka Kovačević, Zoran Bojanić, Milimir Vujadinović, Aleksandra Tomić, Gorica Gajić, Marija Jevđić, Snežana R. Petrović, Ana Čarapić i Snežana Paunović.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 26. marta 2019. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci. Predloge zakona obrazložio je dr Nebojša Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, koji je naveo da Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti nije bilo potrebno usklađivati sa evropskim zakonodavstvom, ali radi usklađivanja nomenklature radnih mesta, u izradi Predloga zakona, poštovane su direktive EU i terminiloški se izvršilo usklađivanje, tako da se stomatolozi sada nazivaju doktorima dentalne medicine. Odbor je većinom glasova prihvatio Predlog zakona u načelu. Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe kompletno je usklađen sa 18 direktiva EU, a Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci je usklađivan sa poslednjih pet direktiva EU, tako da je sada ovaj predlog zakona kompletno usklađen sa evropskim zakonodavstvom, istakao je Vekić. Odbor je i ova dva predloga zakona prihvatio većinom glasova u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Elvira Kovač, Vera Jovanović, Dušica Stojković, mr Dejan Radenković, Dubravka Filipovski, Bojan Torbica, Vesna Marković, Gordana Čomić i Aleksandar Šešelj.

Na sednici, održane 26. marta, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, koje je podnela Vlada u načelu. Odbor je obavio zajednički načelni pretres o predlozima zakona, koje je članovima obrazložio državni sekretar Ministarstva zdravlja Borisav Vekić. Osnovni razlog za donošenje novog zakona o zdravstvenom osiguranju jeste unapređenje sistema zdravstvenog osiguranja, rečeno je na sednici. Izvršeno je usklađivanje sa drugim propisima koji utiču na organizaciju u sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja iz oblasti rada, lekova i medicinskih sredstava, zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, sporta, upravnog postupka, inspekcijskih nadzora, kao i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti. Ovim zakonom uređuje se sistem osiguranja u potpunosti, što podrazumeva obavezno zdravstveno osiguranje, tako i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, što do sada nije bio slučaj. Proširene su i osnove osiguranja iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uvedena je doplata za zdravstvene usluge, lekove, medicinsku rehabilitaciju i medicinska sredstva. Unapređen je postupak kontrole zaključenih ugovora povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, kao i postupak centralizovanih javnih nabavki, preciznije je uređen postupak arbitraže, postupak imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a predložena su i veća ovlašćenja Ministarstva u delu normativne aktivnosti. Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti ima za cilj da odgovori na potrebe prilagođavanja sistema zdravstvene zaštite unapređenju reformi zdravstva. Ovim zakonom, između ostalog, jasno je određena društvena briga za zdravlje stanovništva na nivou Republike, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, poslodavca i pojedinca. Razdvojena je društvena briga na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Predloženim zakonskim rešenjem o predmetima opšte upotrebe otkloniće se nedorečenosti i nejasnoće važećeg Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, te će se omogućiti usklađivanje ove oblasti sa zakonodavstvom EU, u znatnoj meri. Takođe, novim zakonskim rešenjem zameniće se važeći propisi u ovoj oblasti, koji su na određeni način institucionalno zastareli sa aspekta njihove efikasne primene, te nedovoljno usaglašeni i neusaglašeni sa novim naučnim saznanjima u oblasti. Osnovni tekst Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci neophodno je uskladiti sa uredbama koje predstavljaju pravni okvir Evropske unije za supstance koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, odnosno prekorsora. Izmenama i dopunama Zakona o prekursorima postiže se viši stepen usaglašenosti sa standardima EU, sa krajnjim ciljem funkcionisanja tržišne ekonomije i osnovnog principa EU – slobodnog kretanja robe. Predloženo zakonsko rešenje je izraz usklađivanja sa međunarodnim obavezama koje proizlaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora – na prvom mestu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Nakon obrazloženja članovi Odbora prihvatili su predloge zakona u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Darko Laketić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora dr Danica Bukvić, dr Muamer Bačevac, Radoslav Jović, prim. dr Milovan Krivokapić, dr Dragana Barišić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Desanka Repac, prof. dr Milan Knežević, dr Ljubica Mrdaković Todorović i dr Danijela Stojadinović.

Na sednici održanoj 26. marta 2019. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela narodna poslanica Marija Obradović. Članovi Odbora ocenili su da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Srbislav Filipović i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici održanoj 25. marta, razmotrili i dali saglasnost na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Službi Agencije za borbu protiv korupcije, koji je obrazložio direktor Agencije Dragan Sikimić. Članovi Odbora su na sednici utvrdili i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i uputili je Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Pravilnik je obrazložila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, dr Balint Pastor i Stanija Kompirović.

Na sednici održanoj 25. marta 2019. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su amandane na Predlog zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine, koji su podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić. Na pomenuti Predlog zakona podneto je ukupno 14 amandmana, članovi Odbora većinom glasova ocenili su da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku rada, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji su uvršteni na dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja u 2019. godini. Članovi Odbora ocenili su većinom glasova da su: Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, Predlog zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Bajro Gegić, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 21. marta 2019. godine, odlučio da Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za četvrto tromesečje 2018. godine, razmotri na narednoj sednici. U nastavku sednice Odbor je razmotrio inicijativu za upućivanje poziva članovima Evropskog parlamenta – Žordi Sole, Republikanska levica Katalonije (Jordi Solé, Esquerra Republicana de Catalunya) Španija, Džil Evans, Velška partija (Jill Evans, Party of Wales) Ujedinjeno Kraljevstvo, Ana Miranda, Galicijski nacionalistički blok (Ana Miranda, Bloque Nacionalista Galego) Španija, Žoze-Maria Terikabras, Republikanska levica Katalonije (Josep-Maria Terricabras, Esquerra Republicana de Catalunya) Španija, Ivan Jakovčić, Istarski demokratski sabor, Hrvatska, za sastanak sa Odborom za evropske integracije u Narodnoj skupštini RS, radi razgovora o pregovorima R. Srbije i EU u oblasti regionalizacije, decentralizacije i ljudskih prava, sa ciljem da se poslanici upoznaju sa zadacima, standardima i obavezama na putu ka učlanjenju R. Srbije u EU, u drugoj polovini aprila 2019. godine. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su inicijativu većinom glasova. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vera Jovanović, Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Dragan Šormaz, Tanja Tomašević Damnjanović, Biljana Pantić Pilja, Miljan Damjanović, mr Dejan Radenković, Dubravka Filipovski, Krsto Janjušević i Bojan Torbica.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednici održanoj 21. marta 2019. godine, razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu Generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane za period od 1. jula do 31. decembra 2018. godine. U izveštajnom periodu Generalni inspektor realizovao je sve planirane zadatke u potpunosti i kvalitetno, ostvario potpunu saradnju sa direkcijama Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije, što je po oceni članova Odbora obezbedilo unapređenje kvaliteta, efikasnosti, zakonitosti i pravilnosti rada agencija. Odbor je dao punu podršku Generalnom inspektoru u vršenju kontrole nad radom službi bezbednosti Ministarstva odbrane, smatrajući da je ovakav vid kontrole značajan sa aspekta unapređenja zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti. Članovi Odbora razmatrali su i utvrdili Izveštaj Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2018. godinu. Odbor je ocenio, kroz izveštaje o radu službi bezbednosti, da sve tri službe bezbednosti Republike Srbije rade u skladu sa zakonom i u okviru svojih nadležnosti i zadataka. Takođe, sva relevantna saznanja, procene i analize o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama su pravovremeno dostavljene svim nadležnim državnim organima. Vršeći nadzorne posete i kontrolu rada, članovi Odbora su ustanovili da u nadziranim slučajevima nije bilo propusta prilikom primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka. Tom prilikom, službe bezbednosti su pokazale konstruktivan i otvoren pristup omogućivši članovima Odbora uvid u kompletnu dokumentaciju. Na istoj sednici, Odbor za kontrolu službi bezbednosti utvrdio je Plan rada Odbora za 2019. godinu. Planom rada Odbora za kontrolu službi bezbednosti predviđeno je održavanje sednica radi razmatranja redovnih izveštaja službi bezbednosti, planirane su nadzorne posete centrima službi bezbednosti, čime Odbor u potpunosti primenjuje svoja zakonska ovlašćenja u oblasti nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti. Sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predsedavao je predsednik Odbora mr Igor Bečić.